Filmski kritičar
* * *
Težina lanaca Jugonostalgije
Raspad Jugoslavije u režiji nacionalista i obaveštajnih službi Zapadnih zemalja – tema filma Težina lanaca, reditelja Borisa Malagurskog
Plakat za filma Težina lanaca – reditelj Boris Malagurski
Mladi subotički reditelj Boris Malagurski je napravio dokumentarni film „Težina lanaca“ koji treba da osvetli dešavanja tokom 90-ih u Srbiji i na Balkanu. Hrabar i po nama ne baš uspeo pokušaj razjašnjavanja naizgled nevidljivih niti koje su se plele oko raspada Jugoslavije i otcepljenja Kosova.
U svakom slučaju film podseća, izaziva i autor donosi sopstvene jugonostalgične zaključke. Očit je napor da se nekadašnja Jugoslavija opiše u romantičnom tonu kao uspešna i napredna država, koja je postala žrtva unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja. Takodje, rediteljski rukopis je baziran na isticanju samo onih, pojedinačnih istorijskih i emotivnih elemenata na kojima se gradi i potvrdjuje opšti smer filma, bez davanja prostora drugačijem mišljenju.
Film je doživeo veliku popularnost medju publikom. U svakom slučaju ga stavljamo u našu filmoteku, iako lično nismo spremni da prihvatimo dosta zapažanja i zaključaka iz filma. Ali to je i vrednost dokumentarnog filma, da podseti, nauči, sukobi i natera na razmišljanje. Zbog svog pristupa stvarima mladi reditelj je nazvan srpskim Majkl Murom, sa čim bi se u potpunosti složili.
Pogledajte ga pa prosudite sami.
Nije za decu.
. . .
Težina lanaca – dokumentarni film Borisa Malagurskog
. . .
Film glorifikuje Jugoslaviju koja i nije bila tako divno mesto, posebno kad govorimo o slobodi misli i dela. Mladi reditelj to nije osetio pa sad lamentira iz liberalnog sveta nad jednim mitom da je u Jugi sve bilo divno, bratstvo i jedinstvo.
Za mene Juga je bila odlaicna drzava
@Alimpije „posebno kad govorimo o slobodi misli i dela“ ti si verovatno jedan od onih koji misle da novac i nije toliko bitan koliko pravo na samoopredeljenje, slobodu govora i td. to verovatno pricas o nekim umetnicima, politicarima itd. a sta cemo sa onim najbrojnijim, obicnim narodom. A imas li te slobode govora u Americi mozda?! priupitaj te ljude koji su ziveli u YU a sada zive u svojim „nezavisnim drzavama“ gde im je bilo bolje, neka uporede zivotni standard onda i sada. U Americi imas 35 miliona Meksikanaca, zasto oni ne traze samostalnost? 45% nemacke populacije cine nacionalne manjine, sto neko ne trazi nezavisnost? pa ko je lud da ide iz ovakvih zemalja. Ne mozes ti hraniti narod patriotizmom doveka, pricama o izborenoj nezavisnosti od „djavola“ zvanog komunizam. da li demokratija funkcionise, sta vam kazu: „bice bolje“, „reforme i posle reformi“ , pa za 5 godina, pa za 10, pa smena vlasti, pa opet za 10, 20 godina i dokle tako, ne kupuje se hleb „slobodnim govorom“, kada ce te shvatiti to vec jednom.
@ nesaun kakve veze ima sad novac da bi lamentirali nad sfrj. Standard se dobija mudrom politikom ekonomije. Pogledaj sad Slovake, Slovence, Madjare, procvetali su posle pada komunizma i bolje im je nego ikad u istoriji. Ali te zemlje su pametne, organizovane i vredne. Vrati komunizam u Srbiju i evo ti tamne despotije.
Hvala Bogu sto Jugoslavije vise nema, nikad nije trebala ni da nastane. Ova tvorevina je zivela od stranih kredita i Amerike, koja je uvek davala pare Titu samo da ne bude sa Rusima. Kad mu ne daju pare a on potegne put u Sovjetski Savez ili pozove Hruscova ili Breznjeva… Ali trebalo bi televizija da ga prikaze u okviru redovnog programa, zasto da ne. Ionako to niko ne be gledao.
Како државјанин на Република Македонија можам само да кажам дека носталгични чувства се зголемуваат во нашата земја и дека јас го поддржувам секоја иницијатива за реинтеграција на нашите поранешната држава Југославија.
Kako sam ozbiljni jugonostalgičar film mi se automatski dopada. Osim toga od 1986.g. tj dve godine pre rođenja autora filma počela sam kategorički da odbijam Coca-Colu i sve ostale simbole instant američke kulture. Unapred mi je njihov način bio sumnjiv, kao i reakcije našeg življa koje je velikim koracima gazilo u plitkost potrošačkog društva. Sve se to svodi na iracionalni nivo moje intuicije, pošto sam za politiku pre raspada zemlje bila apsolutno nezainteresovana.
Na iracionalni nivo intuicije svodi se i moje kategoričko odbijanje da gledam atrakciju voznog parka vojne aviacije Bosne, 1990.g. „jer su ti avioni stvoreni radi ubijanja ljudi“. Moram da napomenem da je moj „genotip“ srpski, „fenotip“ slovenački, a sebe smatram Jugoslovenkom, oduvek i zauvek.
Znači u potpunosti se slažem sa tezom ekonomskog kolonijalizma i odavno sam ubeđena da je isti u velikoj meri razlog za raspad zemlje. Takođe se apsolutno slažem da nijedna strana nije nevina i da je Srbija prvo izgubila medijski rat, a tek posle sve ostalo.
Ali ozbiljno zameram filmu pompozni medijski duh sa velikom dozom površnosti i definitivno prosrpskim stavom – deklamovana „neutralnost“ nije realna. Imala sam pretke i u četnicima i u partizanima, tako da se na neki način osećam pozvanom da budem „neutralna“. Partizani nisu bili cveće, ali su četnici definitivno bili velikosrpski nacionaliste iako su u početku „hteli samo da brane otadžbinu“ – prikazivanje istih isključivo u pozitivnom kontekstu filmu značajno oduzima vrednost.
Da bi za mene ovaj film imao bolji kvalitet trebala bi mu jedna cela dimenzija, a to je: odakle je moguće da se uprkos velikoj ljubavi braća međusobno zavade i poubijaju? Kakva je to ljubav između braće da se može manipulacijom tako lako preokrenuti u svoju suprotnost i kakvi smo svi mi ljudi, ako takva manipulacija može da uspe? Tojest gde je naša (srpska, hrvatska, slovenačka, bosanska, albanska…) odgovornost ako smo dozvolili da se sve to desi? Zar to ne znači da smo svi mi primitivne, priglupe, neprosvetljene, izgladnele nacionalne mase kojima je dovoljno da se kao psima baci parče mesa, da skočimo kao životinje jedni na druge u borbi za isto? Ako je to istina da li uopšte zaslužujemo da imamo svoje države ili svoju državu? Da bi film delovao realno fali mu samo podatak da nam je u kompletni SFRJ vodovodni sistem ubačen LSD ili neka druga droga pod uticajem koje smo mogli skroz nerealno da se predamo manipulacijama USA i krenemo da se koljemo. Kad se sve to razreši svim srcem i bićem ću učestvovati u stvaranju četvrte Jugoslavije.
@ Nataša „da li uopšte zaslužujemo da imamo svoje države ili svoju državu?“
Tvoj komentar je sramotan i uvredljiv za mene jer govoriš u ime svih država; gdje si bila kada je sve počelo i dali si nekog izgubila i sad bi nazad. Da zaslužujemo da imamo svoju državu,svak zaslužuje da ima svoju državu, vi ne znate što govorite. Juga nikada nije trebala postojati a kamoli sada. Podržavam komentar Jasmine i Alimpije. U Jugoslaviji se živjelo u strahu, jedni su napredovali na poslu zbog nacionalnosti a oni u svojoj domovini nisu mogli, pitanje vjerske slobode i prakticiranja vjere, e Nataša di si bila kada sam zbog križića oko vrata bila maltretirana od drugarice učiteljice.
Pozdrav ih Hrvatske, ne ponovilo se više zla ali komentar mene vrijeđa. To pitanje postavi sebi i tamo gdje živiš ali nemoj govoriti u ime drugih u ime Hrvatske. Pričaj mi o odgovornosti.
Za prolivenim mlijekom se ne plače.
Hehe, kolegica komentatorica Marta oduševljava na svakom članku, sad ju je maltretirala zla ateistička učiteljica zbog križića oko vrata. :D
Vidiš, Marta, Tito je imao mnogo mana, a ovi danas samo jednu – ne valjaju. Vidi našu RH: 1991. 4,750,000 stanovnika, 2011. 4,250,000 stanovnika. Za 50 godina nas nema, taman dok ti i ja poživimo svoj vijek. Reci tada na samrti onoj šačici preostalih Hrvata kako je Juga bila loša, a sada im je eto bajno.
Takvi poput tebe su sve i sjebali, to moraš znati. Je li vam bar malo neugodno?