Monah Gavrilo
Starac monah Gavrilo i njegova proročanstva i vizije o budućnosti Srbije i Beograda, o ljudima i njihovim dušama u raju i paklu
Prepodobni monah Gavrilo je u ravni poznatosti i čuvenja prepodobnog oca Tadeja. Njih dvojica su svojom pojavom, delom i uticajem na vernike, dobili poseban, mitski status u našoj sredini. Monah Gavrilo je bio prozorljiv, doživljavao je duhovne vizije, čitao misli ljudima i video budućnost. Davao je ljudima pouke, i liči na ranohrišćanske starce, svete ave, monahe iz pustinja Egipta i iz kelija Svete Gore. Vernici ga smatraju prorokom. Njegova proročanstva o sudbini Srbije i Beograda, pojavi krune i naslednika Nemanjića, o ustoličenju carske Rusije, izazivaju mnogo polemika. Nesumnjiva je njegova prozorljivost, ali ostaje pitanje da li su njegove vizija stvarno budućnost koja nas čeka ili Božije upozorenje poslato preko njega, šta nam se može izvesno desiti u budućnosti ako se kao narod i ljudi ne pokajemo i duhovno ne promenimo.
Deo transkripta koji prenosimo je iz filma „Starac Gavrilo Tajnovidac, koji nije iz filma „U susret Carstvu Nebeskom“ koji vam danas predstavljamo, ali su reči monaha Gavrila skoro iste u oba filma. Poslušajte i osetite reč duhovnika.
.
Ne znam šta ću pre da vam kažem. Imam mnogo, mnogo, mnogo.
Kad sam bio, pa kad me je vratio (Anđeo, sve mi je pokazao!), Gospod kaže: „Čedo moje, bićeš bijen, mučen…“, sve mi je kazao Gospod kako će biti; kaže: „Ja ću te čuvati svuda, i Majka Božija“. Četiri godine sam bio na robiji za veru! Sve milicajce, milicajke, pribrao sam veri, sve! Sotirića, protu Smiljanića… Najveći komunisti su bili tamo kad sam bio na robiji, pa sam im govorio šta je komunizam, Lenjin, Staljin i redom sve. Priznali mi sve! A to je Bog naredio.
Ljudi, najveći grešnici primaju veru, a imaš ovde ove što im ne vredi pričati. Ne vredi mu pričati ništa! Ništa mu ne vredi. Okovao ga (đavo) gvožđem, gvožđem okovan, pa ne može. A đavo puši, đavo huli, đavo mrsi, pa nađe onoga pa ga okuje i ne može da se vrati. Zabadava plakanje, zabadave je sve. Čovek ako sam sebe ne vrati, sam sebe ne popravi, sam sebe ne nauči, sam sebe ne osudi pa da kaže sve što je činio da više ne čini, da se ispovedi. Sve što se ispovedi to Gospod oprosti, a što se ne ispovedi ide s njim u pakao. Ima 20 mitarstava, znaš li? Piše sve – onde ti je ispovest i ovome je ispovest, i sve čovek treba da ispovedi, a Gospod će da izleči.
Beše jedna osoba u Pećkoj Patrijaršiji. Grešio je, bio je i ovako i onako, pušio, hulio, radio sve najgore što može. I jednoga dana dođe pa se zakune pred ikonom da više neće. Ali đavo ne miruje (onde je i heruvim bio); prođe malo pa ga natera i on zgreši – opet pogazi! I dođe u crkvu, padne pred ikonom, pisne da plače a đavo kaže anđelu: „Zašto braniš toga bludnika, kad je on tako i tako radio, pa lagao…?“ On se kaje a Gospod kaže: „Ja sam stradao za grešnike“. I oprosti mu grehe… Pokajao se! U poslednjem momentu se pokajao! Ali, to su retki, retki su.
Beše jedan brat, kako se zvaše, ne znam. Išao od kuće. Što god činiš, sebi činiš. Šta god, šta god činio ovde, tamo te čeka. Sve što je zlo, tamo se vraća. A ko je dobro radio, blago njegovoj duši. Beše jedna udovica i imala jednog sina. Dete spavalo noću u krevetu, i iskralo se da ide sa decom u vrt. Ona ostala. Naiđe onaj čovek a ona umesila kolač da mu poturi, da ga sruši. Naiđe čovek putanjom gde je dete bilo. „Čiko, daj mi jedan kolač, ogladneo sam!“ Čovek izvadi onaj kolač što mu je dala majka. Umre! Pade! Doktori ga pregledaše i videše. „Ko ti je dao ovaj kolač?“ „Dala mi majka“. I onda – što god činiš, sebi činiš – izgubi sina! Ona se obesi i ode u pakao, u večitu tamu dole. Što god činiš, sebi činiš! Vidiš li?!
Sve što govorimo – ima Angel koji sve piše. Sve što govorimo, izaći će na videlo. Ništa nema sakriveno što se neće videti tamo. Stani, pomisli: Gospod zna, koji je stvorio um da ne zna, koji je stvorio oko da ne vidi, koji je stvorio uvo da ne čuje, koji je stvorio srce… Jezik je glasonoša a usta su vrata. Što leži na srcu, to na usta teži. Jezik je glasonoša samo, on svedoči šta je na duši. Kome crkva nije… nije mu ni Bog otac, kome nije Bog otac… ko crkvu ne voli, toga ni Bog ne voli; Bogu se ne moli, Boga huli, Bog ga ruši. Mi smo živa Crkva Hristova. Ako se pokajemo- dolazi Bog, ako ne- ne dolazi. Ko ne jede telo Hristovo i ne pije (krv) neće da se spasi.
.
Starac Gavrilo – U Susret Carstvu Nebeskom
. . .
Poštovana Marta
Postoji predanje da je Presveta Bogorodica blagoslovila ikonopis Sv.ap.Luke koji je prvi živopisao Nju sa Bogomladencem. Znači samim tim on je prvi ikonopisac. Tako da svuda od najranijih dana imate ikone, od kojih su neke čudotvorne. Nisam ni mislio ovo što ste mi Vi pokušali da objasnite, ali samo poštovanje statua ili kipova, osim ovog slučaja koji sam ja naveo u ranoj hrišćanskoj tradiciji nije poznato, ili ja nisam naišao na te dokumente, već imate veliki broj svedočenja o poštovanju ikona. Npr.Nerukotoreni lik Gospodnji – znači ne Torinska plaštanica, već lik Gospoda koji je bio otisnut na platnu a poklon Caru Avgaru od strane Spasitelja, vekovima se čuvao u Edesi, danšnja Turska, a zatim u Carigradu. Veliki broj poklonika je dolazio sa zapada da vidi tu svetinju. 1204 godine kada su “braća“ krstaši u pohodu ka Svetoj Zemlji uzgred opljačkali i opustošili Carigrad, Konstantinopolj, pored velikog broja ničim izazvanog ubijanja i drugih zverstava uzeli su i veliki broj relikvija pa i ovu veliku svetinju i ukrcali na svoje ladje. Predanje kaže da je ladja potonula koja je nosila ovu relikviju. Slično se desilo i sa ladjom u koju su ukrcali časnu trpezu iz crkve Sv.Sofije, najveće pravoslavne crkve, jedne od sedam svetskih čuda. Na mestu potonuć sa dna je isticalo cudotvorn sveto miro kojim je obeleženo mesto gde se svetinja nalazila, na dnu mora. Mošti Sv.Jovana Zlatoustog, Sv.Grigorija Bogoslova takodje su prenete u Rim, kao plen, i mnoge druge, npr.Sv.Isidora, sa ostrva Hios, nalaze se u crkvi Sv.Marka u Veneciji. I dan danas Venecija ima muzej gde su pohranjene svetinje i dragocenosti iz tog “slučajnog pohoda“. Da ne zaboravim i mučenike man.Zograf na Svetoj Gori. O tome možete takodje da nadjete na internetu. Inače proizvodnju zlata koju je Vizantija imala Carska Rusija je tek dostigla u 19 veku. Udaljavanjem od pravoslavlja, rk polako gubi vezu sa ikonopoštovanjem, a to se može lepo videti u stavovima protestanata koji su se pojavili kao reakcija na RK, znači svoje postoja protestanti duguju zapadnoj tradiciji a ne pravoslavnoj mada Vi tu pokušavate da nadjete vezu, a dana protestantizam postoji sa mnogim svojim varijacijama koje su dovele do pojave velikog broja pseudohrišćanskih sekti.
Tačno je da se krštenje obavlja pogružavanjem, po našoj slabosti i kod nas pravoslavnih pojavilo se oblivanje vodom s tim što se insistira na tome da se poštuju kanoni . Mislim da ste vi takodje dobro upoznati da postoje ranohrišćanske bazilike sa baptizerijumima, mestima u obliku krsta za krštenje ozidanih na podovima crkava, tako da ovo što govorite o subotarima teško da mogu da poverujem da je iskreno, s obzriom na vaša prethodna pisma i znanja o hrišćanstvu.
Što se tiče ispovedanja Svetog Duha u Pravoslavnom Simvolu Vere toga toliko na internetu ima da možete sami to da pronadjete.
Svako dobro
S obzirom da nisam teolog, već običan inženjer koji pokušava da se upodobi Carstva Nebeskog živeći ovde na zemlji, a na pojave u životu uglavnom gledam kroz uzročno posledične odnose pokušaću da dam komentar Marti o osnovnim razlikama između rimokatoličanstva i pravoslavlja. Sveti Nikolaj Srpski na jednom mestu kaže (parafraziram) “ od različitog doživljaja Boga proističu sve druge razlike među ljudima, različiti doživljaji greha, braka, raja, pakla…“ Znači naša vera više nego bilo šta drugo oblikuje našu ličnost, a kada kažem vera, misli na sveukupni zbir verovanja. Moji prethodnici ovde navedoše veliki broj da tako kažem tehničkih razlika, ali još bitnije je kako te razlike utiču na formiranje naše ličnosti i oblikovanje naše duhovnosti. Moje viđenje strašnog suda je da je ono nemerljivo, nikakva fizička veličina, a tu mislim novac, vreme, učestalost molitvi… neće presuđivati, nego ili će Hristos prepoznati Sebe u nama, ili neće. Ceo život nam je dat da se neprestanom borbom upodobljavamo liku Božije, post, molitva, držanje srca u pobuđenom stanju, jačanje saosećajnosti, smirenoumlja, dobrote, sticanje mudrosti i bogobojažljivosti, odricanje od strasti (za mene ubedljivo najteži segment ove priče), hrabrost i istrajanje u veri, sveukupni asketizam, sve je to način na koji se upodobljavamo lika Božijeg, ali i to samo u okviru sveukupnog bitisanja u Crkvi i svetotajinskim življenjem, jer sve što čovek čini nije ništa bez Božije blagodati. „Bez mene ne možete ništa činiti“. Reći ćeš da sve ovo postoji i u RKC, ali nećeš biti u pravu , a navešću nekoliko primera. Čistilište, draga Marta ne postoji nikakvo čistilište, čistilište je demonska obmana koja umrtvljuje našu savest i podilazi našoj lenjosti. Zamisli da je potrebno da se odrekneš nečega što ti je priraslo za srce, a uviđaš da ti je to na putu spasenja prepreka, ideja o čistilištu je idealna samoobmana da ćeš i bez tog odricanja i truda ipak nekako dospeti Carstva Nebeskog, jer na kraju krajeva svakako moraš ići u čistilište. Zatim kažeš da se u čistilištu boravi neko vreme, ali vreme je fizička kategorija, a večnost duhovna.
nastaviće se…
Ovi komentari (koje sa zadovoljstvom čitam i naučim ponešto ) me podsetiše na onu poslovicu : pekle se dve ribe na istoj vatri a jedna drugoj nisu verovale :)
Tako je Vojsije,ja ne vjerujem vašim ribicama, al ne vjerujem da ću se peći na vatri jer se trudim slijediti Isusa u srcu. Gorane,čistilište nije demonsko,ono postoji,mnoge duše dolaze po pomoć u viđenjima za molitve,pisali su o tome mnogi sveci.Nisam ja Isus,on će po pravdi „smjestiti“ duše u njihove stanove.Pravedni Isus je i Milosrdni Isus (Vojsije ako te zanima,ukucaj Milosrdni Isus,Sv.Faustina Kowalska)čistilište nije predispozicija za lijenost,naprotiv,nada u Božje milosrđe koje je neizmjerno.Bože moj,po vašemu,jako će malo ljudi u raj,većina će u pakao,a iz čistilišta se uvijek izlazi u raj.S obzirom da sam među pravoslavcima ne namećem ništa al ne želim da se nas katolike toliko demonizira.
Dragane,nisam ja toliki znalac i teolog da sve znam,pogrešno ste mislili o meni,tek učim pa onda ovo Vaše :“ Mislim da ste vi takodje dobro upoznati da postoje ranohrišćanske bazilike sa baptizerijumima, mestima u obliku krsta za krštenje ozidanih na podovima crkava, tako da ovo što govorite o subotarima teško da mogu da poverujem da je iskreno, s obzriom na vaša prethodna pisma i znanja o hrišćanstvu. „-možda nisam shvatila,al cijelo vrijeme sam iskrena.
I pomalo mi je žao da se više ispričavam ovome i onome za nešto što nisam ni kriva,kao npr.Kandilu a ne vidim povratni odgovor,i ne mora,to samo znači da je jedna strana,tj. moja dobronamjerna.Meni je dosadilo slušati kako smo mi rimokatolici stalno sa nekim demonima. Blago Vama,raj će biti samo sa pravoslavcima-to neće sigurno biti tako! Bog je milosrdan i pun dobrote,gleda na srce i na nakane srca. Ljudi moji,eto Vama vaša vjera,ne znam imam osećaj da je kao i politika.
Vojsije za tebe :) +
Nemojte misliti da sam se zaneo. NE! Ja sam namerno hteo da objasnim kako je sasvim prirodno, osobito u naše vreme, postavljati pitanje o putu spasenja, ili o putu u Carstvo Nebesko. I ja sam uveren, ako bi se sad Gospod pojavio medju nama, da bi svi koji traže trajno dobro, i koji vide kako današnji duh, današnje učenje, sadašnji poreci protivreče jedan drugom. Svi bi se oni jednoglasno obratili Gospodu sa pitanjem: Gospode, šta da činimo da bismo nasledili večni život? Šta da činimo da bismo se spasli? Ali braćo, Gospod je juče i danas isti i vavek (Jevr. 13,18).
Onda kad mu je Jevrejin postavio ovo pitanje, On mu je rekao da odgovor traži u zakonu: u zakonu šta je napisano, kako čitaš? Danas bi On hrišćaninu bez sumnje zapovedio da se obrati svetom Evandjelju, uopšte novozavetnom učenju ili Crkvi Božjoj, i zapitao bi ga šta se ovde sadrži, kako razumeš? Obrativši pažnju Jevrejina na zakon, Gospod je očigledno hteo da mu napomene: nemaš potrebe da pitaš, put spasenja propisan je radi toga i dat da te vodi ka spasenju. Spas je u zakonu, tvori tako, i spasićeš se.
Slicno ovome treba reći i hrišćanima koje kolebaju naletele sumnje: nemate potrebe da pitate, hrišćanstvo i jeste jedinstveni put spasenja. Budite pravi Hrišćani i spasićete se. Radi toga je sveta Crkva, radi toga su dogmati i zapovesti, radi toga svete tajne, postovi, bdenja, molitve, osvećenja i tako dalje. Sve to ili sve što drži Crkva, jeste istinski put spasenja. Ko od srca primi i usrdno ispunjava sve što crkva zapoveda, taj je na putu spasenja. Zato, ako je sve ovo u nama, nema mesta pitati nego treba Boga proslavljati; ne tražiti gde je spasenje, ne primati ga gotovo, jer je ono pred nama i okružava nas; svom snagom odavati slavu, čast i poklonjenje Bogu, koji nas spasava u svetoj Crkvi Svojoj. Šta treba da činimo? Sve to poštovati i nepokolebljivo držati sva učenja, zakone i uredbe svete Crkve, ne slušajući prazna umovanja novomoderne filozofije, koja teži da sve razori ne zidajući ništa.
Sveti Teofan Zatvornik
Valjda će svi propasti,od protestanata,katolika,muslimana,židova.Ja ne vjerujem u takvoga Isusa,Krvoločnog koji će sve pobiti jer nisu bili pravoslavni.Ne razumijem kako uvijek osuda.Katolicizam poštiva druge i nikada nije govorio da će ovaj ili onaj propasti nego da je Isus Spasitelj Svijeta.Neda mi se više dijalogizirati monolog.
Za redakciju bloga-ne tražim odgovor-nego na promišljanje-jest Bašta mjesto raznovrsnog cvijeća kako rekoste-al kako možete staviti na ovaj portal duhovno i bludno fuj.Otvorih ono,nisam se ni trudila zapamtiti,o ženskom i muškom doživljaju susreta,ja mislila nešto romantično,a ono bludne scene,fuj!!!I zbog vas sam zgriješila što sam i trenutno gledala u to.Stavite bar natpis bludno.Možda to nekima zvuči smiješno,al je jadno sirovo i primitivno,obezvrjeđuje i ženu i brak.Ne ide skupa duhovno i takvog sadržaja na isti portal.
:) Pa ako mi se zamjeri iskrenost,briga me.Mogao vam je to reći i netko od vaših velikih duhovnjaka,pa nije.Njihovo je Kraljevstvo Nebesko.Samo njihovo.
Kandilo hvala.Poštivam tuđe,svoje neću pljunuti i pozdravljam. Evo i vama :) +
Za one kojima neće smetati i ako pokoji katolik otvori,ili pokoji Vojsije ili tek radoznali…Je li ‘tvoj’ Isus ljut… ili milosrdan!
Ako nije milosrdan onda mora da se radi o nekakvoj krivoj slici Isusa…
ISUS JE MILOSRDAN…
A što s grijesima?
Nema grijeha kojeg Bog ne može oprostiti.
Samo jedan grijeh ne oprašta. Koji?
– Onaj za kojeg se čovjek ne kaje…
pa kako će ga onda i oprostit…
Kaže netko slikovito da kad jednom ispovijedimo naše grijehe Bog ih ‘prebaci preko ramena’ i više ih ne gleda…
pa eto … nemoj ni ti…
Pouzdaj se u Božje milosrđe.
UZDAJ SE u Njega!
dalje ovdje na linku o Milosrdnom Bogu i objavi Svetoj Faustini (sam Isus traži prinos naših molitava za duše u čistilištu u devetnici koju je dao da molimo)
http://sakramenti.blogspot.com/2010/01/milosrdni-isus_5033.html
http://www.youtube.com/watch?v=jnxexX4-uOA
Nauči me Isuse ljubiti tvojom ljubavlju- nikog ne osuditi-kako si činio ti…
http://www.youtube.com/watch?v=cMuw8cNwNdg&feature=endscreen&NR=1
Amen.