U kojim svečanim ili poslovnim prilikama i kako unajmiti gudački kvartet i lepu muziku

Aleksandra Popovic

Gde i kako iznajmiti gudački kvartet za vaš dogadjaj, proslavu, priredbu, slavlje i šta se svira na sahranama, balovima i koktelima

Nedavno je „Cudesni gudacki kvartet“ (Wonder string quartet) unajmljen da svira ceremoniju vencanja. Klijent je uspesan poslovan covek i strucnjak u svojoj oblasti. Nakon sto smo se dogovorili oko satnice, mesta sviranja, honorara, usledila su cuvena pitanja:

”Vi ste kvartet? A koliko vas ima? ”

”Koliko vam je onda stolica potrebno?”

”Zasto vam je potreban suncobran? Pa necete se istopiti od malo sunca?” (”Instrumenti su vrlo osetljivi na atmosferske prilike”) ,

”Da li mozete da budete obucene tako i tako?” (”Ne, ne nosimo duboki dekolte i kratke suknje”) ,

”Da li imate na repertoaru nesto od Zeljka Joksimovica?”

Ovo poslednje nateralo me je da napisem ovaj tekst.

Klijentela koja unajmljuje kvartet za razne prilike je veoma raznovrsna. Ima onih koji tacno znaju sta zele i zasto unajmljuju bas ovakvu vrstu muzike i sa njima je divno saradjivati. Ima onih koji nista ne znaju o tome ili vrlo malo, a to i priznaju, i rado se prepustaju sugestijama. Sa njima je saradnja takodje divna. A ima onih koji nemaju pojma ali misle da su mnogo pametni. Oni su najgori. To su oni koji prilikom izvodjenja najlepsih i najpoznatijih kompozicija pitaju: ”A jel’ moze nesto brze i poznatije?” Na primer nesto od Bitlsa?”

S toga mislim da nije lose informisati ljude koja vrsta muzike se kada svira.

Da bih objasnila otkuda gudacki kvartet u obredima vencanja i sahrana, moram prvo da se osvrnem na bitnu razliku izmedju pravoslavne i katolicke crkve po pitanju muzike. Katolicka crkva u svojim obredima dozvoljava instrumentalnu kao i polifonu muziku (muziku sastavljenu od dva ili vise melodicnih glasova). Obredi u katolickim crkvama se izvode uz pomoc orgulja. Ako nema orgulja ili je vencanje na otvorenom, unajmljuje se najcesce gudacki kvartet ili neki drugi ansambl. Sto se tice repertoara za vencanja, to su uglavnom kompozicije duhovnog i svecanog karaktera, delovi misa, kantata, oratorijuma, himne, arije, kanoni i dr. Kompozicije su najcesce pisane za orgulje, trubu, ili gudace.

Na repertoaru su uglavnom „Canon in D“ – Pachelbel, „Air“ – J. S. Bach, „Ave Maria“ – Bach/Gounod ili Schubert, „Trumpet tune“ – Purcell, „Trumpet voluntary“ – Stanley, „Jesu of joy of man’s desiring“ – Bach, „Here comes the bride“ (Kada mlada dolazi) – Wagner , „Wedding march“ – Mendhelsson (svira se kada se ceremonija zavrsi), „Winter“ – Vivaldi, „Meditation“ – Masne, i mnoge druge kompozicije.

Na sahranama se sviraju i neke od ovih kompozicija kao i mnoge himna.

Za raliku od katolicke crkve, pravoslavna crkva ne dozvoljava koriscenje instrumenata pri crkvenim obredima vec samo jednoglasnu, vokalnu muziku koja obezbedjuje jednostavnost i cistotu bez culnih elemenata. Obicaj da se kvartet iznajmljuje za vencanja i na ovim prostorima dosao je sa Zapada. Cest je slucaj da je neko od mladenaca rimokatolicke vere, pa zeli da prilikom ceremonije gradjanskog vencanja ima gudacki kvartet koji izvodi standardni repertoar katolickih vencanja. Sve cesce ljudi unajmljuju kvartet u delu ceremonije izmedju crkvenog i gradjanskog vencanja dok gosti pristizu.

Ono sto je najlepse je kada mladenci unajme kvartet za prvi svadbeni ples, obicno valcer ili neki tango. Moderni mladenci vole da kvartet svira rok i pop repertoar, ali ako mene pitate uvek sam za ono sto je elegantno i romanticno, ”classy”: malo arija, poneka napolitanska pesma, filmska muzika (valcer iz filma Amarkord), obavezno tango, malo evergreena, light jazz, „What a wonderful world“, „Strangers in the night“, „Besame mucho“, latino zvuk „Devojke sa Ipaneme“, sampanjac i ugodjaj je potpun.

Gudacki kvartet se iznajmljuje i za razne druge prilike; koktele, balove, postavke izlozbi, otvaranja manifestacija i objekata, koncerte, festivale, i mnoge druge. Interesantno je recimo, bilo na balu u Italijanskoj ambasadi kada smo unajmljene da sviramo samo valcere i tango. Diplomate su bile na visini zadatka – predivne toalete i odela, besprekorno vladanje igrom, poznavanje muzickih dela, kao nekad na dvorovima.

U najvecem broju slucaja gudacki kvartet se unajmljuje za koktele. To je i idealno resenje za ovakvu vrstu zabave, jer je muzika diskretna i nenametljiva te ljudi mogu da normalno razgovaraju a pri tom i uzivaju u muzici. Stranci su uvek sjajni, pazljivo slusaju, prepoznaju kompozicije, zapevaju, zaigraju, a nakon svirke dodju da nam cestitaju i pohvale nas tako da je pravo zadovoljstvo svirati u tim situacijama. Nasi ljudi pak, verovatno imaju strah od nepoznatog pa se uvek drze po strani, drveni su, prodju bez reci, osmeha pored nas, ne umeju da uzivaju u ovoj vrsti muzike. Nadam se da ce oni mozda procitati ovaj tekst. Naravno, nisu svi takvi.

Jedan od meni veoma dragih momenata je bio kada je Cudesni gudacki kvartet svirao manifestaciju „Beogradizacija Beograda“ u centru grada u Knez Mihajlovoj. Dok smo svirale „Libertango“ Astora Pjacole, iz gomile se izdvojio par stranaca i na vrelom beogradskom asfaltu strasno odigirao tango.

Gudacki kvartet koji se bavi ovom vrstom posla, treba da ima raznovrstan repertoar. A „Wonder gudacki kvartet“ to svakako ima. Osim klasike, na repertoaru su tango, latino, jazz, evergreen, pop, rock, filmska muzika, etno (world), i ono na sta smo posebno ponosni autorski materijal. To su uglavnom kompozicije koje su pisali srpski kompozitori – Aleksandar Gajic www.aleksandargajic.com, Milos Simic, Ceca Savic, Aleksandra Vrebalov, ali ima i stranih autora kao sto je npr. Lev Ljova Zurbin www.ljova.com .

U najavi je koncert na kojem ce biti izvedene ove kompozicije.

www.wonderstringquartet.com

www.sandrapopovic.com (uskoro)

. . .