Velibor Mihić Srpski
Govori srpski da te ceo svet razume!
Nišlijski rečnik… za Srbi…
A, bogami, i za stranci. Srbi da se opsete, a stranci da gi nauču!
Ne znam gde sam – na Internetu – pronašao ovaj divan Nišlijski rečnik a ni ko ga je sastavio. Pretpostavljam da je čovek jezičke struke, filolog, lingvist. Ne verujem da bi neki, tek, posvećen amater, zaljubljenik u govor Niša i Nišlija, onaj koji se govorio, nekad, a, u velikoj meri, i danas, umeo da ga ovako majstorski sastavi, pa, još, s bezbroj nijansi, tako slikovitih!
Kad, već, spominjem niški govor, ne mogu a da ne spomenem Stevana Sremca koji je imao običaj da sve što čuje zabeleži u svoju sveščicu (imao ih je, poviše!) koje su mu, kasnije, i te kako poslužile u pisanju dela iz niškog života.
A
Aber – glas, vest
akati se – mlatiti se, gubiti vreme
aknuti – udariti (sa’ ću te aknem u tu glavudžu)
alavužda, alavuždalo – pokvarenjak
alal (halal) – dopušten, zakonit način
alev – crvene, plamene boje
amza – klipan, budala
andrak – đavo
koj’ ti je andrak – koji ti je đavo
arč, arčiti – trošak, trošiti
asurka – rogozina, prostirka od rogozine
ašik – ljubavnik
B
bagatela – jeftinoća
bajagim – tobož
baksuz – nesreća; nesrećan, zlosrećan
banza, bandza – kuče, skitnica (bandzati – skitati)
barabar – jednako, uporedo, zajedno (popio sam barabar s njega)
bataliti – napustiti, ostaviti
bataljen – pokvaren, oštećen
bljuvanje – povraćanje, obično posle mnogo „rakiju“
berićet – plodnost, obilje
boljka – bolest
brgo – brzo
brobinjak (brabinjak) – mrav
buljuk – mnoštvo
budžak – ugao, ćošak, kut
V
vajda – korist
vakela – strog ukor
veresija – poverenje da će dug biti vraćen
vazdandan – ceo dan, vazdan
videlo – svetlo
G
gi – ih, njim (im, njima)
gim – im (njima)
golem nišan – ispit, prstenovanje, prosidba
goč – bubanj
godža – mnogo
grbina – leđa
grojze – grožđe
gu – nju, ju, je (njoj, joj)
D
dembelin – lenština
dert – žalost, bol
dibiduz – sasvim, potpuno
dilber – ljubavnik, dragan
drangulije – sitnice, stvarčice (najčešće krajnje nepotrebne)
dreja, dreška – odeća
droben, droban – sitan
drt, drtav, (odrtaveo) – mator (omatoreo)
duvar – zid
Ð
đene-đene – kojekako, prilično
E
ešek – magarac
Ž
žal – žalost, tuga, jad
željka – kornjača
žmiti (džmiti) – gledati pospanih očiju, čkiljiti
Z
zajac – zec
zaobikoliti – zaobići, poći izokola
zatre, zatrt – izgubi, izgubljen
zauška – šamar (k’ ti udarim jednu zaušku)
zadžakati – zalarmiti, zagalamiti
zevzek – ništak, glupak, blebetalo
zem – zemlja
zort – nevolja, teskoba, strah
I
ibrik – sud za vodu, bokal
izlegne – izađe
iskati – tražiti, želeti
iskubati – iščupati
ič – nimalo, ništa
J
jajce – jaje
javašluk – sporost, tromost, bahatost
jutredan, jutre – sutradan, sutra
K
kal – blato
kara-sevdah – težak, očajan ljubavni zanos
keleš – žutokljunac, nezreo
kenja – fizički slaba osoba, seronja
kerefeke – izmotavanja
klisar, klisarin – crkvenjak
kolaj rabota – laka posla (to je lako, bez po muke)
kondrci, kondraci – analne vaši, pundravci (vrpoljiš se k’o da imaš kondraci u dupe)
kočina – svinjac, kokošinjac
kodža – puno, mnogo
krošnja – korpa
kube – peć
kudre, kutre – kuče, štene
kuj, kuga, kume – ko, koga, kome
kup, na kup – skup, skupa, zajedno
kurdeljka, krudeljka – okrunjen klip kukuruza
kurčiti se – praviti se važan
L
lajno – izmet, govno (kod stoke)
lackati – laskati, udvarati se
lezi se – nepristojno se smeje (nemo’ se mlogo leziš, će izedeš jedan ćutek)
lepotija, lepotinja – lepota
lojze – vinograd
lokmaš – izelica, lakomac, onaj ko rado jede na tuđ račun
lošotija – rđav, ružan glas
M
mastika – vrsta jakog alkoholnog pića, rakija
mahala (ma’la) – deo grada, varoši, sela, zaselak
merak – naslada, uživanje, žudnja, čežnja, želja
meraklija – ljubitelj, obožavatelj
močka – mokraća
muda – testisi
mulećar – gotovan
mulećina – nešto što se besplatno dobije (obično kad se neko prišljamči u kafanu i ništa ne plati)
mustaći – brkovi
muftaluk (mufte) – što je besplatno, što se ne plaća, badava, džabe
muftadžija – onaj koji hoće sve badava, ko živi na tuđ račun
N
napudija (napujdija) – oterao, odagnao
našeja – našao
nesam, nesi, ni’e – nisam, nisi, nije
ništak – propalitet, nula od „čovek“
noćuvanje – prenoćište
NJ
njojni – njeni
njuma – nju
O
obitnik – stanovnik
obor – dvorište
oklapina – isto što i mulećina
oknuti – doviknuti, dozvati
onoditi – raditi ono što se u tom trenutku ne može reći ili što govorniku ne pada na pamet
orospija – vidi pod rospija
otoičke (otoč) – malopre, maločas
otoše – odoše, prođoše
odžak – dimnjak
P
panica – zemljana činija za jelo
patlavezi – opet testisi, al’ „malečki“
pelivan – komedijaš
pendžer – prozor
pišman, pišmaniti se – odustajanje, kajanje, predomišljati se
pobrgo – brže, pobrže
pomomak – bolji momak
porta – vrata, vratnice, kapija
potakav – malo bolji
pošeja – pošao
praji, što praji – radi, šta radi
prežmava, predžmava – žmirka, drema, džmije
premenjuvati – preoblačiti se
preripiti – preskočiti
pretreben – čist, očišćen (obično pasulj, žito)
prilegati – priličiti, pristajati
prominuti – proći
pcetište – pseto, psetište, psina
ripčiki – ribice
rospija – žena lošeg vladanja, propalica
R
rabota – rad
rove – glasno plače
S
sad, s’g – sad
sairi se – čudi se
sakati – hteti, tražiti
sas – sa, s
sevdaluk – ljubavna čežnja, strast
sefte, sefteluk – početak, prvi pazar, prvi put
sijas(v)et – mnogo, vrlo mnogo
sirenje – sir
skutati – sakriti (pod skut)
sliza – silazi
sobuvati se – izuvati se
sofra, sovra – trpeza
spaciruvanje (špaciruvanje, špacir, špacirung) – šetnja
sramuvanje – stidljivost, stid
surtuk – mangup, klipan
strvolj – mnogo (nabrao sam strvolj grojze)
T
tamnina – tama
tagaj (tag, t’g) – tad, tada
tarapana – gomila, metež, gužva
teke – te
tepati – tući, biti
tefter – sveska
toprv – istom, prvi put, tek, sad (toprv sam se izbudija – tek što, samo što sam se probudio)
tuj – tu
tunguzija – nedođija
tuč – nešto veoma teško (teško k’o tuč)
Ć
ćata – pisar
ćutek, ćuteci – batina, udarac, štap
ćutuk – panj, klada; fig. glupak
U
ualen, uilan – razmažen
uapiti – uhvatiti, ščepati, ujesti (uapalo me pcetište – ujeo me pas)
ubavo – lepo
ubavinja – lepota
ugursuzl’k – nesreća, zla kob, zla sudbina
F
fajda (vajda) – korist, dobit
ovajdio se – okoristio se
fatiti – uzeti, uhvatiti
fildžan – šoljica za kafu
fukara – sirotinja
fuškija – konjski izmet, balega
H
harč (arč, arčiti) – trošak, trošiti
C
ceniti se – pogoditi se
Č
čador – šator
čair – livada, polje
čaršija – glavna ulica
čavuljiti – sitničariti, zakerati (mnogo ga be čavuljiš)
čerek – četvrt
čivija – fig. lukav, prepreden čovek
čiftati se, čivtati se – ritati se
čorbadžija – gazda, bogataš
čulj, čuljav – bez uha; fig. gluv
čuriti – pušiti
čučuk – mali, malen (Čučuk Stana)
čuruk – težak čovek, baksuz
DŽ
džaba, džabe – jeftino, budzašto
džandrljiv – gotov na svađu
džavkati – tražiti
džululejka – zamlata
džumbus – galama, vašar
Š
šiveti, šiveta – kike, pletenice (šta si pustija tija šiveti – šta si to’lko uras’o)
šiše – boca
šišence – mali sud za rakiju
štur – bežanje, bekstvo, u’vatio šturu
__________
Čudi me da nema ni jedne reči na slovo LJ… Ja sam malo mozgao, ali, nisam uspeo da se setim! Možda previd sastavljača?!
oOo
Svaka čast na trudu, onome ko je to sakupio, a i vama što ste podelili!
Iako mi je većina reči poznata, nekoliko njih ipak nisam znao. Takođe, dosta reči je opšte, rekao bih za celu Srbiju i ne odnose se samo na Niš, ili ja ima samo takav utisak.
Reč na LJ, recimo „ljusne“ – padne (Što sam se sapleo, pa kad sam ljusnuo, sve se razbi!) P.S. možda ovde grešim, reč je specifična za šopske krajeve (Pirot, Dimitrovgrad), ali mislim da je (bila) u opticaju i u Nišu!
A propos reči KONDRCI potkrala se mala greška. Naime, ne radi se od vašima, nego o maloj, beloj glisti, Oxyuris vermicularis, koja povremeno izlazi iz digestivnog trakta, posebno kad se dete smiri, noću u toplom krevetu, pa izaziva sbrab u čmaru i dete se vrpolji, češe, ne može da spava, pravi ranice i sekundarnu infekciju i dr. Toliko i pozdrav svim čitaocima nišlijskog rečnika.
cisti tucizmi
pardon TURCIZMI*
Ovo jeste zanimljivo ali, nazalost, ne predstavlja originalnu odliku niskog govora. U pitanju su turcizmi, kao sto je vec u komentarima navedeno. Niskog govora nema vec 100 godina, a sadasnji govor tamosnjih ljudi predstavlja (kao i kod vecine gradova u Srbiji) konglomerat, tj. hibrid govora mesta koja gravitiraju prema njemu (zbog migracija itd). JEDINA originalna sacuvana odlika niskog govora koja je opstala do dan danas, a ne srece se u drugim delovima Srbije, jeste kazivanje o osobi u deminutivu, sa pogrdnim/prezrivim tonom Npr, ‘TO se napilo, pa ne zna sta prica’ itd. Vezivanje onog BRE za niski govor toliko je pogresno da je suvisno i komentarisati. Pozdrav!
Za divno čudo, svi mi iz redakcije znamo gde je rečnik „pronađen“ ali… Hvala na trudu i lepom objašnjenju
http://www.niscafe.com/index.php/nislijski-recnik.html
Prijatno
[…] http://www.bastabalkana.com/2012/06/nislijski-recnik-reci-i-objasnjenja-govora-i-dijalekta-iz-nisa-i… […]
Možda bi se moglo reći, rečnik turcizama i izraza koji polako padaju u zaborav… U svakom slučaju, daju se još uvek čuti u Nišu, tu i tamo. :-)
Vecina prikazanih rechi su obichni turcizmi koje su srbi iz Nisha odavno izbacili iz upotrebe! Inache izvorni govor nishkih srba pripada mnogo shirem starosrpskom dijalektu a i danas se moze chuti u selima i krajevima u okilini Nisha… Nazalost moracemo josh prichekati da se pojavi jedan odlichno obrazovan nishki lingvistichar koji ce pravilno zastupati govor starih srba iz Nisha i nishkih krajeva!
Mali prilog- Pundravci-kada je neko nemiran, nestrpljiv, kaže se „Imaš pundravce“…
Mnoge reči imaju makedonsku ili bugarsku osnovu,ili su turcizami što je potpuno normalno za tu regiju.Dosta ovih reči su koristili moji baba i deda koji su živeli u Ćupriji, a rodjeni su oko 1900.godine.I danas koristim mnoge od njih, sa ponosom!