Bacaj balotu! Boćari su preživeli!

Aleksanadar Parezanović

Boćari i boćanje je preživelo u Beogradu

Nastavak priče o beogradskim boćarima

Sećate li se priče o Bežanijskim boćarima, slatkom, muškom carstvu brkatih Krajišnika u Beogradu, koji su mrvice svojih ličkih, banijskih i dalmatinskih navika preneli na „Novobeogradske visove“? Čak su pronašli i mesto uokvireno kamenjem, verovatno želeći da i stene budu tu, baš kao što je pre dvadesetak i više godina bilo tamo – odakle su došli.

Pre nekoliko dana ugledao sam tužan prizor – poravnati tereni za boćanje, isključena priručna rasveta po banderama, poluprevrnuta prikolica koja je bila njihov klubić za smeštaj kugli, hladnog piva i vrućeg pečenja. Došao red da i na tom placu krene stanogradnja, stigle velike mašine i za tren počistile njihovu, nelegalno, naravno, stvorenu oazu.

Pitao sam se – da li je bilo dramatično gledati ih kako sa strane posmatraju to rušenje, da li su im ovi novi građevinci nešto obećali, kao što su i prethodni, koji su im sa susednog gradilišta izbentonirali staze i dali građevinsku struju, koja im je potom ostala i kada je građevina prestala.

Pre dva dana prođoh pored onog placa, kad tamo, lepa slika. Samo sto metara dalje, građevinska mašina je poravnala novo zemljište, taman koliko treba za novi boćarski teren, a okolo se okupili brkati boćari, poređali plastične gajbe za pivo u polukrug, najmudriji među njima posedali na te gajbe i grlato, kako ih Bog dao, krenuli da se nadglasavaju na temu – šta im je činiti, kako da naprave još bolji teren, da isprave greške prethodnog … Balote su ponovo u modi.

Preživeše boćari Bežanijski !