Velibor Mihić
Šmugla iza ugla
A godine su prolazile
Pa prošle
Godine i bresposlice
Mlade mlade godine
Jedna dve mnoge
Godine kad je čekao Ljiljanu
Da prođe
Prvo s ravnim petama pa
Na štiklama
Ne računa se u dvorištu
Ne u učionici
Ne ni u klupi njegov je par
Samo kad je čeka
Sa srcem u peti
S mravima u stomaku
Da naiđe njen osmeh-smeh
Njen izraz koji ima
Samo
Na času istorije
Prolazila prolazila pa je
I prestala
Otišla Li svojim putem
Iza nekog svog ugla
Promenila prezime
Odselila se iz života
Ostala stvarna
Samo
U njegovoj glavi
Iza onog ugla
On je tamo sve ove godine
Strpljivo čeka
Samo
Jednom mu rekla
Hoćeš grisini
Njen osmeh njena uobraženost
Njen kikot njena brezobraznost
Zaboravnost da mu se javi
Brezobrazna je
Nekad
Samo
Prođe
Zeva u nebo i
Ne vidi me
Smetaju joj moje naočari
Zato je i otišla svojim
Putem
Liki
Uzela drugo prezime
Svejedno on nju čeka
Lepu lepšu najlepšu
Čekam te
Tamo levo odmah iza
Kod onog znaka
Zabranjeno parkiranje
Gde je
One davne godine
Godine kad su proleća
Mirisala na ljubav i
Gde je Ljiljana
Šmugla iza ugla
A i kad bi htela
Ne možeš da mi se javiš
Izbledela mi adresa
Jedino da mi šapneš
Šapneš
Na uvo srca
Još ga imam
Šapni šapni šapni
Niko niko niko
Neće čuti
.