Aleksandar Zlatar

* * *

 

 

DRŽAVNI PROBLEM (ILI – U SUSRET IZBORIMA)

 .

Merilo veličine nekog problema sa kojim se suočava država, ili kome želi da da poseban akcenat, obično je obim njegove zastupljenosti u medijima. Budimo se i odlazimo na počinak sa informacijama koje nas sa više ili manje dramatike (u zavisnosti od medija koji ih prenosi) obaveštavaju o problemima sa kojima se susreće aktuelna vlast u nastojanju da se problemi prepoznaju, preduprede ili eliminišu.

U komentarima režimskih glasnogovornika preovladjuju uglavnom optimistički tonovi, pa se stiče utisak da je aktuelna vlast spremna i sposobna da se obračuna sa svetskom ekonomskom i finansijskom krizom(?), neizdrživim nivoom korupcije koja datira iz perioda vladavine prethodne vlasti (?), kosovskim problemom koji su nasledili (?), reformom pravosudnog zakonodavstva i sistema koja je doduše dobro uradjena, ali neke stvari treba doterati(?), i sl.

Manje prostora u medijima zauzimaju osnovni egzistencijalni problemi sa kojima se susreće bar 80% gradjana Srbije, a ostali, ne manje važni problem i ne zaslužuju pažnju medija. Da ne bude zabune, kad se kaže mediji obično se misli na uredjivačku politiku koju vode vlasnik i aktuelna vlast.

Medjutim, jedan državni problem je (ne)zasluženo dobio veliki publicitet. Zašto je dobio značaj “državnog” nije baš jasno i to verovatno zna aktuelna vlast, ali smo se isto tako budili i odlazili na počinak sa pomalo histeričnim informacijama o održavanju takozvane “Parade ponosa” (posebno inspiritav naziv).

 .

ZAŠTO DRŽAVNI PROBLEM?

Ponovo se, kao pitanje od posebnog značaja, preispitivao položaj manjine, koja je po svom ličnom izjašnjenju različite seksualne orijentacije u odnosu na ostatak srpske populacije. Ova manjina poziva se na kršenje prava garantovanih Ustavom i diskriminaciju kojoj su izloženi u pokušaju da skrenu pažnju na sebe paradiranjem kroz centar Beograda. Ako malo sistematizujemo problematiku videćemo da je otvoreno nekoliko pitanja:

1.     Šta znači različita seksualna orijentacija – da bi izbegli pojedinačna nabrajanja svih orijentacija dovoljno je reći da se radi o seksualnom odnosu istopolnih partnera

2.     Da li se Ustav Srbije bavi ovom problematikom

3.     Da li su pravo i manifestacija prava ista kategorija

4.     Zašto je ovako beznačajna tema izdignuta na nivo državnog problema.

 .

DA KRENEMO OD POČETKA

Šta je seks – polni odnos i kakva je relacija sa seksualnom orijentacijom?

Definiše se kao čin izmedju dve ili više osoba, u kome dolazi do stimulacije polnog organa bar jedne osobe. Osnovna funkcija seksa, odnosno seksualnog nagona je produženje vrste, kao i zadovoljstvo kad ne postoji namera začeća.

Seks izmedju osoba različitog pola predstavlja i spajanje genetskog materijala, dve kopije, koje je jedino moguće adekvatnim spajanjem muškog i ženskog pola i to je jedini biološki funkcionalni spoj u bipolarnom svetu u kome mi živimo na planeti zemlji. A najvažnije na ovoj planeti je – život, a samim tim i njegov opstanak kroz produženje vrste.

Svaka druga seksualna orijentacija, koja podrazumeva odnos izmedju istopolnih jedinki, ima za cilj samo ZADOVOLJSTVO.

.

ZAMENA TEZE

Da li su uskraćena Ustavom garantovana prava i da li je time diskriminisana populacija koja je svoju seksualnu orijentaciju, ČIJA JE JEDINA SVRHA ZADOVOLJSTVO, prenela iz spavaće sobe u politiku i izdigla na nacionalni nivo putem medija?

Analizirajući dostupne informacije uočava se da nigde, ni u jednom obraćanju javnosti, nisu iznete činjenice koje bi ukazivale na to da je neko od pripadnika ove populacije, zbog svoje seksualne orijentacije, izgubio posao, zdravstvenu, socijalnu i penzijsku zaštitu i pravo na obrazovanje; da mu je uskraćeno pravo na pravično sudjenje, državljanstvo ili slobodu kretanja, da je pritvaran ili mu uskraćeno pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, mišljenja, izražavanja nacionalne pripadnosti.

Za sve gradjane ove Srbije (pa i “ugroženu populaciju”) jasno su definisana pravila (bez obzira kako to izgleda u praksi), kako se kroz pravosudni sistem obezbedjuje zaštita u slučaju povreda prava garantovanih Ustavom ili vrši diskriminacija. Da li je neki od pripadnika ove populacije zatražio zaštitu pred pravosudnim organima Republike Srbije?

U čemu je onda problem?

Kao što je nesporno da je PRAVO (garantovano Ustavom i Medjunarodnom konvencijom o ljudskim pravima) neprikosnoveno, nesporno je da je MANIFESTACIJA tog (a i ostalih) prava, pogotovo ako je sama po sebi cilj, ograničena, ukoliko zadire i ograničava neka druga prava, odnosno prava nekog drugog (kao što je sloboda okupljanja).

Očigledno je da ova manifestacija nema dodirnih tačaka ni sa Ustavom, ni sa slobodom izražavanja, ni sa demokratijom. Manifestacije ovakvog tipa slobodno možemo nazvati i paradom egzibicionizma, jer osim propagande ličnih sklonosti I zadovoljstva drugi cilj i ne postoji. Zar slične demonstracije u inostranstvu imaju neki drugi cilj?.

Retki su oni koji se generalno suprostavljaju homoseksualizmu i ostalim varijacijama istopolnih partnera. Preovladjuje mišljenje da se za takvu seksualnu orijentaciju ne opredeljuje – nije stvar izbora, već postoji “nešto” bez obzira kog je porekla, što nameće takvu seksualnu sklonost, na koju se ne utiče “ni milom ni silom”.

Medjutim, kao što bi pretpostavljam većina ustala u odbranu svakog diskriminisanog pripadnika ove populacije ukoliko bi zaista došlo do diskriminacije i ograničenja ili ukidanja prava garantovanih Ustavom zbog različite seksualne orijentacije, tako ta ista većina ne bi bila spremna da toleriše besmislenost povoda i egzibicionizam koji su u osnovi bilo kakvog okupljanja i šetnje centralnim gradskim ulicama, jer za takvu manifestaciju ne postoji ni jedan valjan razlog.

U nametnutoj histeriji posebno su iritirali političari, koji su po starom običaju nastojali da svima ugode za rad svoje koristi, bez obzira šta zaista misle, a nedopustivo je što su se javno pravili pametni i tumačili Ustav verovatno na zgražavanje svih onih koji zaista poznaju ovaj najviši pravni akt.

Evropa i “ostali demokratski svet” koji i nisu baš jedinstveni po pitanju neophodnosti i imperativa za održavanjem ponosnih parada traže izveštaj o razlozima neodržavanja. Neka traže, može im se.

Žao mi je jedino što parada nije održana, ali ona na koju bi izašli svi ostali (neka populacija sa drugačijim seksualnim opredeljenjem ostane kod kuće). Svima bi verovatno bilo bolje – više seksa i daleko više zadovoljstva. Verovatno bi i srpski narod imao više koristi.

. . .