Dragana Rajblović

 

Pešačenje i put od granice Makedonije do granice Madjarske kroz celu Srbiju za 33 dana – 700 km pešače Ivan Strahinić i prijatelji

Pešačka avantura od 700 km obilaska Srbije za 33 dana. Istraživanje i slikanje prirode Srbije uz pravljenje emisije, svojevrsnog Natural Relity Show dogadjaja – šta će se dešavati savremenim nomadima na putu kroz Srbiju

Jesam navikla da šetam po prirodi penjući se na planine ili po stenama, ali da pešačim dolinama 33 dana uzastopno prelazeći svaki dan 25-30 kilometara,  gde će dobar deo biti i asfaltni put :/… nisam navikla!

Glavni inicijator, organizator i učesnik je Ivan Strahinić. Sa svojim kolegama Milanom i Zozom isplanirao je ovaj trek, a plan je da se pređe cela Srbija od juga do severa peške u nadi da će svi izdržati ovu skoro sedamstokilometarsku stazu, iako ni jedan od njih nije ni sportista, ni rekreativac i nemaju prethodnog iskustva sa ovakvom avanturom. Međutim, sva trojica su ubeđena da ja imam iskustva, pa je broj aktera porastao na četiri.

Moja uloga je da se potrudim kako znam i umem da niko od njih ne posustane, odustane i slično! Što znači da sam zadužena za „dobru atmosferu“  kako kažu.  A mene niko ne pita da li ću ja možda posustati  :)

Nema veze, umisliću da sam žena Aleksandra Makedonskog i kao idemo da tražimo kraj sveta, ali moramo peške jer su nam konje ukrali Baktrijanci.

Kako bilo, trudiću se maksimalno da, gde god možemo, izbegnemo asfalt i koristimo pešačke staze kroz brdašca, šume, livade i slično. Nadam se samo da ću izdržati da ih ne navučem preko nekih krševitih terena jer mi to sigurno neće oprostiti. A o gustim šumama i neraskrčenim stazama ne smem ni da pomislim jer mi nisu dali ni mačetu da ponesem :(

Ova avantura startuje nedaleko od Bosilegrada ili tačnije istočno od planine Dukat. Nisam do sada videla te krajeve naše zemlje i tim pre biće mi zanimljivije. Dok mi pešačimo (gudurama), drugi Ivan (peti akter) će džipom prevoziti stvari, asfaltnim putem i čekati nas u mestu koje je određeno da prespavamo. Nekada će to biti privatan smeštaj, a nekada planinarski dom.

Nosimo šatore, iako momci do sada nisu koristili ovu vrstu smeštaja, možda će im se osladiti kao što je to meni. Za sebe znam da ću se uvek truditi da izbegnem spavanje među zidovima i lepo se naspavam u šatoru. Kako će to oni podneti, pisaću u narednim izveštajima. Za sada su vrlo rezervisani kada im se spomene šator :)

Takođe, cilj ovog treka je i promocija prirodnih lepota naše zemlje. U tome su sva četvorica profesionalci, a njihove biografije i projekti koji stoje iza njih se mogu pročitati na sajtu www.33dana.rs

Na istom sajtu će biti više detalja o našoj ruti.  Ivan će redovno ažurirati i slati izveštaje gde smo i kako napredujemo, dok ću ja to činiti na Bašti Blakana. Biće i mnogo lepih fotografija, a uradiće se i putopisni serijal od desetak epizoda. Možda ću i ja naučiti kako se valjano snima i fotografiše :)

Sve u svemu, spremila sam obuću pa put pod noge!

Nadam se da ćemo ovu avanturu svi izgurati do kraja!