Dragan Milovanović
MEDITACIJA NA DAH
Kako meditacijom i svesnošću kontrolisati svoje misli i um
.
Misli su velike sila u našim životima, mogu da nas podignu u velike visine svetlosti i bace u najdublju tamu. Zato uvek treba stražariti nad svojim mislima i na radu svog uma. Naravno, potrebno je mnogo strpljenja i upornosti, vežbe i prakse dok se ne uspostavi kontrola misli i uma. U tome nam najviše smetaju emocije koje nas ponesu i izazovu misaonu oluju i mentalni nemir.
Poznate su floskule iz istočnjačkih religija da je „Um kao pijani majmun“ koji se tetura u svim pravcima i da je prvi početak ovladavanja sobom posmatranje teturanja tog majmuna dok se ne preuzme kontrola nad njim. Mahom se za uspostavljanje te kontrole uma preporučuju različite meditativne tehnike, koje podrazumevaju razvoj koncentracije, svesnosti i introspekcije.
Svojevremeno sam u mom prošlom životu bio zainteresovan za istraživanja svojstva uma, zen i budističke meditacije i kontrolu uma. Svog uma, ne tudjeg. Vodeći se tim idejama upoznavao sam različite ideje, teorije i prakse. Na kraju krajeva, priznajem da sam i isprobavao neke od tih metoda, mislim pre svega na meditaciju, sa više ili manje uspeha.
Danas ću vam pomenuti jedno svoje iskustvo na tom planu, koje smatram dragocenim jer je dovelo do promene moje svesti. Priča je istinita ali zbog odredjenih razloga i mišljenja koje imam sada izostaviću mnoge detalje koji bi otkrili ko je ko i gde je sve to odigrano.
Kao što rekoh u mom prošlom životu koji ja nazivam period duhovnih lutanja, istraživanja i zaludjivanja došao sam u kontakt sa jednom vrstom indijske i budističke meditacije. Želeći da je savladam otišao sam sa grupom entuzijasta u svojevrstan budistički manastir. Tamo smo bili izloženi ozbiljnom naporu i dugotrajnim meditacijama koje su trajale satima. Ustajalo se rano, oko 4h, i nakon kraćeg umivanja i razgibavanja, jutarnjeg sredjivanja, pristupalo se meditaciji sve do 7 sati kada se pravila kraća pauza za doručak. Odmah nakon toga se nastavljalo sa meditacijama sve do ručka koji je bio tačno u podne. Nakon ručka, imali smo malu pauzu sve do 13 časova kada smo nastavljali sa meditacijama do 17h. Onda je sledila pauza, sredjivanje tekućih stvari i održavanje kompleksa, ali već u 18.30h se nastavljala meditacija sve do 21 čas, kada se prekidala i kada se išlo na pripreme za spavanje i san od 22 časa.
Ako ste pomislili da je rano leći u 22 časa ako ste ceo dan proveli u meditaciji, varate se. Meditacija zna da bude iscrpljujuć i bolan proces, posebno u početku, kada vas celo telo boli i žulja od sedenja i neprirodno savijenih nogu, odnosno ukočenosti na koju niste navikli. Ali živ i uporan čovek se na sve navikne, pa tako ako ustrajete, telo se polako navikava, relaksira i sedenje u lotos pozi ili japanskom sedu i ne predstavlja neki poseban problem za iskusne meditantne. Kada već govorimo o bolovima pri meditaciji, zanimljivo je da ne bole ista mesta sve ljude, jer kako su mi članovi grupe pričali neke su bolela ledja, neke kolena, neke ruke, grudi, vrat, glava, sinusi. Svako je imao svoju količinu boli da iznese. Doduše, posle nekoliko dana mučenja polako počinje da nestaje bol, da bi na kraju satima vrlo udobno bili u meditativnom položaju a da ne osećate telo. Noge su vam ukočene, ali vi to više ne osećate jer je fokus vaših misli u glavi a ne u telu. Fascinantno. Auto anestezija.
Sama tehnika meditacije je bila jednostavna ali je pre toga morao da se prodje uvodni deo vežbanja, koji se svodio na razvijanje koncentracije. Za to je korišćena klasična meditacija koncentracije i praćenja daha, udisaja i izdisaja. Trebalo je dana i dana meditacije da bi se koncetracija profinila i utvrdila. Medjutim ako ste bili uporni, bili biste nagradjeni povećanim stepenom koncetracije i kontrole uma i vaših misli, i to je fenomen koji je zapravo tema ovog teksta.
Naime, jednog dana, posle jedno 5 sati sedenja i meditiranja, koje je uvek isto, jer stalno ponavljate jedan te isti ritual, desilo se nešto. No, pre nego što napišem šta je to nešto, skrenuo bih pažnju i odgovorio na logično pitanje da li je dosadno satima i danima ponavljati isti ritual i proces. Da, jeste dosadno ali svakim trenom sve manje. Nekako vam se vreme provedeno mentalnom radu sve više smanjuje, deluje vam da radite meditativnu praksu sve kraće, mada sat uvek pokazuje isti termin. I sve vam je lakše sa praćenjem sopstvenih misli ili osećaja koje posmatrate, tako da ponekad to bude i zabavno, iako je uvek sve isto. Mada, da je dosadno, dosadno je, i uvek se pitate da nemate da radite nešto pametnije i kada će zvono da objavi kraj časa.
Da se vratim svom iskustvu. Dok meditirate počinjete iz dana u dan da primećujete napredak, sve vam je lakše da se koncetrišete na misao, na um, na proces. Sve je fluidnije, jasnije, brže, čistije. Primećujete dosta očigledno da vam se koncetracija poboljšala i ono što je najbitnije, lako se koncetrišete, fokusirate i ta pažnja sve duže i duže traje. A onda se desilo Ono. To Ono je trenutak kada u vašem umu zavlada tišina. Jer dok meditirate stalno u glavi imate neke misli, šumove, nepovezane slike, ideje i reči, koje bivaju sve manje učestale kako ste obučeniji u meditaciji ali nikada vas ne napuštaju. Te misli, ti mentalni šumovi, to je onaj pijani majmun sa početka teksta koji vas ometa i koga treba staviti pod kontrolu. I dok se trudite da ostanete na putu meditacije i da ne dozvolite majmunu da vas ometa, sve će se manje primećivati u vašem Umu. A onda, ONO, odjednom su tokovi bezrazložnih i slučajnih misli nestali. Odjednom je u vašem umu duboka tišina i vi kontrolišete sopstvene misli. Neverovatan osećaj. Potpuna kontrola vašeg uma. Fantastično.
Odlično se sećam da sam pomislio kako je to fantastično stanje i odlična stvar, i da sam imao ovakvu koncetraciju i kontrolu onoga što mislim dok sam studirao, kroz fakultet bih prošao na krilima lakoće.
Srećom po mene, taj razvoj svesti, skok na drugi nivo mišljenja, doneo mi je i uvid u to čime se bavim, i posledice svega toga. Uključujući objektivnost, odredjenu senzibilnost koju posedujem uz hladan um koji sam naprasno dobio, počeo sam da shvatam štetnost meditacije same po sebi. To mi se i potvrdilo kasnije kada smo napuštali manastir, jer nas je guru pred kraj počeo „ogrubljivati“, odnosno pripremati za povratak u normalan svet, jer meditacija te otvara i čini ranjivim. Pre toga sam već nekako bio ukapirao tu posledicu, sad da ne objašnjavam kako i na koji način, i pre svih sam prestao sa daljim meditacijama i počeo da se centriram za povratak u grubi materijalizam.
Poenta mog upozorenja je u sledećem. Bavljenje meditacijom vas „otvara“ ka finijim energijama i entitetima koji na takav način dobijaju prolaz do vašeg duha. Postajete emotivno ranjiviji iako vam se čini da se opuštate i da je sve dobro, suštinski je sve dobro dok ne dodje do prvog stresa ili problema, tada burnije reagujete. Guru nam je objasnio da kroz meditaciju „čistimo astralno telo“ ogrubelo materijalizmom, ali da povratkom u materiju svakodnevnog života se mnogo lakše i temeljnije prljamo. Zato je meditacija rezervisana za manastire i pečine pustinjaka, jer ako pokušamo da u svakodnevnom životu toliko profinimo naše astralno i mentalno telo a živimo pod uticajem raznih ovosvetskih prljavština, u najboljem slučaju ćemo postati neurotični, u srednjem slučaju psihotični a u krajnjem sličaju potpuno izbačeni iz ravnoteže. To je zaista tako, i zato se ne preporučuje ozbiljna meditacija kod kuće.
Meditacija je praksa koja se sprovodi na zaštićenim, mirnim i pozitivnim mestima, koja su izolovana od sveta. Ineče se kockamo sa sopstvenim umom i životom.
Ako me pitate da li mi je ostala ta totalna kontrola uma i dalje, odgovor je NE. Mora se nastaviti sa vežbom meditacije da bi vas um slušao. I tako se moje pijani majmun vratio i gospodari i dalje sa mnom. Ali me je naučio nečemu, ne ulazi u stvari koje ne poznaješ, i digni ruke od meditacije, put Spasenja je jednostavan put, ne treba ti kontrola uma, već bdenje nad mislima i stalno praštanje. Nije rešenje života u Umu i mislima, već u srcu i ljubavi.
. . .
Hare Krishna Hare Krishna Krishna Krishna Hare Hare Hare Ram
http://www.youtube.com/watch?v=ZN71NGrdTbs
. . .
Hvala Vama.Da nije bilo vaših komentara ne bih ni pisala ništa.Nekome se ne bi dalo,no upoznala sam svijet duhovnog i onog lijepog i ružnog,sve je to put ka pravoj Ljubavi pročišćenja – za mene – u Isusu- jedino.Moj bratski savjet,biti jako oprezan ulaženju u takvo nešto bez duhovne pratnje svećenika.Savjetujem samo kršćansku meditaciju.Ne bih se otvarala drugim božanstvima.Al svak po svojoj savjesti najbolje zna i po svome srcu.Zahvaljujem na strpljenju samnom.Ja sam samo gost,vi ste domaćini.Budući da sam sa duhovnih stranica u Hrvatskoj slučajno nabasala ovdje tražeći nešto za sebe. Lijep pozdrav.I da nam svima bude lakše živjeti u ovim teškim vremenima kako za vas tako i za nas.Uzdajmo se u Gospodina.
Taman sam se spremao da lanem nešto ekumenski nekorektno ali me je diskusija pronicljivim citatima protivu istočnjačkih jeresi i joga letača odvratila od ortodoksnosti :-)
Onaj ko bazično ne poznaje ili razume pojam tehnika, energetskih manifestacija, mitologija i načina poimanja sakramenta drugih kultura ili prosto samu činjenicu da osnova svih izvornih religija se ne razlikuje, već da se razlikuje ljudski kulturološki pristup i diskurs, istorijsko vreme i mesto kada su nastajale izvorne religije i distorzije izvornih predanja zbog njihove starosti – ta osoba će zvučiti jedino kao neko klasično konzervativan, isključiv, često osuđivački, ali samo iz neznanja i eventualnog straha – i to je sasvim razumljivo za nekog ko se prosto nije otvorio zbog određenih normi koje proizilaze iz dela nečijeg dogmatskog učenje.
Naime, daću dva različita primera: Hinduistički bog Šiva (dakle, jedan od tri principa Stvaraoca) ne predstavlja ništa drugo nego u Hrišćanstvu poznate sveprisutne emanacije Hrista (ali kao globalne emanacije koje su dobile samo naziv na osnovu živog Isusa Hrista) kao i Duha svetog, Šiva dakle predstavlja jedno zajedništvo ovih dveju sveopštih kosmičkih sila.
Drugo, bog Horus, staroegipatski predstavnik boga Ra na Zemlji ne predstavlja ništa drugo nego našeg poznatog Arhangela Mihajla, tako da sami pandani koji neke plaše iz razloga što nose epitet „božanskog“ ili „bog“ a tiču se politeizma – a koji ne predstavljaju nikakvu zamenu za Boga Stvaraoca ili osnovni princip monoteizma Boga – kako neki mogu to posmatrati, već predstavljaju pojave, atribute, principe, manifestacije jedne sveopšte harmonične kosmičke zajednice koje su kroz istoriju senzibilne osobe spoznale, pa i da se radi o neolitskim kulturama čiji je zajednički centralni mit bio – Izgnanstvo iz Raja (koje govori o Raju na Zemlji).
Stoga, ne postoji ničeg „sotonskog“ u mraku neznanja, potrebno ga je osvetliti umesto ga se plašiti, strah je „najsotonskiji“ oblik razaranja čoveka i ne postoji izvan čoveka, čovekovo je lično delo i osud.
Jedino rešenje za gubljenje u diskursu jeste ispitivanje, istraživanje i duhovni razvoj bez samoograničavanja kroz norme koje su nerealne i inhibirajuće – i koje najčešće idu samo ruku pod ruku sa ograničavanjem već dogmom sputane svesti.
Za budiste nije centar Hristos već Buda, za Hinduiste Rama, Krišna i neki drugi, za muslimane njihov prorok takođe njima vredan pažnje – i ne postoji ništa što bi trebalo da im u tome zameni njihov način života ili verovanja, ako je on iskren i dubok – ne postoji razlika.
A ako imaju nekakvih osnovnih znanja i poštovanja prema jednom posebnom vremenu i posebnom bogočoveku (Hristu – koji je u svoje vreme živeo skoro 10 godina u Indiji i smatran je za najboljeg poznavaoca i tumača budizma, iako o tome se skoro ništa ne zna, niti će se to konvencionalnim putevima pročuti), to treba da im ide na čast, ali nipodaštavanje nečije kulturne i religijske baštine, njihovih duhovnih dometa, ili nipodaštavanje nečijeg senzibiliteta prema takvoj vrsti duhovnosti npr osobe sa ovih prostora predstavlja samo vid ignorantnosti – bez obzira kakvim se autiritetom služili.
Oprostite na iskrenosti i svako dobro.
Mile.Svatko ima pravo na svoje mišljenje i svoj odabir.Ni nisam očekivala slaganje.Ni ne moramo isto misliti.Ali se ne slažem da sam bilo što napisala iz neke mržnje ili nepoštivanja.Napisala sam sve zato jer mi je stalo do čovjeka, i napisala sam iz svog iskustva.Neka svatko učini kako mu volja.Za mene što nije kršćansko nije dobro.Moj Isus nema nikakve veze sa budizmom kao ni Hrist u pravoslavlju.Zašto ste vi ušli u tako nešto ako imate pravoslavlje?Zar je to bolje od pravoslavlja?Šteta.Oprostite muslimani nemaju nikakvo poštivanje prema Kristu niti vjerama koje štuju Krista.Pogledajte događaje u svijetu,a tu gdje je mir baš nas ne vole.Krist je uvijek trn u oku.Hvala na iskrenosti i ja sam iskrena.Ja uopće ne razumijem u kojeg Boga Vi vjerujete.Ne morate odgovoriti,neću ulaziti u rasprave. Vi se bavite jogom očito.Zanimljivo mi je,koga sam god upoznala da se bavio jogom,moram reći,te osobe su potpuno indiferentne na drugog čovjeka.Ne osjeća se nikakva ljubav niti empatija, a to sigurno ne spada na Ljubav koja bi trebala biti glavna sastavnica svih religija.Zapecnulo Vas je jer sam ostavila komentar drugačiji od Vaših.Bar će neka duša promisliti u što se upušta ako pored svoga Hrista ide za nekim sektama i Budama.Jedini Bog koji je toliko ljubio svijet i dao svoju Krv na Križ jest Isus Krist.Jedini Bog koji je umro za čovjeka.Niti jedan drugi Bog drugih religija nije učinio to za čovjeka.I zato je Isus Krist pravi Bog.U tom uvjerenju ću i umrijeti.Amen.
Konstantine,samo recite Vaše mišljenje,uvijek mi je bila želja upoznati ortodoksne pravoslavce.Jel se tako kaže,možda sam pogriješila?Ako ste u ortodoksni sigurno niste u tehnikama, ne biste trebali biti.Jer to nikako ne ide skupa.Što god da kažete nećete me povrijediti.
Navikavamo li se na antikršćansko čišćenje koje se provodi u svijetu?
U Indiji su kršćani na meti hinduista ali i islamista, u Iraku koji traži mir kršćani su bili proganjani i sada nastoje masovno emigrirati. Pakistan je još potresen smrtnom presudom Asiji Bibi, osuđenoj zbog toga što se preobratila na kršćanstvo. Slične su situacije zabilježene u Saudijskoj Arabiji, Indoneziji, Sudanu i Somaliji.
Ugledni talijanski dnevnik Il Corriere della sera iz pera kolumnista Franka Venturinija donosi razmišljanje o antikršćanskom čišćenju. Članak prenosi i Novi list.
Moramo se pobuniti protiv okrutnih pokolja kršćana u mnogim krajevima svijeta, piše autor te nastavlja jednakim tonom. Moramo prestati osuđivati takve napade bez reakcije, moramo ih prestati smatrati gotovo normalnima u zemljama u kojima su religijske razlike ravne državnim granicama ili potiču drevna neprijateljstva. Ljudi poginuli u Nigeriji i Keniji moraju poslužiti barem za rušenje zavjere šutnje i moramo jasno priznati da je na djelu »antikršćansko čišćenje« koja će se s vremenom proširiti i na druge religijske skupine koje budu odbijale podčiniti se fundamentalističkim interpretacijama i praksama.
Kršćani, naravno, proživljavaju jedno posebno žrtvovanje, jer u Africi njihov broj značajno raste (dok ih ima sve manje u Europi, Sjevernoj i Južnoj Americi). Ali i iz razloga što – u Africi i drugdje – oni bivaju identificirani sa zapadnjačkom civilizacijom, s neprijateljem protiv kojeg je uperen sveti rat, sa strancima koji žele oblatiti čistoću prave vjere. Samo uzevši u obzir te pretpostavke možemo shvatiti pokolje kršćana.
U Indiji su kršćani na meti hinduista ali i islamista, u Iraku koji traži mir kršćani su bili proganjani i sada nastoje masovno emigrirati. Pakistan je još potresen smrtnom presudom Asiji Bibi, osuđenoj zbog toga što se preobratila na kršćanstvo. Slične su situacije zabilježene u Saudijskoj Arabiji, Indoneziji, Sudanu i Somaliji.
Današnji pak Figaro opširno piše o odlučnosti kopta, kršćana pravoslavaca i katolika, da ustraju u očuvanju svoje vjere i kulture unatoč svim zlima kojima ih pogađaju sunarodnjaci muslimani. (rv/bitno.net)
Objavljeno: 6, Svibanj , 2012 12:30
http://www.bitno.net/vijesti/navikavamo-li-se-na-antikrscansko-ciscenje-koje-se-provodi-u-svijetu/
Očito je u islamu normalno ubijati kršćane (Nigerija) i skandirati pri napadu „Bog je velik“.Ma koji to Bog ubija u ime vjere?To je islam?To nije Krist.Zato vjerujem u Krista koji pomiruje i oprašta.Zato vjerujem da ima smisla u ovom nesretnom svijetu svoj život dati jedino Kristu.Tko god da ubija u ime vjere ne vjeruje u Boga nego u đavla.Da vidim,ubijaju li se drugi nekršćanski pripadnici?Džaba svih meditacija i izlaženja iz sebe ako je ovo doseg svih energija.U kome ti ljudi imaju uzor?koja to njih energija pokreće da čine što čine. A bit će još i gore,kršćani će biti takvi mučenici…Bože,daj nam snage da izdržimo.
Draga Marta, startali ste gorljivo misionarski pa me to nakostrešilo al posle dumam kak vi niste u nekoj družbi po zadatku već to delate iz nutrine. Pa sam se opustil :-)
Verujem da ste iskrena osoba, pa ću vam objasniti na vašem primeru i komentarima šta znači ortodoksnost, pravoslavlje.
Mnogo imate reči. Reči su prazne ako nema u njima Duha Svetoga, reči su praporci koji zveče.
Gde ima Duha Svetoga, reči su suvišne. Kao i objašnjenja, jer kroz blagodat sve se razjašnjava u čoveku.
Zato se pravoslavni hrišćani ortodoksno drže one prvobitne tradicije Hristove, spasavanje kroz blagodet Božiju. A ona se zaslužuje molitvom, datim obredima i svetim tajnama.
U tome je i sva suštinska razlika izmedju Pravoslavne i Rimokatoličke crkve. Ova prva radi na sebi, ova druga pokušava da radi na drugima. Zato je prva ortodoksna, drži se tradicije i više gleda svoja posla, a zato je druga otvorenija, giba se u skladu sa vremenom i mogućnostim, i misionari po celom svetu.
Molitva vrlog pravoslavnog monaha vredi više nego 10 knjiga o hrišćanstvu, jer on molitvom spušta blagodet na vas a to ne čini knjiga (izuzev Svetog pisma), ali se slažem svakako da i knjige treba čitati.
Knjige vas uče kako treba živeti ali sa blagodeću Svetog Duha vi to i živite.
Sad sam ja napisao puno reči, verovatno bespotrebnih i propustio da se pomolim, a da sam makar to uradio i pomenuo vas u molitvi Svetoj Majci ili Svetoj Petki, imali bi više duševne koristi nego od mog praznog komentarisanja.
Svako dobro.
Hvala.Pa uvijek se možete pomoliti za mene,slobodno i Svetoj Petki i Majci Božjoj.Zahvaljujem.Delam iz nutrine,al zašto mislite da u mojoj nutrini nema Duha Svetog?Mi smo ljudi različiti,svi.Mene potiče Duh Sveti koji je učinio da ozdravim,ne znate što sam prošla i kako me Bog Isus podigao i oslobodio.A bilo je strašno.Otud moja gorljivost iz zahvalnosti Bogu na mome obraćenju.Ne kanim ja promijeniti svijet nit to mogu.Ne znam,ja sam mislila da je dobro svjedočiti.Možda katkad ima više koristi ako šutim,slažem se.Ako su riječi suvišne,onda možemo zabraniti komentare i sve tekstove,imamo Sveto pismo i svoju sobu i svoj neki način.Napisali ste dobro ja se slažem sa tim.Al, kad biste me upoznali vidjeli biste da imam Duha Svetog.Ja volim tišinu i šutnju i nervira me svaka buka,nerviraju me karizmatska galama i duhovnost koja ide od protestanata.Sva sreća da nisam protestant,ajme kako bi vas tek onda nakostriješila.Malo se šalim.Nema ništa protiv nikog.Zahvaljujem na objašnjenju.Kad god pitam nekog pravoslavca što su to ortodoksni pravoslavci koja je razlika,nekako se boje o tome išta reći.Ako smijem primjetiti nekako niste za ekumenizam i držite da smo Vaše valja.Oprostite mi na iskrenosti.A istovremeno ja mogu reći da mi se puno toga kod ortodoksnog pravoslavlja sviđa.Možda sam zvučala napadački,al i ja samo branim ono što je moje.U našoj vjeri nije grijeh svjedočiti,naviještati Evanđelje…No, dobro,razumjela sam ja Vas. Sve se više trudim uvući u šutnju,a ovdje mi to baš ne ide.Pa molite za mene.Neka Vas blagoslovi Gospodin i čuva.
„Sad sam ja napisao puno reči, verovatno bespotrebnih i propustio da se pomolim, a da sam makar to uradio i pomenuo vas u molitvi Svetoj Majci ili Svetoj Petki, imali bi više duševne koristi nego od mog praznog komentarisanja.“Zajedništvo Svetih je zajedništvo.Nema ortodoksnih,nema katoličkih nego zajedništvo s Kristom u njegovu Kraljevstvu.Uvijek rado prihvaćam molitvu.Nekako sam još samo htjela glede toga dodati :
Sve molitve koje molimo za druge najviše su nama na korist.— Sv. Grgur Veliki (†604.)
Ne smijemo suditi i nagađati o svojemu bližnjemu bez utemeljene osnove.— Sv. Alfonz Liguori (1696. – 1787.)
Kad se molitva izlijeva grijesi se pokrivaju.— Sv. Ambrozije (340. – 397.)
I ja ću se Vas spomenuti u molitvi.
To bi bilo sve od mene. Svako dobro.I hvala .