Velibor Mihić
.
PUCANJ POLJUPCA
KRV TREŠNJE
.
Htela je da joj
molim
tražila da joj
dvorim
sve cvetove
sve svetove
reči reči reči
a ja sam želeo
samo
da joj bez glasa
tepam
potamo se
.
U ćutnji
lednoj
ljubavi čednoj
da joj uzmem usne
i rukom
vrelom
da zagrejem njeno
formalno srce
al ona nije htela
nije želela nije
umela
mene
već moje
reči reči reči
.
I ja počeh da joj
sipam
velike srednje male
reči reči reči
i ona se topila
ko grudva snega
vrelo sunčanje
ta gospođica
Etiketa
.
I prestah ah ah
da je volim
i poželeh
trešnje
u trenu
.
Nekom će zamirisati
novo proleće
pucanj poljupca
krv trešnje
moja ljubav
bez adrese
oOo