Prof. Dr. Djordje Janković
Srpsko Pomorje od 7. do 10. stoleća – Srbi kao autohton narod na Jadranskoj obali
Prvi savremeni podatak koji posredno svedoči o Srbima u predelima Dalmacije, potiče iz 7. stoleća, a sačuvan je u arapskim prepisima 10. stoleća (Masudi 1870. 135-137). Tamo se Srbi nabrajaju (među plemenima čija se imena pouzdano mogu raspoznati), posle Volinjana i Duljeba a pre Moravaca i Hrvata.
Iz tog redosleda očigledno je reč o Srbima nastanjenim u Jugoistočnoj Evropi, odnosno u Dalmaciji, a ne onim naseljenim u Polablju. Time se objašnjava i ko mogu biti Sloveni Dalmacije kasnijih latinskih izvora. U SN je zabeleženo da su Srbi od cara Iraklija dobili za naseljavanje Dalmaciju, zapustelu zbog avarskih napada, a to su u njegovo vreme, sredinom 10. stoleća, bile Srbija, Paganija, zemlja Zahumljana, Travunija. Reč je o Dalmaciji u celini; to ne znači da su je naselili svu, niti da su Srbi zadržali do 10. stoleća sve te oblasti koje su tada dobili.
Srbe latinski izvori nazivaju Slovenima, kao što su i Srbi sebe smatrali Slovenima (Mijušković 1988: 68-71). U zapisima dubrovačkog, kotorskog i ulcinjskog arhiva, Srbi su uvek Sloveni — Sclavi; tek ponekad se pojavljuju nazivi kao „Rašani“, „Bosanci“, a izuzetno i „Srbi“. Srbima to nije smetalo, pa su latinski pisari srpskog dvora prevodili Srbin sa Sloven; car Dušan sebe naziva „Sclavonie Imperator“. A Sveti Sava ističe da je preveo Zakonopravilo sa jelinskog jezika na svetlo slovenskog, odnosno „našeg“ (srpskog) jezika, na (Zakono pravilo, Ilovički prepis). Očigledno je imao na umu da prevod može rosvetiti, spasti spoznanjem i druge Slovene; znao je slabosti Slovena i Rusije i Bugarske u prevođenju knjiga sa grčkog jezika.
Pod imenom Slovena Srbi se spominju u pisanim izvorima iz 7. stoleća, mada u kasnijim prepisima, kao što su Anastasije Bibliotekar, VIS.
Tako je i SN, napisan u 10. stoleću, sačuvao predanje o naseljavanju Srba u vreme cara Iraklija. U SN je opisano i predanje o zauzimanju Salone, stare prestonice rimske Dalmacije, od strane Slovena (1959: 10-12) ili Avara (1959: 28-30), nastanjenih sa druge strane „Dunava“, zapravo Cetine. Naime, u vreme odsustva slovenskih ratnika, Salonjani koji su čuvali granicu na „Dunavu“, opljačkali su njihova staništa; potom je usledila osveta Slovena, koji lukavstvom zauzmu Salonu i opustoše je. U VIS beleže se samo Sloveni, koji se na početku brkaju sa Srbi ili Gotima, kao i u Ljetopisu. Sloveni su zauzeli Salonu, a deo njenog stanovništva sklonio se na ostrva, u današnji Split i Rausu (Dubrovnik), po SN. Da su osvajanje Salone predvodili zapravo Srbi, posredno pokazuju neki pisani podaci. Prvo, Salonjani su držali stražu na Cetini (u Tilurijumu – Trilju) prema tamo nastanjenim Slovenima, koji ih nisu napadali. Zabeleženo je u pismu pape Grigorija iz 600, da su Sloveni već nastanjeni oko Salone, a verovatno se misli na prostor Cetine. Tu nije jasno da li je reč o mirno ili saglasno naseljenim Slovenima (Srbima) ili Slovenima koji su samosvojno zauzeli te oblasti, izbegavši pred Avarima iz Panonije.
U svakom slučaju, taj podatak ukazuje da Salonjanima strano pleme ne ugrožava grad više godina, dok ih oni sami nisu izazvali, pa bi to mogli biti vizantijski saveznici, odnosno Srbi. Treba se podsetiti da su Latini bili naklonjeni uzurpatoru Foki, i da se u njegovo vreme kroz opticaj novca može pratiti izvestan privredni uspon u primorskim gradovima Dalmacije. Potom, po VIS (1967: 93), izbeglice Latini naseljeni u Splitu, zažele da uzmu mošti svetitelja iz jedne srušene crkve Salone, ali se to nisu usuđivali zbog Slovena; zato zamole za pomoć u Carigradu, a carevi (Konstantin i Irakliona) narede slovenskim vojvodama (duces) da im to omoguće. Tako i bi. Ovako nešto je moguće jedino ako su Sloveni i Carstvo bili saveznici, a upravo su to već dugo bili Srbi. Ovo savezništvo potvrđeno je i 662, kada su Sloveni napali langobardski Sipont. To mogu biti samo Srbi, saveznici Vizantije, kojoj je trebala pomoć protiv Langobarda, u vreme kada car Konstans II pokreće rat 663. protiv njih, i nastoji da zauzme Benevent. Dakle, podaci pisanih izvora jasno ukazuju da je reč o plemenu Slovena u savezu sa Carigradom, a to mogu biti samo Srbi.
Upravo ti Sloveni su u ranom 9. stoleću za franačke letopisce Srbi, koje su dobro poznavali i sa severa svoje istočne granice. Naime, pod 819, Franački Anali beleže da Srbi drže veliki deo Dalmacije.
Pored Srba Anali navode na zapadu Dalmacije Guduščane, Gačane (koji bi mogli biti srpsko pleme) i Hrvate. Teškoću predstavlja to što ne znamo da li se pod tim imenima podrazumeva rod ili pleme. Borna je knez Guduščana, a njegov stric je knez Hrvata; čini se izvesnim da su Hrvati jedno vreme bili potčinjeni Guduščanima, odnosno njihovom knezu. U SN su u Zahumlju pored Srba zabeleženi i kneževi iz roda Licika, sa reke Visle. Kao i u slučaju Guduščana, i ovde je reč o vojnoj družini, koja se nametnula kao vladajuća (Katičić 1990). Proizilazi da Srbi, koji „drže velike delove Dalmacije“, poseduju one ostale krajeve koje nisu zauzeli Guduščani, Hrvati i Litciki. Izgleda da su Franci svojom osvajačkom politikom uspeli da privuku različite vojne družine, da bi dobile imanja ratujući za njihov račun.
Tako su verovatno ratničke družine, predvođene svojim kneževićima, napustile rodne plemenske oblasti (u kojima su zemlju držala njihova starija braća), stupile u franačku službu i dobile posede u novoosvojenim oblastima. Zato se podaci iz VIS o rano pokrštenim Slovenima ne mogu povezivati sa ovim plemenima, već sa pre njih naseljenim Srbima.
Srbi se nazivaju Slovenima i u beleškama o splitskim saborima 925. i 928, na kojima učestvuje Mihailo vojvoda (dux) Huma (VIS 1967: 96), odnosno arhont Zahumlja nastanjenog Srbima (SN 1959: 59-60).
Za razliku od kralja Tomislava, za koga se navodi da vlada Hrvatima, knezu Mihailu se ne ističe poreklo od Licika, kao u SN. Zanimljivo je da se u drugim rukopisima istog teksta, još kasnijih prepisa, pojavljuju predstavnici „Serborum“, u kojima jedni vide Srbe, kao N. Klaić (VIS 1967: 99), a drugi te predstavnike čitaju „urborum“ — „građana“ (Gunjača 1973b: 253-264).
Ne postoji ni jedna neposredna savremena pisana vest baš o Srbima u Zeti 7-10. stoleća; postoji samo podatak iz SN o Dioklićanima — o čemu će kasnije biti reči. Međutim, postoji niz pisanih izvora o Srbima kasnije Zete, koji upućuju na Srbe kao njene stanovnike i u Ranom srednjem veku, dok o drugim narodima ili plemenima nema podataka. Treba imati na umu da Diokleja kao pojam nije starija od sredine 10. stoleća, kada se prvi put spominje, i da ranije nije postojala kao posebna kulturna celina, kako to pokazuje arheologija. SN ne zna za Prevalu ili Liburniju, već samo za Dalmaciju. Sve zabeležene srpske arhontije u SN su kasnija tvorevina; neke su nastale možda već u 7, a neke tek u 10. stoleću. Zato se Zeta na osnovu pisanih izvora ne može isključiti iz oblasti koje su Srbi preuzeli u doba cara Iraklija.
U Ljetopisu je zabeležen etnonim Morovlasi, čiju su zemlju zauzeli „Vulgari“ (1950: 45): „Zatim osvajajući zauzmu cijelu Makedoniju, potom čitavu pokrajinu Latina, koji se u ono doba zvahu Rimljani, a sada se zovu Morovlasi (Morovlachi), to jest Crni Latini (Nigri Latini)“. Po osvajanju Makedonije, oni su živeli uz granice kralja Vladina. O ovim „Bugarima“ biće kasnije više reči. Po Konstantinu Jirečeku, koji je utemeljio savremena shvatanja o Morovlasima, Morlacima, oni su potomci tzv. Romana odnosno romanizovanih domorodaca, i šta više, u vreme pisanja Ljetopisa u 12. stoleću, još uvek su bili „Romani“.
To tumačenje ne može biti tačno. U 17-18. stoleću, po italijanskim izvorima, oni su bili nesumnjivo Srbi. Na italijanskom planu Beograda iz 1683, jedina pravoslavna crkva je obeležena kao Chiesa delli Seismattici, Morlachi, Valachi é Gréci (Popović i Škalamera 1976: 40-42). Vlasima su Latini nazivali stanovništvo koje se posle mongolske najezde širi sa planina u banovinu Hrvatsku (Klaić 1976: 600, 607-610), a to mogu biti samo Srbi, po zabeleženim imenima i prezimenima. Po Albertu Fortisu, Morlaci (Maurovlahi, Morlacchi) sebe nazivaju Vlasima, što znači ugledni, moćni, kao što Sloven znači „slavan“ (1989: 33-34). Po K. Jirečeku, u izvorima 16. stoleća Murlacchi su stanovnici kopna od Velebita do Bara; pre toga se u Dubrovniku pominju Moroulachi 1368, 1379; Moroblachi 1378; Morlachi 1451, itd., za koje se može zaključiti da su živeli u predelima između Huma i Neretve. K. Jireček beleži i da se u vizantijskim dokumentima od druge polovine 14. stoleća Moldavija naziva Μαυροβλαχία. Kada se Ljetopis pravilno datuje ne pre druge polovine 15. stoleća, tada su dubrovački podaci o Morlacima najstariji. Za Dubrovčane, koji su sebe smatrali Latinima, Morlaci su bili nešto slično Vlasima (po Farlatijevom shvatanju), slobodni ljudi koji su povremeno za njihov račun ratovali i obavljali druge poslove.
Prema tome, zemlju Morovlaha iz Ljetopisa treba tražiti u Poznom srednjem veku zapadno od Dubrovnika, gde su živeli Srbi. Zanimljivo je da se za oblast Neretve koristi naziv Maronija (Maronia et Chulnie) u VIS (1967: 107) i drugim pisanim izvorima. Tu su mogli biti doseljeni sa jugoistoka početkom 9. stoleća, kako će se videti iz izlaganja o Komani-Kroja kulturi. Da se Morlaci mogu sasvim određeno izjednačiti sa Srbima, ukoliko pratimo odrednicu „crni“, vidi se iz podataka prve polovine 10. stoleća. U knjizi O ceremonijama cara Konstantina Porfirogenita, navodi se i arhont „tîn Serbotiîn tîn legomšnoun Maàra paid…a“ (Ferluga 1970: 161-165). Ovaj podatak je kod nas ostao nezapažen, kao i arhont „tîn Serben“, jer ih B. Ferjančić nije uključio u svoje prevode tekstova Konstantina Porfirogenita o Južnim Slovenima (1950).
Reč je o arhontima oblasti u predelima Kavkaza. Ovde su Srbi jasno izjednačeni sa Maàra paid…a, što bi moglo značiti „arhont Srba zvanih crna omladina“, ili nešto slično. Ukoliko pratimo ono „Mor…“, može se krenuti u drugom pravcu, ali tumačenje složenog pitanja raseljavanja Srba izlazi iz zadataka ove knjige (bilo bi neophodno započeti proučavanje pisanih izvora, toponimije i predanja od oblasti Kavkaza do oblasti Tarona, i uporediti ih sa onim na području Balkanskog poluostrva).
Po svoj prilici je kod cara Konstantina VII navedeno dopunsko objašnjenje da bi se znalo o kojim je Srbima reč, jer se dva puta spominju, kao i Hrvati. To je prevod na grčki sa srpskog, u približnom značenju „crna omladina“. Ono „crna“ možda može da se shvati u značenju „prost narod“, kako se ponekad koristi taj izraz (ЭSSЯ 1977: 157). To se nadovezuje na značenje reči „omladina“, odnosno „otroci“ koja se koristi i u Poznom srednjem veku da obeleži stalež zavistan od vlastelina (Trubačov 2005: 256-257), kod nas u smislu „čeljad“. Dakle, možda bi najpribližniji prevod bio „prosta čeljad“, što bi podrazumevalo one koji nisu imali vlastelu, već su bili svi jednaki, predvođeni „arhontom“. Ovo ne deluje kao samonaziv; možda su ih tako nazivali oni drugi Srbi. Slično se mogu protumačiti latinske izvedenice. Po svoj prilici su nazivi „morovlah“ i slični, prevod sa srpskog „crni vlasi“ u smislu „prosti vlasi“, što je kasnije Pop Dukljanin preveo u „Crni Latini“.
Raspoloživi arheološki podaci iz Zete svedoče da se od Slovena izričito mogu izdvojiti samo Srbi. Malo se koji nalaz može povezati sa drugim Slovenima, na primer grnčarija opšteslovenskih osobina. Podrazumeva se da Srbi nisu bili krvno jedinstven narod, već su upijali pripadnike drugih naroda, ne samo Slovena, kako su to pokazala istraživanja ranih srpskih naselja na Dunavu (različite vrste kuća, ognjišta i peći, što je nepoznato u drugim slovenskim naseljima). Za razliku od jugoistočnog primorja, u severozapadnim predelima Dalmacije, koje su početkom 9. stoleća zaposeli Hrvati, ustanovljen je sloj sa nalazima nekih ranije naseljenih Slovena, ne samo Srba.
Oni su izdvojeni po urnama 7–8. stoleća (Belošević 1974; Janković 1998: 138-139). Mogu se pratiti i kasnije, kroz grnčarsku proizvodnju 9. stoleća, kako se vidi po različito izrađenim i ukrašenim vrstama posuđa u hrvatskim grobljima (Belošević 1980: 109-115).
Slično su u Polablju razdvojeni slojevi starijeg naseljavanja nekog slovenskog plemena i kasnije doseljenih Srba — na osnovu razlika u grnčariji, staništima, utvrđenjima itd., kao i drugih plemena (Die Slawen). Takvim postupkom, izdvajanjem arheoloških osobina, razdvojena su najveća plemena Rusije (Sedov 1982) Srbi se zaista po mnogim osobinama mogu razlikovati od ostalih Slovena, kako je to ostalo zapisano u Masudijevom delu, tako da su arheološki prepoznatljivi. Naselja su raštrkana a staništa su po pravilu nadzemna, sa ognjištima. Za spremanje hrane je osobena upotreba sača (vršnika), uz crepulju i uobičajene lonce. Grnčarstvo se odlikuje po ranoj zanatskoj proizvodnji grnčarije, a ponekad i po osobenom ukrašavanju.
Privreda Srba se u značajnoj meri oslanjala na stočarstvo; otuda su zborna mesta, igrišta, bila na vrhovima brda i planina. Stočarenje je omogućavalo i laku pokretljivost i seobe — metanastazička kretanja, kako je te ograničene seobe izazvane prinudom nazvao Jovan Cvijić. Srbi su bili ratnici, krajišnici, i kao takvi u savezu sa Vizantijom. Taj savez je arheološki potvrđen u pograničnim tvrđavama i upotrebom vizantijskih proizvoda. U pogrebnom obredu primenjivano je podizanje obrednih gromila i ostavljanje svedočanstava trizne. Pokojnici su spaljivani, po Masudiju, ali grobovi sa izgorelim kostima nisu nađeni osim u donjem Podrinju; možda je pepeo pokojnika sipan u reke, ponore i more. Od početka se moralo primenjivati i sahranjivanje, zahvaljujući ranom pokrštavanju. Takvi su monaški grobovi iz Tvrdoša i groblje u Kamenom. U Šipovu u Pljevi su 1998-1999. otkrivena tri jedinstvena groba iz 7-9. stoleća (jedan bez skeleta), u kojima su nađeni ulomci grnčarije i životinjskih kostiju. Trizna je čak zapažena u ranim hrišćanskim grobovima naših manastira, u Tvrdošu, Svetom Nikoli u Toplici, a čini se i u Petro-Pavlovom manastiru kod Trebinja.
Pre svega uz pomoć prepoznatljive grnčarije, a zatim iz načina građenja utvrđenja, vrste korišćenih staništa itd., zaključeno je da se Srbi iz predela oko Beča u rimskom Noriku i oko ušća Morave, raseljavaju prema Labi (Die Slawen: sl. 5-6, 28). Po doseljavanju Avara u Panoniju, neki Srbi sa istog prostora, naseljeni su na Dunavu u vizantijskoj oblasti Akvisa, da bi branili put duž Dunava; odatle neki odlaze negde na jug početkom 7. stoleća (Janković 2004).
Srbi su zaista naselili najveće delove rimske Dalmacije, kako to pokazuje raspored gromila (Janković 1998). Pokazalo se da one najstarije, otkrivene između Grahova i Drvara, potiču još iz poznog 4. stoleća, a da gromila 5-6. stoleća ima između Drvara i Grmeča, kao i kod Konjica. Zato se njihova pojava i širenje moraju povezati sa Srbima izbeglim iz Bojke pred hunskom najezdom. Na jugoistoku su zabeležene iznad Herceg Novog, odnosno u granicama stare Travunije, ali nisu istraživane. Nedavno sam naišao na njih i u Grblju.
Ima ih oko Durmitora, oko Pljevalja, Bijelog Polja; u dolini Zete do sada nisu poznate, ali nisu ni tražene.
. . .
Tekst je izvod iz knjige „Srpsko Pomorje“ – autor Prof. Dr Djordje Janković
dipe, čuvaj se, dežurni špijuni šalju viruse onima koji ne misle kao tekst ili kao jedan Branko koji nema što pametno reći nego komentirati mene na drugim postovima i baveći se mojim „račvastim jezikom“, kokarde nikada nisam cijenila. (postovi o porijeklu Srba gdje su SVI Srbi)
Koga to uopće briga? Tko nema smisla u životu ….
Hvala idiotima od kokardi koji su mi poslali viruse, malo je dobrih ljudi, tako da ne mogu ni pristupiti kako treba ovom portalu.
Vidim da rat još traje, e narode, nikada se popraviti nećeš. Nikoga ne trebaš, izoliraj se od svih.
Napadi histerije na pomen prave istine o preklu Srba na ovim prostorima, kod nekih je samo potvrda da savest nije umrla i ako je ugusena poricanjem sopstvenog prekla i odricanjem od vere svojih predaka. Na srecu istina , za one objektivne i neostrascene nalazi put. Bogata istrojska gradja i artefakti koji su poslednjih 100 godina skrajnuti, degradirani, izlazi na videlo. Zahvaljujuci mnogim istoricarima iz svih delova sveta, a koje nisu mogli podkupiti ili zastrasiti.
A ta glupa floskula o amebama i Srbima je upravo nastala u kuhinji onih koji su kreirali Becko-Berlinsku falsifikovanu istoriju, po kojoj se na neobjasnjiv nacin , ceo jedan narod preselio iz neke pripjatske mocvare , sa sve zenama , decom i goloruk, presao 2000 km i nastanio u podunavlju .Odakle se taj naorod pojavio, ko su mu preci? da li moguce da vajni istoricari, becko-berlinske konstrukcije nisu imali maste da izmisle taj deo istorije Srba, pa nismo valjda pali s neba, pre nego su nam oragnizovali izlet na Blakan.
Iznecu jedan vazan podatak, izvor je na cirlici, pa unapred upozoravam one alergicne na pismo svojih predaka:
Постојбина Словена је Подунавље. Они који су отишли на запад асимилирани су од тамошњег становништва, а други су накнадним исељавањем у Пољску, Русију, Украјину. Као припадници веће групе Полапских Словена настањивали су некада цео простор Источне Немачке. Упркос чињеници да су тек острвце у германском мору, са свих страна окружени Немцима и често изложени асимилацији, Лужички Срби успели су да очувају језик, обичаје, фолклор, књижевност и самобитност, једном речју етнички идентитет најмањег, али веома поносног, словенског народа.
Лужицки Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, што потврдјују Hемаки историчари Сетген (Schottgen) и Крајсих (Kreysig), узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова. Деведест одсто свих географских назива река, поља, језера и насељених места у покрајинама Маколенбургу, Саксонији, Брандербургу, Померанији и другим деловима Источне Немачке, носе српска имена (Каменица, Бела Гора, Бела Вода, Ратибор, Дубравка, Рогозно, Стрела, Дреново, Трново, итд.) иако тамо више нема Срба, осим у Лужици, поменутом остатку некада моћне српске државе, која је цветала између 5. и 10. века наше ере.
За време Првог и Другог светског рата из Србије је однето око 40 железничких вагона архивске грађе.Немачки бомбардери су 6. априла 1941. намерно бомбардовали националну библиотеку у Београду,где је уништен цео фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности!Уништи једном народу историју, уништио си га као народ.Срећом истина се не може сакривати заувек, кад тад исплива на површину у пуном сјају……..
Само здрава и поштена наука би могла да помогне да се изађе из зачараног круга мржње коју је Ватикан донио на Балкан кривотворењем историје, крижарским ратовима, покатоличавањем и применом оне DIVIDEET IMPERA! ……
Нико не треба мени да верује,али мора да верује оном што је написано код античких писаца и оном што је написано у камену. Камен не лаже! Кад камен говори, дискусије нема, а тих камених говора има доста!
Morovlach je iz Morocca, crnac, crna rasa, samo ne znam jesu li stigli u seobama iz Afrike ili nekim brodovima kao spartanci ili robovi ili su oni sami bili robovlasnici i vladari, jer su isto crnci bili svi faraoni i poznate egipatske piramide itd. Znam da je to veliki procenat genetski na Balkanu, najvise Crnogorci, ali mislim da se taj tip najcesce deklarise kao Srbin, to je koliko sam ja do sada istrazivala, a povezuju ih sa rumunima npr. ustvari to je pravi Sloven.
Ovaj Janković je mutivoda isto kao i Deretić. Obadvojica dolaze sa teritorije koju su a i sada naseljavaju Iliri koji promeniše ime iz interesa ili ko zna kojih drugih razloga u Srbsko ali se uvek nazivaju po imenu kraja iz koga dolaze. Naročito o tome govore crkvena dokumenta ali su uglavnom nedostupna zbog sve jače dominacije crkvenih velikodostojnika iz Ilirskih oblasti,Crne Gore,Hercegovine,Dalmacije,Like. Istorijska dokumenta a i genetska istraživanja g.Kljosova su jasno definisala da Srbi sa Crnogorcima imaju zajedničke krvi tek 7,4%. Podmukla „asimilacija“ ovih ljudi u Srbe se odvija isključivo na našu štetu i uglavnom su danas kompetentni istoričari i heraldičari u Srbiji sa tih nesrpskih prostora. Oni odlično znaju ko su i šta su i njihov je cilj uništiti srpsku nacionalnu i kulturnu svest. Nemoguće je da u prošlom vremenu bude toliko različitih naziva za Srbe,kao da su drugi toliko bili glupi da ne znaju izgovoriti reč Srbin već su nas po nekim „dokumentima“ nazivali Raščani,Skiti,Sloveni,te ovi te oni kako već pomenuti Deretić iznosi u svojim predavanjima a i Janković. Jasno o ovim ljudima govori prizrenski prota,književnik,rektor bogoslovije Petar Kostić u svojim delima ali se nigde njegova dela ne navode poimenice već se samo kaže da je napisao četiri knjige i još neke članke. Pitate se zašto? Pa od 1918 g. počinje jasna istorijska cenzura u Srbiji koju nameće Kralj Aleksandar sa namerom da sakrije svoje Arbanaško poreklo a i sa ciljem da Srbi što lakše prihvate njegove zemljake koji su uvek zabadali Srbima nož u leđa. Od Kosovskog boja kada su Đurađ Stracimirović Balšić,gospodar Zete i Vlatko Vuković,gospodar Hercegovine pobegli pred sam početak boja a o čemu podatke možete naći u Žitijama Svetih od najvećeg srpskog teologa 20 veka Arhimandrita Justina Popovića,pa istorijske izvore Turaka,Mlečana,Engleza,koji ih navode kao pljačkaše okolnih hrišćanskih zemalja,pa odbijanje Petra I Petrovića Njegoša da pomogne srpskim ustanicima 1804,pa Božićna pobuna crnogorske kraljevske vojske 1919 i desetogodišnji oružani ustanak protiv aneksije i rušenja crnogorskog kralja i ujedinjenja,prisilnog sa Kralj.SHS. Nađite u Italijanskim izvorima koliko je ljudi izbeglo iz Crne Gore prilokom aneksije u Bari. Pogledajte i analizirajte ponašanje crnogoraca i ostalih doseljenika u Srbiju i čime se bave,naročito posle II sv.rata i biće vam sve jasno. Najočitiji primer koji ću dati a koji može potvrditi svako ko je Radio sa tim ljudima je da kada pričaju o nečemu/nekome lošem obično kažu:“ma mi Srbi smo takvi“ ali kada se hvale onda kažu „ma vidi ljudine,pravi crnogorac ili hercegovac,dalmat.ili ličanin“. Čudo da tad nisu Srbi??? Da napomenem da Srba ima u tim prostorima ali vrlo malo,uglavnom izbeglica iz Srbije zbog čestih ratova sa vizantijom a pomenuti knez Borna je iz Timočke krajine otišao u te predele.
Ne razumem,moji su marovlasi iz istocne hercegovine i crne gore i svi znaju i znali su da smo srbi!
A jos nesto ,svi u ljubinju bileci trebinje gacku nevesinju niksicu herceg novom itd su uglavnom srbi ,ili pre se javlja ime marovlasi pradeda mi je to govorio!!!!!
Na Balkanu (izuzimam Grke) nema genetski čistih naroda. Svi smo mi jedna grdna mešavina, pa je o tome suvišno raspravljati.
Ako želimo postaviti pitanje: Ko su Srbi? Jedini ispravan odgovor da su to oni koje svoju prošlost vežu za Nemanjiće i Kosovski boj. Među njima ima najviše pravoslavaca, ali i dosta muslimana i bilo je i katolika koji su se iz razno raznih razloga pohrvatili. I među sadašnjim Srbima, Hrvatima i Bošnjacima, ima dosta onih koji su vlaškog porekla, i neki od njih se mogu lako prepoznati po tamnoj boji kože. Ali nije bitno. neka se oseća kako ko želi, a najvažnije je da između nas vlada tolerancija, i da verske podele sklonimo u stranu. Interesantno je da se u Albaniji mnogi muslimani izjašnjavaju kao Srbi, a posebno je zanimljiv slučaj jednnog čoveka muslimana po veri, čiji je daidža (ujak) Mulalić iz Livna bio važna ličnost u štabu Draže Mihajlovića, a amidža (stric) Ademaga Mesić Pavelićev doglavnik.
Inače, naša prošlost je vrlo zanimljiva. Stevan Nemanja je kršten u katoličkoj crkvi, Večinu srpskih vladara rodile su strankinje, po rođenju katolkinje. Josif Pančić je bio po rođenju katolik. Majka Gavrila Principa je bila katolkinja. Hrvatsku himnu „Lijepa naša“ komponovao se Srbin, a srpsku Himnu Slovenac.U Hektorovićevom „Ribanju i ribarskom prigovaranju“ (Prvo izdanje u Veneciji) ribari pevaju na srpski načini, Fratar Divković svoj „Plač blažene divice Marije“ štampa „“slovima sarpskim“, itd. itd.
Molim ženu račvastog jezika da ispravi, ako sam štogod pogrešio.
@Branko Micic Nalupa se ti covece posteno, za sve pare. Kako te nije sramora da siris dezinformacije i puke glasine, nepotkrepljene pravim dokazima?! Pored takvih budala nama neprijatelji i lazni prijatelji nisu potrebni…
Svaka čast. Vaš komentar najbolje govori o tome ko ste i kako razmišljate.
Mnogo nesreća ratova i bukvalno satiranja do istrebljenja je bilo na Balkanu od uvek….ali to nije razlog da ljudi ne znaju svoje pretke…a i poreklo….Mnogi se postavljaju navijački….ili podlo i zlobno a prvi ne znaju ni ime pradede a ne dalje i starije poreklo….Mnogi su zadojeni austrougarskom rimokatoličkom ili naciustaškom politikom i od njih i nije realno očekivati da normalno i trezveno razmišljaju…..da uopšte razmišljaju bilo bi im drago da vide čuju i pročitaju bilo koji naučni rad a pogotovo arheološki rad koji činjenicama i opipljivim dokazima pokazuje i dokazuje istinu na ovim prostorima….Naravno da je bilo mnogo preklapanja više naroda i civilizacija ali baš iz tog razloga je za sve bitno da se sazna istina….a ne da se navija ili pljuje po drugima….činjenica je da je nad srbima vršeno sistematsko i pokrštavanje i genocid ali eto opstadosmo….ali i dalje ne mrzim nikoga i baš iz tih razloga želim i čekam da se na Balkanu sedne za sto i sve činjenice stave na uvid i već jednom dodje do zajedničke i jedine istine….Pa zar svima i dalje nije jasno kako i koliko se laži i zabluda puštalo na ovim prostorima i zar nevide svi šta zapad i sve nekadašnje kolonijalne sile i danas rade i na Balkanu i Bliskom Istoku….zavadjaju narode samo da bi ih opljačkali i ponovo obnovili svoje kolonije…a to nazivaju donošenjem demokratije i milosrdjem kao što su bili milosrdni prema nama….Ko i dalje veruje slepo zapadu tom leka nema…i uzalud bilo kakvi argumenti….taj je zadojen mržnjom ili kolonijalnim nacizmom…Samo dokazi i istina može spasiti Balkan a i ceo svet od daljeg samoistrebljenja ljudske rase….Dosta je bilo laži podmetanja i propagande….ko se i dalje loži na te gluposti taj stvarno nema mozga niti čime da razmišlja….Dobro je da bar neki ljudi rade na iskopinama i dokazivanju istine…