Treća Srbija je osnovana – ni leva a ni desna, ni prva a ni druga, ni severna a ni južna

Konstantin

 

Treća Srbija … ni prava a ni kriva, ni bogata a ni siromašna, ni pametna a ni luda, već samo svoja.

 

Moram da reagujem. Oštro! Zapanjen sam! Stvorena je Treća Srbija!

Dok se sudbina Srbije rešava, dok traju napori i pomori pred političke izbore, dok se naši politički apostoli spasa, mira i prosperiteta mole, proklinju i kleveću jedni druge, a pomalo i hapse, dotle jedna grupa neodgovornih gradjana ide na izlet. Planduje. Šeta se. Diše lako, gleda u zelenilo prirode i sluša zov ptica. Potpuno neodgovorno!

O čemu oni uopšte razmišljaju u svojim moždanim prazninama, da će neko drugi da ih spase, da im nametne novu i bolju vlast? Malo morgen! No way!

Umesto da su se latili partijskih postera, zasukali ruke i izlepili bandere, poneli stranačke zastave, barjake i transparente i krenuli put putujućih partijskih cirkusa, ili makar ispred pijace delili letke za voljenog i prebogatog gradonačelnika svoje prćije, oni su svemu tome okrenuli ledja i krenuli u avanturu, penjanje na Rtanj, na tavanče Srbije. Izdali su svog prvog komšiju koji ih je čekao na pijaci, u kafančetu pored, da popiju jednu brlju i crnu kaficu i da im objasni zašto i kako treba glasati. Ko je govedo a ko je pseto. A oni zdimili u prirodu. Pazi molim te, otkud im to pravo? Koja su oni to Treća Srbija?

Kad se svi tresemo pred izbore u i onako katastrofičnoj godini Majanske i radikalske apokalipse i smaka sveta, ta grupa neodgovornih gradjana šetača je okrenula ledja investicijama, sigurnosti i novim radnim mestima, dakako onim radnim mestima gde ti ne treba stranačka knjižica i otišla u nedodjiju. Šta onda ova Srbija može da očekuje od sama sebe kada ima gradjane koji misle samo na sebe, a ne na opšte interese naše male zajednice.

Da užas njihovog postupka bude još i veći, i decu su poveli sa sobom, otrgnuvši ih od televizora i političkog marketinga i spotova stranaka, tako da deca neće upoznati dobrog tatu nacije Borisa, dobrog bucu Dačića koji pendreči samo lošu decu a čuva dobru i skuplja pokradene pare, neće upoznati strika Mladju, večitog bonvivana i barona Minhauzena koji bi im ispričao lepe priče o sreći i raju, neće se sećati milog i tužnog lika mučenika Tome koji spasava Srbiju od njega samog, te neće čuti Vukove ljetopise, Koštunicine priče za laku noć, Čankove pesmice, niti profurati kroz ludu belu noć sa Čedom i 7 patuljaka.

Ništa to neće deca videti a ni čuti, ostaće neobrazovani i verovatno primitivni zbog pameti koju propuštaju. A makar da su gore na vrh Rtnja poneli neki stranački materijal, makar nešto malo, letkić, zastavicu, ili kip, mali kip dakako, velikog vodje, pa ga posadili tamo na vrh Srbije da nas milo gleda i toplim pogledom upućuje u bolju budućnost. Ili pak da su poneli pištaljke, lonce i kašike i zviždali i lupali kroz Srpsku palanku da duh demokratije i akcije donesu seljaku pred dvorište, da i on ima neku vajdu od gradjanskih G 17 + fora i fazona koji vode u bolju budućnost. Ne, koliko vidim iz ovog njihovog blasfemičnog pisanja, ništa od toga nisu uradili. Istorija će im suditi! A možda i Mladja jer nisu otišli na njegovu Staru planinu i novu investiciju kosmičkih razmera.

To je sve razlog naše propasti našeg društva, jer ne slušamo pametne i ne gledamo prave stvari, nego sebično gledamo svoja posla, dok ne podivljamo i postanemo šumski ljudi kojima se lako manipuliše i koji olako odbacuju svoju društvenu, gradjansku i političku odgovornost zarad vikenda u prirodi. Od koga li su samo to videli? To ni Turci ne rade po svojim turskim serijama, da se samo šetaju a da ne spletkare i mrse politiku.

Ne znam šta više reći, do da ja ne poznajem to društvo, nemam ništa sa njima i neću ništa ni da imam sa njima. Oni su Treća Srbija a moj broj još nije definisan. To što smo na ovom blogu, to je slučajnost, koincidencija i delo mračnih sila. Ja sam ispravan gradjanin ispranog mozga, počev od reklama za Ariel deterdžente do reklama DS-a i SNS-a. Skroz sam pobeleo od aktivnih govora i pročišćujućih poruka naših lidera koje veće a ko manje djubre napravio za rada i života.

Rekoh, te planinare i nebeske pešake stvarno ne poznajem. Oni su za mene Treća Srbija, a zna se da kod nas postoje samo politička Prva Srbija i Televizija, i Druga Srbija i drugi tv program, postoji oni levi, to jest levica EU mezimica, i oni malo više efe desno, desnica. Postoji tu još i ispravna i prava Srbija u koju spadaju svi, i ona neispravna i kriva Srbija u kojoj je samo par pojedinaca, te mala al bogata Srbija i velika i široka siromašna Srbija. A da ima i normalna i nenormalna, i paranormalna Srbija. I svi oni gledaju TV, razgovaraju o izborima i agituju za svoje kandidate.

Za ove Treće Srbe, šumske ljude, e pa za njih nema mesta u našoj Srbiji. Ili si Prva ili Druga, nikako ne Treća Srbija. Oni su anomalija, deformacija u normalnoj Srbiji. Oni su zalutali iz srednjeg veka.

Za njih je samo par stihova koje je napisao baš za njih 1630 godine znameniti hrvatski političar, pesnik i dubrovčanin Ivan Gundulić u poemi „Osman“

.

Bez pomoći višnje s nebi

svijeta je stavnos svijem bjeguća

satiru se sama u sebi

silna carstva i moguća.

Kolo od sreće uokoli

vrteći se ne pristaje:

tko bi gori, eto je doli,

a tko doli gori ustaje.

. . .