Velibor Mihić

* * *

 

Molitva zavodnika

I volim da volim: tako me Bog stvori!…
Čim ugledam plavojku, ja se ukopam:
I udvaram se, i lagim, i sve kopam,
Nogama dok njenu čednost ne oborim,

I ne osvojim je!… O, i crnke volim,
Ne zaboravi me, daj mi snage, Bože,
Ko kolibri u golu ružu što može,
I da me grize poljupcem što ne boli!

Hteo bih brda, doline da poklonim
I da mi veruju, svakoj mojoj reči!
Što žele da čuju, to ću im i reći,
Spreman sam da šenim i da im se molim:

Za prstić lepojke, za ružno ustašce,
Samo da pobedim u dvoboju, teškom!
Ne daj da se okliznem, izgubim, greškom,
Bože, daj da legnem na njeno srdašce!

Kolko žena, tolko bih pobeda hteo!
I visoku, malu, njima je svejedno!
Zanat zavodnika negujem, uredno,
Zaveo i sebe, samo kad bih smeo!

Umudri, Bože Ljubavi, da sagledam
Tajne zavođenja, da skršten ne sedim:
Staru da podmladim, mladu da ubedim,
Tihu da podbodem, glasnu da osedlam!

Molim te, za svaki, bašte, cvetak, smerno,
Srce zavodnika, bez cveta ne diše…
Daj da budem pčelac i što medak siše
Iz cvetova žena, sladi se bezmerno!

.