Konstantin
Koja će snaga pobediti na izborima za parlament u Srbiji
Pitate se ko će pobediti, dal da se pakujete i spremate ratne zalihe ili da pripremate slavljeničko prase?
Odgovor je barem lak. Možete da budete pronicljiv analitičar i istoričar, ili da lepo uzmete istraživanje javnog mnenja, udjete u kuloarske analize i kombinacije po kafanama, pročitate malo političkih magazina i procenite ko koliko preteruje. Uz to raspitate se kod američkog, britanskog, ruskog i nemačkog ambasadora, pronjuškate ko je kratak sa parama i u dugovima od političara. I saznaćete sve što vas interesuje i pre izbora. Znaćete ko će sa više ili manje nameštanja uzeti vlast u Srbiji za naredne 4 godine. Svima je već sve vidljivo iako je dve trećine Srbije slepo kod očiju već decenijama.
Potpuno je izvesno da je državna mašinerija demokrata jedne partije uzela ogroman državni novac i uložila ga u kampanju da bi ostala na vlasti. Uložili su i u Ujedinjene regione, veštačku partiju lokalnih kabadahija sa ciljem da se oslabi narodnjačka opozicija. Posebno je fascinantno kako Ujedinjeni regioni u kampanji bez stida nude biračima sve ono što su im dok je Dinkić bio na vlasti ukidali i uzimali. Vidi se da se vlast služi svim nedozvoljenim i po nama nemoralnim metodama. Kada ni to nije bilo dovoljno, počeli su sa neprincipijelnom kampanjom protiv opozicija i na kraju krajeva i da hapse sve opozicione finansijere koje su mogli. Uz put su zakačili i Čedine finansijere i dilere, čisto da mu stave do znanja da mogu i njega u ćorku ako ne bude kooperativan i poželi da stvara nelogične koalicije sa radikalim i naprednjacima, kao što to sada čini sa SPO izgubljenim dušama. Vrlo je verovatno da će DS platiti koliko treba socijalistima i SPS-u, kao što su to učinili i na prošlim izborima, kada je Dačić pogazio reč i izdao Nikolića, te prešao kod firmadžija iz DS-a iako je imao dogovor sa Tomom ikolićem o koaliciji.
Iako će opozicija SNS, DSS i SRS imati dobar rezultat i pored sve anti propagande, to im neće biti dovoljno da formiraju vladu. Iako se spinuje i guraju Dveri iz jednog centra moći, i njima će biti krajnje teško da predju cenzus. A strategija kreatora izborne kampanje pozicije je da ima niz stranaka satelita koje će oslabiti Nikolića i naprednjake a koje su na državnim jaslama i gravitiraju oko DS-a. S druge strane šanse Tome Nikolića, Vučića i naprednjaka da preuzme vlast u parlamentu su male iako će sa koalicionim partnerima počistiti demokrate iz dobrog dela opština po Srbiji. Jedini način da to uradi i na republičkom nivou je da odreši kesu i bukvalno kupi SPS i još neku parlamentarnu stranku. Medjutim, pare su kod DS-a a i Evropa besomučno gura samo leve i socijalističke partije u Srbiji, pokušavajući da na taj način uguše srpsku nacionalnu i religioznu svest i lakše nametnu svoje zamisli.
No, sve je ipak moguće, kao u fudbalu. Ako se Rusi ili Kinezi umešaju u srpska politička posla, pa malo plate a malo zaprete, ili amerikanci i evropljani požele da malo disciplinuju DS u opoziciji, pa ih puste niz vodu. No, sumnjam u takav ishod, iako je Nikolić sebe i svoju partiju nudio svima, na kraju će biti kao promiskuitetna devojka koja je bila popularna i voljena ali na kraju niko neće da je ženi. Ipak, iako Djilas dobija Beograd zbog sindroma beogradizacije Srbije i lakomih i potkupljivih beogradjana, po drugim opštinama će naprednjaci praviti karambol i utvrdjivati svoju glasačku i finansijsku bazu. Nadam se da će ovi izbori biti kraj nekih marginalnih i ofucanih partija i njihovih lidera.
Tako da ovaj tekst nije o tome koja politička partija će uzeti vlast i sve ono što vlast nosi sa sobom u miraz u Srbiji, već kakve nas idejne snage vode u lepšu budućnost. Prvo, kao moto cele priče moram da iznesem zaključak celog mog pisanja:
„Pobediće ona snaga koju Srbija zaslužuje. Tako je već decenijama i vekovima, ako ćemo pošteno“.
Svi mi zaslužujemo vlast po meri našeg poštenja, morala i naših dobrih dela. To mi nikako nije ulazilo u glavu do jednog momenta kada sam shvatio i ugledao svetlost saznjanja. Gospod Bog je pravedan. Nije kao srpske sudije i ministarstvo pravde. I svima nama daje po meri zaslužene pravde. To što sam ja mišljenja da sam pravedniji, lepši i bolji od mojih sugradjana, ili to što mi mislimo da smo bolji, lepši i pravedniji od drugih naroda, ništa ne menja u Njegovim očima a posebno ne u odlukama. On nas ceni kao celinu, jedan narod i jednu zemlju, na jednoj teritoriji, i daje nam ono što zaslužujemo, pa i partiju koja će pobediti na izborima. Ako mislite da On nije u pravu, ne mogu vam pomoći u vašim anarho liberalnim i ateističkim stremljenjima, to jeste tako. Nama kao i drugima, svakome se pošteno da ono što zaslužuje.
To sam shvatio kada sam malo listao istoriju i uporedjivao druge zemlje sa Srbijom. Molio sam se da nas Gospod pogleda i da nam neku pošteniju, pametniju i mudriju elitu i političare, koji će imati energiju, znanje, viziju da od ove divne zemlje i ovih potencijalno sposobnih ljudi naprave regionalnog lidera i zemlju dobrote i prosperiteta. Molio sam se ali ništa. Uporedjivao sam radne, verske, gastronomske, psihološke, govorne, komunikativne, medicinske, moralne, porodične osobine okolnih zemalja i nas samih. I uvideh svetlost, otvori mi se saznanje. To smo i takvi smo kakvi jesmo. Što sejemo to i žanjemo. Ako lažemo, varamo, nismo pouzdani, krademo, ako smo promiskuitetni, ako ubijamo nerodjenu decu, ako smo lenji, pogani na jeziku, psujemo i vredjamo, ogovaramo i mrzimo, ne idemo u Crkvu i Bogu se ne molimo, pa i ne zaslužujemo bolje. Božija pravda je u tom smislu neumoljiva, jer je Njegov zakon iznad prirodnih zakona o kojima nas u školi uče da su apsolutni. A zamislite samo koliko je tek Božja pravda apsolutna i zaslužena, mnogo više od prirodnih zakona.
Zato ćemo na stranačkim izborima u Srbiji godine 2012-e izabrati one koje zaslužujemo. Lično mislim da ne zaslužujemo na vlasti ni jednog političara od svih onih koje sam upoznao do sada i video na malim ekranima. Mislim a i pisao sam o tome da su većina njih loši i opasni ljudi, skloni svakojakim lopovlucima i prevarama, da su veliki demagozi i opsenari, da ne žele dobro nikome do li sebi i svojoj sujeti. Tako mislim poučen dosadašnjim iskustvom i političkim životom u Srbiji, koja se besomučno pljačka zadnjih 30-ak godina. Osećam se malo kao taoc svega toga, ali i to je moja umišljenost, i meni Gospod daje pravedno po delima mojim. Da sam bolji i čestitiji i meni bi bilo bolje u životu. I možda ne bi ni živeo u Srbiji.
Zato nam neće biti nešto bolje. Jer se nismo popravili kao ljudi, kao pojedinci, kao vernici, kao narod i država. Samo smo postali gori i bahatiji. I zašto onda očekivati da nam bude bolje, po kom osnovu?
Teško mi je to bilo da priznam samom sebi. Jer i na mene se odnosi.
. . .
Bože pravde – Srpska himna
U ogromnoj si zabludi za Dveri,poseti njihov sajt,procitaj njihovu politiku,njihove tekstove i dela,pa zatim konstatuj da li ih neko ,,gura“ ili ne. Ako je iko normalan na danasnjoj politickoj sceni,onda je to pokret Dveri. Muka mi je svih politicara i stranaka,na izbore nikad nisam isao(osim za ustav 2006te),ali ovoga puta konacno imam za koga da glasam! Za preporod Srbije,i za jedno bolje sutra,i za ljude koji znaju da iskoriste svetsku turbulenciju,a ne za one koji se klanjaju vec raspalom zapadu. Toliko od mene. Valjda ce i ovde neko obrisati moj komentar kao na drugim sajtovima,al to je njihov obraz i karakter.
Dveri? O, da, pročitao sam ih odavno :-)
Oni su pokret sa ambicijom da postanu politika partija. Imao sam simpatija prema njima u početku, medjutim kako je kampanja za izbore dolazila blizu, tako se i njihov govor sve više ostrašćivao i postajao rezak, drzak i osvetoljubiv.
Da, baš na njihovom sajtu ćete naći niz ljutitih i ogorčenih tekstova prema EU, svetu, domaćim „izdajnicima“ koji blage veze sa mozgom nemaju.
Meni takvi političari ne trebaju. Mržnja radja mržnju. Zato ne volim SPS, SPO i SRS koji su nas uterali u niz balkanskih ratova, zato ne volim DS, DSS, LDP jer su pokrali sve što su mogli a nisu hteli da poprave stanje u zemlji, a ne volim ni SNS jer su sve po malo od svih ostalih.
Da su Dveri strpljivije i makar nalik na predratni bogomoljački pokret Svetog Nikolaja Velimirovića, da narod popravljaju odozdo, bili bi moji favoriti. Ali, zaneli su se velikim političkim idejama preokreta, hoće brz rezultat na konvencionalan način, i brzo će postati drugi SPO. Daj Bože da im se to ne desi, Srbiji treba Demohrišćanska partija i ideja. Ovi izbori su šansa Dverima da odu unazad i nadju pravog sebe. Za sada su isti ko i ostali. Par teza „porodica, dom, zemlja … “ ništa ne znače u praksi.
Dok god budemo birali nekog da nas vodi zavrsavacemo do guse u onom u sta nas dovede . Kad shvatimo da vlast treba da bude samo nas servis i da moramo napraviti sistem kontrole onih na vlasti- mozda nam i bude bolje .
Upravo tako Vojsije, kada sazremo kao nacija da se bunimo i zviždimo kada i „naši“ kradu, onda ćemo postati zrelo demokratsko društvo.
Zamislite samo razočarenje one intelektualne gradjanske elite koja je verovala pre 2000-e godine u Dinkića, Čedu, Borisa, Mićunovića, Voju, Lečića, Nedu Arnerić, Bubala, Janjuševića, Kolesara, Vuka, Danu, i ostale prvoborce, koje je revolucija „pojela“ još za doručak :-)
A ne,na njihovom sajtu nema ni reci mrznje,nego iskrivljujete formulaciju reci. Mi koji cemo za njih glasati ne mrzimo nikoga,ali moramo videti kako stvari stoje,jer dosta je bilo pljuvanja po svemu sto je Srpsko,drugi narodi o sebi mogu govoriti sve lepo,samo mi Srbi moramo izigravati crne ovce. Inace oni nisu ni prosrpska,ni procrkvena,vec rodoljubiva i istinoljubiva organizacija mladih porodicnih ljudi koji zele dobro svojoj zemlji i svom narodu…
Vidite Vladimire, to je sve stvar mentaliteta, našeg. I kad se u grudi busamo a to ne zaslužujemo i kada se blatimo.
Moja preporuka Dverima je jednostavna, vratite se predratnom bogomoljačkom pokretu, menjajte mentalitet ljudi a ne „istim metodama“ popravljati Srbiju. Momci iz Dveri su ex studentski lideri, i nastavili su na isti način priču koju su efektnije odradili Djilas i Čeda i zauzeli vlasničku busiju nad srbijom.
Ne iskrivljujem njihove reči, čitam što je napisano i kako je napisano. „Stil, to je čovek“ napisao je davno jedan pametan čovek. A ne volim stil gde „dižeš sebe unizujući generalno i paušalno druge“. To i ja doduše radim sa svojiim pisanijama, ali ja i nisam neko ko je javna ličnost i koji vodi narod u svetlu ili neonsku budućnost.
U svakom slučaju, da me ne shvatite pogrešno, želim Dverima što bolji uspeh na izborima, bolje oni nego neki drugi, ali zadržavam visok stepen opreza prema njima.
Svaka cast na tekstu. Nema sta da se doda. To je to.
Takodje slazem se sa analizom g.Konstantina da promene kod nas nece doci preko glasanja i TV.
Konačno i ja imam ko će za mene da glasa :-)
Hvala Dragane, dragog li imena :-)
A mislio sam da sam potpuno sam. Usamljen. Idejno zalutao. I odbačen. Ipak, nije tako. Kako Sin Božiji reče: „Gde su dvoje tu sam i ja“.
Zdravo zovem se Stefan i iz Smedereva sam…Kada bih bilo moguce nikome da ne dam svoj glas to bih i u cinio….Svako obecava dok ne dodje na vlast,cim dodje sve gura samo sebi i u svoj dzep…Svi samo uzimaju za sebe,sto su od uvek radili a da samo pola daju narodu bilo bi mnogo bolje…Samo se Beograd gradi kao da je zasebna drzava,ovi,ostali kao da ne postoje….Treba da se stidite…Kukate kako mladi beze iz zemlje kako opada natalitet…Pa odakle da ljudi hrane decu,odakle kada nemaju ni za sebe da prezive???Nemaju radna meste gde ce da rade,logicno je da ce sve vise i vise njih otici…kao sto sam ja!!!
JA se trenutno nalazim u Parizu,i ne planiram da se vracam nije ni ovde mnogo bolj situacije ali moze da se radi i da se zaradi…Hvala pozdra
Stefanov komentar je problem Srbije. Imamo jednu samozadovoljnu prestoničku kliku koja se uvezala sa svim kapitalom koji je došao iz EU i iz domaćih izvora i svet je za sebe.
Oni su sebični, zadovoljni i bez milosrdja. Misle samo na sebe i svoju najužu okolinu. Neće da pomognu bratu ili rodjaku sa sela. Provincija je ostavljena sama sebi. I bedi, kako materijalnoj tako i ljudskoj. Jer, ono što se stvarno dešava po Srbiji i našoj provinciji je degradacija društva.
Većini ljudi u srbiji je promakla informacija u medijima, jer i ne znaju da prepoznaju formulaciju, da jugom Srbije vlada široka epidemija polnih bolesti. Da ne govorimo o abortusima. A polne bolesti se ne prenose kroz uzornu bračnu zajednicu i partnerstvo, već kroz promiskuitet.
I umesto da narod podučava stvarno boljem životu, mi imamo elitu kojoj ni do koga nije briga, do same sebe. Njima pare i vlast a nama obećanja.