Маша Прихотко
* * *
ТРИ ПРОДАВЦА
.
Поче да веје. Пијаца убрзо занеми шаренилом робе и обнажи се белином. Ледена голотиња довуче силуете одсуства. Продавац са наочарима дебелих стакала, тешко уздахну и зачуди се свом гласу, као нечем далеком и туђем у овим сатима уснулих:
„Ех, ниједног купца. Проклет живот! Што рече неко – „Европа је на путу да оде под стечај.“
„Збили се у топле јазбине, одговори му други продавац, гологлави младић, па нам се цере.“
Презирао је себе од рана јутра што није понео капу и говорио прегласно у тој муклој улици, мислећи да је од хладноће оглувео.
„А што живот кривиш, зар није тај исти рекао да је истина субјективна, па ја ако верујем јер је немогуће, могу себе да убедим да сам на летовању!“
„Па наравно, ти један то тврдиш а истина је увек у мањини, зато и не марим што само ми будале овде остадосмо“, накашље се први.
Помисли на старицу која се прошле недеље смрзла за тезгом и брзо протрља рукама, одбијајући пахуље као у каквом ритуалу.
„Јесте луди вас двоје шта напричасте овде,“ надовеже се трећи, којем је само црвени нос вирио из шала обмотаног око главе.
„А верујете ли ви у Бога, а? Ја не кукам, јер кад сам престао да верујем у њега, он напрасно поверова у мене као објекат неизвесност, па сад…“
Разговор продаваца прекину пролазница која купи килограм кромпира, и тиме начини свој егзистенцијални избор.
Ситне трагове јој истог трена, затоми снег.
.
Kratka priča iz zbirke najboljih kratkih priča IK Alma za 2009-u godinu – „Kuće u vazduhu”
. . .
Vanessa Mae – Storm
httpv://www.youtube.com/watch?v=JqkFgeBFTWU