Aleksandar Zacep
Progledao sam. Ja se smrti više ne bojim.
II Svetski rat. Bitke izmedju Ruske vojske i Nemačke armije na Finskom frontu. Ruski vojnik piše u rovu pismo.
. . .
Čuj Bože….
Još nijedan put u životu nisam govorio sa Tobom, ali danas želim da Te pozdravim.
Ti znaš da su mi od detinjstva govorili, da Te nema. I ja ludak sam poverovao. Tvorevinu Tvoju nikada nisam sagledao. I gle, noćas sam posmatrao iz kratera, što ga je napravila granata, zvezdano nebo, nada mnom. Neočekivano sam shvatio, diveći se svemiru, kako surova može biti obmana.
Ne znam Bože, hoćeš li mi pružiti ruku, ali ja ću ti reći i Ti ćeš me shvatiti nije li čudno, da se usred užasnoga ada, iznenada, pojavila svetlost i ja sam Te prepoznao? I osim toga ja nemam ništa više reći, još samo, da sam srećan, što sam Te upoznao. U ponoć je zakazan napad, Ali, ne plašim se: Ti na nas gledaš …
Signal. Šta ću? Moram da krenem. Bilo mi je lepo sa Tobom. Još želim reći, da će, što je Tebi znano, bitka biti teška, i, možda ću Ti, već noćas pokucati. I ako ti do ovoga trenutka nisam bio prijatelj, hoćeš li mi dozvoliti da uđem, kada dođem? Čini mi se, ja plačem. Bože moj, Ti vidiš, šta se sa mnom desilo, da sam danas progledao.
Oprosti mi Bože moj, odlazim. I ne verujem da ću da se vratim. Kako je čudno, ja se smrti više ne bojim.
.
Pismo je nadjeno u šinjelu vojnika Alekandra Zacepa, poginulog u bitci.
. . .
Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим и при томе је горко плакао. Једном, јавио му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства
Од Великог Четвртка увече, рече, па до погреба, испустио је 109 срдачних уздаха. Из тела Мојега истекло је 225.000 капи крви. Оружаних војника је било 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.
Три су ме војника водила на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу и вукли су ме. 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врата Преторијума, па до дома Ане архијереја. 7 пута ударали су ме по устима, а по образима 105 пута; 20 удара песницом у лице претрпео сам; ћушки и трзања од почетка до краја поднео сам 707, а јаких удараца свега 1 199. Кад су ми положили трнов венац на главу, ударили су ме свом снагом штапом и палицама 40 пута. Од свих удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга; од њих три се заломише и остадоше у глави Мојој, те са тим бих и погребен; од убода трња по глави истече 3.000 капи крви, а рана од трња на глави беше 1.000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе. Кад сам вођен од Преторијума на Голготу, носећи крст, пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада 21 смртан ударац; дижући ме од земље, повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (Голготи) док ме нису дигли на крст. Пљувотина на лице примио сам 73, удараца по врату 25, а по лицу и устима још 5. Од ових удараца истиче ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише. Међу очи ударише ме три пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прса и главу 38. Но 3 ми беху највеће муке за време мога страдања, и то:
1. Што не видех никога да се каје, те се моја крв као узалуду пролеваше;
2. Гледајући жалост моје Мајке, која код крста стајаше и горко плакаше;
3. И када распињући ме на крст, уковаше ексере у моје руке и ноге (по речи пророчкој: избројаше све кости моје“…)
Преписао архимандрит
Кирик из једне старе руске књиге
„Великое Зерцало“
Lekari izučavajući Plaštanicu (koja se sada nalazi u Torinu), su na osnovu teških od razbojnika zadobijenih rana zaključili, da Hristu, koliko je bio izbijen, ni najmodernija medicina današnjice ne bi mogla pomoći i spasiti mu život. Toliko ogromno krvi je izgubljeno, i svaka ponaosob od većih rana na raznim mestima Njegovog tela je bila fatalna.
I baš zbog tolike prolivene krvi su jevreji stavili na Njegovu glavu ono platno, što mi zovemo ubrus (gr. soudarion) – ono se sada nalazi u Oviedu, na severu Španije – kako bi sprečili da ova krv bude izgubljena. A taj ubrus bi onda takođe ostavljali u grobu, ali se on po judejskoj tradiciji nije koristio kada bi mrtvace zavijali u povoje, a preko njih ih pokrivali plaštanicom.
Čak i danas može se primetiti kod jevreja, kad se npr. desi neki teroristički akt i ljudi iskrvare, da pobožni ljudi sunđerom kupe njihovu krv…
Zanimljivo je i to da je Spasiteljeva krvna grupa bila AB, tipična za jevreje. Ona je univerzalni primaoc. (Gospod svaku našu žrtvu prima!). (Pusti krv i dobićeš Duha, reče sv. Petar Damaskin)…
Ali opet mi nismo svesni šta je Bog učinio i čini za nas. Kako smo mu samo malo blagodarni, koliko nezahvalni…
O, Gospode, razapeti i sveti, oprosti nam, jer ne znamo šta činimo!