Konstantin

 

Koja će snaga pobediti na izborima za parlament u Srbiji

 

Pitate se ko će pobediti, dal da se pakujete i spremate ratne zalihe ili da pripremate slavljeničko prase?

Odgovor je barem lak. Možete da budete pronicljiv analitičar i istoričar, ili da lepo uzmete istraživanje javnog mnenja, udjete u kuloarske analize i kombinacije po kafanama, pročitate malo političkih magazina i procenite ko koliko preteruje. Uz to raspitate se kod američkog, britanskog, ruskog i nemačkog ambasadora, pronjuškate ko je kratak sa parama i u dugovima od političara. I saznaćete sve što vas interesuje i pre izbora. Znaćete ko će sa više ili manje nameštanja uzeti vlast u Srbiji za naredne 4 godine. Svima je već sve vidljivo iako je dve trećine Srbije slepo kod očiju već decenijama.

Potpuno je izvesno da je državna mašinerija demokrata jedne partije uzela ogroman državni novac i uložila ga u kampanju da bi ostala na vlasti. Uložili su i u Ujedinjene regione, veštačku partiju lokalnih kabadahija sa ciljem da se oslabi narodnjačka opozicija. Posebno je fascinantno kako Ujedinjeni regioni u kampanji bez stida nude biračima sve ono što su im dok je Dinkić bio na vlasti ukidali i uzimali. Vidi se da se vlast služi svim nedozvoljenim i po nama nemoralnim metodama. Kada ni to nije bilo dovoljno, počeli su sa neprincipijelnom kampanjom protiv opozicija i na kraju krajeva i da hapse sve opozicione finansijere koje su mogli. Uz put su zakačili i Čedine finansijere i dilere, čisto da mu stave do znanja da mogu  i njega u ćorku ako ne bude kooperativan i poželi da stvara nelogične koalicije sa radikalim i naprednjacima, kao što to sada čini sa SPO izgubljenim dušama. Vrlo je verovatno da će DS platiti koliko treba socijalistima i SPS-u, kao što su to učinili i na prošlim izborima, kada je Dačić pogazio reč i izdao Nikolića, te prešao kod firmadžija iz DS-a iako je imao dogovor sa Tomom ikolićem o koaliciji.

Iako će opozicija SNS, DSS i SRS imati dobar rezultat i pored sve anti propagande, to im neće biti dovoljno da formiraju vladu. Iako se spinuje i guraju Dveri iz jednog centra moći, i njima će biti krajnje teško da predju cenzus. A strategija kreatora izborne kampanje pozicije je da ima niz stranaka satelita koje će oslabiti Nikolića i naprednjake a koje su na državnim jaslama i gravitiraju oko DS-a. S druge strane šanse Tome Nikolića, Vučića i naprednjaka da preuzme vlast u parlamentu su male iako će sa koalicionim partnerima počistiti demokrate iz dobrog dela opština po Srbiji. Jedini način da to uradi i na republičkom nivou je da odreši kesu i bukvalno kupi SPS i još neku parlamentarnu stranku. Medjutim, pare su kod DS-a a i Evropa besomučno gura samo leve i socijalističke partije u Srbiji, pokušavajući da na taj način uguše srpsku nacionalnu i religioznu svest i lakše nametnu svoje zamisli.

No, sve je ipak moguće, kao u fudbalu. Ako se Rusi ili Kinezi umešaju u srpska politička posla, pa malo plate a malo zaprete, ili amerikanci i evropljani požele da malo disciplinuju DS u opoziciji, pa ih puste niz vodu. No, sumnjam u takav ishod, iako je Nikolić sebe i svoju partiju nudio svima, na kraju će biti kao promiskuitetna devojka koja je bila popularna i voljena ali na kraju niko neće da je ženi. Ipak, iako Djilas dobija Beograd zbog sindroma beogradizacije Srbije i lakomih i potkupljivih beogradjana, po drugim opštinama će naprednjaci praviti karambol i utvrdjivati svoju glasačku i finansijsku bazu. Nadam se da će ovi izbori biti kraj nekih marginalnih i ofucanih partija i njihovih lidera.

Tako da ovaj tekst nije o tome koja politička partija će uzeti vlast i sve ono što vlast nosi sa sobom u miraz u Srbiji, već kakve nas idejne snage vode u lepšu budućnost. Prvo, kao moto cele priče moram da iznesem zaključak celog mog pisanja:

„Pobediće ona snaga koju Srbija zaslužuje. Tako je već decenijama i vekovima, ako ćemo pošteno“.

Svi mi zaslužujemo vlast po meri našeg poštenja, morala i naših dobrih dela. To mi nikako nije ulazilo u glavu do jednog momenta kada sam shvatio i ugledao svetlost saznjanja. Gospod Bog je pravedan. Nije kao srpske sudije i ministarstvo pravde. I svima nama daje po meri zaslužene pravde. To što sam ja mišljenja da sam pravedniji, lepši i bolji od mojih sugradjana, ili to što mi mislimo da smo bolji, lepši i pravedniji od drugih naroda, ništa ne menja u Njegovim očima a posebno ne u odlukama. On nas ceni kao celinu, jedan narod i jednu zemlju, na jednoj teritoriji, i daje nam ono što zaslužujemo, pa i partiju koja će pobediti na izborima. Ako mislite da On nije u pravu, ne mogu vam pomoći u vašim anarho liberalnim i ateističkim stremljenjima, to jeste tako. Nama kao i drugima, svakome se pošteno da ono što zaslužuje.

To sam shvatio kada sam malo listao istoriju i uporedjivao druge zemlje sa Srbijom. Molio sam se da nas Gospod pogleda i da nam neku pošteniju, pametniju i mudriju elitu i političare, koji će imati energiju, znanje, viziju da od ove divne zemlje i ovih potencijalno sposobnih ljudi naprave regionalnog lidera i zemlju dobrote i prosperiteta. Molio sam se ali ništa. Uporedjivao sam radne, verske, gastronomske, psihološke, govorne, komunikativne, medicinske, moralne, porodične osobine okolnih zemalja i nas samih. I uvideh svetlost, otvori mi se saznanje. To smo i takvi smo kakvi jesmo. Što sejemo to i žanjemo. Ako lažemo, varamo, nismo pouzdani, krademo, ako smo promiskuitetni, ako ubijamo nerodjenu decu, ako smo lenji, pogani na jeziku, psujemo i vredjamo, ogovaramo i mrzimo, ne idemo u Crkvu i Bogu se ne molimo, pa i ne zaslužujemo bolje. Božija pravda je u tom smislu neumoljiva, jer je Njegov zakon iznad prirodnih zakona o kojima nas u školi uče da su apsolutni. A zamislite samo koliko je tek Božja pravda apsolutna i zaslužena, mnogo više od prirodnih zakona.

Zato ćemo na stranačkim izborima u Srbiji godine 2012-e izabrati one koje zaslužujemo. Lično mislim da ne zaslužujemo na vlasti ni jednog političara od svih onih koje sam upoznao do sada i video na malim ekranima. Mislim a i pisao sam o tome da su većina njih loši i opasni ljudi, skloni svakojakim lopovlucima i prevarama, da su veliki demagozi i opsenari, da ne žele dobro nikome do li sebi i svojoj sujeti. Tako mislim poučen dosadašnjim iskustvom i političkim životom u Srbiji, koja se besomučno pljačka zadnjih 30-ak godina. Osećam se malo kao taoc svega toga, ali i to je moja umišljenost, i meni Gospod daje pravedno po delima mojim. Da sam bolji i čestitiji i meni bi bilo bolje u životu. I možda ne bi ni živeo u Srbiji.

Zato nam neće biti nešto bolje. Jer se nismo popravili kao ljudi, kao pojedinci, kao vernici, kao narod i država. Samo smo postali gori i bahatiji. I zašto onda očekivati da nam bude bolje, po kom osnovu?

Teško mi je to bilo da priznam samom sebi. Jer i na mene se odnosi.

. . .

Bože pravde – Srpska himna