Helen Fišer

 

Naučno istraživanje šta se dogadja u mozgu zaljubljene osobe – „nesnosivi nervni svrab“ i koji su novi trendovi u ljubavi

 

Želela bih da pričam o dva najveća trenda u nastupajućem veku, a i možda u narednih 10 000 godina. Ali bih htela da započnem sa mojim radom o romantičnoj ljubavi, jer je to moj najskoriji rad. Moje kolege i ja smo 32-oje ludo zaljubljenih stavili u MR skener za mozak. 17 ludo zaljubljenih čija je ljubav prihvaćena, i 15 ludo zaljubljenih koji su bili ostavljeni. Želela bih prvo o tome da Vam pričam, pa da pređem na to u kom pravcu mislim da je ljubav krenula.

“Šta je to voleti?“, rekao je Šekspir. Ljudi su sebi postavljali ovo pitanje još dok su sedeli oko vatre ili dok su ležeći gledali zvezde pre milion godina. Rad sam započela pitajući se šta je to romantična ljubav i pregledajući psihološka istraživanja u poslednjih 45 godina, shvatila da postoji posebna grupa stvari koje nam se dešavaju kad se zaljubimo. Prva stvar koja se dešava – osoba počinje da dobija “poseban značaj“. Kao što mi jednom reče jedan kamiondžija, “Svet je dobio novi centar, i to je bila Meri En.“

Džordž Bernard Šo je to rekao nešto drugačije. “Ljubav je precenjivanje razlika između jedne žene i neke druge.“ I zaista, to je ono što mi radimo. A onda se usredsredimo na tu osobu. Možete da nabrojite šta Vam se ne dopada kod nje, i onda sve to zanemarite i fokusirate se na ono što Vam se dopada. Kao što Šauser reče: “Ljubav je slepa.“

Pokušavajući da shvatim romantičnu ljubav, odlučila sam da pročitam poeziju iz celog sveta, i želela bih da Vam pročitam jednu kratku poemu iz Kine iz 8-og veka, jer je to skoro savršen primer čoveka potpuno usredsređenog na jednu ženu. Kada ste ludo zaljubljeni u nekoga i kada dođete na parking, za Vas su kola te osobe drugačija od svih ostalih na parkingu. Njihova vinska čaša je drugačija od svih ostalih čaša za stolom. U ovoj pesmi, čovek se zaljubio u ležaljku od bambusa.

Pesmu je napisao Juan Čeng i glasi: “Ne mogu da ostavim ležaljku od bambusa. Noći kad sam te kući doneo, posmatrah kako se prostireš.“ On se zaljubio u ležaljku, verovatno zbog povišene aktivnosti dopamina u mozgu. Kao što se dešava kod svih nas.

Osoba dobija poseban značaj, usredsređujemo svoju pažnju na nju. Veličamo je. Ali smo i puni energije. Kao što jedan Polinežanin reče: “Poželeo sam da skočim u nebo.“ Ne spavamo celu noć. Hodamo sve do zore. Osećamo jak zanos kada sve ide dobro, i grozan očaj kada loše krene. Zaista zavisimo od te osobe. Jedan biznismen iz Njujorka mi je rekao: “Sve što je ona volela, i ja sam voleo.“ Prosto. Romantična ljubav je vrlo prosta.

Postajemo izuzetno seksualno posesivni. Ako samo spavamo s nekim bez obaveza, nije nas briga da li ta osoba spava s nekim drugim. Ali kada se zaljubimo, postajemo izuzetno seksualno posesivni. Mislim da za to postoji jedan darvinovski razlog. Cela svrha ljubavi je ujediniti dve osobe dovoljno snažno da počnu da prave bebe.

Glavna odlika romantične ljubavi je žudnja: snažna žudnja da se bude s jednom osobom, ne samo seksualno već i emotivno. Bilo bi lepo otići u krevet s njom, ali takođe želite da Vas zove telefonom, da izlazite, itd. Da Vam kaže da Vas voli. Druga glavna odlika je motivacija. Motor u Vašem mozgu se pali i Vi želite tu osobu.

I na kraju, to je jedna obsesija. Pre nego što bih stavila ove ljude u skener, postavljala bih im svakakva pitanja. Ali najvažnije pitanje je uvek bilo isto. “Koliko vremena dnevno mislite na tu osobu?“ I svi bi rekli: “Celi dan. Celu noć. Ne prestajem da mislim o njemu ili njoj.“

I poslednje pitanje koje bih im postavila – Uvek bih morala da se pripremim za ovo pitanje, jer ja nisam psiholog. Ja ne radim sa osobama u bilo kakvoj traumatskoj situaciji. I moje poslednje pitanje je uvek bilo isto. “Da li biste umrli za njega ili nju?“ I zaista, svi bi rekli: “Bih!“ Kao da sam ih pitala da mi dodaju so. Prosto sam bila zapanjena time.

Skenirali smo njihove mozgove dok posmatraju svoju ljubav i neku neutralnu sliku, između čega bi dobili neki zadatak za odvlačenje pažnje. Posmatrali smo isti mozak kada je bio veoma aktivan i kada je bio u fazi odmaranja. I otkrili smo aktivnost u mnogim delovima mozga. I jedan od najvažnijih je deo koji se aktivira kada osećate dejstvo kokaina. Zapravo, to je baš ono što se dešava.

Shvatila sam da romantična ljubav nije emocija. Oduvek sam mislila da je ona čitav niz emocija, od veoma snažnih do veoma slabih. Ali to je zapravo nagon. Nastaje radom mozga, i to onog dela koji je odgovoran za žudnju. To je onaj deo mozga koji je aktivan kada posežete za čokoladom, kada želite da dobijete unapređenje na poslu. To je rad mozga. To je nagon.

I mislim da je moćniji od seksualnog nagona. Ako pitate nekoga da spava s Vam i oni Vam kažu: “Ne, hvala.“, ne poželite da se ubijete niti padate u depresiju. Ali, širom sveta ljudi koji su odbačeni u ljubavi, će ubiti za nju. Ljudi žive za ljubav. Ubijaju za ljubav. Umiru za ljubav. Imamo pesme, poeme, romane, skulpture, slike, mitove, legende. U preko 175 društava ljudi su ostavili svoj trag ovog moćnog moždanog sistema. Čak mislim da je to jedan od najmoćnijih moždanih sistema na svetu kako zbog velike radosti tako i zbog velike tuge.

Takođe sam shvatila da je to jedan od tri suštinski različita moždana sistema koji su evoluirali od parenja i razmnožavanja. Jedan je seksualni nagon: žudnja za zadovoljenjem seksualnih potreba. V. H. Oden je to nazvao “nesnosivi nervni svrab“, i zapravo, to i jeste baš to. Malo Vam smeta, kao kad ste gladni. Drugi moždani sistem je romantična ljubav: zanos i obsesija rane ljubavi. I treći moždani sistem je privrženost: osećaj smirenosti i sigurnosti koji osećamo prema dugovremenom partneru.

Mislim da je seksualni nagon evoluirao kako bi Vas naterao da tražite čitav niz partnera. Možete da ga osetite i kada se samo vozite u kolima. Ne mora da bude usredsređen na određenu osobu. Romantična ljubav je evoluirala kako bi usredsredila energiju za parenje na samo jednu osobu, čime se štedi vreme i energija za parenje. A treći moždani sistem, privrženost, je evoluirao kako bi Vam omogućio da trpite to ljudsko biće, bar toliko dugo da zajedno odgajite dete.

Sada bih želela da prodiskutujem o dva osnovna društvena trenda, od kojih jedan koji postoji već 10 000 godina a drugi poslednjih 25, i koji imaju uticaj na ova tri moždana sistema: požudu, romantičnu ljubav i duboku privrženost prema partneru.

Prvi trend je prelazak žena u radnu snagu. Pregledala sam 130 društava u demografskim knjigama Ujedinjenih Nacija. U 129 od 130 društava, žene ne samo da ulaze na poslovno tržište – nekada veoma sporo ali sigurno ulaze – već i polako sužavaju jaz između žena i muškaraca kada su u pitanju ekonomska moć, bogatstvo i obrazovanje. To ide vrlo sporo.

Na našoj planeti, za svaki trend postoji i kontra-trend. Ali ipak, kako kaže stara arapska poslovica: “Psi mogu da laju, ali karavan ipak ide dalje.“ I zaista, i ovaj karavan ide dalje. Žene se vraćaju na poslovno tržište. Kažem ‘vraćaju se’ jer to nije ništa novo. Milionima godina, na zelenim poljima Afrike, žene su putovale na posao da sakupe povrće. Kući su se vraćale sa 60-80% večere. Porodica sa dvostrukom zaradom je bila standard. Žene i muškarci su bili jednaki u ekonomskom, društvenom i seksualnom pogledu. Ukratko, mi zapravo idemo napred u prošlost.

Onda, najgori izum žena je bio plug. Od tada su muškarci dobili izuzetno važnu ulogu. Žene su izgubile svoje stare poslove sakupljača, ali se sa industrijskom i post-industrijskom revolucijom vraćaju na poslovno tržište. Ukratko, stiču status koji su imale pre milion godina, pre 10 000, 100 000 godina. Svedoci smo jedne od naistaknutijih tradicija u istoriji ljudske životinje. I to će imati uticaja.

Ja obično držim celo predavanje o uticaju žena na biznis. Sada ću reći samo par stvari, pa ću preći na seks i ljubav. Postoje mnoge razlike među polovima. Svako ko misli da su muškarci i žene slični, nikad nije imao sina i ćerku. Ne znam žašto žele da misle da su muškarci i žene slični. Puno toga im je zajedničko, ali još više toga nije.

„Mi smo“, kao što reče Ted Hjugs, „stvoreni kao dva stopala. Potrebni smo jedno drugome kako bi išli napred.“ Ali nismo evoluirali tako da imamo isti mozak. I u mozgu otkrivamo sve više i više razlika među polovima. Navešću samo par i onda preći na seks i ljubav. Jedna od njih je verbalna sposobnost žena. Žene umeju da pričaju.

Sposobnost žena da brzo nađu pravu reč. Osnovna artikulacija se povećava sredinom menstrualnog ciklusa kada je nivo estrogena najviši. Ali čak i za vreme menstruacije, žene su bolje od prosečnog muškarca. Žene umeju da pričaju. To su radile milionima godina, reči su njihovo oruđe. Držale su bebu u naručju, tepale joj, grdile je i obrazovale rečima. I zaista, žene postaju veoma moćna sila.

Čak i u zemljama kao što su Indija i Japan, gde žene ne ulaze brzo na regularno poslovno tržište, tamo počinju da se bave novinarstvom. Ja mislim da je televizija kao globalna logorska vatra. Mi sedimo oko nje i ona nam oblikuje umove. Skoro uvek, kada sam na TV-u, producenti koji me pozovu, koji pregovaraju o tome šta ću da kažem, su žene. Solženjicin je jednom rekao, “Imati dobrog pisca je isto što imati još jednu vladu.“

54% pisaca u Americi su danas žene. To je jedna od mnogih odlika žena koje će one uneti u poslovno tržište. One poseduju izvanredne pregovaračke sposobnosti. Veoma su maštovite. Sada nam je poznato moždano kolo imaginacije i dugoročnog planiranja. Žene su često mrežni mislioci. Delovi mozga su kod žena bolje povezani, te one često kada misle mogu da povežu više podataka, da ih postave u složenije obrasce, da vide više mogućnosti i rezultata. Žene su kontekstualni, holistički ili kako ja to zovem mrežni mislioci.

Muškarci u proseku teže da se otarase svega nebitnog, fokusitaju se na radnju i kreću se po obrascu korak-po-korak. Oba ova načina razmišljanja su savršeno dobra. I oba su nam potrebna da dalje napredujemo. Zapravo, mnogo je više muškaraca genija na svetu. I takođe je mnogo više muškaraca idiota na svetu. Kada muški mozak funkcioniše dobro, onda funkcioniše izuzetno dobro. Ja mislim da se mi krećemo ka kolaborativnom društvu, društvu u kome su talenti i muškaraca i žena shvaćeni, cenjeni i upotrebljeni.

Ali, ulazak žena na poslovno tržište utiče na seks, romansu i porodični život. Pre svega, žene počinju da izražavaju svoju seksualnost. Zapanjena sam kada me ljudi pozovu i pitaju: “Zašto muškarci toliko varaju?“ A ja kažem: “Zašto mislite da muškarci više varaju nego žene?“ “Pa… muškarci više varaju!“ A ja pitam: „Šta mislite s kim ti muškarci spavaju?“ I – prosta matematika!

U svakom slučaju… Na zapadu, devojčice… Žene ranije stupaju u seksualne odnose, imaju više partnera, manje osećaju krivicu zbog partnera, udaju se kasnije, imaju manje dece, napuštaju loše brakove zarad boljih. Svedoci smo uspona seksualnog izražavanja žena. I ponovo se krećemo ka seksualnom izražavanju koje je verovatno postojalo na pašnjacima Afrike pre milion godina, jer to je seksualno izražavanje koje možemo da vidimo u lovačkim i sakupljačkim društvima danas.

Takođe se vraćamo na drevni oblik bračne jednakosti. Priča se da će 21. vek biti vek „simetričnog braka“. Vek „drugarskog braka“. To je brak jednakih. Kreće se ka obrascu koji je u skladu sa drevnim ljudskim duhom.

Takođe smo svedoci uspona romantične ljubavi. 91% Amerikanki i 86% Amerikanaca se ne bi venčao s nekim ko ima sve kvalitete koje traže u partneru, ako nisu zaljubljeni u tu osobu. Iz studije o 37 društava, ljudi širom sveta žele da budu zaljubljeni u osobu s kojom će se uzeti. Ugovoreni brakovi će nestati iz ljudskih života.

Čak mislim da će brakovi postati stabilniji zbog drugog velikog svetskog trenda. Prvi trend je ulazak žena na poslovno tržište, a drugi je svetska populacija koja stari. Danas se u Americi govori da je srednje doba doba do 85-te godine. Jer u navišoj kategoriji, 76-85, čak 40% ljudi ne fali ništa. Tako da vidimo pravo produženje srednjeg doba.

Za jednu od mojih knjiga sam pregledala podatke o razvodu u 58 društava. Pokazalo se da, što su ljudi stariji, to se ređe razvode. U Americi je stopa razvoda sada stabilna, i čak počinje da opada. Možda će opasti i još više. Čak bih rekla da sa vijagrom, zamenama za estrogen, za kukove, i neverovatno interesantnim ženama… Žene nikad nisu bile tako interesantne kao danas. Nikada na ovom svetu nisu bile tako obrazovane, interesantne, tako sposobne. I iskreno mislim da, ako je ikada postojao trenutak u evoluciji kada imamo priliku za dobre brakove, to je sada.

Mada, tu se uvek nađu komplikacije. Ova tri moždana sistema: požuda, romantična ljubav i privrženost, ne idu uvek zajedno. Oni mogu da idu zajedno. Zato seks bez obaveza nije baš takav. Sa orgazmom dobijate i mericu dopamina. Dopamin je povezan sa romantičnom ljubavi, pa možete da se zaljubite u nekoga s kim samo povremeno spavate. Sa orgazmom dobijate i priliv oksitocina i vazopresina koji su povezani sa privrženošću. Zato možete da osećate to kosmičko jedinstvo s nekim nakon što ste vodili ljubav.

Ali ova tri moždana sistema: požuda, romantična ljubav i privrženost, nisu uvek međusobno povezana. Možete da osećate duboku privrženost prema dugoročnom partneru dok ste snažno zaljubljeni u nekog drugoga, i dok ste seksualno privučeni prema nekoj trećoj osobi. Ukratko, sposobni smo da volimo više osoba u isto vreme. Čak, možete da ležite u krevetu i da se prebacujete od dubokih osećanja privrženosti ka jednoj osobi, do dubokih osećanja zaljubljenosti prema nekom drugome. Kao da Vam se u glavi odigrava sastanak odbora a Vi pokušavate da odlučite šta da radite. Iskreno, mislim da smo mi životinja koja nije stvorena da bude srećna. Već životinja koja je stvorena da se razmnožava. A sreću sami pronalazimo i stvaramo. Ipak, mislim da možemo da imamo dobre međuljudske odnose.

Želela bih da zaključim sa dve stvari. Želela bih da zaključim sa brigom. Imam jednu brigu – i jednu divnu priču. Brinu me antidepresivi. Preko 100 miliona recepata za antidepresive se izda svake godine u USA. I upotreba ovih lekova se širi. Širom sveta. Znam jednu devojčicu koja je na antidepresivima za povećanje nivoa serotonina, od 13-te godine. Sada ima 23. Koristi ih od 13-te godine.

Nemam ništa protiv ljudi koji ih koriste na kratko, kada prolaze kroz nešto jako teško. Kada žele da se ubiju ili možda ubiju negog drugog. U tom slučaju ih preporučujem. Ali sve više i više ljudi u SAD ih uzima na duži period. I ovi lekovi povećavaju nivo serotonina. I sa povećanjem nivoa serotonina se otežava dotok dopamina. Svi to znaju. Dopamin je povezan sa romantičnom ljubavi. Ne samo da se otežava priliv dopamina, već se ubija seksualni nagon. A kada ubijete seksualni nagon, ubijate i orgazam. A kada ubijete orgazam, ubijate i protok droga koje su povezane sa privrženošću. Sve ove stvari su povezane u mozgu. I kada se igrate jednim moždanim sistemom, to će imati uticaja i na ostale. Jednostavno kažem da je svet bez ljubavi grozno mesto.

Sada… Hvala. Želela bih da završim jednom pričom. I nakon toga – komentar. Seks i romantičnu ljubav proučavam 30 godina. Ja sam blizanac, interesuje me zašto smo svi mi slični. Zašto smo Vi i ja slični, zašto su Iračani i Japanci i australijski Aboridžini i ljudi sa Amazona svi slični.

Pre godinu dana služba za sparivanje na internetu, Match.com, me je pitala da dizajniram novi sajt za njih. Rekla sam im: „Ja ne znam ništa o ljudskim karakterima. Mislite li sam ja prava osoba za to?“ Rekli su: „Jesi.“ Navelo me je da razmislim o tome zašto se zaljubljujemo baš u te određene ljude.

To je moj trenutni projekat i biće moja sledeća knjiga. Mnogo je razloga zašto se zaljubljujemo baš u neku određenu osobu. Vreme je bitno. Blizina je bitna. Misterija je bitna. Zaljubljujemo se u ljude koji su nekako misteriozni, delom zbog toga što misterija povećava nivo dopamina u mozgu, i verovatno nas tera da se zaljubimo. Zaljubljujemo se u osobe koje se uklapaju u našu „ljubavnu mapu“, nesvesnu listu odlika koje gradimo tokom detinjstva i odrastanja. Takođe mislim da nas privlače izvesne osobe, sa komplementarnim moždanim sistemima. To je moj doprinos ovome.

Želela bih da Vam ispričam priču – ilustracije radi. Pričala sam ovde o biologiji ljubavi. Takođe bih želela da Vam pokažem nešto i o njenoj kulturi, o njenoj magiji. Ovu priču mi je ispričao neko ko ju je čuo opet od nekog drugog… Verovatno je istinita priča. Priča o studentu… Ja radim na Rutgersu a moje kolege Art Aron radi na Sani Stoni Bruku. Tamo ljude stavljamo u moždani skener.

Ovaj student je bio ludo zaljubljen u jednu studentkinju, koja nije bila zaljubljena u njega. Jednom su bili zajedno na konferenciji u Pekingu. On je iz našeg rada znao da ako s nekim uradiš nešto skroz novo, možeš da povećaš nivo dopamina u mozgu. I možda aktiviraš moždani sistem za romantičnu ljubav. Odlučio je da nauku sprovede u delo, pa ju je pozvao da ide na vožnju rikšom s njim.

Ja se nikad nisam vozila u rikši, ali pretpostavljam da su išli po celom gradu pored buseva i kamiona, i sigurno da je bilo ludo, bučno i uzbudljivo. On je mislio da će to da aktivira dopamin, i da će se ona zaljubiti u njega. I krenuli su, ona vrišti i pribija se uz njega. Smeju se i odlično se provode. Nakom sat vremena silaze sa rikše, ona širi ruke i kaže: „Nije li ovo bilo divno?“ „I kako je zgodan onaj vozač rikše!“

Ljubav je magična! Na kraju ću reći da su nam pre milion godina evoluirala tri osnovna nagona: seksualni, nagon za romantičnom ljubavi i privrženošću prema dugoročnom partneru. Ovi sistemi su usađeni duboko u ljudskom mozgu. Opstaće onoliko dugo koliko naša vrsta opstane u onom što je Šekspir nazvao „ovaj smrtni kotur“. Hvala Vam.

. . .