Zlatko Šćepanović
Henri Nestle i priča o hrani i uspehu – Od gnezda do zvezda
Gospodin Henri Nestle je bio odlučan kada su pokušali da ga ubede da svoju trgovačku marku koja je nosila njegovo ime zameni belim krstom švajcarske zastave, nacionalnim simbolom zemlje. Odlučno je odbio. Zaštitni znak firme, objašnjavao je te daleke 1869. godine, mora da bude lako prepoznatljiv i istovetan u svim zemljama. Krst ima pravo svako da koristi, ali zato ime Nestle može da krasi samo proizvode izašle iz istoimene fabrike.
I kada je 1875. godine prodao fabriku, Henri Nestle je morao da ostane dosledan – novim vlasnicima ustupio je i svoje ime. Tada verovatno nije mogao ni da nasluti da će kompanija Nestle sa 479 fabrika u 81 zemlji sveta i preko 230.000 zaposlenih, prerasti u najvećeg svetskog proizvođača hrane.
Henri Nestle je svetu postao poznat kao otac dečije hrane. Rodio se 10. avgusta 1814. godine u Frankfurtu na Majni, kao jedanaesto od četrnaestoro dece uglednog nemačkog proizvođača stakla. Dali su mu ime Hajnrih. Većina njegove braće i sestara umrla je još u detinjstvu. Pojedini hroničari tvrde da ga je baš ta nesrećna sudbina najbližih nagnala da se opredeli za pravljenje dečije hrane.
Sa petnaest godina već radi kao apotekarski pomoćnik u Frankfurtu. Ne zna se tačno zbog čega napušta Nemačku, ali od 1839. godine kao dvadesetpetogodišnji apotekar pokušava da nađe svoje mesto pod suncem u Vaveyu, u Švajcarskoj, gde je i dan danas sedište korporacije Nestle. Za početak donosi odluku da promeni ime i od Hajnriha postaje Henri. Najpre se opredelio za pravljenje mineralnih voda i osvežavajućih gaziranih pića. Iako je posao dobro krenuo, uvideo je da mu tržište preotimaju veći proizvođači. Morao je što pre da smisli nešto novo.
Sve do kraja 19. veka smrtnost dece je bila velika. Po lekarskim izveštajima tog vremena, zavisno od države, 15 do 25% beba je umiralo ne napunivši ni prvu godinu života. Razlozi su bili mnogobrojni; oskudni obroci, nehigijena, zaraze, loša ishrana. Bebama je često bila potrebna dodatna ishrana ali prave zamene za majčino mleko nije bilo.
Kao što se ne znaju ni mnoge druge pojedinosti iz života Henrija Nestlea, nije poznato ni kada se okrenuo pravljenju dečije hrane. Njegova revolucionarna kaša za bebe, očigledno posle dugih godina rada, pojavila se u jesen 1867. godine. Sam Nestle je objašnjavao: Moje otkriće nije novo. Ja sam samo uspeo da, koristeći sastojke poznate od pamtiveka, stvorim najbolju dečiju hranu sa osnovnim sastojcima – kvalitetnim mlekom, pšeničnim brašnom i šećerom. Nestleu je išla na ruku srećna okolnost da oni koji su tada imali otpor prema veštačkoj hrani, Henrijevu kašu proglase za istinsko čudo. Tako je počela zlatna era kompanije Nestle i njen put ka zvezdama.
Od 1868. godine Henri Nestle je, među prvima počeo da koristi zaštitni znak. Jednoj ptici u gnezdu, koja je inače krasila porodični grb, dodao je tri ptića, pa je tako kašu za bebe koju je pravio i slikom povezao sa svojim prezimenom. Naime, nestle na nemačkom dijalektu u Švajcarskoj znači malo gnezdo.
Tokom godina osnovni znak je doživeo izmene i korporacija Nestle je pored hrane za decu (NAN 1 i 2, kašice, sokovi i cerealije), postala poznata i kao proizvođač čuvenih čokolada i čokladnih biskvita (Nestle, Lion, Nuts, Kit kat, After eight…), kafe (Nescafe…), mine-ralnih voda (Perrier, Vitel…), supa Maggi, majoneza Thomy, testenina Buitoni, hrane za kućne ljubimce (Friskies, Felix …), čokoladnog napitka Nesquik, cerealija Nestle, farmaceutskih proizvoda (Alcon, Galderma) i kozmetike (L’Oreal). Ali, gnezdo je ostalo simbol Nestlea. Jer, iz sigurnog gnezda jedino možete ojačati toliko da se otisnete do dalekih zvezda.
P.S. Pre nekoliko nedelja je objavljena vest da je kompanija Nestle odlučila da u svim svojim proizvodima koji imaju veštačke boje, arome, konzervanse ili druge veštačke prehrambene dodatke zameni prirodnim sastojcima. Šteta što Nestle kao globalni lider i trendseter to nije učinio mnogo ranije. Nadamo se da će i ostali bitni proizvodjači hrane to slediti.
. . .
Tekst je izvod i PR članak iz knjige „Upravljanje prodajom“ (Izdavač: Privredni pregled i Delta M, 2002 godina). Autor knjige Zlatko Šćepanović