Pravoslavlje i lečenje raka i malignih bolesti.
Kako se na pravoslavan način isceliti od raka i tumora.
Koji su najčešći pravoslavni metodi isceljenja najtežih bolesti.
Kome se Svetom i kako moliti da bi vernik pobedio kancer.
Zablude i sujeverja medju pravoslavnim vernicima.
Rak, tumor i lečenje raka i pravoslavlje
Kako kombinovati medicinu i pravoslavlje kada su maligne bolesti i rak u pitanju
Lečenja raka i pravoslavlje. Do sada smo pisali o fitoterapiji i lečenju raka prirodnim sredstvima. Upozorili smo da je fitoterapija samo pomoćna metoda lečenja, i da zbog raznovrsnih tipova kancera koji postoje, imamo problem pronalaženja adekvatne biljne formule, ako ona uopšte i postoji za tu vrstu raka.
Iako smo pobornici lekovitog bilja i uverili smo se u njegovu delotvornost, nismo fanatični da poverujemo u tipične reči „vernika fitoterapije“ koji često neodgovorno izjavljuju „Postoji biljka za svaku bolest“ ili „Priroda ima lek za svaku boljku„. Postoje mnogi koji to neoprezno propagiraju. To se jednostavno nije pokazalo istinitim u praksi, jer da to postoji i da oni znaju ono što tvrde, ti isti znalci bi to znanje podelili sa svetom i ljudima, a medicina bi to sigurno prihvatila kao zvaničan lek.
Slično upozorenje važi i za sujeverje prisutno u samom pravoslavlju. Forumi i sajtovi koji se bave pravoslavnim temama vrlo često su puni prepričavanja o čudesnim isceljenjima od raka, koja su ponekad i ispovest samih monaha i sveštenika, kao što su popularne priče o isceljenju raka košticama kajsija, lekovitom vodom, alojom, vegetarijanskom ishranom, Brojsovom terapijom, presnom hranom, čitanjem psalama, celivanjem odredjenih svetih moštiju, manastirskim vodicama i biljnim preparatima. Lečenja raka i pravoslavlje treba svesti na zdrav razum i ozbiljnost.
Upozoravamo pacijente koji traže isceljenje od teških bolesti da ne budu lakomisleni kod ovakvih tvrdnji koje dobijaju na opštim mestima, od nepoznatih ljudi i bez naučne provere. Zbog čega ovo kažemo:
Prvo, nigde se ne objašnjava za koji tip raka se koji alternativni lek koristi, i niko vam ne garantuje da će baš taj lek biti odgovarajući za vašu boljku.
Drugo, ti metodi nisu dokazani, više su izuzetci nego pravilo, mnogi su samo rekla kazala priče. Ti najpopularniji alternativni tretmani i lekovi su nebrojeno puta ispitani od timova istraživača, bez rezultata. Sve što vredi, farmaceutska industrija prihvata i pretvara u lek.
Treće, Gospod Bog je ljudima dao pameti, mudrosti i volje da traže, i istražuju kao lekari i naučnici, i dodju do lekova koji stvarno leče, čak i najteže bolesti. Danas postoji nekoliko vakcina koji sigurno i pouzdano leče neke tipove tumora pluća, sarkoma kože, jednog tipa leukemije i raka limfnih ćelija. Hemoterapija i citostatici su sve bolji i efikasniji, prilagodjeni su tipovima kancera, manje imaju toksičnih efakata i spasavaju mnogo života. Mnogi drugi lekovi za rak su pred vratima i samo je pitanje vremena kada će se pojaviti u praksi.
Četvrto, i sami monasi i sveštenici, čak i neki Svetitelji koji se pominju u ovom tekstu su imali kancer i umirali od raka, bez obzira na stepen njihovog pridržavanja monaškog života, načina ishrane, revnosnog služenja Svetih tajni i stalnim molitvama. I monasi su ljudi, i dele bolesti koje imaju i ostali ljudi.
Peto, jednostavna istina je da se većina dobroćudnih tumora jednostavno leči hirurškim putem, dok se pre nešto više od 100 godina od njih izvesno umiralo. Prosta je istina da se i maligni tumori sa metastazama leče kombinovanim metodama, i da pacijenti nastavljaju da normalno žive.
Šesto, neuk i neobrazovan svet sa lako povede teorijama zavera i nepouzdanim knjigama i natpisima o spletkama farmaceutske industrije i raznih lobija, koji navodno skrivaju prave i prirodne lekove za maligne bolesti, i kako postoji lako i jednostavno rešenje za kancerogena oboljenja u vidu alternativnih stilova života i tretmana. To su izuzeci koji vas odvraćaju od razuma i logike, zavode svojim pisanjima prelasti. U tim knjigama se neodmereno i bezobrazno tvrdi da su medicina i lekari mafija koja želi da bolesnici budu neizlečeni, i da se održavaju na lekovima, kako bi proizvodjači lekova zaradjivali. Ko ima i malo razuma, shvata da su to besmislice. Do juče su ljudi umirali sa lakoćom od danas vrlo bezazlenih bolesti, na primer zaraza crvićima i parazitima, da ne pominjemo tifus, dizenteriju, kugu, koleru, velike boginje, grip.
S druge strane lečenja, pored klasičnog medicinskog pristupa postoji čitav niz alternativnih metoda lečenja koje sebe nazivaju duhovnim isceljenjem, jer fokus svog rada stavljaju na ono što se popularno naziva „integrativna“ ili „holistička medicina“, gde je navodno cilj balansiranje čovekove unutrašnje energije i životne sile, ne bi li se podigao imunitet i uklonila bolest.
U tom delu ljudskog delanja ima puno sumnjivih metoda, kao što su lečenje istraživanjem karme, emotivnom konsolidacijom, tretiranje sopstvenom mokraćom, reiki polaganje ruku, post i dijeta na vodi, meditacije sa vizuelizacijama izlečenja, postavljanje kristala na čakre, terapija bojama, tretiranje odredjenim namirnicama, korišćenje fito preparata iz Novog Pazara, Nikšića, iz Bosne i slično. Svi ovi metodi su se istraživanjem potvrdili kao nepouzdani, neupotrebljivi i često štetni kod ozbiljnih bolesti. Poruka svima onima koji hoće da koriste ovakve i slične metode je da budu više nego oprezni i sumnjičavi, i da nikako ne rade to bez korišćenja klasičnog medicinskog tretmana.
Svet je svestan pojedinačnih čudesnih izlečenja pacijenata od teških bolesti, a da nisu koristili ništa više od jake volje za životom i molitvu Gospodu Bogu. Ali to su pojedinci, ne masovna pojava i nema garancija da će neki metod delovati na vas. A lekovi će delovati, u većoj ili manjoj meri, zavisno od stepena vaše bolesti.
Danas želimo da vam skrenemo pažnju na temu lečenja raka i pravoslavlje i na nekoliko stvari koje se koriste u pravoslavlju kod teških bolesti, pre svega kod malignih oboljenja. Napominjemo, da se i u pravoslavnom tretmanu bolesti kao što je rak ili tumor ne isključuje upotreba klasičnih medicinskih tretmana. Samo Gospod Bog zna šta će pacijentu pomoći, pa ne lišavajte sebe medicinskog leka time što ste umislili da ćete sami naći lek, pa bio on i u jakoj veri. Jaka vera može samo pomoći dobrim lekovima.
.
Molitva Gospodu Bogu Ocu i Isusu Hristu i posete manastirima
.
Sva moć i izvor naših života potiču od Tvorca, Oca našeg na nebesima. Predana i iskrena molitva Njegovoj milosti i ljubavi, ili molitva Gospodu Isusu Hristu su suština pravoslavnog metoda. Ne ulazeći u dogmu o grehu kao uzroku bolesti, jer bolesti se leče adekvatnim lekovima, sigurno je jedno, ako uspemo da svim srcem i sa potpunim poverenjem predamo svoju bolest i sebe Gospodu Bogu kroz molitvu, uz stalnu zahvalnost za život koji nam je podaren, nema veće isceljujuće sile od naše vere.
Postoji svedočanstvo bolesnika koji su otpisani od svih molitvom sebe iscelili, uz Božju volju. Naše je da svima skrenemo pažnju da svakako ne propustite da se i lečite, jer su i lekovi i medicina Božji dar čoveku, da bude zdrav i nadje lek. Izbegavajte „bapske“ i neproverene terapije i sujeverno poklanjanje poverenja paganskim metodama. Budite razumni, jer razum ne isključuje jaku veru, oni se dopunju. Kad razum ode, tu dolazi fanatizam, duboko sujeverje i crni primitivizam.
Osim molitve Tvorcu i Njegovom Sinu, preporučljivo je da se ime bolesnika pomene na 40-oj Svetoj liturgiji u što više Crkvi i manastira.
I svaki bližnji koji se iskreno moli za svog bolesnika veliku mu uslugu čini. Molite se za bližnje i njihovo isceljenje.
Zamolite nekog velikog molitvenika, iskusnog i blagodarnog monaha ili sveštenika da pomene ime bolesnika u svojim molitvama.
Tu je takodje i odlazak u manastire i boravak u njima od 3 dana do više nedelja i meseci. U Srbiji se ceni manastir Crna Reka sa moštima Svetog Petra Koriškog, ispod kojih treba prespavati, po verovanju.
Pominjemo i odlazak na poklonjenje i molitvu svetim moštima rodonačelnika hrišćanske medicine Svetog Kozme i Damjana, zaštitnika lekara, u manastiru Zočište kod Orahovca, ili deo moštiju u Sopoćanima.
U Ruskoj Crkvi u Beogradu nalaze se mošti Svete Matrone Moskovske koja je poznata kao isceliteljka kod raka. Tu su i mošti apostola Svetog Luke, lekara i slikara lika Majke Božije – ikona Mlekopitaljnica.
Svakako može biti blagorodno i poklonjenje moštima vašeg porodičnog Sveca zaštitnika ili drugim Svetiteljima sa kojima smo utvrdjeni u veri i verovanju.
Preporučuje se odlazak na izvor lekovite vode, na primer u Crkvu Svete Petke na Kalemgdanu kad je Istočni ili Svetli petak – Izvor izlečenja, prvi petak nakon Vaskršnjeg posta i umivanje vodom uz molitvu za isceljenje, mada napominjemo da je ovo više narodno verovanje nego kanonska preporuka.
.
Ikona Presveta Majka Svecarica za obolele od raka
.
„Presveta Bogorodice spasi me!„
Pre svega, svi bolesnici od raka i malignih bolesti trebalo bi da se mole pred ikonom Svete Majke Svecarice, i da čitaju dnevno po nekoliko puta Akatist (Pohvalnu pesmu) Svecarici Majki i molitvu za isceljenje. Majka Svecarica je čudotvorna ikona Presvete Bogorodice iz manastira Vatoped sa Svete Gore.
Svakako je poželjno i da sveštenik poseti bolesnika i da očita molitvu nad njim i da ga miropomaže svetim uljem.
Velika je moć isceljenja Svete Majke Božije, milost koja ona daruje svim iskrenim molitvenicima i ljudima čistog srca. Molite joj se iskreno i sa ljubavlju. Ljubav se ljubavlju vraća.
U svakom slučaju, postoji veliki broj Svetih kojima se vernici mole za isceljenje, to mogu biti i Sveti Vrači, Sveti Luka, vaš porodični Svetac zaštitnik, ili neki svetitelj za koga se zna da najbrže pomaže u nekim bolestima. U ovom tekstu ćemo pisati o Svetima kojima se bolesnici od malignih i onkoloških bolesti mole za spas.
.
Молитва Пресветој Богородици
О, свеблага, свечудесна Богородице, Пантанаса — Свецарице!
Нисам достојан да под кров мој уђеш! Али као Милостивог Бога милостива Мати, реци реч да се исцели душа моја и укрепи немоћно тело моје. О, Свецарице, пошто имаш моћ непобедиву и непрестано се за нас молиш, буди ми заступница, молитвеница да прославим преславно име Твоје свагда сада и увек и бесконачне векове. Амин.
Молитва друга
О, Пречиста Богомати, Свецарице!
Чуј многоболне уздахе наше пред чудотворном иконом Твојом са Атоса донетом у Русију, погледај на чеда Твоја која од неизлечивих болести страдају и светој Твојој икони припадају! Као што птица крилима закриљује птиће своје, тако и Ти сада увек живо присутна, закрили нас Својим многоцелебним покровом. Буди несумњива нада тамо где нада нестаје! Буди трпљење и олакшање тамо где љуте туге надвладавају! Тамо где се мрак очајања у душе уселио нека засија неизрецива светлост Божанства! Утеши малодушне, укрепи немоћне, даруј умекшање и просвећење окамењеним срцима! Исцели Твоје болесне слуге, о Свемилостива Царице! Благослови ум и руке оних који нас лече, да буду оруђе Свемогућег Лекара Христа Спаса нашег. Теби живој која си са нама, молимо се пред Твојом иконом, о, Владичице! Простри своје руке које дају исцељење и лечења, Радости невољних, Утехо у тугама, да брзо примивши чудотворну помоћ прославимо Животворну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова.
Амин.
.
Sveti Vasilije Ostroški za isceljenje od raka i malignih bolesti
.
Kod nas, na prostorima Balkana poznat je i kult Svetog Vasilija Ostroškog, i mnogi bolesnici idu na poklonjenje njegovim svetim moštima na Ostrog, manastir na pola puta izmedju Podgorice i Nikšića u Crnoj Gori. Upozoravamo bolesnike koji bi da se upute na put u manastri, da u njemu stalno vlada gužva i da se čeka u redovima.
Zato ako ne možete do Ostroga, molite se pred osveštanom ikonom Svetog Vasilija Ostroškog, čitajte bolesniku Akatist Svetom Vasiliju Ostroškom čudotvorcu. Sveti Vasilije je tu gde je njegov molitvenik.
Najviše dokumentovanih isceljenje je upravo nastalo pod Ostrogom.
Одломак из Житија Светог Василија – „Живот Светог Василија Острошког Чудотворца“, од Светог Др. Јустина Поповића:
„Поклоници и данас долазе у великом броју из свих наших крајева и из иностранства Острошком Чудотворцу, без обзира на вероисповест и националну припадност. На велике празнике се некад окупи и по десет или двадесет хиљада људи. Многи децу крсте баш испред моштију Свечевих, називају их његовим именом , а многи ту склапају брак, или се исповедају и причешћују, или траже да им се читају молитве за здравље, за исцељење, за спасење. Поред редовних црквених постова народ узима и посебне заветне постове и тај пост зове „недјеља Светог оца Василија“, посебно пред његов празник Васиљевдан. У Острог се иде са страхом и побожношћу, пешачећи, а често и на коленима идући од Доњег до Горњег манастира. Из Острога се носе освећена водица, уље и тамјан, нафора, или вата са кивота Светитељевог, да се тиме намажу и пошкропе они који нису могли доћи Свецу на поклоњење. Пред кивот Светитељев доносе се болесни од неизлечивих душевних и телесних болести. О чудесним исцељењима сведоче бројне одбачене штаке и носила, скупоцени дарови остављени Светитељу у Острогу, у знак захвалности за оздрављење, али и многи записи у манастирским књигама.“
.
Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom
Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni.
Veliki branitelju vere Pravoslavne, odbrani i nas koji tvoju Svetu veru držimo, i s nadom tebi pristupamo. Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg. Tvrdoški viteže i Ostroški podvižniče, spasavaj nas od beda vidljivih i nevidljivih. Zapalila te je Srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga Živoga, pa nam sada osvetli puteve i razagnaj tugu. Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru Ostrošku, pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša, da se spasemo i proslavimo Boga svevišnjega i tebe Sveca Božijega. Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni, i ti si im pomagao: demone odgonio, veze đavolje raskidao, i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao. Tako i sada pomozi, krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima pa i meni. Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene, zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne. Sveti Vasilije Čudotvorče i Oče naš duhovni, čuj i usliši čeda tvoja duhovna u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.
.
Sveti Nektarije Eginski – osvećeno ulje i ikona za lečenje od raka
.
Sveti Nektarije Eginski, grčki svetitelj sa ostrva Egina pored Atine, je svetac koji je poznat po svojim isceliteljskim moćima po pitanju bolesti kancera. Osvećeno ulje sa njegovog groba se koristi za pomazanje bolesnika koji imaju malignu bolest. Bolesnici sa rakom se mole pred njegovom ikonom, čitaju molitve i Akatist Svetom Nektariju. Ukoliko oni sami nisu u stanju, to radi sveštenik ili neko od njima bliskih osoba. Najdeletvornija je molitva nekog velikog molitvenika, duhovnika, monaha.
Deo svetih moštiju Svetog Nektarija Eginskog se nalaze u manastiru Rakovica u Beogradu, pa je preporučljivo otići tamo na poklonjenje.
U svim slučajevima teških bolesti preporučljivo je što češće ispovedanje i pričešće bolesnika, koliko je to moguće. Ispoved nas duhovno rasterećuje, emotivno smiruje, dok pričešće nam daje snagu i vitalnost.
Kod najtežih bolesti treba se konsultovati sa mesnim parohom i lokalnom Crkvom oko obavljanja Svete tajne jeloosvećenja, gde 7 sveštenika obavlja molitvu za isceljenje bolesnika.
Kod teških bolesnika, u dogovoru sa parohijskim sveštenikom pacijent se razrešava posta, a izbor hrane se odredjuje u dogovoru sa lekarom.
.
МОЛИТВА прва светом НЕКТАРИЈУ ЕГИНСКОМ
О, мироточива главо, светитељу Нектарије, архијереју Божији! У време великог одступништва и безбожништва, побожношћу си просијао и сакрушио главу прегордога сатане, који нас је израњавио. Тога ради дарова ти Христос да лечиш болести неизлечиве, које нас спопадоше због безакоња наших. Верујемо: заволео те је Бог праведнога, да тебе ради нас грешне помилује, од проклетства да нас разреши, од болести да нас избави и да се по свој васелени слави страшно и преславно Име Његово, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
МОЛИТВА друга светом НЕКТАРИЈУ ЕГИНСКОМ
О, свети Нектарије, оче богомудри! Прими, чувару вере православне, исповедање уста људи христоименитих, који се сабраше данас у храму благодаћу Божијом која у теби живи. Вест достиже до земље (руске/српске) да се ти, велики међу Светима угодниче Божији, јављаш на свим странама света онима који призивају име твоје и од рака исцељење болеснима дарујеш.
Чусмо за јереја, твога имењака, Нектарија, који храм у име твоје подиже, са мукама великим, јер од рака на грудима тешко боловаше и крв му сваки дан из ране истицаше и страдаше он веома, али дело свето не остављаше.
А ти си, светитељу многомилостиви, са Неба изненада сишао и пред њиме се у храму појавио. Он, пак, мислећи за тебе да си сабрат и један од смртних, од тебе затражи да се за њега помолиш и рече: „Болестан сам веома, али хоћу свету цркву да подигнем, да у њој Свету Литургију макар једном одслужим заједно са парохијанима, а после нека умрем, јер се смрти не бојим.“
А ти си, оче, иако бестелесан беше, сузама лице своје оросио! И загрливши страдалника, целивао си га и рекао: „Не тугуј, чадо моје, јер ћеш, пошто болешћу будеш искушан, убрзо оздравити. И сви ће за чудо ово сазнати.“ Овај, пак, исцеливши се, разумеде с ким је говорио, али ти си тад већ невидив постао.
О, велики угодниче Христов, Нектарије! Тај храм је данас довршен и чудеса се твоја као море умножише! Ми схватисмо да молитве праведника треба да буду подржане нашим усрђем за службу Божију и решеношћу да за Христа умиремо, да бисмо оздравили. Моле те, оче праведни, болесна чада твоја: да се на нама испуни воља Божија, добра, угодна и савршена, јер Бог неће смрти грешника, већ да се грешник обрати и жив да буде.
Ти, пак, пророче воље Божије, исцели нас благодатним јављењем својим, да велики буде Бог на Небесима и на земљи у векове векова!
Амин.
Акатист Пресветој Богородици ради њене чудотворене иконе “Свецарице“
(која има посебну благодат да помаже онима који страдају од болести рака)
Кондак 1
Припадајући Твојој новојављеној икони ми верне слуге Твоје, појемо ти: Свецарице, даруј исцељења нама који ти прибегавамо, да ти радосно кличемо:
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Икос 1
Анђео првак сишавши са небеса рече Свецарици: радуј се! И, гледајући те, Господе, оваплоћавана бестелесним гласом, клицаше јој овако:
Радуј се, почетку нашег спасења!
Радуј се, Творчевог снисхођења испуњење!
Радуј се, јер се Тобом Бог очовечи!
Радуј се, јер се невидљиви у Теби оваплоти!
Радуј се, која си милост мира у себе примила!
Радуј се, која си телесну одежду Логосу саткала!
Радуј се, уму недостижна вишња славо!
Радуј се, небесна манно која срца оживљаваш!
Радуј се, звездо, сијање благодети!
Радуј се, источнице, непресушни изворе воде живе!
Радуј се, Богородице, благословена међу женама!
Радуј се, која си Спаса родила, Дјево нетљена!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 2
Ти Дјево, којом беспочетни Логос постаде Дете, даруј исцељење онима који Те поштују и неизрециво Његово рођење славе појући: Алилуја!
Икос 2
Иштући да сазна несазнајно знање, Дјева рече служитељу (тајне): реци ми како је могуће да се син роди од чисте утробе? Гаврил јој са страхом одговори клићући овако:
Радуј се, Вишњег Савета Поверенице!
Радуј се, оних који се моле Брзопослушнице!
Радуј се, благо Христовог мира!
Радуј се, људи Твојих надо и оснажење!
Радуј се, болести рака дивна погубитељко!
Радуј се, осталих болести исцелитељко!
Радуј се, једина свету Заступнице!
Радуј се, сигурно избављење од невоља!
Радуј се, верна утешитељко оних који плачу и ридају!
Радуј се, Ти која свима пут спасења отвараш!
Радуј се, скиптре и државо атонских подвижника!
Радуј се, жезле монаха и мирјана!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 3
Сила Свевишњега осени Те, Отроковице, и неизрециво се оваплотивши у телу, показа Те као дивну њиву онима који желе да пожњу спасење, и који поју: Алилуја!
Икос 3
Дивно се прослави света икона Твоја, названа Свецарица, када се јави исцелитељни лик Богоматере, јер она дарује исцељење онима који га с вером траже, да би је славили овако:
Радуј се, Мати Незалазне Светлости!
Радуј се, победо оних који претрпеше до краја!
Радуј се, болесних и тужних излечење!
Радуј се, неразрушива оградо сирочића и удовица!
Радуј се, Ти која нам врата рајска отвараш!
Радуј се, обремењених и уморних Заступнице!
Радуј се, Посреднице за спасење верних!
Радуј се, Молитвенице за све људе!
Радуј се, Лествице небеска која узводиш од земље ка небу!
Радуј се, водо жива која смртне грехе омиваш!
Радуј се, Агнице која срца незлобивих чуваш!
Радуј се, Покрове који своја чеда закриљујеш!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 4
Дарујући живот свету, Владика Свети усели се безбрачно у утробу Твоју и показавши Те Мајком верних, призва све да у миру поју: Алилуја!
Икос 4
Преславна Твоја чуда, граде Божији догодише се од иконе Твоје свете, а ми примајући од Тебе исцелитељне струје излечења, о Свецарице, захвално Ти кличемо:
Радуј се, мелеме који бол отклањаш!
Радуј се, свежино од које грозница болесника нестаје!
Радуј се, која болест рака сажижеш као пламеном!
Радуј се, која са одра подижеш оне које лекари оставише!
Радуј се, која лик Свој Пречисти изабраним јављаш!
Радуј се, која од греховних свеза разрешаваш!
Радуј се, јер нам се Тобом избављење од смрти дарова!
Радуј се, јер се Тобом безбројно мноштво верних оправда!
Радуј се, висино недостижна људским помислима!
Радуј се, дубино једино Логосом откривена!
Радуј се, Ти коју пророци претсказаше!
Радуј се, Наставнице свештеника који ти се моле!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 5
Као пречисти храм Спасов познасмо Те, Откровице! Теби припадамо Чиста, сотвори храмовима Божанства нас који му кличемо: Алилуја!
Икос 5
Анђеоски чинови видеше на рукама Твојим Онога који је руком створио људе и познавши Те као Једину Владичицу, иако си себе слушкињом називала, похиташе да Теби Благословеној послуже појући овако:
Радуј се, Богом постављена над небеским силама!
Радуј се, Ти која чудесним исцељењима свет испуњаваш!
Радуј се, Ти која похвалну славу од небеса слушаш!
Радуј се, Ти која благодарење од земље примаш!
Радуј се, јер си у срцима семе трулежи уништила!
Радуј се, јер си јарам лукавстава демонских поништила!
Радуј се, која си и долину плача радошћу испунила!
Радуј се, Ти која жалости у небеску сладост преобраћаш!
Радуј се, богопријатни миомирисе!
Радуј се, велико весеље грешника који се кају!
Радуј се, оклопе праведности који нас чуваш од искушења!
Радуј се, штите који нас ограђујеш од непријатељства и злобе!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 6
Када си Дјево од земље ка небу усходила, тада ученици Спасови, богоносни проповедници чудесно Теби притекоше, једним срцем и устима Богу појући: Алилуја!
Икос 6
Засија чудесна благодат од иконе Твоје, Свецарице, кад младић помрачен сатанским учењима паде пред њом и оста непокретан, неочекивано од уза мрачних ослобођен би, и са страхом и радошћу клицаше Ти овако:
Радуј се, непобожног живота исправљање!
Радуј се, утехо страдалника!
Радуј се, Ти која од Цркве легионе бесова одгониш!
Радуј се, магле греховне развејање!
Радуј се, осујећење невидљивих лукавстава!
Радуј се, која свемоћно демонске магије побеђујеш!
Радуј се, светиљко која прелашћене просветљујеш!
Радуј се, облаче који невине од зла заклањаш!
Радуј се, горо која небеском манном храниш!
Радуј се, долино која смирењем Христовим насићујеш!
Радуј се, стубе Небеског Царства!
Радуј се, огледало превечне Светлости!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 7
Хотећи да даш себе као храну вернима оваплотио си се од Дјеве, те да они који приме Пречисто Тело и Крв Твоју познају Тебе савршеног Бога и тако дивећи се неизрецивој премудрости кличу: Алилуја!
Икос 7
Јављањем Творац показа нову тајну, са ученицима савршивши своју тајну вечеру; ми пак молећи свецарицу да нас удостоји божанствене светиње, узносимо јој појање ово:
Радју се, Небеског Хлеба Дародатељко!
Радуј се, Вечног Живота Родитељко!
Радуј се, Чашо Која нас Христом храниш!
Радуј се, Ти Која душу и тело са Богом сједињујеш!
Радуј се, кашичице златна испуњена Божанственим Тајнама!
Радуј се, драгоцени Кивоте Велике Светиње!
Радуј се, прсте, Који Свету Евхаристију указујеш!
Радуј се, трпезо Која нам Свету Храну нудиш!
Радуј се, Која достојне причеснике сдесна постављаш!
Радуј се, Ти која ревнитеље Божанствене Литургије од ада избављаш!
Радуј, се, Која смртне ка Источнику бесмртности приводиш!
Радуј се, Ти Која чеда своја миром и крепошћу ограђујеш!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 8
Чудесно Рођење видевши, и сваку животну бригу оставивши, горе имајмо срца, јер ради тога Вишњи се јавиo, да привуче оне који му кличу: Алилуја!
Икос 8
Пребивајући неодступно у недрима Очевим неизрециви Логос се на земљи оваплоти, Бог Свесилни учини величину Дјеви и погледа на смирење Слушкиње Своје, Која чује од свих појање ово:
Радуј се, Ти Која си у себи несместивог Бога сместила!
Радуј се, Ти Која си свету показала Творца света!
Радуј се, јер се смрти владавина уништи!
Радуј се, јер се Адамова рана исцели!
Радуј се, мелеме који душевне муке зацељујеш!
Радуј се, јелеју који телесне ране помазујеш!
Радуј се, Ти која бол породиља отклањаш!
Радуј се, Ти која муке умирућих олакшаваш!
Радуј се, Ти која си ад поразила!
Радуј се, Која си жалац смрти уништила!
Радуј се, ишчекивање свеопштег васкрсења!
Радуј се, несумњиво спасење православних!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 9
Сва природа Анђела и људи би задивљена величином Твог чудесног оваплоћења, о Речи! Ми пак, дивећи се овој великој тајни побожности, са страхом и трепетом захвално Ти кличемо: Алилуја!
Икос 9
Од Твоје свете иконе, о Свецарице, мноштво болесника исцељења добија и вером благодат прима, те Ти громко кличу:
Радуј се, свагдашња чуварко здравих чеда!
Радуј се, мосте који болесне ка здрављу преводиш!
Радуј се, исцељење деце која болују!
Радуј се, Мати младих страдалника!
Радуј се, оних који су болеснички одар везани подизање!
Радуј се, утехо оних који су страхом смрти заробљени!
Радуј се, Ти која чујеш ридање паћеника!
Радуј се, Ти која самилосно гледаш наша страдања!
Радуј се, Која земаљске болове ублажаваш небеском радошћу!
Радуј се, Ти Која натприродно трпљење у страшним мукама дарујеш!
Радуј се, јер припремаш радост онима који плачу!
Радуј се, јер окриљујеш кротке крилима молитве!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 10
Желећи да спасе грехом иструлелу људску природу, Творац се спусти на Тебе као киша на руно и учини Те купином несагоривом — Бог се оваплоти да би Му певали: Алилуја!
Икос 10
Отроковице чиста тврђава си девојкама и свима који ревнују за чистоту; Бог се усели у Тебе да очисти своје разумно створење, како би ми збацивши сваку нечистоту клицали овако:
Радуј се, Сабеседнице оних који ћутање траже!
Радуј се, венче оних који целомудреност чувају!
Радуј се, почетку и крају духовног живота!
Радуј се, Чуварко божанственог откровења!
Радуј се, Поверенице Тројичног Савета!
Радуј се, Виновнице људског спасења!
Радуј се, висино недоступна гордим умовима!
Радуј се, склониште доступно смиреним срцима!
Радуј се, Чиста, чистија од небеса!
Радуј се, Часнија од Херувима и Серафима!
Радуј се, Обрадована јер си од Архангела радост примила!
Радуј се, Утешена јер руке Твоје опипаше Васкрслог Христа!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 11
Желећи да Спасу принесемо разумно појање, остајемо увек недостојне слуге Твоје, Владичице, јер нико не може достојно славити Бога Чије је Име као миро скупоцено, него Му кличемо: Алилуја!
Икос 11
Засијавши великом светлошћу онима који у тами саде, посети нас о Дјево, Исток са висине, Син и Бог Твој! Тебе постави као свећу на свећњаку, светлоносна чеда Цркве научи да Ти кличу ово:
Радуј се, зоро мисаоног Сунца!
Радуј се, Сместиште Божанстевеног Огња!
Радуј се, Светлости јер си одећу светих саткала!
Радуј се, Свећо јер си бесовску таму одагнала!
Радуј се, тамних умова просвећење!
Радуј се, грешних срдаца озарење!
Радуј се, деснице која изводиш из мора сујете!
Радуј се, светлости која пут ка Царству небеском осветљујеш!
Радуј се, муњо која непокајане погађаш!
Радуј се, громе који упропаститеље душа застрашујеш!
Радуј се, лукавих савести просветљење!
Радуј се, Божијег Суда умилостивљење!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 12
Давалац Старог завета желећи да нам благодат подари даде нам завет Нови, те тако ми не делима закона већ вером спасење задобивши, појемо: Алилуја!
Икос 12
Славећи Твоје Рођење, као што некад Израиљ кимвалима скинију слављаше, тако и ми сада Тебе, истиниту Скинију врлинама прослављамо да од свих чујеш појање ово:
Радуј се, песмо која се пева на небу!
Радуј се, псалме који се чује на земљи!
Радуј се, Ти која си достојно Јединоме Богу послужила!
Радуј се, Ти Која си смирењем Божанстевеној Тројици угодила!
Радуј се, Ти Која си у Себи Носитеља векова носила!
Радуј се, Престоле Онога Који у руци држи васељену!
Радуј се, тајно неизрецива векова и времена!
Радуј се, тврдо прибежиште народа и племена!
Радуј се, срдачно радовање благочестивих јереја!
Радуј се, брзо услишење црквених и келијних молитава!
Радуј се, богосаздани доме премудрости!
Радуј се, изабрани сасуде милости!
Радуј се, Свецарице, која немоћи наше благодаћу исцељујеш!
Кондак 13
О, Свецарице, Мати, Која си родила Реч светију од свих светих, примивши наше садашње појање од сваке смртоносне болести исцели и избави будуће осуде нас који Ти кличемо: Алилуја!
(овај кондак се чита 3 пута, па онда опет икос 1. и кондак 1.)
Молитва Пресветој Богородици
О, свеблага, свечудесна Богородице, Пантанаса — Свецарице!
Нисам достојан да под кров мој уђеш! Али као Милостивог Бога милостива Мати, реци реч да се исцели душа моја и укрепи немоћно тело моје. О, Свецарице, пошто имаш моћ непобедиву и непрестано се за нас молиш, буди ми заступница, молитвеница да прославим преславно име Твоје свагда сада и увек и бесконачне векове. Амин.
Молитва друга
О, Пречиста Богомати, Свецарице!
Чуј многоболне уздахе наше пред чудотворном иконом Твојом са Атоса донетом у Русију, погледај на чеда Твоја која од неизлечивих болести страдају и светој Твојој икони припадају! Као што птица крилима закриљује птиће своје, тако и Ти сада увек живо присутна, закрили нас Својим многоцелебним покровом. Буди несумњива нада тамо где нада нестаје! Буди трпљење и олакшање тамо где љуте туге надвладавају! Тамо где се мрак очајања у душе уселио нека засија неизрецива светлост Божанства! Утеши малодушне, укрепи немоћне, даруј умекшање и просвећење окамењеним срцима! Исцели Твоје болесне слуге, о Свемилостива Царице! Благослови ум и руке оних који нас лече, да буду оруђе Свемогућег Лекара Христа Спаса нашег. Теби живој која си са нама, молимо се пред Твојом иконом, о, Владичице! Простри своје руке које дају исцељење и лечења, Радости невољних, Утехо у тугама, да брзо примивши чудотворну помоћ прославимо Животворну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова.
Амин.
Тропар, глас 4
Иконом Твојом Пречасна Свецарице, којом радост причињаваш, спаси оне који топлом жељом ишту Твоју благодат, Владичице, избави од беда оне који Ти прибегавају! Од сваке напасти огради стадо Твоје које увек прибегава Твоме заступништву.
.
Акатист Светом Василију Острошком
Кондак1.
Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије похвалну пјесму ову приносимо ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увијек милосрдан за дјецу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз вјекове.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Икос 1.
Анђео у тијелу био си међу људима.
Чудесном силом Духа свезао си сва искушења. Зато Те славимо у пјесмама:
Радуј се оче отаца преподобних, научио си многе вјери правој;
Радуј се неуморни служитељу Еванђеља, поуком и дјелом Твојим спасаваш нас од зла;
Радуј се чувару и учитељу православља,
Радуј се утјешитељу у жалости овога вијека,
Радуј се исцјелитељу болести сваке,
Радуј се пастиру заблудјелих оваца, које усрдно враћаш на пут истине и живота,
Радуј се хранитељу изгладњелих душа,
Радуј се просветитељу помрачених умова,
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 2.
Видје Господ побожност Твоју од дјетињства часно одњеговану и љубав чисту за Цркву Његову. Зато Те украси љепотом непролазном и дарова ти дар чудотворства да лијечиш и спасаваш људе од сваке болести душе и тијела. И као свјећњак који се никад не гаси посвети Те у архијерејско служење у оне тешке дане српскога рода, да се бринеш и онда и сада за свакога који се каје и пати и с Тобом слави Бога. Алилуја.
Икос 2.
Разум си људски уразумио утопљен у таму сумње и незнања. Чудесном силом, обдарен од Светога Духа, учио си и учиш свакога подвизима својим вјери православној.
Зато Tе хвалимо, оче преблажени:
Радуј се богомудри, умудрио си нас лакоумне,
Радуј се наставниче, просветио си нас у тами невјерја,
Радуј се трубо богогласна, јавио си нам велику радост,
Радуј се, јер дајеш радости оздрављења
Радуј се, јер си укротио лукаве духове,
Радуј се на небу и на земљи прослављени.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 3.
Сила Вишњега прослави Те у испосници Острошке обитељи и као многоплодну маслину из које тече милост чудотворства дарова Те народу српском и васељени и свима који ти вапију и моле и славе име Господње. Алилуја.
Икос 3.
Имаш светачку моћ Христовог исповједника, јер си победио трпљењем и љубављу сва демонска учења злобе. Вијенцем од наших суза и молитава величамо Те, Оче милосрдни:
Радуј се угодниче Божји небеском славом овјенчани,
Радуј се вјерни слуго Пресвете Тројице, за своју вјерност примио си награду са неба,
Радуј се обновитељу Цркве намучене, у себи самом саградио си храм Творцу,
Радуј се пустиножитељу прекрасни, подвизима Твојим процвјетала је пустиња острошка као љиљан неувели и миомирисни,
Радуј се побједниче над нечистим силама, посрамио си насиље агарјанско смиреноумљем,
Радуј се Ти који царско име у своме носиш и милост Цара слава у труду и бдењу задобијаш,
Радуј се, сузама страдања свога измио си нашу сљепоту од гријеха,
Радуј се боговидче небеских тајни, дајеш нам утјеху и помоћ.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 4.
Буру безбожних намера си утишао која је хтјела Захумље од православне вјере да отуђи, учио си народ свој да се не боји смрти него искушења и насладе гријеха, да постом и доброчинством живи и молитвом са Тобом велича Пресвету Тројицу, у три лица једнога Бога, Алилуја.
Икос 4.
Чули су сви надалеко за Твоју побожност од младости и за духовника светог у земљи Светога Саве. Зато су те демонске слуге прогониле страшним оружјем злобе своје.
Ти си се борио мачем божанске ријечи и послужио Христу све до скончања:
Радуј се што си се у добром дјелу намучио,
Радуј се, јер си у искушењима вјеру сачувао,
Радуј се што си овај народ крстом заштитио од робовања туђинским замкама,
Радуј се, земљу си нашу духом својим освјештао,
Радуј се, увијек си био бранитељ незаштићених,
Радуј се, утјешио си сваку истинску сузу,
Радуј се, исцјелио си сваку рану душе и тијела;
Радуј се пастиру добри и непосустали, просветио си Захумље, Црну Гору и Приморје и остале крајеве земље српске.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 5.
Као од Бога дарована звијезда засијао си са висине духовне и обасјао све оне који сједе
у сјенци смртној и тами гријеха. Хвале Те сви који славе Творца, Алилуја.
Икос 5.
Видио си све неправде и насиља како подноси Твоје рођено племе и патио си с њиме као изгнаник. Зато си дошао у Острошку испосницу и предао се молитви и бдењу.
Трпио си много за добро свију и славио Бога чудима посведоченога:
Радуј се, до смрти служио си свето,
Радуј се, заблистао си у свјетлости вечној
Радуј се задужбинару преславни, задужбина је твоја у свакој обраћеној души,
Радуј се неисцрпни у доброчинству,
Радуј се, јер спасаваш све који Те моле
Радуј се што помажеш и оне који Те заборављају,
Радуј се достигао си серафимску висину.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 6.
Проповједниче славни, Oче свети, желио си мир у свијету и својој души.
Кроз толике невоље пошао си у Гору Атонску да би избегао огањ братске мржње.
И кад си се вратио из далеке самоће у врлетне стране родне земље послушао си савете мудре патријарха српског књигољупца Пајсија. Као архипастир отишао си неустрашиво да спасаваш народ од пропасти агарјанске и да тако служиш Христу Спасу, Алилуја.
Икос 6.
Засјала је у Острогу светост живота Твојега. Упознаше људи многа чудеса тамо и ослободише се болести и порока прославише Бога у светима својим и Теби захвалну пјесму принесоше:
Радуј се владико, у патњама славни, спасаваш нас јадне небеском силом,
Радуј се у хладноћи камена љутог трпио си много ради топлоте Божје,
Радуј се што збратимљујеш многе пред кивотом Твојих прослављених моштију,
Радуј се, апостолски труд си показао,
Радуј се, анђелске си се славе удостојио,
Радуј се, силом од Бога дарованом као Илија некад твориш чуда,
Радуј се у доброти пребогати и по упокојењу своме молиш се за нас.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 7.
Кад је дошло вријеме да напустиш браћу, да из овога свијета пођеш у царство вјечно, учио си пастире и монахе преподобне да чувају вјеру у народу своме. Твоју чисту душу носили су херувими у наручју Христу с пјесмом:Алилуја.
Икос 7.
Новога светитеља дарова нам Господ и по смрти Твоје прослављено тијело, украшено силом лијечења немоћи за свачије добро и спасење душе. Због тога ти данас пјева васељена:
Радуј се ковчеже најљепших дарова,
Радуј се изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем,
Радуј се, из Тебе се као уље излива милост у жижак нашега бића,
Радуј се, у себи подиже жртвеник љубави јеванђелске,
Радуј се, угасио си злоћу бујицом молитава,
Радуј се, на камену вјере православне засадио си лозу побожности наше,
Радуј се, наслиједио си бесмртност на небу,
Радуј се, милошћу Божјом савладао си трулеж гроба,
Радуј се, мошти су Твоје ризница лијекова
Радуј се, постао си садруг бестјелесних бића.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 8.
Људи се диве великој тајни како се трулежно претвара у нераспадљиво и постаје извор оздрављења и мира. Мален је наш ум да то разумије, само у вјери може да доживи како се сила Божја пројавила у Твоме напаћеном и сада светом тијелу. Цјеливамо Твоје цјелитељне мошти уз захвалност Богу, Алилуја.
Икос 8.
Сав освећен и обдарен с неба помажеш свима заступништвом својим, не заборави ни ове молитве и молбе нас који Те с вјером спомињемо и Твој празник пјесмом прослављамо:
Радуј се непоколобљиви стубе православља,
Радуј се учитељу доброте сваке,
Радуј се смирени и незлобиви Оче,
Радуј се украсе испосника,
Радуј се спасиоче на путевима погибељи,
Радуј се молитвениче увек будни,
Радуј се заступниче искрени за све људе,
Радуј се, даровао си нам велику радост.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 9.
Сви анђелски чинови се радују твојим подвизима и одласку на небо.
Са бестјелесним силама у непролазној слави остао си с нама посвећеним тијелом. У кратком земаљском вијеку бринуо си за сваку душу и њене муке. И по смрти, која не савлада мошти,
Твоја помоћ тече пребогато. Благодарни Богу на оваквом дару наше су молитве пуне величања, Алилуја.
Икос 9.
Чудесима Твојим као свјетлошћу неугасивом просвјетљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцјељења и утјеху души:
Радуј се светитељу, чудотворче,
Радуј се љекару који све ране видаш,
Радуј се, узетима си вратио снагу,
Радуј се, хромима си дао да ходају,
Радуј се, занемјелима си одрјешио језик,
Радуј се, обневидјелима оснажио си вид,
Радуј се, глувима си отворио уши,
Радуј се што бесомучне лијечиш,
Радуј се, јер малоумне умудрујеш,
Радуј се, свима болеснима дајеш оздрављење,
Радуј се, свима тугу претвараш у радост
Радуј се, вјерне утврђујеш у вјери,
Радуј се, малодушне учинио си да се отрјезне
Радуј се, сви се Тобом хвалимо и радујемо.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 10.
Спасти све људе жели Христос Господ, зато Те показа њима прославена и у чудима пребогата, да им благовјестиш науку Његову и кроз покајање приведеш Богу, славећи га.
Алилуја.
Икос 10.
Стијена и заштита си свима који притичу Теби, о преблажени. Ти имаш вјеру којом се горе преносе и љубав која превазилази језике анђела. Теби се радује Црква српска и с Њом сви у васељени:
Радуј се што си апостолско предање очувао,
Радуј се, јер си пророчке таланте умножио,
Радуј се што си као мученик за истину страдао,
Радуј се, јер си као Јов подносио невоље,
Радуј се, ревношћу пламеном оснажен, угледао си се на Оце свете и учитеље,
Радуј се што си дјело богоноснога владике Саве наставио усрдно, просвећујући земљу српску,
Радуј се огледало небеске славе,
Радуј се чистим срцем видио си Бога,
Радуј се најтоплија зрако Сунца правде,
Радуј се муњо која спаљујеш демонске мреже,
Радуј се огњу који сажижеш нечисте мисли,
Радуј се, као зора си заблистао у ноћи велике патње,
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.
Кондак 11.
Пјесма је наша немоћна пред химном чудеса Твојих, њима свједочиш Бога сваком покољењу. Пред Тобом ријечи наше се губе и свака земаљска брига нестаје. У дјелима Твојим јавља се небо, у сабору светих пјеваш, Алилуја.
Икос 11.
Свијећа свјетлости неугасиве био си на земљи и сада прослављеним тијелом.
У сну си јавио монаху преподобном велику радост којом нас обрадова Господ. дођоше браћа обитељи острошке и цјеливаше мошти Твоје уз молитве;
Радуј се светитељу, оче Василије, бесмртни живот си наслиједио и посвједочио га нама нераспадљивошћу,
Радуј се, Твојом славом се и ми спасавамо
Радуј се, праву си нам вјеру показао,
Радуј се, развеселио се све праведне душе,
Радуј се, многе си из пропасти вратио у живот
Радуј се, узвисио си се на висину блаженства,
Радуј се, јер си штитом уздржљивости поломио све стријеле сатанске,
Радуј се што си постом и бдењем посрамио све лажне чари свијета,
Радуј се богоносни, у срцу си Господа носио.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега
Кондак 12.
Благодат примљену од Бога ниси задржао него умножио на земљи и раздјелио у доброчинства међу људе. Зато долазе Теби у невољама, с врелом молитвом у срцу своме, Сви Твоји, из Твога стада и многи други који то нису. И сви су пред Тобом као једно у побожној жељи и чекању дара Од Премилостивога у чудима Твојим. Алилуја.
Икос 12.
Пјевамо сви твоме славном упокојењу, Теби – храму Божјем и станишту Духа чудотворном, и умилно покајнички молимо Те и величамо:
Радуј се, Оче богомудри и милосрдни,
Радуј се сасуде животворне воде,
Радуј се дијадемо Српске цркве,
Радуј се у смирењу и кротости предивни,
Радуј се, као смртан сачувао си себе за живот вјечни
Радуј се, душу чисту предао си Створитељу,
Радуј се, Господ Те удостојио највеће славе.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега
Кондак 13.
Угодниче Божји, Василије чудотворче, прими милостиво ово мољење наше као покајну молитву и вапај да измолиш за све нас опроштај и спасење у Христа Господа. Алилуја.
(овај кондак читај три пута )
МОЛИТВА
Свети оче Василије, помоћниче силни и заштитниче милосрдни, чуј и сада молитве наше, сузе и уздахе. Као добри пастир који тражи залутале овце и за њих страда, окупи нас око кивота Твојега и научи чудотворним поукама Твојим да бисмо Ти благодарили и славили Оца небеског. Наше се душе грче у пороцима, али и плачу у покајању као заблудјели син који је тражио оца да му опрости и као посрнула жена која је признавала гријехе. Сагрешисмо много, сагрешисмо у знању и незнању, гордим мислима и себичним срцем, ријечима, дјелима и пропуштањем те не учинисмо многа доброчинства. Зато погледај на нас рањене и изобличене у неваљалству. Погледај и ублажи болове и патње душе и тијела и даруј нам изгубљени мир, братску љубав и радост небеску. Молимо Те, позови све свете из рода нашега, све свете мученике, праведнике и преподобне и заједно с њима умоли Господа слављенога у Пресветој Тројици да нам подари опроштај гријехова и спаси нас од адске пропасти. Тако покајани и поучени да бисмо могли Тебе величати и с Тобом славити беспочетног Оца са јединородним Сином и животворним Духом, сада и свагда и у вјекове вјекова, Амин.
Молитвама светог Василија Острошког Чудотворца, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.
Од младости своје свега себе Господу си предао, живот проводећи у молитвама, труду и постовима оче Богоносни. Образац врлина био си свом духовном стаду. Стога Бог видећи твоју добру вољу поставља те својој Цркви за пастира и врлог архијереја, а по престављењу твоме сачува свето тјело твоје нетрулежним светитељу Василије. Стога, пошто имаш смјелост пред Њим, моли се Христу Богу да спасе душе наше.
.
АКАТИСТ светом НЕКТАРИЈУ ЕГИНСКОМ
празнује се 09. (22.) новембра
Кондак 1.
Богоизбрани Нектарије, Митрополите пентапољски у Чудотворче егински, приносимо ти мољења за болесне сроднике наше, јер си се као исцелитељ чудотворни од рака и од болести других јавио, свецелој васелени благодат дарујући. Због тога ти једним устима и једним срцем свагда кличемо:
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Икос 1.
Ангела Чувара у Светоме Крштењу добивши, од младости своје ка равноангелском животу си стремио, оче наш Нектарије. Сада, пак, са Ангелима гледањем Славе Божије насладошћујући се, моли свих Ангела Владику за оне који ти овако певају:
Радуј се, родитеља венчаних плоде благословени!
Радуј се, од утробе материне Богом освештани!
Радуј се, ти који си се од детињства послушности научио!
Радуј се, ти који си од младости Свето Писмо изучио!
Радуј се, Божијих речи књиго надахнута!
Радуј се, жива таблицо богољубља!
Радуј се, за кротост и смирење Богом изабрани!
Радуј се, ти који си духовнога ради учења дом свој оставио!
Радуј се, јер се тебе ради бура страшна на мору утишала!
Радуј се, јер се појасом твојим сломљена катарка учврстила!
Радуј се, орле неболетни, умном молитвом окрилаћени!
Радуј се, јелене који си изворе покајања пронашао!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 2.
Видевши те како се у ваздуху молиш, монахиња нека се престраши, богољупче. Ти, пак, дар молитве скривајући, уста монахињина забраном си запечатио, Господу у срцу кличући: Алилуја!
Ум си Христов молитвом стекао, свети Нектарије, да разумеш шта је воља Божија – добра, угодна и савршена. Научи и нас да, на свакоме месту, без гнева и сумње, подижемо руке к Богу, да примиш од нас похвално клицање:
Радуј се, ти који си у долини плача усхођење к Небу започео!
Радуј се, ти који си плодове Духа донео!
Радуј се, чедо Горе Атонске!
Радуј се, кључу молитве Исусове!
Радуј се, древне побожности светлосниче!
Радуј се, граде Свете Тројице!
Радуј се, благодаћу осењени!
Радуј се, Херувиме огњени!
Радуј се, ти који си со земљи обећана!
Радуј се, ти који си у сузама сејао, а жњео са радошћу!
Радуј се, ти у коме је процветала светиња Христова!
Радуј се, јер је Бог кроз тебе добродејствовао!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 3.
У силу Свевишњега оденувши се, оче Нектарије, силу си речи Христових потврдио: ” У Царству Моме ,” како говори Христос, ” нити се жене, нити удају ” , већ као Ангели на Небесима непрестано поју: Алилуја!
Икос 3.
Пречиста Богородица, на располагању имајући свеколику војску небеску, тебе угодниче, као Ангела у телу, за прославитеља чудеса Својих изабра. Ми, пак, Дјевин омофор над тобом видећи, са страхом и љубављу припадамо ти, кличући:
Радуј се, тајанствени изабраниче Богоматерин!
Радуј се, заповести Њених испунитељу!
Радуј се, ти који си дух кротости од Голубице Пречисте примио!
Радуј се, ти који си у песмама духовним Свагдадјеву прославио!
Радуј се, ти који си да угађаш Царици Неба и земље научио!
Радуј се, ти који си молитвама Матере милост у Сина стекао!
Радуј се, меро праведности и палато мудрости!
Радуј се, висото расуђивања и дубино смирења!
Радуј се, крине егински, што нам нектар покајања истачеш!
Радуј се, пчело едемска, што медом богословља нас храниш!
Радуј се, мироварнице која нам миро изливаш!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 4.
Када је јереј твог храма , Нектарије, у очајање пао, јер је рану од рака крвоточиву на грудима имао, ти си му се, као у телу, тад јавио и поцеловао га. Он је, пак, исцелеље добивши од тебе, који си потом невидив постао, са сузама Богу завапио: Алилуја!
Икос 4.
Многи чуше за дивно исцељење што си, за живота, учинио, када си се онима који, у земљи канадској, Свету Литургију служаху, у Духу Светоме јавио, Чудотворче Нектарије, и тамошњег узетог човека, к Чаши га призвавши, подигао. И тај је, по свом исцељењу, до острва Егине дошао тебе у телу сусревши, велегласно клицао:
Радуј се, лекару гостољубиви и похвало Грчке!
Радуј се, ти који си славу Николе Чудотворца стекао!
Радуј се, реко доброте!
Радуј се, милосрдни Самарјанине!
Радуј се, даром чудотворења обдарени!
Радуј се, ти који намучене посећујеш!
Радуј се, ти који нас чудима истинитим утешујеш!
Радуј се, јер оно што је другима немогуће, теби је могуће!
Радуј се, јер жалости наше на радост окрећеш!
Радуј се, ти који сузе са очију наших отиреш!
Радуј се, ослободитељу ђавоиманих!
Радуј се, исцелитељу од рака!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Богопокретаном звездом покајања над васелену узишао си, оче, непрестано нам сјајећи зрацима што сакрушују људска безакоња. Обасјај и умове наше да грехе своје сагледамо и да Владику умилостивимо, појући: Алилуја!
Икос 5.
Чисте девојчице, архијереја свога видевши где у лепоти душе и тела пред Богом стоји и, у њему великог молитвеника и чудотворца препознавши, једногласно ти ускликнуше, свети Нектарије:
Радуј се, Христа свагдашње обиталиште!
Радуј се, Духа Светога предивна ризнице!
Радуј се, царско свештенство Великог Првосвештеника!
Радуј се, призвани к Престолу Вечнога Цара!
Радуј се, Тела Христовог сателесниче!
Радуј се, Крви Свете причасниче!
Радуј се, гласниче покајања!
Радуј се, заступниче наш пред Богом!
Радуј се, нектаре који веселиш Ангеле!
Радуј се, пламену који демоне сажижеш!
Радуј се, пучино милости!
Радуј се, море чудеса преславних!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 6.
Проповедниче Јединога Доброга, Нектарије блажени, смирио си се под моћну руку Божију и Она те узвиси. Не заборави на чеда своја, што витла их пучина узбуркана, већ их на обалу смирења изведи, да узвеличају Бога твога, појући: Алилуја!
Икос 6.
Просијалу светлост блаженства Христових стекао си постепено, богомудри Нектарије: кротошћу и миром, уздржањем и љубављу душу своју си просветлио, да од нас сад слушаш ово:
Радуј се, ти који си ризу смирења понео!
Радуј се, ти који си увреде праштањем покрио!
Радуј се, ти који се мноштвом мира насладошћујеш!
Радуј се, ти који си земљу кротких наследио!
Радуј се, чашо плача покајнога!
Радуј се, огледало чистоте срца!
Радуј се, ти који си се Именом Исусовим наситио!
Радуј се, ти који си се водама Светога Писма напојио!
Радуј се, ти који си милост и суд објавио!
Радуј се, ти који си љубављу непријатељство сакрушио!
Радуј се, ти који си побожно поживео!
Радуј се, ти који си правде ради прогоњен био!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 7.
Желећи да човек Божији савршен будеш, Нектарије праведни, пут си непорочни изабрао: на егинском острву, као на барци, житејско море препливавши, победно си запевао Господу: Алилуја!
Икос 7.
Као изврсни учитељ Новог Завета си се јавио, реч Божију животом својим проповедајући: јер борба наша није против тела и крви, већ против кнеза таме овога века. Ми, пак, крепећи се у Господу, кличемо ти, богосилни Нектарије:
Радуј се, храбри војниче Исуса Христа!
Радуј се, рано нанета духовима злобе поднебеским!
Радуј се, ти који си свеоружје Божије примио!
Радуј се, ти који си бедра своја истином опасао!
Радуј се, јер ноге твоје су дивне благовешћењем мира!
Радуј се, јер на глави твојој чврсто стоји шлем спасења!
Радуј се, штите вере којим се верни бране!
Радуј се, мачу двосекли који јереси посецаш!
Радуј се, победитељу који од Дрвета живота једеш!
Радуј се, човече Божији над којим друга смрт власти нема!
Радуј се, сведоче вере истините!
Радуј се, рајска грано спасења!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 8.
У теби се јави савршенство чудесно, само савршенима у љубави доступно. Усаврши љубављу душе наше, љубвеобилни Нектарије, да, у човека савршеног узраставши, Богу запојемо: Алилуја!
Икос 8.
Сав живећи у низини, попут ништих, на висотама си са Богом, то јест са Љубављу, пребивао. Даруј нам, о неботајниче Нектарије, познање љубави, у коме да ти певамо овако:
Радуј се, јер си себе пленом љубави Божије учинио!
Радуј се, јер си духовна чада своја љубављу уловио!
Радуј се, јер си врат под јарам Спасов приклонио!
Радуј се, ти који си бремена ближњих понео!
Радуј се, у љубави укорењени!
Радуј се, у милости утврђени!
Радуј се, ти који си ширину и дужину Крста разумео!
Радуј се, ти који си висоту и дубину Дрвета Крсног појмио!
Радуј се, разумитељу љубави која разум превасходи!
Радуј се, сасуде пуноте Божије!
Радуј се, ти који у уму држиш све што је пречисто, доброхвално и љубави достојно!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 9.
Сви Ангели и људи удивише се јављеној, у теби, светости, велики Нектарије, јер у Христу нема ни Јудејца, ни Јелина, ни роба, ни слободњака, ни мушког, ни женског, већ нова твар која Искупитељу твари поје: Алилуја!
Икос 9.
Беседници многоречити умукоше, животу твоме дивећи се, свети оче Нектарије, јер свет си био, а себе си грешним називао; јер си духован био, а од земнога праха си узет; јер си по смрти на Небо вазнесен био, а за живота умом у ад си сишао. Ми, пак, отворивши уста, као деца кличемо ти:
Радуј се, главо, која си веру узвисила!
Радуј се, уста, која посрамисте безбожје!
Радуј се, око, богопознањем просвећено!
Радуј се, деснице, силом Божијом укрепљена!
Радуј се, ти који си охоле умове смирио!
Радуј се, ти који си срца горда укротио!
Радуј се, ти који си силу у немоћи јавио!
Радуј се, ти који у сузама радост си пронашао!
Радуј се, ти који си умро а живиш!
Радуј се, ти који си земни и небески!
Радуј се, семе живота горушично!
Радуј се, зрели класе Васкрсења!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 10.
Хотећи да спасеш душу своју, као невесту девствену си је Женику једином обручио. Сада, пак, у брачну одају Христову са хором девствених ушавши, славни Нектарије, песму појеш: Алилуја!
Икос 10.
Бедем си свима који прибегавају к теби, хвале достојни Нектарије, јер благодат имаш да болесне лечиш и к небескоме наслеђу узводиш: стога излечи и нас, чада твоја, и у Царство Христово нас узведи, да свецелом душом кличемо ти овако:
Радуј се, старче благодатни!
Радуј се, девственица путеводитељу изврсни!
Радуј се, пастиру непорочни оваца непорочних!
Радуј се, мудри сабиратељу бисера девствених!
Радуј се, васелене духовни крманошу!
Радуј се, Евхаристије пламени служитељу!
Радуј се, гласе Христа смиренога!
Радуј се, речи Духа саздатељског!
Радуј се, у трпљењима искушани!
Радуј се, невољама очишћени!
Радуј се, поборниче правде Божије!
Радуј се, наследниче славе Христове!
Радуј се, Нектарије, Архијереју Божији!
Кондак 11.
Појање си Богомајци приносио, угодниче Божији, Мајком Светлости Дјеву називајући. Сада, пак, просветљен савршено разумљењем тајне Оваплоћења, песму узносиш: Алилуја!
Икос 11.
Светлошћу божанске славе просвећенога гледамо те, Нектарије, у шатору славе: просветли одећу душа наших светотројичним сијањем, да ти непрестано појемо:
Радуј се, камену драги Цареве дијадеме!
Радуј се, муњо Онога Кога носе Серафими!
Радуј се, јер је светла заповест очи твоје просветлила!
Радуј се, јер си је више од злата и камења драгог заволео!
Радуј се, сребро жежено, седам пута претопљено!
Радуј се, гусле духовне и Спасова фруло!
Радуј се, ти који си Име Божије у срцу своме исписао!
Радуј се, ти који си љубављу подвиг вере оправдао!
Радуј се, ти који си светињу Духа у телу земноме носио!
Радуј се, ти који си душу, страстима изранављену, освештао!
Радуј се, ти који си се праведношћу као исопом убелио!
Радуј се, познањем Тројице озарени!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 12.
Трудећи се, благодат од Бога ти дату умножио си, рабе Божији, добри и верни Нектарије; учини стога да и ми посао духовни обавимо и да, зараду стекавши, Христу запевамо: Алилуја!
Икос 12.
Славимо чудеса твоја, пречудесни Нектарије, јер се Христос у тебе богато уселио: тога ради чудотворну десницу Његову низведи на нас који ти говоримо овако:
Радуј се, древних Отаца наследниче!
Радуј се, Христов нови угодниче!
Радуј се, Велике Цркве красото!
Радуј се, надо свемира!
Радуј се, ти који си себе унизио а Бог те је прославио!
Радуј се, ти који последњи беше а први постаде!
Радуј се, ти који си једино манастир свој знао а кога зна свецела васелена!
Радуј се, ти који са славом земаљском ништа ниси имао, а који си небеску плату примио!
Радуј се, ти који си, по упокојењу, непокретан лежећи, болеснога подигао!
Радуј се, ти који си се многима јавио и тако плач њихов због кончине твоје прекратио!
Радуј се, ти који си два златника – монаштво и свештенство, од Бога примио!
Радуј се, ти који си примљено злато, са зарадом исцелења и чудеса, Христу умножено вратио!
Радуј се, Нектарије, архијереју Божији!
Кондак 13.
О, свештена главо, лекару дивни, архијереју Божији Нектарије! Прими ово мало, али усрдно мољење чада твојих, која верују благодати што је у теби. Даруј нам исцељење од болести и од вечне нас избави погибељи, да Христу Спасу нашем са радошћу кличемо: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
МОЛИТВА прва светом НЕКТАРИЈУ ЕГИНСКОМ
О, мироточива главо, светитељу Нектарије, архијереју Божији! У време великог одступништва и безбожништва, побожношћу си просијао и сакрушио главу прегордога сатане, који нас је израњавио. Тога ради дарова ти Христос да лечиш болести неизлечиве, које нас спопадоше због безакоња наших. Верујемо: заволео те је Бог праведнога, да тебе ради нас грешне помилује, од проклетства да нас разреши, од болести да нас избави и да се по свој васелени слави страшно и преславно Име Његово, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
МОЛИТВА друга светом НЕКТАРИЈУ ЕГИНСКОМ
О, свети Нектарије, оче богомудри! Прими, чувару вере православне, исповедање уста људи христоименитих, који се сабраше данас у храму благодаћу Божијом која у теби живи. Вест достиже до земље (руске/српске) да се ти, велики међу Светима угодниче Божији, јављаш на свим странама света онима који призивају име твоје и од рака исцељење болеснима дарујеш.
Чусмо за јереја, твога имењака, Нектарија, који храм у име твоје подиже, са мукама великим, јер од рака на грудима тешко боловаше и крв му сваки дан из ране истицаше и страдаше он веома, али дело свето не остављаше.
А ти си, светитељу многомилостиви, са Неба изненада сишао и пред њиме се у храму појавио. Он, пак, мислећи за тебе да си сабрат и један од смртних, од тебе затражи да се за њега помолиш и рече: „Болестан сам веома, али хоћу свету цркву да подигнем, да у њој Свету Литургију макар једном одслужим заједно са парохијанима, а после нека умрем, јер се смрти не бојим.“
А ти си, оче, иако бестелесан беше, сузама лице своје оросио! И загрливши страдалника, целивао си га и рекао: „Не тугуј, чадо моје, јер ћеш, пошто болешћу будеш искушан, убрзо оздравити. И сви ће за чудо ово сазнати.“ Овај, пак, исцеливши се, разумеде с ким је говорио, али ти си тад већ невидив постао.
О, велики угодниче Христов, Нектарије! Тај храм је данас довршен и чудеса се твоја као море умножише! Ми схватисмо да молитве праведника треба да буду подржане нашим усрђем за службу Божију и решеношћу да за Христа умиремо, да бисмо оздравили. Моле те, оче праведни, болесна чада твоја: да се на нама испуни воља Божија, добра, угодна и савршена, јер Бог неће смрти грешника, већ да се грешник обрати и жив да буде.
Ти, пак, пророче воље Божије, исцели нас благодатним јављењем својим, да велики буде Бог на Небесима и на земљи у векове векова! Амин.
Тропар, глас 1.
Силиврије изданак и Егине чувара који се у последње доба јави,
врлине пријатеља искреног, Нектарија поштујмо верни
као божанственог служитеља Христовог: јер точи многобројна исцељења
онима који благочестиво кличу: слава Христу Који те прослави,
слава Ономе Ко ти даде благодат чудеса,
слава Ономе Који кроз тебе свима исцељење дарује.
Кондак, глас 8.
Православља звезду новосветлу
и Цркве новостворену ограду опевајмо у весељу срдачном:
јер прослављен дејством Духа, исцељење точи
и благодат штедру онима који кличу: радуј се, оче Нектарије.
.
Uvek me iznenadi ta strast koja vlada u našim ljudima, da ne mogu na normalan i dostojanstven način da bilo šta isprate na konstruktivan način.
A posebno je prisutan problem znanja, odnosno neznanja, što je ovde izgleda vekovna tekovina.
Posebno kada se govori o istoriji, nauci i civilizaciji uopšte. Stvarno sam iznenadjen tvrdnjama o „dobronamernoj farmaciji“, kao da stotine godina istraživanja ne postoji, kao da hiljade lekova nije pronadjeno koji su spasili milijarde ljudi, kao da stotine bolesti nije savladano, kao da ljudski vek nije dupliran u zadnjih 100 godina zahvaljujući toj istoj „zloj“ farmaciji.
Nadam se samo da komentatori koji su tako strasno protiv medicine i farmacije (veru i da ne pominjem) kada ih zaboli glava, uzmu pa udaraju glavom o zid a ne uzimaju „zaverenički“ analgetik :-)
Cudno je kako ljudi mudruju u ne znanju ( kao kad bi svinja u brlogu trazila bisere).
Sve je tako jednostavno ,ali ljudi uvek sve zakomplikuju.
Cinjenica je da je medicina otisla pod kontrolu farmacije,kao i da je farmacija otisla velikom stranputicom.(ljudska moralna liberalnost -sve je do ljudi)
To ce osporavati samo onaj ko se nije bavio zdravljem ozbiljnije, i koji ne zna elementarno o zdravlju . A najgore od svaga je sto ti skolovani dr i ostali strucnjaci nemaju znanja o ocuvanju zdravlja i ne savetuju ljude ,no su uceni samo kako da prepisu lekove i kako se sluziti uopste medikamentima. (cast izuzecima).
Vecina danasnjih lekara su stravicni…
Citajte knjigu “Ljubav ,medicina i cuda“ od Berni Zigela ,preporuka od akademika Vladete Jerotica. Bas u vezi izlecenja bolesti odnosno teme o kojoj je rec. Jedna strucna analiza bas na ovu temu.
Sto se tice pravoslavnog izlecenja-to je floskula. Nema tu pravoslavnog , ovog ili onog. Moze biti samo Bozije izlecenja-isceljenje (dotice se i ova tema u pomenutoj knjizi). Sticajem okolnosti bavim se i teologijom i zdravljem.(prirodna medicina).
Dakle ukratko za izlecenje treba se postovati Boziji zakoni ,koji su dati coveku za zdrav i dobar zivot. Treba se postovati zakoni zdravlja i izlecenja. U biti uvek i sve se svede na ljudski odabir, na coveka ,covekov izbor.
Moljenje svecima je cist paganizam koji je nazalost duboko usao i u nase pravoslavlje.
Zamislite kakvi smo mi vernici i postovaoci Bozijeg zakona ,kada se prezderavamo cvarkama i svinjskim mesom, a Bog je jasno zabranio da se svinja konzumira. Istrazivanja pokazuju koliko je stetna svinjetine.Koja direktno narusava zdravlje coveka.
Ovaj kaze kucni svetac,i molimo se njemu za ovo ili da nas zastiti.
Pa Bog balkanski,pa ovaj pa onaj sta sve nece se cuti.
Zato toliko stradamo , jer smo se mnogo ,mnogoo udaljili od Boga. Ne znamo elementarnu teologiju.
“Izgibe moj narod jer je bez znanja“ rece Bog u Bibliji.
@ svim komentatorima
Poštovani komentatori,
Umesto odgovora; u potrazi za znanjem i širim sagledavanjem sveta, preporučujemo vam za čitanje vrlo interesantnu, ozbiljnu, naučno utemeljenu i još uvek aktuelnu literaturu vezanu za ovu temu:
Stuart A., – A brief History of pharmacy and pharmaceuticals, Pharmaceutical Press, 2005.
Stiven Lerer – Vitezi medicine, Jugoslavija, 1981.
Žitije Svetih – Arhimandrit Justin Popović, Manastri Ćelije, Valjevo.
Lovci virusa – Greer Williams, Naprijed, Zagreb, 1963.
Lekovito bilje i njegova upotreba – Rihard Vilfort, Sezam book, Zrenjanin, 2009.
@Dragan Petrović
Ne, gospodine Petroviću, za većinu nabrojanih mučenika nisam čuo, a pogotovu za balkanskog Hristosa. Da li oni imaju veze sa pravoslavljem i lečenjem malignih bolesti, ili kako se na pravoslavan način isceliti od raka i tumora, ili koji su najčešći pravoslavni metodi isceljenja najtežih bolesti, ili su oni ti sveti kojima se treba moliti da bi vernik pobedio kancer, zaista ne znam.
@Zlatko Šćepanović
Moja kritika, koju ste okarakterisali kao nenormalnu, nedostojanstvenu, nekonstruktivnu i neznalačku, uvek će biti upućena kada se tudji komentar (u ovom slučaju moj) neadekvatno i tendenciozno interpretira.
Nema generalizovanja i uopštavanja ni medicine, ni farmaceutske industrije, ni zavera. O značaju i medicine i farmaceutike ne treba raspravljati, ali se mora govoriti o zloupotrebama, lošem radu, monopolskom profitu, i sl. Postavili ste medicinu i farmaciju na nivo religije – neistomišljenici su „medicinski ateisti“ i oni su „…strasno protiv medicine i farmacije…“. Odakle Vam takva ideja?
@ Aleksandar Zlatar
I u tekstu ste se prepoznali i u mom komentaru a da vas niko nije imenovao :-)
Ja sam mislio da se ovde govori o odnosu farmacije prema bolesti raka a ne o medicini i farmaciji uopste. Pre tridesetak godina sam prvi put slusao eminentne naucnike kako govore o tome da je lek pronadjen. Retko je od tad prolazila cela godina da nije ponovo neko `otkrio` lek. Takva neozbiljnost je najvise uzrokovala tome da se sumnja u znanje i dobre namere onih koji znaju (`znaju`) . A ovi drugi ? Ako ima pravoslavni nacin lecenja ima li i katolicki , islamski … ?
Smijeh mi je pomogao da pobijedim rak
Borisu Dežuloviću 2005. liječnici su otkrili rak. Gledao je u liječnikovo lice i prvo što mu je palo na pamet bio je vic. Očajnički se glupirao u pokušaju da sakrije strah. Uslijedile su dvije operacije i kemoterapija. Imao je sreće. Preživio je.
Njegovana starica u skupoj bundi ušla je u ured predsjednika uprave Chase Manhattan Banke i ponudila mu okladu: stotinu tisuća dolara da ima kockasta jaja. Ovaj je, naravno, pomislio da je baba luda, ali je ipak prihvatio okladu. Sto tisuća je sto tisuća.
Da – rekla je bakica – zato ćete razumjeti zašto bih ja to ipak ovjerila u prisutnosti advokata. Prilično siguran u jajolikost vlastitih jaja, mister predsjednik je pristao. Kad se vratila s odvjetnikom, bakica je od predsjednika banke zatražila da skine hlače, kako bi se osobno uvjerila u oblik njegovih testisa. Ugledni je bankar zaključao ured i skinuo hlače, a starica je spremno uzela njegova prilično jajolika muda u ruke. Predsjednik banke zbunjeno se smješkao: najzad, čak ni on nikad lakše nije zaradio sto somova. Bakinom odvjetniku, međutim, stvar nije bila smiješna. Čovjek je ublijedio i zaljuljao se. A što je njemu? – pitao je bankar staricu navlačeći hlače. Ah, to – odmahnula je ona predajući mu ček na sto tisuća – kladila sam se s njim u milijun dolara da ću predsjednika uprave Chase Manhattan Banke držati za jaja.
Treba hitno operirati
Ta mi je anegdota pala na pamet dok mi je doktor Ivanišević u svojoj ordinaciji rukama prevrtao jaja. Zapravo sam premro od straha i htio sam je ispričati doktoru kako bih odagnao vlastite crne slutnje. Nijednom do tada, niti jedan put u svih šest-sedam mjeseci otkako me prvi put na dodir zabolio lijevi testis, nisam pomislio da to može biti išta ozbiljnije od nekakve upale. Sve do trenutka kad sam skinuo hlače. Gledao sam doktorovo ozbiljno lice, i anegdotom o bakici dječjim sam se refleksom htio valjda sakriti od loših vijesti. Prije nego sam išta izustio, doktor je rekao samo: „To je to. Treba hitno operirati“.
Doktor Ivanišević nijednom nije spomenuo riječ „rak“. Doktori to zapravo rade samo u američkim filmovima. U Hrvatskoj, to vam stavljaju do znanja smrknutim pogledom i pitanjima poput „Bavite li se body-buildingom?“. „Nema potrebe da mi laskate“, nastavio sam se očajnički glupirati pred smrtno ozbiljnim doktorom, a on je hladno objasnio: „Znate, to se zna dogoditi kod bildera, od onih steroida i kemikalija.“ TO je znači TO, TO se događa drugima, naravno, TO se, eto događa bilderima, ali ja nisam bilder, to je nesporazum, ja sam debeo čak i za šahista – tonuo sam sve dublje, dok je doktor, ne obazirući se na moje pošalice, ispunjavao uputnicu za urologa na kojoj je nerazumljivim rukopisom, službenim jezikom hrvatskih liječnika, pisalo: nešto nešto bla bla nešto nešto nešto klinički suspektno na tum.
Tako to, dakle, izgleda. Nalaziš se na ulici s komadićem papira na kojemu piše „tum.“, blijed poput onog advokata s početka priče, makar dvjesto kuna za pregled testisa i nije neka lova prema onoj što ju je on izgubio. Onda shvatiš da je taj komad papira samo uputnica za pregled, da će TO operirati, znači izlječivo je, pa da – hvataš se sad za svaku riječ – ne bi doktor rekao da treba operirati da nije izlječivo, neće hrvatsko zdravstvo plaćati uzaludne operacije, da je stvar tako, hm, smrtno ozbiljna rekao bi, što ja znam, „imate još toliko i toliko mjeseci života, iskoristite ih najbolje što možete“, kako to već govore u američkim filmovima, „uplatite krstarenje oko svijeta karticom ili čekovima s odgodom plaćanja“, tako bi valjda rekao doktor da je TO zaista tako zajebano.
Najzad, pomislio sam, to „tum.“ ne mora značiti „tumor“. Da je to tumor, razmišljao sam putem do kuće, doktor ne bi za riječ od pet slova pisao skraćenicu, već bi valjda nadopisao još ta jebena dva slova. Mislim, kakvog smisla ima, recimo, „otorinolaringologija“ pisati „otorinolaringologi.“? Da je tako škrt na kemijskoj olovci i da je zaista riječ o karcinomu, s tri slova mogao je napisati i „rak“. Vjerojatno postoji neki tumitis, nekakva tumberkuloza testisa, razmišljao sam grozničavo.
Kući sam otvorio Anićev Rječnik stranih riječi. Istina, na tum- kod Anića postoje samo dvije dijagnoze. Jedna je „tumor“, a druga „tumplek – žarg. osoba malih mogućnosti shvaćanja, do gluposti naivna osoba“. Odabrao sam, jasno, ovu drugu: nekako bih radije bio neizlječivo naivan tumplek, nego bolovao od izlječivog tumora. Da je, međutim, Anić imao prostora, vjerojatno bi definicija tumpleka bila šira, i glasila bi otprilike ovako: „osoba malih mogućnosti shvaćanja, toliko naivna da radije vjeruje kako ‘tum.’ na uputnici znači ‘tumplek’ nego ‘tumor’.“
Danas zvuči kao naknadna zajebancija, ali vjerujte, čovjek kojemu su upravo mrtvo ozbiljnim rukopisom napisali da ima „tum.“ toliko je malih mogućnosti shvaćanja da se hvata za svaku, do gluposti naivnu nadu. Kada se napokon, u dva iza ponoći, sjetite da postoje i dobroćudni tumori, već ste toliko dobroćudan tumplek da vam i uputnica „klinički suspektna na tum.“ zvuči kao uputnica za zubara.
Nakon Anića konzultirao sam i Google: TO je dakle najčešće seminomski tumor koji se u ranoj fazi uspješno liječi i napada muškarce između 15 i 45 godina. Dobro je, rekao sam ženi, uhvatio sam ga u zadnji čas. To je bilo sve što me zanimalo. Od tada do danas niti jednom više na Google nisam ukucao „tumor“.
Je li tumor dobromudan?
Sutradan sam tako dobre volje – koliko već dobre volje može biti tumplek s tumorom – otišao na pregled u bolnicu na Križinama, spreman na sve što će mi reći doktor. Naposljetku, bio je petak, 13., i tumor nije bila najgora stvar koja se čovjeku na taj dan može dogoditi. Doktor Surjan je rekao riječ „rak“, ali ja sam već bio spreman na nju. Ultrazvuk i tumorski markeri nedvojbeno su potvrdili „kliničku suspekciju“ i mi smo ležerno, kao da razgovaramo o vađenju zuba, dogovorili operaciju. Po mene je došao sestrin muž, splitski hrvački trener Hrvoje Karninčić, koji je toga dana, nakon dugogodišnjeg čekanja i volontiranja, konačno dobio posao na fakultetu. Otišli smo zato ravno kod mojih roditelja i s vrata im priopćili da imamo dobru i lošu vijest.
Danas kad me pitaju jesam li se svjesno protiv raka odlučio boriti zajebancijom, humorom protiv tumora, ili sam samo – što bi rekli moji prijatelji – kreten (hrv. tumplek), znam da ni jedno ni drugo nije do kraja netočno. Koliko god to, međutim, s jedne strane bila svjesna odluka, a s druge strane i crta mog karaktera, u oba slučaja bila je zapravo riječ o reakciji organizma na strah. Protiv straha ja se, kao i protiv političkih režima, znam boriti samo zajebancijom. Po horoskopu sam, uostalom, optimist: kad mi uklone lijevi testis, moje mošnje neće biti napola prazne, već napola pune.
Problem je što okolina ponekad nema takav osebujan smisao za tumor. Moja majka, recimo – navikla na kojekakve glupe šale od zeta i mene – cijeli je taj dan mislila da se zajebavamo s njom. Nije vjerovala niti da ja imam rak, niti da je Karna dobio posao. Kasnije smo joj dozirali informacije i držali je u uvjerenju da je karcinom testisa zapravo uobičajena muška bolest. Za rak na jajima treba imati muda, rekao bih ja, a ona bi, oduzeta od straha, vjerojatno mislila da čak ni ja ne mogu biti takav kreten da zbijam šale s nečim čime nema šale, pa je valjda taj tumor zaista tako, hm, dobromudan.
Idućeg dana shvatio sam da će slijediti brojni pozivi i zapitkivanja, i da poštedim obitelj telefonskog maltretiranja, a prijatelje neugodnog okolišanja, sjeo sam za kompjuter, napisao Izvještaj liječničkog konzilija o zdravstvenom stanju druga Bore, i poslao ga na e-mail adrese svih prijatelja. Izvještaj je započinjao riječima: „Radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, svim narodima i narodnostima – najvećem sinu Ive i Nevenke Dežulović, drugu Borisu Dežuloviću Bori, danas je dijagnosticiran zloćudni karcinom lijevog testisa, čime je i znanstveno dokazano da drug Boro ima muda.“
Efekt je, naravno, bio posve suprotan: telefon je zvonio cijelu večer, do dugo u noć, i ja sam svakome pojedinačno morao objasniti da nije zajebancija, to jest da jest zajebancija, ali da nije.
Operiran sam u splitskoj bolnici nekoliko dana kasnije. Pamtim da sam se više od same operacije bojao brijanja. Kad mi je ljubazna sestra rekla da ću morati sam obrijati mošnje i dala mi žilet – evo i sad se naježim kad to spomenem – umro sam od straha. Kad sam zamolio malo pjene za brijanje i kad se sestra nasmijala, rekavši da se to radi na suho, ja sam – baš poput Olivera – i drugi put umro. Pa ipak, ne biste vjerovali kako se muškarci dolje lako briju na suho. Nešto, doduše, pomogne i kad shvatiš koliko je u stvari duboko besmislen strah da ne ozlijediš jaje koje će ti za sat-dva ionako otfikariti.
Posljednje čega se sjećam jest operacijska sala i doktor koji prilazi s rukavicama i crta mi nešto flomasterom ispod pupka. „Doktore“, bilo je zadnje što sam rekao, „pazite: MOJA lijeva strana. Moja, ne vaša.“ Onda sam zaspao.
Glas kaže da ne dišem
Operacija je uspjela, ali to – dobro, to i pobjeda Liverpoola u finalu Lige prvaka – bilo je jedino dobro u danima što će uslijediti. Histološki nalazi pokazali su da se radi o zloćudnom neseminomskom tumoru u uznapredovanoj fazi, pa su me poslali na CT.
Ušao sam u sobu i legao na stol. Glas iz zvučnika rekao je da ne dišem, i onaj golemi prsten dva puta mi je prešao preko trbuha i međunožja. Glas je rekao da sad mogu disati, a onda je, nakon predugih pet minuta, mašina opet krenula. Ovaj put produžila je preko prsiju, sve do glave. Nikad prije i nikad poslije nisam se tako preplašio. Zašto prsi? Glas je rekao da mogu disati, ali ja nisam disao. Sve je u meni premrlo od straha.
Čekao sam nalaz pola sata. Šta kaže mašina? – pitao sam hineći dobro raspoloženje, iako sam tupava, iskrivljena osmijeha morao izgledati kao lik iz hrvatskih sapunica. Doktor nije ništa rekao, samo mi je dao nekakvu omotnicu. Bez odgovora, bez objašnjenja. Doktori to rade valjda jedino u američkim filmovima. U Hrvatskoj, samo vam daju kuvertu i kažu „do viđenja“. Omotnicu sam, naravno, odmah otvorio i pročitao onim poznatim rukopisom ispisano: nešto nešto metastaze nešto nešto pluća.
Noge su mi se odsjekle. Lutao sam neko vrijeme bolničkim hodnicima. Tumplek u meni pokušao je na svoj način protumačiti te dvije riječi, ali ovaj put nije bilo drugih objašnjenja. Čak i za njegove male mogućnosti shvaćanja sve je bilo potpuno jasno. Moj je rak metastazirao na limfne čvorove i pluća.
Tako to, dakle izgleda. Nalaziš se na ulici s komadićem papira na kojemu piše „metastaze na plućima“, blijed poput onog advokata s početka priče, i prvi put ozbiljno misliš da si ozbiljno bolestan čovjek. Stvar je tako čak i meni sad izgledala ozbiljno, ali nije se više moglo natrag. Sjeo sam za kompjuter i napisao redovni, deseti Izvještaj o zdravstvenom stanju druga Bore. Radni ljudi i građani obaviješteni su o zlokobnim rezultatima spiralne tomografije, predstojećem liječenju i „potrebama za donacijom dva tipa kose: jedne smeđe, ravne do umjereno valovite, ispucale na vrhovima i dužine od 40-50 cm, te druge – crne i razuzdano kovrčave, ne duže od 4 cm“.
Kad ih danas čitam, bilo je u tim svakodnevnim Izvještajima baš onako istinski budalastih dosjetki i pošalica, od dvoumljenja liječničkog konzilija između jugoslavenskog i kubanskog modela liječenja, dakle titoizacije ili kastracije, preko parola „Jajce mora pasti!“ i „Bolje rak nego pakt!“, do pjesmica poput „Moja snaja umrla od straja – u me više očiju neg jaja“. Bilo je, kažem, tu svakojakih neukusnih šala, ali meni je osobno najdraža bila ona kad sam, zaveden reputacijom zagrebačkog zdravstva, prihvatio poziv prijatelja iz metropole da se liječim u Kliničkoj bolnici Rebro.
Kad je, naime, nešto kasnije Nacional birao najbolje klinike u Hrvatskoj, između njih dvadesetak iz svakog područja – od kardiologije i neurokirurgije do ortopedije i pedijatrije – sve su najbolje hrvatske klinike bile u Zagrebu, sve osim jedne: to je bila onkologija splitske bolnice Firule.
Svatko ima tetku…
To, dakle, da netko iz Splita, gdje se nalazi najbolja hrvatska onkologija, i gdje je onkologija zapravo jedina pristojna klinika, ide liječiti karcinom u Zagreb, gdje se nalaze sve najbolje hrvatske klinike osim one za karcinome, to je – ako mene pitate – mogao napraviti samo tumplek male mogućnosti shvaćanja. Valjda je samo takav nerazuman tip i mogao pristati na tu, kako se zove – kemoterapiju.
Kako sam došao do toga? Od prvog Izvještaja liječničkog konzilija, od prvog glasa koji je krenuo o mojoj bolesti, počela je široka društvena akcija neslućenih razmjera. Deseci poznatih i nepoznatih ljudi, dragih prijatelja i dalekih poznanika, hvalili su moj entuzijazam u borbi protiv opake bolesti zdravom zajebancijom, upozoravajući me da karcinom ipak nije zajebancija. Dobronamjerno, svaki od njih s nekim iskustvom iz druge ili treće ruke – a znate već kako svatko ima tetku čije svekrve nećak ima prijatelja kojemu je babi neki tip iz Temišvara tumor izliječio telefonom – preporučali su mi ozbiljnije, provjerene metode: terapiju kristalima, homeopatiju, oomantiju, meditaciju, astralnu transmisiju, bezmesnu dijetu, bioenergiju, pranoterapiju, zonsku prehranu, ruske magnete, tahićanski noni, filipinske goloruke kirurge, uklanjanje sihira Kur’anom, matičnu mliječ, izgladnjivanje, rebirthing, tianshi, yantru, reiki, ljekovite trave, talismane, hodočašće Gospi Međugorskoj i spavanje u Keopsovoj piramidi.
Dok nisam i sam obolio od raka, ja – vjerujte mi – nikad ne bih ni doznao koliko je medicina u stvari napredovala, i koliko danas postoji lijekova za tu nekad neizlječivu bolest.
Kako sam ja, međutim, tumplek s kliničkom dijagnozom i malom mogućnošću shvaćanja, bilo je previše očekivati da poslušam zdrav razum i prepustim se provjerenim filipinskim stručnjacima koji ručno vade tumore, indijskim ekspertima sa šarenim kamenčićima ili najboljim majstorima reikija u kvartu. U očaju, potpuno nerazumno poslušao sam Ivu Marinovića, starog zagrebačkog alternativca koji mi je povjerio da u Zagrebu ima neki tip, onkolog ili tako nešto, koji je navodno završio petogodišnji tečaj na tom, kako ga oni zovu, medicinskom fakultetu. Taj čovjek, rekao mi je Ivo, ima najviši iscjeliteljski stupanj, takozvani doktorat medicinskih znanosti, i tumore liječi nekakvom – ne znam jesam li dobro zapamtio – kemoterapijom.
Kolike su mi šanse?
Odlučio sam stoga svoje zdravlje povjeriti u ruke tajanstvenoj sekti ljudi u bijelom, potpuno zaveden pričama mog prijatelja kojemu su ti takozvani „doktori“ navodno pomoću običnog gipsa izliječili slomljeno rame. Riješio sam tako za početak dati šansu službenoj medicini.
A da mi na kemoterapiji ne bude dosadno, par dana prije puta u Zagreb nazvao me urednik kulture Jutarnjeg lista i naručio od mene roman za ljetnu kiosk-ediciju. Imao sam u laptopu jednu staru skicu, pa sam pristao. Na koncu, ima li za pisanje humorističnog romana inspirativnijeg i prikladnijeg mjesta od tihe izolacije sobe na onkološkom odjelu Rebra, s iglama zabodenim u podlaktice, osam sati dnevno priključen cjevčicama na bočice citostatika i fizioloških otopina koje kapaju tako beznadno sporo da sam – sad mogu priznati – nekoliko puta odvrnuo onaj regulator da mi vene malo potegnu na eks?
Kemoterapiju je vodio dr. Mislav Grgić, kojega su mi predstavili kao jednog od vodećih europskih autoriteta za karcinome testisa. Doktor Grgić bio je prvi koji je ponudio da sjednem, te ženi i meni strpljivo – kao u američkim filmovima – objasnio kakva je, zapravo, ta moja bolest. Tumpleka u meni to je ohrabrilo da postavi onu znamenitu rečenicu iz tih filmova: „Doktore, recite mi iskreno: kolike su moje šanse?“ Dr. Grgić je odgovorio: „Jako dobre, ja bih rekao između 75 i 85 posto.“
Moje su šanse dakle jako dobre. Koliko sam shvatio, kod karcinoma testisa stopa uspješnosti liječenja je između 50 i 95 posto, ovisno o tome jeste li liječniku otišli prvi dan kad ste ispod tuša napipali kvrgavo jaje, ili godinu dana kasnije. Meni, tumpleku, trebalo je više od pola godine, pa se u mom slučaju ta donja granica sa 50 popela do 75. Prije samo tridesetak godina s istom dijagnozom ostajalo je nekoliko mjeseci života. Kemoterapija je upravo kod ove bolesti pokazala najspektakularniji napredak, pa se može reći da je rak testisa lutrija među rakovima.
Vijesti su bile dobre, ali ja sam pomislio isto što i vi – što je s onih 15 do 25 posto? Jebi ga, netko mora i u taj postotak. Sedamdeset pet posto je lijepa brojka, dovoljna da se i Ustav promijeni, ali uvijek ima tih 15 do 25 posto opozicije što vam radi o glavi. Kemoterapiju, dakle, ne preživi svaki peti. Vratio sam u glavi film i brojao ljude u čekaonici.
„Naravno“, prekinuo me dr. Grgić u razmišljanju, „morate razmišljati pozitivno, vi znate da je pola izlječenja svakog čovjeka u njegovoj glavi.“ Klimao sam glavom, a onih pola izlječenja u njoj lupalo mi je iznutra o sljepoočnice. „Ja ću, sa svoje strane, napraviti sve što se tiče moje polovice posla, a vi ćete morati dati sve što se tiče vaše“, nastavio je doktor. „Zapamtite, pola uspjeha terapije je u vašoj glavi.“
Ha, pomislio sam, moja glava i nije nešto na što bi se suvremena medicina trebala oslanjati. U ogledalu bolničkog zahoda gledao sam tu debelu, zbunjenu njušku. Pola uspjeha? Ovako odoka, ja joj ne bih povjerio više od desetine.
Nakon prvog tjednog ciklusa kemoterapije žena i sestra su mi obrijale glavu. Svidio mi se novi imidž. Od sredovječnog rockera pretvorio sam se u rabijatnog stokilaša. Dva klinca na motoru što su maltretirala jedan stari bračni par na Bačvicama pobjegla su čim sam im prišao, i shvatio sam moć stajlinga. Nakon drugog ciklusa počela mi je zaudarati hrana, nakon trećeg ni cigarete u bolničkom zahodu nisu prijale. Nakon petog više nisam bio tako oran za zajebanciju.
Humor na mozgu
Što je od one polovice bilo u mojoj glavi, bilo je – ne znam kakav su posao citostatici napravili s tumorom tamo dolje, ali humor na mozgu bio je gotovo savladan. Tek pokoja šala o dobrim stranama kemoterapije – „Kemoterapijom protiv peruti“ – i beskrupulozno manipuliranje sažaljenjem obitelji: daljinski upravljač je samo tvoj, i nitko se ne buni kad pustiš Toma Waitsa. Većinu vremena, međutim, gutao sam skupe američke tablete protiv mučnine, povraćao u zahodsku školjku i grmlje oko bolnice, i čekao Dan D. Zapravo, Dan CT: tomografija na radiološkom odjelu Rebra pokazat će rezultate četveromjesečne kemoterapije.
Tih petnaestak minuta u čekaonici pred CT-om možda nisu najdulje u mom životu – dulje je bilo, recimo, onih pet minuta sudačke nadoknade utakmice Olimpija-Partizan 1976. – ali meni je izgledalo da nalaze CT-a čekam cijelu vječnost, činilo mi se da ih čekam toliko dugo da sam, bez obzira kakvi bili, zapravo već lijepo i poživio.
Nije, istina, bio bogzna kakav život, tu u hodnicima Rebra – poput onoga nesretnog Karimija što je 15 godina živio na pariškom aerodromu, pa je po njemu Spileberg snimio film – ali obzirom na okolnosti, 15 godina u čekaonici s Ferićevim romanom s trafike nije izgledalo kao nešto na što se čovjek smije žaliti.
Onda je koncem 2020. godine konačno izašla doktorica Jasna Marinić, prekrasna i uvijek vesela gospođa, tako draga i nasmijana da mi njen osmijeh na vratima nije ništa značio. Meni, naime, ona izgleda kao osoba koja se smije i dok spava. Nisam bio posve u krivu: kemoterapija je potpuno uništila metastaze na plućima, ali male mrlje na limfnim čvorovima još su bile tu. Sitne, možda čak i manje nego na početku, ali još uvijek tu. Ti su ostaci mog raka najvjerojatnije mrtvi, no doktor Grgić je htio biti siguran. To je značilo još jednu operaciju.
Ipak, dobri nalazi CT-a napunili su mi baterije. Glava je opet bila puna i spremna, i optimizam je narastao do te mjere da sam doktoru Grgiću htio reći: „Doktore, samo da vam kažem da ja sad preuzimam tri četvrtine. Što se mene tiče, može i sto posto, ali morate i vi zaraditi plaću.“ Ležeći na stolu u sali, pitao sam okupljene kirurge znaju li što je Milorad Bibić Mosor rekao doktorima prije operacije. „Drugovi, bit ću otvoren“, rekao sam i spokojno pao u besvijest.
Pet sati poslije probudio sam se kao zdrav čovjek. Laparaskopska operacija limfnih čvorova u potpunosti je uspjela, i histološki nalazi s patologije pokazali su da je tumor mrtav.
Ako me danas, desetak mjeseci kasnije, pitate vjerujem li zaista da sam zajebancijom pobijedio rak, reći ću vam – da. Dobro, nešto su malo pomogle i nekonvencionalne metode neobične sekte ljudi u bijelom s Rebra. Znam da je ljudima teško povjerovati, ali ja sam svim filipinskim i indonezijskim skepticima, majstorima kristala, kašika, voodoooa i bijele magije, skidačima uroka i guruima vegetarijanstva spreman staviti na uvid cjelokupnu dokumentaciju.
Pola je na mojoj glavi
Moj se život od tada posve promijenio: živim po pravilima te, kako se zove, medicine, ljudi u bijelom svaka tri mjeseca snimaju me nekim čudotvornim spravama, za svaku zubobolju ili visoku temperaturu dobivam nekakve šarene bombončiće, i danas sam novi čovjek. Naumio sam bio čak se i sasvim povući u ženinu vikendicu na Braču, i napisati nekakav medicinski priručnik, ali moj majstor doktor kaže da u svijetu već postoji nekoliko takvih knjiga.
Jednu stvar sam zapamtio. „Morate razmišljati pozitivno“, čujem i danas majstorov glas, „vi znate da je pola izlječenja svakog čovjeka u njegovoj glavi.“
I ako vam se ujutro, dok se gledate u ogledalu, učini da ne bi toj glavi povjerili toliko, nemojte podcjenjivati njene goleme iscjeliteljske potencijale. Pola uspješnog izlječenja je u njoj, a priznat ćete da to nije mala stvar: s jedne strane pet tisuća godina povijesti medicine, od prvih sumerskih operacija do hi-tech spirale DNK, napori stotina tisuća vračeva, druida, alkemičara, dijagnostičara, epidemiologa i kirurga, milijuni godina njihovih studija, milijarde dolara uložene u laboratorije i bolnice, cijele kongresne biblioteke medicinske literature, sve to s jedne strane – a s druge tek vaša neispavana, neumivena glava s četiri razreda srednje građevinske škole. Nije loše, zar ne?
Kako bilo, za rano dijagnosticiranje “tum. testisa” učinio sam dovoljno za titulu prvaka Lige za borbu protiv raka. Stotine prijatelja i poznanika već mjesecima se kod tuširanja ustrajno pipa između nogu. Napipate li stoga nakon ove priče nešto sumnjivo u gaćama, zapamtite da je tum. testisa čista zajebancija ako se liječi na vrijeme. Sačuvajte hladnu glavu – jer u njoj je, podsjećam, pola uspjeha, a on se čuva na hladnom, suhom i mračnom mjestu – i okladite se sa ženom u dvjesto kuna da će vam doktor Ivanišević držati jaja u rukama.
Moram da dodam par stvari, jer mislim da ljudi zaista ne shvataju razmere neznanja i povodljivosti naših ljudi. Imam nekoliko prijatelja, koji su bezuspešno koristili neke od izvikanih preparata Onolam i Biocel.
Pogledajte sajt za Onolam i koliko je to što je na sajtu napisano zastrašujuće lažno. Tvrdi se da leče rak mekih tkiva a registrovani su kao dijetetski suplement a ne LEK. Jer samo se za LEK može nešto tvrditi.
U Americi bi vlasnici ovakvog preparata i sajta zbog iznošenja nedokazanih zdravstvenih tvrdnji završili u zatvoru. A ako bi se dokazalo da su pacijenti koje su lečili svojim preparatom uz navedene tvrdnje preminuli, robijali bi godinama.
http://onolam.host56.com/
Kod nas sve može.
Sledeći, još drastičniji primer je iz Crne Gore, preparat Biocil koji obećava još i više.
http://www.biocil.co.me/
Ako pokušate da na internetu nadjete svedočenja ljudi kojima su ti preparati pomogli, nećete ih naći. Možda neko usamljeno svedočanstvo pacijenta koji se lečio klasičnim metodama i uz put pio preparat da podigne imunitet.
Treći primer, koga se jako dobro sećam je Todoxin, preparat lekara koji je svojevremeno na TV-u 91/92 godine odlučno tvrdio da je on svojim preparatom izlečio čuvenog košarkaša Medžik Džonsona od side. I da njegov preparat leči kancer.
http://www.torexin.co.rs/
Sam Medžik Džonson, koji je i dan danas živ i živi normalno, objasnio je da za svoje zdravlje zahvaljuje američkom doktoru koji ga je uključio u studiju eksperimentalnog leka za sidu, koji je dao rezultat kod Medžika. Od Dr Todora i Todoxina ni reči. Imao sam prijatelje koji su i Todoxin upotrebljavali, bez uspeha.
Sledeća glupost koja je trenutno hit kod obolelih od kancera u Srbiji je vitamin B17 iz koštica kajsije, jer su naseli na priče da to leči rak. Da, ispitivanja su pokazala svojevremeno da aktivni sastojci poznatiji kao B17 mogu imati uticaj na neke vrste kancera, ali da razaraju jetru, pa su kao lek zabranjeni od strane Američke Agencije za Lekove.
Zatim, tu su odlasci kod travara koji beskrupulozno obećavaju izlečenje od raka, na primer Dragan iz Paraćina, pa potraga za divljom cikorijom kod Cice u Svilajncu, gutanje matičnog mleča, omega 3 kiselina i tako redom.
Dug je spisak zabluda u srpskom narodu, i mnogi zbog toga stradaju, izbegavajući da se okrenu medicini.
Danska, internacionalna klinika za lečenje raka prirodnim putem, postoji od 1945 godine. Osnovala je Dr Kristine Nolfi, napisala knjigu ,Lečenje raka sirovom hranom, i sebe izlečila tako.
http://www.humlegaarden.com/
Neka je svima Bog u pomoći !!!
Postovani g. Zlatar
Imena ovih svetitelja vezana su ne samo za nasu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, vec i za istoriju ovog naroda. Kada odemo negde npr.na Zapad jer se vrednosti tog dela sveta smatraju za vrhunac razvoja ljudske civilizacije ( mada to podleze velikoj kritici ) primecujemo da i pored velike sekularizacije prisutno je i dalje proslavljanje odredjenih praznika vezanih za odredjene svetitelje njihove vere ( interesatno je da se veliki broj zapadnih svetitelja pre Velike Sizme i kod nas proslavlja, npr.Sv.Patrik, koga irci proslavljaju, ili Sv.Martin Turski, Tur grad u Francuskoj, koga narocito austrijanci postuju, Donja Austrija, jer se smatra da iz tog kraja vodi poreklo, Sv.kralj mucenik Edvard, poslednji pravoslavni engleski kralj ). Kako to oni rade, da li to cine na pravi nacin ili ne nije sada bitno. Bitno je da su to oni sacuvali i da bez obzira na prisutnu sekularizaciju i to u ogromnoj meri, postoji postovanje te tradicije.
Znaci u ovom trenutku govorim o tradiciji, delu kulturnog nasljedja, mozda jednostavnije receno obicaja. Da li je nekih sto godina u kojima se kroz dva svetska rata islo ka uspostavljanju novih vrednosti i brisanju ovog kulturloskog nasledja, jos ne govorim o religioznom nasledju, izvrsilo nekakvu promenu. Jeste ali ne u potpunosti. Cini mi se da smo mi vise podlozni tim novim idejama koje nam se plasiraju nego njihova prava elita ( ne ova koja se eksponira i putem novca kupuje ljudima dusu ), koja strogo vodi racuna o istoriji svojih predaka, ko su odakle su, sta im je ko ostavio u nasledstvo i rade veoma vredno na nadogradnji svega toga. Na zalost zbog razlicitih oklonosti mi imamo kao narod generacijski prekid sa nasim kulturnim nasledjem, pravom tradicijom, sa istorijom, ako hocete iskreno i sa verom.
Na zalost vecina nas ovde u Srbiji su tradicionalni vernici, ili mozda jos bolje receno krsteni neznabosci. Dok je na pocetku hriscanstva bila dominacija nekrstenih pagana, sada imamo krstene srbe koji ostaju na nivou nekrstenih. Imaju volan u rukama ali ne znaju da upravljaju niti znaju kuda idu. Tragedija koja nas je zadesila kroz ovaj III Balkanski ne zavrseni rat, najbolje se ogleda u slici koju sam video u Peckoj Patrijarsij pre nekih 5 godina. Spanski vojnik uci nemca kako se pali sveca u crkvi, a italijanski vojnik se moli ispred cuvene cudotvorne ikon Bogorodice Pecke. Odmah se postavlja pitanje a gde smo mi tu. Drugi iskrenije postoju ono sto su nam preci ostavili. Da Vam se zavrti u glavi….Svaki veci kamen na podu priprate, dela crkve koji uvodi u tri odvojene crkve u Peckoj Patrijarsiji je grob nekog koji je ostavio traga u nasoj istoriji a imena nema. Iznad jednog kamena stoji freska Sv.Makarija Sokolovica i monahinja me je upozorila da je to njegov grob, coveka koji je obnovio Pecku Patrijarsiju i sacuvo kulturni identitet ovog naroda uz pomoc svoga brata Velikog vezira Mehmed Pase Sokolovica. Imena na kamenu nema. Ovde cu se zaustaviti.
Bolest je u pravoslavnoj tradiciji poseta Bozija. Sa jedne strane poziv na pokajanje izmenu zivota. Ima jedna stara izreka: “Bez nevolje nema bogomolje“. Covek kada ga snadje neka nevolja pocinje sebe da preispituje i da trazi izlaz. Sabiranje iznutra u zelji da se sagledan nasa nemoc. Svi smo mi vise ili manje bolesni. Nema zdravog coveka jer greh je znak bolesti, a nema coveka koji greha nije ucinio, bilo mislima, recima ili delima. To preumljenje, pokajanje, promenu razmisljanja covek doseze jedino iskrenim priblizavanjem Bogu, Gospodu Isusu Hristu. To nije jednostrano vec koliko se priblizavamo iskrenim obracanjem i trazenjem Boga putem molitve, toliko On jos brze hita nama. Crkva je mesto gde postajemo svesni svoje bolesti, ogrehovljenosti, strastima koje nas vode tamo gde ne zelimo. Crkva je mesto gde blagodat Bozija deluje u punoj meri i osvestava coveciji um. Znaci crkva je bolnica duse gde se lecimo, na prvom mestu Svetim Tajnama ( krstenje,miropomazanje, ispovest, pricesce, svestenstvo, brak, jeleosvecenje) koje su nam date od samg lekara Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista. Bez zivota kroz Svete Tajne, pravoslavne crkve nemoguce je videti i prepoznati na prvom mestu uzroke greha i nemoguce je na pravim nacin poceti lecenje. Nema spora da su nase bolnice i lekari takodje nezamenljivi u lecenju ali oni ne mogu da lece uzrok bolesti vec p o s l e d i c e. A uzrok je greh. Da li se radi o kanceru ili o nekoj drugoj bolesti uvek je u pozadini greh.
Svetitelji su nasi preci koji su iskrenim pokajanjem i borbom protiv greha Bogu ugodili. Mnogi od njih su jos za zivota bili udostojeni razlicitih darova od Boga kojima su projavljivali slavu Boziju. Ne radi proslavljenja sebe vec zivog Boga. Ta blagodat Bozija je ostala i na njihovim zemnim ostacima posle smrti, koja lece one koji iskreno sa pokajanjem pristupe Bozijem ugodniku. Njihova tela zovemo mosti, stara srpska rec koja oznacava MOC, moc koja iseljuje coveka. U pravoslavnoj tradiciji postoje odredjeni svetitelji kojima se treba obracati za bolest raka kao sto je i autor teksta naveo, ali i mnogi drugi koji u ovom tekstu nisu navedeni su poznati medju pravoslavnima kao oni koji lece razlicite bolesti kao i bolest raka. Npr. danas se u pravoslavnoj crkvi proslavljao Sv.Arsenije Sremac, naslednik Sv.Save koji je i sazidao Pecku Patrijarsiju. Pre izvesnog vremena postoji zablezeno svedocenja da se jedna zena iscelila od bolesti raka posle poklanjanja njegovima mostima. Miloscu Bozijom danas sam bio u manastiru Koporin u kome se nalaze mosti Sv.Despot Stefana Lazarevica sina Sv.Cara Lazara koji je opet poznat da svojim zastupnistvom pred Bogom pomaze onima koji nemaju poroda da budu udostojeni te Bozije milosti.Veliki broj ljudi dolazi pa je cak izdata i knjiga sa svedocenjem roditelja koji su dobili decu zastupnistvom Sv.Despota.
Kao na pocetku tako i sada vracamo se na pitanje vere. Vera je coveku data kao jedno od cula, a organ tog cula je srce. Iskrena ljubav prema Bogu i bliznjima, stradalna ljubav, krstnosna, u ova danasnja vremena je lek za sve bolesti. Treba savladati prvo samog sebe a to je najveci podvig. Jedino samog sebe mozemo da promenima, uz pomoc Boziju da izlecimo.
O svemu ostalom treba razgovarati sa parhoijskim svestenikom, kao sto je i naveo autor teksta.
Sloboda, ali u Bogu, ne van njega, je coveko veliko blago kao i vreme, a to treba pravilno iskoristiti.