Dragan Milovanović
MEDITACIJA NA DAH
Kako meditacijom i svesnošću kontrolisati svoje misli i um
.
Misli su velike sila u našim životima, mogu da nas podignu u velike visine svetlosti i bace u najdublju tamu. Zato uvek treba stražariti nad svojim mislima i na radu svog uma. Naravno, potrebno je mnogo strpljenja i upornosti, vežbe i prakse dok se ne uspostavi kontrola misli i uma. U tome nam najviše smetaju emocije koje nas ponesu i izazovu misaonu oluju i mentalni nemir.
Poznate su floskule iz istočnjačkih religija da je „Um kao pijani majmun“ koji se tetura u svim pravcima i da je prvi početak ovladavanja sobom posmatranje teturanja tog majmuna dok se ne preuzme kontrola nad njim. Mahom se za uspostavljanje te kontrole uma preporučuju različite meditativne tehnike, koje podrazumevaju razvoj koncentracije, svesnosti i introspekcije.
Svojevremeno sam u mom prošlom životu bio zainteresovan za istraživanja svojstva uma, zen i budističke meditacije i kontrolu uma. Svog uma, ne tudjeg. Vodeći se tim idejama upoznavao sam različite ideje, teorije i prakse. Na kraju krajeva, priznajem da sam i isprobavao neke od tih metoda, mislim pre svega na meditaciju, sa više ili manje uspeha.
Danas ću vam pomenuti jedno svoje iskustvo na tom planu, koje smatram dragocenim jer je dovelo do promene moje svesti. Priča je istinita ali zbog odredjenih razloga i mišljenja koje imam sada izostaviću mnoge detalje koji bi otkrili ko je ko i gde je sve to odigrano.
Kao što rekoh u mom prošlom životu koji ja nazivam period duhovnih lutanja, istraživanja i zaludjivanja došao sam u kontakt sa jednom vrstom indijske i budističke meditacije. Želeći da je savladam otišao sam sa grupom entuzijasta u svojevrstan budistički manastir. Tamo smo bili izloženi ozbiljnom naporu i dugotrajnim meditacijama koje su trajale satima. Ustajalo se rano, oko 4h, i nakon kraćeg umivanja i razgibavanja, jutarnjeg sredjivanja, pristupalo se meditaciji sve do 7 sati kada se pravila kraća pauza za doručak. Odmah nakon toga se nastavljalo sa meditacijama sve do ručka koji je bio tačno u podne. Nakon ručka, imali smo malu pauzu sve do 13 časova kada smo nastavljali sa meditacijama do 17h. Onda je sledila pauza, sredjivanje tekućih stvari i održavanje kompleksa, ali već u 18.30h se nastavljala meditacija sve do 21 čas, kada se prekidala i kada se išlo na pripreme za spavanje i san od 22 časa.
Ako ste pomislili da je rano leći u 22 časa ako ste ceo dan proveli u meditaciji, varate se. Meditacija zna da bude iscrpljujuć i bolan proces, posebno u početku, kada vas celo telo boli i žulja od sedenja i neprirodno savijenih nogu, odnosno ukočenosti na koju niste navikli. Ali živ i uporan čovek se na sve navikne, pa tako ako ustrajete, telo se polako navikava, relaksira i sedenje u lotos pozi ili japanskom sedu i ne predstavlja neki poseban problem za iskusne meditantne. Kada već govorimo o bolovima pri meditaciji, zanimljivo je da ne bole ista mesta sve ljude, jer kako su mi članovi grupe pričali neke su bolela ledja, neke kolena, neke ruke, grudi, vrat, glava, sinusi. Svako je imao svoju količinu boli da iznese. Doduše, posle nekoliko dana mučenja polako počinje da nestaje bol, da bi na kraju satima vrlo udobno bili u meditativnom položaju a da ne osećate telo. Noge su vam ukočene, ali vi to više ne osećate jer je fokus vaših misli u glavi a ne u telu. Fascinantno. Auto anestezija.
Sama tehnika meditacije je bila jednostavna ali je pre toga morao da se prodje uvodni deo vežbanja, koji se svodio na razvijanje koncentracije. Za to je korišćena klasična meditacija koncentracije i praćenja daha, udisaja i izdisaja. Trebalo je dana i dana meditacije da bi se koncetracija profinila i utvrdila. Medjutim ako ste bili uporni, bili biste nagradjeni povećanim stepenom koncetracije i kontrole uma i vaših misli, i to je fenomen koji je zapravo tema ovog teksta.
Naime, jednog dana, posle jedno 5 sati sedenja i meditiranja, koje je uvek isto, jer stalno ponavljate jedan te isti ritual, desilo se nešto. No, pre nego što napišem šta je to nešto, skrenuo bih pažnju i odgovorio na logično pitanje da li je dosadno satima i danima ponavljati isti ritual i proces. Da, jeste dosadno ali svakim trenom sve manje. Nekako vam se vreme provedeno mentalnom radu sve više smanjuje, deluje vam da radite meditativnu praksu sve kraće, mada sat uvek pokazuje isti termin. I sve vam je lakše sa praćenjem sopstvenih misli ili osećaja koje posmatrate, tako da ponekad to bude i zabavno, iako je uvek sve isto. Mada, da je dosadno, dosadno je, i uvek se pitate da nemate da radite nešto pametnije i kada će zvono da objavi kraj časa.
Da se vratim svom iskustvu. Dok meditirate počinjete iz dana u dan da primećujete napredak, sve vam je lakše da se koncetrišete na misao, na um, na proces. Sve je fluidnije, jasnije, brže, čistije. Primećujete dosta očigledno da vam se koncetracija poboljšala i ono što je najbitnije, lako se koncetrišete, fokusirate i ta pažnja sve duže i duže traje. A onda se desilo Ono. To Ono je trenutak kada u vašem umu zavlada tišina. Jer dok meditirate stalno u glavi imate neke misli, šumove, nepovezane slike, ideje i reči, koje bivaju sve manje učestale kako ste obučeniji u meditaciji ali nikada vas ne napuštaju. Te misli, ti mentalni šumovi, to je onaj pijani majmun sa početka teksta koji vas ometa i koga treba staviti pod kontrolu. I dok se trudite da ostanete na putu meditacije i da ne dozvolite majmunu da vas ometa, sve će se manje primećivati u vašem Umu. A onda, ONO, odjednom su tokovi bezrazložnih i slučajnih misli nestali. Odjednom je u vašem umu duboka tišina i vi kontrolišete sopstvene misli. Neverovatan osećaj. Potpuna kontrola vašeg uma. Fantastično.
Odlično se sećam da sam pomislio kako je to fantastično stanje i odlična stvar, i da sam imao ovakvu koncetraciju i kontrolu onoga što mislim dok sam studirao, kroz fakultet bih prošao na krilima lakoće.
Srećom po mene, taj razvoj svesti, skok na drugi nivo mišljenja, doneo mi je i uvid u to čime se bavim, i posledice svega toga. Uključujući objektivnost, odredjenu senzibilnost koju posedujem uz hladan um koji sam naprasno dobio, počeo sam da shvatam štetnost meditacije same po sebi. To mi se i potvrdilo kasnije kada smo napuštali manastir, jer nas je guru pred kraj počeo „ogrubljivati“, odnosno pripremati za povratak u normalan svet, jer meditacija te otvara i čini ranjivim. Pre toga sam već nekako bio ukapirao tu posledicu, sad da ne objašnjavam kako i na koji način, i pre svih sam prestao sa daljim meditacijama i počeo da se centriram za povratak u grubi materijalizam.
Poenta mog upozorenja je u sledećem. Bavljenje meditacijom vas „otvara“ ka finijim energijama i entitetima koji na takav način dobijaju prolaz do vašeg duha. Postajete emotivno ranjiviji iako vam se čini da se opuštate i da je sve dobro, suštinski je sve dobro dok ne dodje do prvog stresa ili problema, tada burnije reagujete. Guru nam je objasnio da kroz meditaciju „čistimo astralno telo“ ogrubelo materijalizmom, ali da povratkom u materiju svakodnevnog života se mnogo lakše i temeljnije prljamo. Zato je meditacija rezervisana za manastire i pečine pustinjaka, jer ako pokušamo da u svakodnevnom životu toliko profinimo naše astralno i mentalno telo a živimo pod uticajem raznih ovosvetskih prljavština, u najboljem slučaju ćemo postati neurotični, u srednjem slučaju psihotični a u krajnjem sličaju potpuno izbačeni iz ravnoteže. To je zaista tako, i zato se ne preporučuje ozbiljna meditacija kod kuće.
Meditacija je praksa koja se sprovodi na zaštićenim, mirnim i pozitivnim mestima, koja su izolovana od sveta. Ineče se kockamo sa sopstvenim umom i životom.
Ako me pitate da li mi je ostala ta totalna kontrola uma i dalje, odgovor je NE. Mora se nastaviti sa vežbom meditacije da bi vas um slušao. I tako se moje pijani majmun vratio i gospodari i dalje sa mnom. Ali me je naučio nečemu, ne ulazi u stvari koje ne poznaješ, i digni ruke od meditacije, put Spasenja je jednostavan put, ne treba ti kontrola uma, već bdenje nad mislima i stalno praštanje. Nije rešenje života u Umu i mislima, već u srcu i ljubavi.
. . .
Hare Krishna Hare Krishna Krishna Krishna Hare Hare Hare Ram
http://www.youtube.com/watch?v=ZN71NGrdTbs
. . .
Znači Kandilo mi smo već propali.Ne mogu se složiti s vama.Znate zašto,zato jer sam upoznala Živoga Boga,Isusa Nazarećanina Sina Djevice Marije i po cijenu života neću ga se odreći.Što je jače to ili vaša riječ?Briga me za Svetitelja,ja imam Božju Riječ,isto kao i Vašu samo je vaša na ekavici.Svetitelj je zabludio u nekim stvarima.Jesu li svi pravoslavci takvi ili je to neka sekta?Ja sam jako zbunjena sad.Prvo postoje li razlike u pravoslavlju,neke struje,šta je ovo,ja nemam pojma priznajem.Ja sam mislila da su pravoslavci kao i ovi u Zagrebu miroljubivi.Valjda je razlika sa ortodoksnima.Što bi ja sad trebala da se pokrstim? Može li mi netko ko ima ljubavi objasniti zašto nas toliko mrzite.Zašto nas toliko duhovno mrzite a jedemo istoga Krista.Molimo se istoj Majci.Ili nas mrzite zbog rata pa to manifestirate kroz vjeru.Možda sam ja nekoga izgubila, pa ne mrzim jer mi to neda Krist a i neću.Vi ste meni dali svetitelja,mogu ga malo proučiti,radi informacije, a ja vama ostavljam pronađite u korinćanima Hvalospjev ljubavi od svetog Pavla.Imate to?
Čitanje iz Prve poslanice sv. Pavla apostola Korinćanima:
Čeznite za višim darima! A evo vam puta najizvrsnijega!
Kad bih sve jezike ljudske govorio
i anđeoske,
a ljubavi ne bih imao,
bio bih mjed što ječi
ili cimbal što zveči.
Kad bih imao dar prorokovanja
i znao sva otajstva
i sve spoznanje;
i kad bih imao svu vjeru
da bih i gore premještao,
a ljubavi ne bih imao – ništa sam!
I kad bih razdao sav svoj imutak
i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže,
a ljubavi ne bih imao –
ništa mi ne bi koristilo.
Ljubav je velikodušna,
dobrostiva je ljubav,
ne zavidi,
ljubav se ne hvasta,
ne nadima se;
nije nepristojna,
ne traži svoje,
nije razdražljiva,
ne pamti zlo;
ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve pokriva, sve vjeruje,
svemu se nada, sve podnosi.
Ljubav nikad ne prestaje.
Prorokovanja? Uminut će.
Jezici? Umuknut će.
Spoznanje? Uminut će.
Jer djelomično je naše spoznanje,
i djelomično prorokovanje.
A kada dođe ono savršeno,
uminut će ovo djelomično.
Kad bijah nejače,
govorah kao nejače,
mišljah kao nejače,
rasuđivah kao nejače.
A kad postadoh zreo čovjek,
odbacih ono nejačko.
Doista, sada gledamo kroza zrcalo,
u zagonetki,
a tada – licem u lice!
Sada spoznajem djelomično,
a tada ću spoznati savršeno,
kao što sam i spoznat!
A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav
– to troje –
ali najveća je među njima ljubav.
(1 Kor 12,31-13,13)
Ne mogu ostati začuđena.Divim se ljudima ateistima koji ljube čovjeka.Više je Krista u njima nego u ovakvim osudama.Mislim da je najveća bolest vjernika duhovna oholost a vi ste ju baš pokazali.Ne ,neće svatko tko govori Gospodine,Gospodine u Kraljevstvo Nebesko.Bože moj,protestanti nas ne podnose nikako,pravoslavci kao vi,još i gori,(čast izuzecima)kad bolje pogledam ni ne treba nam ekumenizam.Krist je raširio ruke na križu da ti kaže „toliko te volim“,zar ga je tako teško nasljedovati u onome što nam je ostavio u svojim riječima „ljubite jedni druge“.Nosimo križiće oko vrata,imamo raspela a gradimo Kulu Babilonsku.Brzo će kraj svijeta.Nitko neće da se obrati srcem.Iz srca izlaze ljubav i mržnja,čežnja da se svaki čovjek spasi ili kod nekih da propadne.Strašno.
E moj profesore . Odgovarate na pitanja kao oni fariseji Isusu , kao Jehovini svedoci kad ih nesto pitas a oni kazu: u knjizi pise…. Zaboraviste i vi kao i otac Serafim (ako njegove reci nisu izvadjene iz konteksta ) : zasto vidis trn u oku brata svojega a nevidis…
Eh,Vojsije,pa da bar vidi što u knjizi piše pa makar i doslovno(ko protestanti),neće pogriješiti kada citira Isusove riječi o ljubavi i spasenju.Ma on je pojedinac,ne vjerujem da je pravoslavlje takvo i gotovo.Ima i kod katolika profesora nad profesorima.No,ljudski je griješiti,božanski opraštati.Treba čitati Sveto Pismo,tamo je sve zapisano.Pozdrav.
Treći i poslednji put vam Vojsije kažem isto: Izučite temelje vere, pa raspravljajte. Vaša pitanja govore koliko ne znate apsolutno ništa o suštini hrišćanstva. A iskustva duhovnih nemate nikako, što je tek teškoća za bilo kakav razgovor na temu vere sa vama.
Marta, vi sve sami radite: pitate se, odgovarate, zaključujete, čak i o onome što nije ni izrečeno ni pomenuto. Sudite iz svog uma i nekih predrasuda. Upućeni ste na Svetog Serafima Rouza, novovekovnog svetitelja. On će vam dati sve odgovore, ne ja. Uzmite dato ili odbacite, vaša je volja. Niko vas ne mrzi, niti rikomaktolike, samo umišljate u svojoj glavi.
Prekinite taj monolog u vašoj glavi! Osvestite se!
Fasada drži a temelji klize… Mislim da svih troje moramo na popravni što ne smatram ničim lošim . Beše da će nam suditi po onome kakvi budemo u trenutku kad stanemo pred boga ?
I proverite s vremena na vreme ulje u kandilu . Pitanja nisam postavio zato što nemam odgovor na njih . Znam odgovor – i svoj i hrišćanski i još po neki . No , volim s pametni(ji)m prozboriti jer se ne plašim ni tuđeg znanja ni vere.Može mi samo biti od koristi . U zdravlje ! Slažem se da obustavimo , smorismo ljude :)
Šteta što se ne mogu vratiti u ranije komentare pa da vama Kandilo pokažem što ste izgovorili.Jednostavno ne prikazuje ranije komentare.Govorite da ja sudim a služite se svecem koji osuđuje druge.Malo sam ga počela čitati i opće mi se ne sviđa,ni on ne voli druge.Samo vi vjerujte kako vi hoćete zahvalna sam dragome Bogu što sam kao pala s Marsa na ovaj portal, bar sam saznala kakvi su to ortodoksni pravoslavci.Isto ko i Jehovini,samo će oni doći u ra.Onda budite sa Jehovcima u raju a mi ćemo svi u pakao.Ili ćemo svi kad umremo u pravoslani raj.A Isus je bio Židov.Valjda je trebalo da se rodi kao pravoslavac. Ništa smješnije nisam čula,liječenje pravoslavljem.Koliko god su nam vjere slične jako smo različiti.Nikada nismo govorili liječenje katolicizmom,nego liječenje Isusom Kristom.Vi uporno naglašavate razlike u vjeri i da je samo vaša dobra, a za mene je to govor mržnje prema drugim kršćanima.Poštivala sam pravoslavlje a sada iz pravoslavlja poštivam jedino HRISTA. Vi Kandilo niste svećenik pretpostavljam.Žalosno je da ovaj portal nema pravoslavnog svećenika ovdje,još uvijek vjerujem da bi on drugačije govorio.Kojekakvi gurui se igraju.A začuđuje me što među tolikim duhovnim pravoslavnim komentatorima nema ni jednog koji će reći nešto u prilog bratske ljubavi,svi šute.Šutnja jest zlato,al je i odgovor.Govori više od riječi.Hvala braćo Srbi.čini se da je politika isto što i vjera.I neću ništa čitati.Ništa što mi zapovijeda da pljunem na svoju vjeru.Kandilo,kandilo,tamjanica ti se pokvarila.Ništa ovo nije iz moje glave,ne mogu vratiti vaš stav u komentarima.Čudni ste.Napadnete a ne smijemo braniti naše.I još napadate sa svetiteljem.Na nikakav popravni Vojsije ja ne trebam,na ispovijed idem Isusu Kristu.Kamenujte me svi sad zbog izrečenog.Žao mi je još jednom,što nemate pravoslavnog svećenika ovdje na portalu.
Nece vas ovde niko kamenovati . Kandilo je u pravu da ste malo vise nervozni . Mozda je otvorenost i iskrenost u komentarima malo veca nego sto navikli i sto zelite tolerisati ? Nikako nisam hteo da vas uvredim s `popravnim` . Samo sam hteo da `spustim loptu` i da kazem da svi treba da radimo na tome da budemo bolji.