Ivan Ković

 

Ima neka tajna veza

 

Alternativni Naziv: The Secret in Their Eyes

 

Žanr: Drama | Misterija | Triler

 

Režija: Juan José Campanella

 

Glumci: Ricardo Darín, Soledad Villamil, Pablo Rago …

 

Penzionisani pravnik piše knjigu o slučaju koji je obeležio njegovu karijeru. Uz to, osvrće se na mnoge stvari pronalazeći neispunjenost u životu. Iskreno, ovo mi ne zvuči naročito primamljivo za gledanje, ali istina je da je ovo vrhunski film. Svoj kvalitet potvrdio je i oskarom za najbolji strani film što u zadnje vreme po pravilu bude mnogo bolje ostvarenje od onog koje dobija glavnog oskara. Imamo slučaj ubistva. Tu je akcenat pre svega na realnosti situacije.

To znači da nemamo onog CSI vređanja inteligencije npr. „s obzirom na tragove Gucci parfema koji upravo proleću pored naših kolena, osumnjičeni težak oko 92kg je bio u sobi pre nekih 27 minuta i hodao je u nazad u tesnim cipelama crne boje sa kojim je pre 3 sata i 12 minuta stao na dlaku psa pregaženog pre 11 časova…“.

Ne znam za vas braćo i sestre, mene ovo nikako ne privlači. Ovde je akcenat bačen na ljudsku dramu. Imamo ljude koji ispituju slučaj i imamo čoveka koji je izgubio dragu osobu. Sam slučaj je fino odrađen tako da je do samog rešenja fino skrivano ko je krivac. Kada već pomenuh likove, njihova karakterizacija je savršena. Ni u jednom momentu nećete imati utisak da se ovakvi likovi nalaze samo u filmovima. Ovo što sam napisao podrazumeva i da su svi holivudski šabloni iskusno izbegnuti.

Naravno, ne mislim samo na glavne likove. Imamo dva sporedna lika koji ostavljaju neveratno upečatljiv utisak. Najbolji prijatelj glavnog lika koji u jednoj sceni pokazuje pravo prijateljstvo na jeziv i nadasve upečatljiv način lišen svake patetike je filmski karakter koji će vam se urezati u sećanje. Takvi likovi u holivudskim filmovima su obično na samom početku mrgudi, nikoga ne vole, niko ih ne voli, pa se kasnije žrtvuju sa grupu, rodbinu, predsednika i otadžbinu.

Ovde nema tog glupavog obrta karaktera. Ovo je čovek iz stvarnog života, sa svim svojim manama i vrlinama. Njegov karakter ostaje isti uprkos svim problemima koje prouzrokuje. Nije li to više ljudski od šonja koji postaju heroji, negativaca koji čine najveće žrtve, žaba koje se pretvaraju u prinčeve…? Drugi lik je čovek koji je izgubio dragu osobu. Stvari koje on čini će, siguran sam, ganuti većinu gledaoca.

Sama završnica filma nam donosi šok. Braćo i sestre, to nije onaj glupavi šok nasilja, nepotrebnog krvoliptanja ili iznenadnih smrti. Ovo je pre svega psihološki šok. Nešto o čemu možete razmišljati neprestano. Ta scena je tako velemajstorski odrađena da zaslužuje stojeće ovacije.

Oni koji pažljivije čitaju mogli su primetiti da sam do sada nešto bitno propustio. Sve ovo što sam vam nabrojao moralo je biti povezano nekako kako bi film bio skladan, kako bi kvalitet bio na ovom nivou na kom je, kako bi sve ove pomenute scene imale pravi naboj. Šta je ta tajna veza koja je složila sve ovo u remek delo? Koliko god vam to patetično zvučalo, tu je jedna ljubavna priča dvoje glavnih likova, koja se provlači kroz sve ovo, nikada ne dobijajući dovoljno pažnje, nikada ne iskačući u prvi plan. Ona nam je servirana na kašičicu, upravo tako da ne remeti ostale delove priče. Ima tu svega, i nešto patetike, nešto propuštenih prilika, nešto finih momenata, sve kao i u stvarnom životu, ali opet, sve to je konstantno u pozadini… sve do samog kraja kada shvatite zašto je ovo vrhunski film.

Ne bih dalje pričao o tome jer bih vam verovatno odao stvari koje bi vam izmamile osmeh zadovoljstva na lice.