Izreke i Citati
Čovek invalid i bogalj koji je mislio i radio drugačije i postigao nemoguće
Malu seosku školu grejala je starinska, trbušasta gvozdena peć na ugalj. Jednog su dečaka zadužili da rano svakog jutra dođe u školu naložiti vatru kako bi se učionica zagrejala pre dolaska učitelja i ostalih učenika.
Jednoga su jutra našli školu u plamenu. Onesveštenog su dečaka izvukli iz vatre više mrtvog nego živog. Na donjem delu tela imao je teške opekotine pa su ga odvezli u obližnju bolnicu.
Na pola pri svesti ležeći na postelji, dečak je jedva mogao čuti šta su govorili doktor i njegova majka. Doktor je majci rekao da će joj sin sigurno umreti što je zapravo najbolje za njega jer je u vatri gotovo potpuno nestao donji deo tela.
No, hrabri dečak nije želeo umreti. Odlučio je da da preživi.
I zaista, na zaprepaštenje doktora, preživeo je. Kad je prošla smrtna opasnost, ponovo je čuo razgovor majke i doktora. Majci je rečeno da bi možda bilo bolje da je dečak umro, jer kako mu je vatra gotovo sasvim uništila mišićno tkivo na donjem delu tela, biće osuđen na život bogalja, koji se više nikada neće moći služiti nogama.
Opet je hrabri dečak odlučio. On neće biti bogalj.
On će prohodati. No, na nesreću, od struka naniže nije ništa osećao. Njegove su tanke nožice samo beživotno visile.
Konačno je otpušten iz bolnice. Majka mu je svakog dana masirala noge, ali on ih uopšte nije osećao niti je mogao njima upravljati. Ipak, njegova odlučnost da prohoda nije slabila.
Kad nije ležao, bio je u invalidskim kolicima.
Jednog sunčanog dana majka ga je odvezla u vrt na svež vazduh. Ovaj put, umesto da kao i obično samo sedi, bacio se iz kolica. Počeo je puzati po travi, vukući noge za sobom.
Uspeo se dovući do bele ograde koja je uokvirivala imanje. Uz velike napore uspo se uspraviti uz ogradu.
Malo-pomalo počeo se vući duž ograde, odlučan da prohoda. Otada je to činio svaki dan, pa se vremenom uz ivicu ograde napravila staza. Najviše od svega želeo je u svojim nogama probuditi život.
Konačno je zahvaljujući redovnoj masaži, snažnoj volji i upornosti uspeo napre stati na noge, a potom oprezno hodati, a onda i trčati.
Počeo je hodati u školu, potom trčati u školu, trčati iz čistog zadovoljstva. Posle se na fakultetu uspeo pridružiti atletskom timu.
A onda je taj mladić, koji nije trebao preživeti, koji nikada nije trebao prohodati, koji se nije smeo nadati da će ikad trčati, od koga su i doktori digli ruke – taj je isti hrabri mladić, dr. Glenn Cunningham, u Madison Square Gardenu oborio svetski rekord u trci na 1500 metara.