Mr Desa Djordjević Milutinović

Ko je bio Kralj Artur zapravo i kakav je bio njegov život i njegova smrt – biografija Kralja Artura

Kralja Artur i vitezovi okruglog stola i nepotrebna bitka kod Kamlana

 

 

Kralja Artur i bitka kod Kamlana – biografija Kralja Artura

 

Priča o Bitci kod Kamlana je zapravo bezvremena priča o ljubavi, mržnji, prijateljstvu i izdaji. Nju čine nezaboravni i tragični likovi: Kralj Artur legendarni kralj, Lanselot najbolji vitez, Gvinever najlepsa žena Britanije i Mordred – neželjeni sin rodjen u incestu kralja Artura i njegove sestre. Medjusobno isprepletane, sudbine ovih ljudi na kraju uzrokuju bitku kod Kamlana, smrt svih aktera i propast divnog i pravednog Arturovog carstva. Bitka kod Kamlana je istorijski dogadjaj, odigrala se 537 ili 539 godine i u velškim trijadama poznata je pod nazivom „Nepotrebna bitka”!

Kralj Artur je bio velški kralj-ratnik koji je živeo u šestom veku. Legende o njemu spadaju u najpoznatije legende sveta i u naše doba doživljavaju svoju novu renesansu. Medjutim i pored toga što je napisano na stotine knjiga još uvek nije utvrdjeno ko je bio stvarni Artur i šta je, od svega što se o njemu priča, istorija a šta  deo keltske mitologije ili srednjevekovnih legendi..

Utvrdjeno je da su mnoge ličnosti iz keltskih (velških) priča o Arturu zaista  postojale i one se smatraju istorijskim ličnostima.  Interesantno je napomenuti da ovi tekstovi uopšte ne pominju Lanselota jednog od inicijatora bitke kod Kamlana. Njegovo ime prvi put je zabeleženo tek u XII veku u francuskim poemama  i  veruje se da je on potpuno izmišljena ličnost. Nama je  poznat kao Lenselot od Jezera, najbolji i najblistaviji vitez koga je Artur ikada imao.

Najpoznatija verzija priče kaže da se on, avaj, smrtno zaljubio u prelepu Arturovu ženu Gvinever (Ginevra)  a i ona u njega. Artur se dugo pravio da ne vidi šta se dešava medju njima, ali na kraju pritešnjen dokazima on objavljuje rat Lanselotu. Dokaze o neverstvu   lično mu je dobavio njegov nepriznati sin ili nećak (kako gde) Mordred. Lanselot ne želi da se bori protiv svog kralja, teška srca ostavlja Gvinever i odlazi u Francusku. Artur i Gvinever su ponovo zajedno ali ugled kralja zauvek je uzdrman.

Posle nekog vremena Artur odlazi na pohod protiv Rimljana a dvor i kraljicu ostavlja na čuvanje Mordredu, koji primorava Gvinever da se uda za njega i proglašava se kraljem. Gvinever u tajnosti šalje Arturu pismo o Mordredovom izdajstvu. Kralj se vraća u Britaniju i započinje rat protiv Mordreda. U bitci kod Kamlana, Artur ubija Mordreda ali i sam biva smrtno ranjen. Mordred umire a Artura odnose na vilinski Avalon.

.

Gde padoše kralj Artur i Medraut

Bitka kod Kamlana je istorijski potvrdjena, odigrala se 537 ili 539 godine i nju pominju  mnogi velški izvori. Jedani od najstarijih su Kambrijski anali (Annales Cambrie) u kojima se navodi: „ …bitka kod Kamlana u kojoj padoše kralj Artur i Medraut (Mordred)”.

Za razliku od Lanselota, kralj Artur, Gvinever i Mordred se javalju  i u najstarijim velškim pričama – trijadama.  Medjutim mnoge trijade su izgubljene a na osnovu preostalih teško je rekonstruisati stvarni dogadjaj koji je uzrokovao bitku kod Kamlana. U trijadama Mordred se pominje kao Medraut a Gvinever kao Gvenvifar, to su njihova velška i verovatno prava imena.

Strpljivo proučavajući i skupljajući trijade, neki autori, koji su godinama radili na ovoj temi pokazali su da je moguće  bar delimično rekonstruisati šta se zaista desilo pre 1500 godina i šta je uslovilo bitku kod Kamlana.

Kako nam trijade saopštavaju Mordred (Medraut)  je Arturov nećak i njegov usvojeni sin. U početku  bio je ratnik poznat po veštini i hrabrosti, jedan je od 24-ice Arturovih vitezova a takodje i jedan od tri kraljevska viteza, što je bila posebna čast. Ali dobri odnosi izmedju ujaka i nećaka kasnije su se pogoršali i na kraju je medju njima došlo do neke svadje koju je možda prouzrokovala Gvinever. Trijada koja to opisuje  zove se „Tri neobuzdana razaranja” i opisuje kako je Mordred banuo u Arturov dvor i opustošio ga. Uništio je svu hranu i vodu a kraljicu Gvinever je udario i bacio sa trona. Artur mu naravno nije ostao dužan, napao je i poharao Mordredove dvore, na gotovo isti način.  Uzrok ovoj svadji nije poznat.

Čitajuci dalje saznajemo da je Gvinever  imala sestru Gvenvifah i da se sa njom očigledno nije dobro slagala.. U trijadi pod nazivom  „Tri nasilna udarca” navodi se da je Gvenvifah udarila svoju sestru Gvinever što je bilo pogubno jer: „taj dogadjaj je doveo do bitke kod Kamlana„. A u trijadi „Nepotrebne bitke ostrva Britanskih“ nailazimo na još jedan dokaz o neprijateljstvu dve sestre. U tekstu se navodi: „…i treća bitka beše najgora, to je Kamlan. Nju je donela svadja izmedju Gvenvifar (Gvinever) i Gvenvifah. Ovo je razlog zašto se zove nepotrebna – jer uzrokovana je tako nepotrebnim razlogom!“

Neki smatraju da je Gvenvifah bila Mordredova žena i da je otkrila neverstvo izmedju Mordreda i Gvinever. Ali se to ni u jednom velškom tekstu ne navodi, mada je veoma moguće, jer po predanjima Gvinever je na neki način (obično se misli da je to bila preljuba) zaista prilično unesrećila Artura, što potvrdjuje i trijada „Tri neverne žene ostrva Britanskih” gde na kraju stoji: „…i jedna beše nevernija od ostale tri: Gvenvifar (Gvinever) žena Arturova, jer je osramotila čoveka boljeg od svih“.

.

Moglo je biti ovako …

Na osnovu ovih tekstova napravljena je moguća rekonstrukcija stvarnog dogadjaja koji bi u najkraćim crtama izgledao ovako:  Mordred je bio sin Arturove sestre, Artur ga je posvojio, što nije bilo čudno jer je kod Kelta brat  imao veliku odgovornost prema deci svoje sestre. U početku Artur i Mordred su se sasvim dobro slagali i Mordred je bio jedan od najboljih ratnika a takodje i kralj Pikta, jednog od najjačih plemena koja su postojala u Britaniji. Artur je osvojio ogromne teritorije na kontinentu i jedne godine poveo je svoju vojsku preko Lamanša u borbu protiv rimskog vojskovodje Lucijusa.

Dok je Artur bio u ratu Britanijom je upravljao Mordred. U tom periodu ili možda i pre toga on i Gvinever su se zaljubili jedno u drugo. Pod velom tajnosti Mordred odlučuje da svrgne svog ujaka sa vlasti i da se oženi sa Gvinever, koja je kao kraljica bila personifikacija zemlje (kao boginja plodnosti) i bez koje nije mogao da postane kralj. On ujedinjuje Pikte, Saksonce i Škote i pokušava da ostvari svoj plan, ali nema dovoljno vremena ili možda i sam odustaje jer se u medjuvremenu Artur vraća u Britaniju. Trijade nam ne saopštavaju kako su se dalje odvijali dogadjaji i nemoguće ih je rekonstruisati jer su tekstovi zbrkani, ali izgleda da je sudbinsku bitku kod Kamlana zaista inicirala neka svadja i da su medjusobni odnosi Mordreda, Artura Gvinever i njene sestre bili prilično zapetljani.

Mnogi istraživači daju prvenstvo najjednostavnijem objašnjenju: Mordred i Gvinever su se strasno zaljubili jedan u drugog, ali su ljubav držali u tajnosti i skovali su plan da svrgnu Artura. Medjutim Gvinever se predomišlja i na kraju ostaje uz Artura,  Mordred besni što dovodi do tuče i svadje medju njima „udara je i baca  sa trona“ u  trijadi „Tri neobuzdana razaranja” ne pominje se da li je Artur tada uopšte bio prisutan ili ne, po ovim istraživačima nije. On naknadno saznaje za Mordredovu bahatost ali nezna njen pravi razlog, u svakom slučaju napada Mordredov dvor,  vraća mu milo za drago i stvar se nekako sredjuje. Kasnije Gvineverina sestra Gvenvifah ipak otkriva preljubu, napada Gvinever i Arturu saopštava šta se desilo. Artur čak i da hoće ne može da predje preko takve uvrede, objavljuje rat Mordredu i Piktima i tako počinje bitka kod Kamlana. Tokom bitke Mordred uzima ogromno koplje i probada Artura koji poslednjim atomoma snage, provlači celo koplje kroz sebe i svom snagom udara Mordreda tako jako da mu je prepolovio  šlem i naneo smrtonosnu povredu glave.

Žalosna je činjenica da je ova pogubna bitka mogla biti izbegnuta jer izgleda da Artur i Mordred nisu bili baš tako smrtno zavadjeni kako se to uglavnom prikazuje. Pred Kamlansku bitku obojca su bila spremna na pregovore i razumno rešenje medjutim došlo je do nepredvidjenih dogadjaja:  u velškoj poemi „Ronabvijev san” navodi se da je Artur poslao pregovarača i da je najuljudnijim rečima pokušao da odvrati Mordreda od bitke ali pregovarač Idavg iz nekog razloga ne prenosi Mordredu prave Arturove reči već mu saopštava najpogrdnije uvrede i bitka počinje. U Arturijanskim legendama razlog je drugačiji ali ishod isti: dok su pregovori trajali jednog vojnika je ujela zmija on je izvadio mač da je ubije i to su ostali shvatili kao poziv na borbu. Bitka je počela istog trenutka i više niko nije mogao da je  zaustavi.

.

Dva  Mordredova  lika

U istraživanjima se posebna pažnja posvećuje Mordredu. U velškim pričama on je kompleksna ličnost – sa jedne strane opisan je kao veliki ratnik jedan od tri kraljevska viteza a sa druge kao najgori izdajnik svog naroda.  U srednjevekovnim legendama on je isključivi negativac bez ijedne pozitivne osobine. Kao što smo već napomenuli Lanselot je izmišljena ličnost i smatra se da on jednostavno odslikava svetli deo drevnog Mordreda. Mordred iz ranih triajda – veliki pravedni ratnik prerastao je u Lanselota od Jezera, najčasnijeg viteza koji je ikada živeo. A Mordred pretendent na presto, pobunjenik i ubica kralja Artura i dalje je zadržao svoje pravo ime –  Mordred (Medraut).

Da bi priče bile prihvatljive romantičnoj srednjevekovnoj publici morala je da postoji jedna tako svetla ličnost kao sto je Lanselot od Jezera.  Gvinever je najlepša žena Britanije i Arturova izabranica, ona  jednostavno ne može da se strasno zaljubi u zlog Mordreda kome je pri tom i ujna, niti veliki kralj Artur može toliko da pogreši u izboru svoje neveste. Takva priča bila bi razočaravajuća i zato se pojavljuje izmišljeni Lanselot.  Gvinever je sada oslikana kao tragicna kraljica koja  nije prevarila Artura sa čovekom koji želi da mu oduzme presto vec se božijom voljom zaljubila u Lanselota koji do kraja ostaje vitez od časti i nijednom svojom mišlju ne želi da naudi Arturu. U ovakvom razvoju dogadjaja Gvineverina sestra postaje beznačajna, za nju nema mesta u srednjevekovnim legendama, a sudbonosna Bitka kod Kamlana više nije posledica svadje dveju sestara jer to bi bilo potpuno neprihvatljivo za tadašnje viteško vreme.

I tako se kroz srednejvekovnu prizmu inicijalni dogadjaj prilično promenio, ulepšao i zahvaljujući upravo takvoj preradi opstao do danas kao jedna od najlepših  viteških priča.

.

Kralj Artur negdašnji i budući

Pored Gvinever i Mordreda u trijadama se pominju i mnogi vitezovi za koje se smatra da su zaista postojali. To su prvenstveno Gvalhmej koji je takodje Arturov nećak i koji se opisuje kao najobrazovaniji i najuljudniji čovek svog vremena, Kei najbolji Arturov drug i jedan od najveštijih ratnika, Peredur, Arturov rodjak koji sa njim otima magični kotao Anuna, Bedvir Veličanstveni, Drustan gvozdena pesnica i Esilt vilinskih nogu.  Svi ovi likovi javljaju se i kasnije u arturijanskim legendama i nama su dobro poznati ali pod drugim imenima: Gvalhmej je Gaven (brat Mordredov i nećak Arturov), Kei je Kaj (sin ser Ektora, viteza koji je usvojio Artura), Peredur je Persival (vitez koji je našao Sveti Gral), Bedvir je Bedivier (koji posle Kamlanske bitke vraća Ekskalibur u jezero), Drustan je Tristan a Esilt Izolda.

U Arturijanskim legendama sve do naših dana ostao je sačuvan  jedan nestali svet Kelta koji bi, da nije ovih legendi, nama verovatno bio potpuno nepoznat. Gaven, Tristan, Mordred,  Gvinever, i jos desetine drugih opstajali su proteklih petnaest vekova samo  zahvaljujuci Arturu i njegovoj nesvakidašnjoj ličnosti. Kada se pre 1500 godina na početku svog kraljevanja zavetovao da će braniti Britaniju i Brite, verovatno nije ni slutio da će zavet ispuniti ne mačem i ratničkom veštinom, već snagom sopstvene ličnosti, jer Brite nije odbranio samo od Saksonaca (koji su 50-ak godina kasnije ipak osvojili ostrvo) vec od mnogo veće pošasti – od zaborava! Jer ko bi od nas danas znao za nekakvu Gvinever ili Morganu, Gavena, Mordreda, Merlina ili Utera Pendragona, da ih legende o Arturu nisu povukle za sobom i nosile kroz vekove sve do današnjih dana.

Možda se upravo na bitku protiv zaborava odnosi čuveno velško verovanje da na grobu Arturovom, u kome on nije mrtav već samo spava, stoji zlatnim slovima napisano

„hic iacet arthurus rex quondam rexque futurus” –  „ovde leži Artur kralj negdašnji i kralj budući”.

. . .