Velibor Mihić

* * *

 

LEPA ŽENA

I sačuvaj me Bože lepe žene
Lepa žena svačija samo moja
Ne
U njenu baštu svako
Uskače preko plota
Da uzbere cvetak ili
Jabuke dve
Sačuvaj sačuvaj me
Više volim ružno ali samo
Svoje
Ružan ja ružna ona
Eto srećne
Žetve

Gledam je svaki dan
O srcu mi visi
Čistota njena me miluje
Kao šapat izvorski
Jedemo salatu od kupusa
Šetam je po Kalemegdanu
Njen prstić vredi mi
Kao Johanesburg
Kao Jošanička Banja
Kao lepi Jova
Kao Sunce u Proleće
Kad kaže da me voli
Srce mi se topi
Volim te kad joj kažem
Čvrsto je kao
Grad

Lepoj ženi sve je
Dopušteno
I muškarca-muža
Da satera u mišju rupu
Na prste mu natakne
Papuče
A kad malo ode u lov
Donese mu lepe
Rogove
Koje posle
On
Drži na zidu kao
Trofej

Sačuvaj me Bože od žene
Lepe
Od njenih lepih očiju
Lepih usta
Lepe kose
Lepog stasa
Njena lepa usta
Pili su drugi
Lepu kosu njenu
Mrsile su čete
Njen lep stas
Lomio je puk
A kad lepota njena prođe
I usahne
Ostaće za njom samo
Rep

A ja mojoj kažem
Dođi ružo ružna
Miris ti je lep
Kiti moje bore
Zapahni moj glas
Grleni
Tepaj mi
Ćoro moj
Moj nosonjo
Da letimo do
Zore
Ružan ja
Ružna ti
Ali
Svoji

.