Unutar srpske duhovne tradicije – manastir Hilandar iznutra

Karejci

 

MANASTIR HILANDAR IZNUTRA

Šta vas čeka u Hilandaru, šta ćete videti i doživeti. Fotografije Hilandara iznutra

 

Prvo sa čime se suočite pri dolasku na Hilandar je tišina. Duboka, prava tišina zaboravljenih šumova prirode. I usamljenost. Nema nikoga oko vas. Tek ponekad neko promakne u tišini. Manastir Hilandar nije turistička destinacija za razgledanje, to je mesto predane molitve i tihovanja.

Zato ako mislite da dodjete na Hilandar kao raspojasani turista koji će da škljoca fotoaparatom po znamenitostima manastira i da ljubopitljivo raspravlja sa monasima o smislu života, veri i neveri, bićete iznenadjeni. Vi ste samo smetnja i prolazna neprilika za stalne stanovnike Hilandara, kojih i nema mnogo. Samo bratstvo manastira nema više od 20 monaha, a u nekim vremenima ih je bilo i svega šest, sedam. Trenutno na Hilandaru boravi više ljudi, jer se radi rekonstrukcija dela manastira koji je izgoreo u požaru 2004-e godine, pa ima radnika, majstora i inžinjera, ali i oni pokušavaju da budu diskretni.

U samom manastiru nema putokaza, niti turističkih mapa. Ako ste došli u grupi i sa vodičem, pratite ga. Ako ste došli sami, informacije o svemu tražite u sobama novog konaka gde i odsedate. Tu, medju drugim hodočasnicima, pokušavate da saznate bilo šta što vas zanima. Ne dosadjujte monasima, jer su svi oni i kada nešto spolja rade u molitvenom procesu, mole se u sebi. Tek ako vam se oni sami obrate, nekim povodom, imate priliku da pričate sa njima. Zahvaljujući našem domačinu, Nikoli, mi smo imali nešto više prilika da pričamo sa monasima, ali smo se trudili da budemo diskretni i ne mnogo navalentni. Oni vam i onako u naizgled običnom razgovoru kažu ono što treba da čujete, daju vam pouku, pa ko shvati i razume šta mu je poručeno, uhvatio je blagoslov.

Sticajem srećnih okolnosti, blagoslova, pričali smo sa mnogim monasima, od pekara, vinara, bibliotekara, čuvara riznice, do ruskog monaha koji nas je primio u svojoj keliji malo izvan manastira, gde smo posluženi kineskim zelenim čajem na kineski način, sa sve kineskim tradicionalnim priborom za čaj. Zanimljiv doživljaj. Tu smo prvi i jedini put u životu videli i veliki Ruski carski srebrnjak kojim monah prečišćava vodu za piće.

Svašta zanimljivo vidite na licu mesta i otvori vam se milion pitanja, i sami donosite hiljade nekih odgovora. Ali vam u oči upadne jedan fenomen. Primećujete na licu mesta da vam se prijatelji menjaju, na poseban i naizgled neprimetan način. I vi se menjate, mada toga niste u početku svesni ali neki unutrašnji proces se odigrava kroz vaše biće. Blagodet vas dodiruje. I utiče na vaše biće na dva načina. Jedni postanu svesni vere, drugi krenu u nekom drugom pravcu, kako se ko može nositi sa svojim bićem i zabludama koje nosi.

Mnogi dodju na Hilanda i vrate se razočarani. Ništa nisu spektakularno videli, nisu doživeli nikakav ushit, nalet energije, prosvetljenje. Očekivali su očiglednu moć i snagu a videli su jako star manastir, do pola spaljen i porušen, pust i usamljen, sa mnogo nesredjenih i nekomfornih stvari. Nije im ništa izgledalo savršeno i skockanu, bombastično i zlatno, da mogu kući da pričaju kako su bili deo duhovnog glamura. To niko neće naći ni videti u Hilandaru.

Ateisti Hilandaru prilaze kao i sopstvenom životu, za njih je sve to pusta materija, odigravanje prirodnih zakona i neki mit koji nema veze sa stvarnošću. I ma koliko puta dolazili, ako ih ne pomiluje Gospodnji blagoslov, oni će razmišljati o gredama i starim konstrukcijama manastira i teškoći stajanja na liturgiji. Ništa im neće tu biti jasno a ni logično. Zapravo, sve će im izgledati glupo.

Oni drugi, zanesenjaci raznih jeresi i sekta dolaze na Hilandar da se bore i pokažu sopstvenu snagu misli, vere i ideje jeresi u kojima su. Oni dolaze sa očekivanjem da će oni pokazati monasima svoju „pravovernost“. Da pokažu sopstvenu moć i supremaciju. Neće naći ništa. Ni bitku, ni slavu, ni protivnika. Ako neko od njih bude imao sreće da mu se misli na licu mesta razbistre, postaće svestan svojih zabluda i greha. Ostali će se vratiti kući sa tezom da to tamo nije ništa.

Samo oni treći, bogougodni ljudi, u veri pravoslavnoj utvrdjeni i skromni duhom, bezazleni i mirni, njima će se dati ono što Hilandar čini tako snažnim i važnim mestom. Na njih će se spustiti blagodat i blagoslov Svete Majke Božije.

I oni će se vratiti kući tiho, blagosloveni i ćutljivi, čuvajući tajnu Hilandara u svojim srcima.

Ostalima ostaju samo fotografije.