Monah Gavrilo
Starac monah Gavrilo i njegova proročanstva i vizije o budućnosti Srbije i Beograda, o ljudima i njihovim dušama u raju i paklu
Prepodobni monah Gavrilo je u ravni poznatosti i čuvenja prepodobnog oca Tadeja. Njih dvojica su svojom pojavom, delom i uticajem na vernike, dobili poseban, mitski status u našoj sredini. Monah Gavrilo je bio prozorljiv, doživljavao je duhovne vizije, čitao misli ljudima i video budućnost. Davao je ljudima pouke, i liči na ranohrišćanske starce, svete ave, monahe iz pustinja Egipta i iz kelija Svete Gore. Vernici ga smatraju prorokom. Njegova proročanstva o sudbini Srbije i Beograda, pojavi krune i naslednika Nemanjića, o ustoličenju carske Rusije, izazivaju mnogo polemika. Nesumnjiva je njegova prozorljivost, ali ostaje pitanje da li su njegove vizija stvarno budućnost koja nas čeka ili Božije upozorenje poslato preko njega, šta nam se može izvesno desiti u budućnosti ako se kao narod i ljudi ne pokajemo i duhovno ne promenimo.
Deo transkripta koji prenosimo je iz filma „Starac Gavrilo Tajnovidac, koji nije iz filma „U susret Carstvu Nebeskom“ koji vam danas predstavljamo, ali su reči monaha Gavrila skoro iste u oba filma. Poslušajte i osetite reč duhovnika.
.
Ne znam šta ću pre da vam kažem. Imam mnogo, mnogo, mnogo.
Kad sam bio, pa kad me je vratio (Anđeo, sve mi je pokazao!), Gospod kaže: „Čedo moje, bićeš bijen, mučen…“, sve mi je kazao Gospod kako će biti; kaže: „Ja ću te čuvati svuda, i Majka Božija“. Četiri godine sam bio na robiji za veru! Sve milicajce, milicajke, pribrao sam veri, sve! Sotirića, protu Smiljanića… Najveći komunisti su bili tamo kad sam bio na robiji, pa sam im govorio šta je komunizam, Lenjin, Staljin i redom sve. Priznali mi sve! A to je Bog naredio.
Ljudi, najveći grešnici primaju veru, a imaš ovde ove što im ne vredi pričati. Ne vredi mu pričati ništa! Ništa mu ne vredi. Okovao ga (đavo) gvožđem, gvožđem okovan, pa ne može. A đavo puši, đavo huli, đavo mrsi, pa nađe onoga pa ga okuje i ne može da se vrati. Zabadava plakanje, zabadave je sve. Čovek ako sam sebe ne vrati, sam sebe ne popravi, sam sebe ne nauči, sam sebe ne osudi pa da kaže sve što je činio da više ne čini, da se ispovedi. Sve što se ispovedi to Gospod oprosti, a što se ne ispovedi ide s njim u pakao. Ima 20 mitarstava, znaš li? Piše sve – onde ti je ispovest i ovome je ispovest, i sve čovek treba da ispovedi, a Gospod će da izleči.
Beše jedna osoba u Pećkoj Patrijaršiji. Grešio je, bio je i ovako i onako, pušio, hulio, radio sve najgore što može. I jednoga dana dođe pa se zakune pred ikonom da više neće. Ali đavo ne miruje (onde je i heruvim bio); prođe malo pa ga natera i on zgreši – opet pogazi! I dođe u crkvu, padne pred ikonom, pisne da plače a đavo kaže anđelu: „Zašto braniš toga bludnika, kad je on tako i tako radio, pa lagao…?“ On se kaje a Gospod kaže: „Ja sam stradao za grešnike“. I oprosti mu grehe… Pokajao se! U poslednjem momentu se pokajao! Ali, to su retki, retki su.
Beše jedan brat, kako se zvaše, ne znam. Išao od kuće. Što god činiš, sebi činiš. Šta god, šta god činio ovde, tamo te čeka. Sve što je zlo, tamo se vraća. A ko je dobro radio, blago njegovoj duši. Beše jedna udovica i imala jednog sina. Dete spavalo noću u krevetu, i iskralo se da ide sa decom u vrt. Ona ostala. Naiđe onaj čovek a ona umesila kolač da mu poturi, da ga sruši. Naiđe čovek putanjom gde je dete bilo. „Čiko, daj mi jedan kolač, ogladneo sam!“ Čovek izvadi onaj kolač što mu je dala majka. Umre! Pade! Doktori ga pregledaše i videše. „Ko ti je dao ovaj kolač?“ „Dala mi majka“. I onda – što god činiš, sebi činiš – izgubi sina! Ona se obesi i ode u pakao, u večitu tamu dole. Što god činiš, sebi činiš! Vidiš li?!
Sve što govorimo – ima Angel koji sve piše. Sve što govorimo, izaći će na videlo. Ništa nema sakriveno što se neće videti tamo. Stani, pomisli: Gospod zna, koji je stvorio um da ne zna, koji je stvorio oko da ne vidi, koji je stvorio uvo da ne čuje, koji je stvorio srce… Jezik je glasonoša a usta su vrata. Što leži na srcu, to na usta teži. Jezik je glasonoša samo, on svedoči šta je na duši. Kome crkva nije… nije mu ni Bog otac, kome nije Bog otac… ko crkvu ne voli, toga ni Bog ne voli; Bogu se ne moli, Boga huli, Bog ga ruši. Mi smo živa Crkva Hristova. Ako se pokajemo- dolazi Bog, ako ne- ne dolazi. Ko ne jede telo Hristovo i ne pije (krv) neće da se spasi.
.
Starac Gavrilo – U Susret Carstvu Nebeskom
. . .
Mirotočivo znači da Sveto miro toči, to jest teče (ističe) iz ikone ili Svetih moštiju svetitelja. Kada se za nešto kaže da je mirotočivo, znači da iz toga na čudesan način ističe sveto miro.
Sveto miro je smolasta materija karakterističnog i prijatnog mirisa koja se pojavljuje niotkuda, ima isceljujuća i čudotvorna svojstva. Koristi se u obredima pravoslavnog hrišćanstva – kod krštenja, miropomazanja.
Sveto miro
Sveto miro teče i iz kostiju i iz netruležnog tela svetitelja, ili iz njegove ikone – ta pojava ni ukom slučaju nije prirodna, niti podleže pod prirodne nama poznate zakone. To je Božiji zakon, kome je sve moguće.
I sav taj smisao ostvaruju se i u svom nadprirodnom javljanju – mirotočenju, kada miro na nadprirodni način ističe. Fizički i fiziološki ta pojava je neobjašnjiva; konponente tog čarobnog masla uopšte se ne nalaze u mekim tkivima ili u kostima čoveka, pa tim pre ni u običnom drvetu ili kamenu. Time je taj događaj čudesniji.
Miro u Svetom Pismu i u Svetom Predanju predstavlja simbol Božije milosti, mira i ljubavi. Podsetimo se reči 132 psalma: Kako je lepo i krasno kad sva braća žive zajedno. Kao dobro ulje na glavi koje kaplje na bradu Avramovu.
Glas Ženika Hrista u Pesmi nad pesmama poredi se sa razlivenim mirom. Još na Sinajskoj Gori Bog zapovedi Mojsiju da načini naročito miro za sveštenopomazanje. Takvo miro je postalo simbol blagodatne vlasti.
Kasnije su se mirom pomazivali carevi, proroci i sveštenici. Miro je takođe služilo i za pogrebno pomazanje. Kada je Marija Magdalina izlila na Hrista skupoceno miro, ona je prigotovila Njegovo telo za pogreb. Posle je miro postalo simbol Duha Svetoga i Njegovih darova.
Za vreme Svete tajne miropomazanja sveštenik pomazuje novokrštenog rečima; Pečat dara Duha Svetog. Na taj način u miru je sabrano značenje Dara Duha, simvoli Božanske milosti i blagodati a takođe i pogrebenja. Mirotočenje nije potvrđeno u Svetom Pismu, međutim to čudo je prisutvo u Svetom Predanju, skoro od samog početka crkve.
Iz groba Svetog Jovana Bogoslova svake godine na dan njegovog praznika isticalo je neko fino mirišljavo miro od koga su proishodila mnoga isceljenja. U delima Apostola Filipa govori se o tome kako je posle končine Apostola iz njega teklo blagosloveno miro. U mučeništvu Svetog Teodora takođe se govori o tečenju mira iz moštiju Svetitelja. Tim čudom je posebno proslavljen Sveti Dimitrije Solunski, mučenički postradao 304. godine koga su Grci nazvali Mirotočivi. U šestom veku u gradu Santinu jedna žena se izcelila koristeći sveto miro iz kivota u kome leži telo Svetog Dimitrija iz koga ističe miro. I to miro je teklo u tolikim količinama da je veliki broj poklonika mogao da uzme za sebe malo mira.
Sačuvalo se puno bočica od šestog do desetog veka kao očigledno svedočanstvo tog čuda. Po svedočanstvu Svetog Jovana Damaskina mnoga tela svetih teku miro.
Hvala Kandilo vere. Zaista lijepo objašnjeno i ta riječ je jako lijepa i bogata značenjem, nosi u sebi velik blagoslov od Boga. Mi nemamo takvu riječ,tražila sam na gogoleu (mirotočivo), nisam pronašla,hvala Vam,ili nisam razumjela. Mislim da bi to u nas odgovaralo uljima koja istječu iz nekih čudotovornih kipova, npr. u Manduriji,u Italiji,iz Kipa Djevice od Euharistije istječe ulje(maslinovo) koje je čudotovorno ….a ima i na drugim mjestima,mislim i Fatimi …Ili kod svete potvrde,primamo ulje pomazanja.Ali nije bitno.
Neka DRAGI BOG SPASE CELI SRPSKI ROD I PRAVOSLAVLJE! AMIN
Po pregorkoj muci Isusovoj,smiluj se nama i cijelom svijetu!
http://www.youtube.com/watch?v=9ZrRBbYSqT0&feature=related
Kako je lepo videti gde Katolici i Pravoslavni razmenjuju mišljenja na kulturan, Hristolik način, bez uvreda i mržnje. Ja sam po ocu katolik koji živi u Srbiji i krstim se, slavim slavu i živim veru Hristovu po Pravoslavnim zakonima jer je to moja vera. Ali pozdravljam sve dobronamerne i iskrene vernike svih konfesija i kažem: Bog vas blagoslovio!
Gdje je sahranjen starac GAVRILO?
Hvala na hristolikim recima
Zalosno samo sto vecina srba ne veruje u to sto je otac tadej govorio a znamo da je istina i zalosno je to sto ga ivan ivanovic izvredjao zbog ovoga na TV i govorio da gori u paklu i zalosno je to sto srbi sa vlasima veruju u drugo lazno prorocanstvo koje verom u boga mole za smrt neprijatelja ili onog koga mrze
lepo i korisno
1:19:19 lepo kaže da će neko pokušati da predstavi lažnog cara. Kako stvari danas stoje sve ide ka tome da će to biti crnogorci,hercegovci,dalmatinci,ličani koji su preuzeli SPC, a „kompetentni“ istoričari i heraldičari koji se pojavljuju u medijima nam dolaze iz navedenih oblasti i šire svoju priču. Ali ima Boga koji sve vidi.