Različak ili maslačak – lekovito bilje i kakvo je dejstvo tih lekovitih poljskih korova

Maurice Messegue

 

RAZLIČAK I MASLAČAK

Kako deluje različak a kako maslačak na zdravlje i bolesti čoveka

Različak i maslačak su sveprisutne i poznate korovske biljke koje obitavaju po različitim staništima, najčešće po livadama, padinama, baštama i djubrištima. Različak se lako a maslačak teže iskorenjuje na mestima na kojima se zapate. Spadaju i u kategoriju lekovitih biljaka i zastupljene su u domaćoj farmakopeji. Stoka ih jede ali nemaju veliki prehrambeni značaj za korisnike.

 

Različak – Centaurea cyanus

Ništa nije lepše od ovog plavog čuvara na zlatnim žitnim poljima. Demetra, grčka boginja žetve, nosila je različak u kosi ..

Biljka verovatno potiče sa Srednejg Istoka, a čoveka je svuda sledila, lukavo skrivajući svoje seme u žitu: sadili su je tako i presadjivali naši dedovi – širokim zamahom sejača. Ali, herbicidi i usavršeno prebiranje žita sve ga više udaljuje sa polja.

Zovu ga još i trava Svetog Zaharija, plavulja, plavica. To je biljka s tankom stabljikom, uskih, elegantnih listova, s „cvetom“ (zapravo lažnim cvetom, poput onog u ivančice) sastavljenim od sitnih, tamnih cvetova u sredini, dok su okolo poredjane divne „latice“ (sterilni cvetovi) sa širokim, šiljasto nazubljenim krajevima.

Pored toga što se cvet različka može mešati sa drugim čajevima, da bi dobili plavu boju neba (psihološki aspekt lečenja biljem nije zanemarljiv), biljka je delotvorna protiv kašlja, bronhitisa i bolesti jetre; ona pospešuje izlučivanje mokraće u slučaju edema i lenjosti bubrega; no od nje se nadasve pripremaju izvrsni koliriji protiv upale očiju. Po svojevrsnoj tradiciji koja se verovatno nadovezuje na srednjovekovni način sagledavanja „medicine znakova“ različak leči samo plave oči – a crne oči leči trputac.

Sve je to predrasuda. Vidio sam, naime, svoga oca kako uvarkom od različka leči najcrnje oči najtamnoputijih južnjaka …

Maslačak – Taraxacum

U proleće, maslačak poput zlatnog tepiha prekrije cele livade a u jesen se pretvara u nežnu izmaglicu od semenki sa padobrančićima koje vetar raznosi prema brežuljcima što se plave u daljini. Verujem da su svi jeli nazubljene listove ili brali velike žute cvetove, ili sisali gorki sok, ili pak otpuhivali na sve četiri strane sveta semenje ovog bliskog rodjaka vodopije i ivančice. Nije potrebno opisivati njegov snažni, poput prsta debeo koren, koji prodire vrlo duboko u zemlju u potrazi za hranljivim materijama; nije potrebno govoriti ni o neobičnom izgledu njegovih listova, ni o tvrdoći cvetne stapke, ni o zlatnožutim cvetovima, ni o njegovim omiljenim staništima: maslačak, poreklom iz Evrope i severene Azije, osvaja ceo svet.

Ovoj su biljci nadenuli mnoga imena: gorko zelje, konjska žućenica, popovo gumance, mlječnjak, radič, italijanska salata, trava od groznice, žutenica i dr. Nisu je poznavali ni Grci ni Rimljani, pa se pretpostavlja da su je u jugozapadnu Evropu doneli varvarski narodi. Tek u 16. veku mnogi su joj lečnici priznali diuretična svojstva, kojima duguje svoju slavu …

Jedite salatau od maslačka, osećaćete se izvanredno. Ipak, ne zaboravite da je cela biljka veoma aktivna, naročito njen koren. Poput vodopijinog korena i ovaj se može pržiti; tako se dobija zamena za kafu.

No, maslačak naročito koristite kao vrlo delotvornu lekovitu biljku: njegova masovnost, te činjenica da cveta tokom cele godine čine ga neobično dragocenim. Na svakoj livadi imate pravu zlatnu apoteku …

Maslačak deluje na sve naše organe mnogostruko i savršeno harmonično. Pre svega deluje na varenje –  s jedne strane poboljšava mehanički rad želuca, s druge strane stimuliše lučenje jetre, gušterače i creva: svima koji pate od žutice, bolova i slabog rada jetre (sa svim propratnim pojavama kao što su: gruba koža, ekcemi, lišajevi i dr.), lenja creva, začepljenost, grčevi u stomaku, dijabetičarima takodje, pomoći će lečnik „maslačak“.

No, još nismo nabrojali sve njegove vrline: on je dobar tonik, purgativ, antiskorbutik, te čisti krv. Naravno, i pospešuje mokrenje. U spoljnoj primeni izvanredno leči čireve, upale i kožne bolesti.

 

http://prirodanadar.rs/

Tekstovi su preuzeti iz knjige „Moj herbar zdravlja“ autor Maurice Messegue