Karejci

Slike sa Svete Gore

Fotografije sa putovanja trajektom oko Atosa i slike sa Svete Gore

Danas počinje Uskršnji post

Želimo svim vernicima da u miru, zdravlju i smirenog uma i srca sprovedu Vaskršnji post. Tim povodom svakog ponedeljka dok traje Uskršnji post objavljivaćemo fotografije sa putovanja po Svetoj Gori. Razlog tome je što su neki od nas pre nekoliko godina, baš za vreme Uskršnjeg posta otputovali po prvi put na Atos i posetili Hilandar. To putovanje smo ponovili i sledeće godine u slično vreme, mada nije preporučljivo za vreme posta ići na Hilandar, jer se smeta monasima u tihovanju i molitvama.

I mada tada, kada smo prvi put putovali na Svetu Goru nismo postili, od tada se nešto u našim glavama i srcima promenilo na bolje. Dotakla nas je blagodat koja vlada na Svetoj Gori. Danas, neki od tih srećnih putnika revnosno posti i zahvaljuje se na tom iskustvu i daru. Želimo da ovim i sledećim slikama podstaknemo i naše čitaoce da posete Hilandar, Svetu Goru, Kareju, Kakovo i da krenu sa postom i molitvom. Vredi truda.

. . .

Slike sa svete Gore

Priča počinje ovako. Pre nekoliko godina grupa od 5 odvažnih momaka poklonika, mladi Milovan, Strahinja, Rade, Zlatko i Zoran, uz domaćina i vodiča Nikolu, te kasnije dodatog Sašu, posetila je Hilandar i Kareju, centar Monaške Pravoslavne Republike, na pomalo jedinstven način. Naime, za razliku od turističkih i pokloničkih putovanja koje organizuje Dobročinstvo, oni su išli na neki način u privatnom aranžmanu, uz pomoć domaćina sa Hilandara, pomenutog Nikole koji je godine proveo u Hilandaru i koji im je upriličio nezaboravan doživljaj susreta sa Srpskim i pravoslavnim svetinjama.

Od tog putovanja, ta neformalna grupa ljudi, sada rasuta po celom svetu i na raznim kontinentima, sebe medjusobno nazivaju Karejci.

Broj turista i posetilaca Svete Gore i Hilandara je ograničen na dnevnom nivou, do 300 posetilaca. Za ulazak na Svetu Goru mora se dobiti viza Monaške Republike, takozvani dijamantidis, koji se može zatražiti u Zadužbini Hilandara za tačno odredjen datum. Sama viza, ako se odobri, podiže se u maloj luci i gradu Uranopolisu, odakle i kreće trajekt koji ide oko Svete Gore i razvozi putnike.

Vreme boravka na Svetoj Gori, to jest Atosu, je ograničeno na obično na 2 do 3 dana za turiste i poklonike. Za radnike, sveštenike i delegacije koje imaju šta da rade na Svetoj Gori se izdaje duža viza. Mi smo proveli 5 dana na Svetoj Gori. Vreme nas je poslužilo, bili smo u najlepše doba godine, april mesec, i kao da smo imali blagoslov sa nebesa da vidimo neke retke stvari i doživimo lepa duhovna iskustva.

Želimo na internetu da imamo slike sa putovanja koje nam je promenilo život, barem nekima od nas. I od tih dana je nekako nastala i naša misija sa Bašta Balkana blogom. U dodiru sa tim prelepim tlom i tim svetinjama koje su pod patronatom i blagoslovom Svete Majke Bogorodice, koji su svojevrstan Bogorodičin vrt i duhovna bašta velike lepote i snage, poluostrvo koje je sama Sveta Majka izabrala i blagoslovila da njena blagodat i milost tu borave i pomažu monaškom podvigu.

Tu, na tom svetom mestu prekrasne prirode i lepote otvaraju vam se novi vidici i sagledavate jasnije smisao života, a da vas niko ni u šta ne ubedjuje niti ste pod nekom očiglednom sugestijom, jer Sveta Gora je tiho, mirno i pusto mesto. Monasi koji žive tamo su u tihovanju ili u poslušanju, malo ih ima i izbegavaju da pričaju sa turistima.

Počnimo naše putovanje sa obilaskom samog ostrva trajektom koje traje oko sat i po vremena od Uranopolisa do krajnje luke. U sledećim postovima pokazaćemo slike Hilandara, pa administrativnog centra Monaške republike i glavnog grada, malog mesta koje se zove Kareja, u kojoj je i najveća Srpska svetinja – isposnica Svetog Save.

Photo by Rade Radulović

. . .