Jelena Vasilijević
Priča o radjanju leptira i poteškoćama na našem putu
Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri leptira. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao. Činilo se da ne može dalje. Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru i izrezao čauru.
Leptir je s lakoćom izašao, ali imao je krhko telo i smežurana krila. Čovek je nastavio da prosmatra leptira, očekujući da će se krila svakog trenutka otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala i osnažila leptirovo telo.
Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.
Usprkos svoj svojoj ljubaznosti i dobrim namerama čovek nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći izlazeći iz čaure, deo puta njegovog razvoja, kako bi kad se oslobodi čaure bio spreman za let.
Ponekad su upravo poteškoće potreba u našem životu.
Zato kad sledeći put naidjete na poteškoće znajte da je to deo razvojnog puta i da je njihova svrha upravo ta da nas osnaže i nauče nas nečem važnom. Isto tako kad budete želeli nekome da pomognete ponudite mu udicu umesto ribe, jer najveće bogatstvo koje možemo da ponudimo nekome jeste da mu otkrijemo njegovo sopstveno.
Kako što je Milton Erikson rekao: Svaki čovek poseduje sve resurse koji su mu potrebni da napravi promenu. Ono što možemo da uradimo jeste da podstaknimo druge da pronadju izvor resursa u sebi i podržimo ih na njihovom putu ka rastu i napretku.
. . .