Djordje Otašević

 

XI KONKURS ZA NAJKRAĆU KRATKU PRIČU

.

Izdavačka kuća „Alma”, u saradnji sa „Beografitima”, organizuje XI konkurs za najkraću kratku priču. Šalju se do tri neobjavljene priče ne duže od 15 redova (900 znakova). Nema nikakvih tematskih ili žanrovskih ograničenja.

Priče, odštampane u jednom primerku (pošto priče skeniramo, više nisu potrebna tri primerka), potpisuju se šifrom, a razrešenje šifre dostavlja se u zasebnoj manjoj koverti, gde se navode i osnovni podaci o autoru (datum i mesto rođenja, zanimanje, književni rad, saradnja sa časopisima, objavljene knjige, adresa, telefon, e-mail adresa…).

Žiri će dodeliti I, II i III nagradu. Priče, potpisane imenom i prezimenom, mogu se poslati i elektronskom poštom, i u tom slučaju ne učestvuju u konkurenciji za nagrade, ali će biti objavljene u zborniku – ukoliko to svojim kvalitetom zavređuju.

Radovi se šalju na adresu:

„Alma”
Molerova 62-A
11000 Beograd

ili

[email protected]

Pošto veliki broj mejlova, iz nepoznatih razloga, ne stiže do nas, svima koji priče pošalju elektronskom poštom potvrdićemo da smo njihov mejl primili. Ukoliko vam ne odgovorimo, molimo vas da priče pošaljete ponovo.

Konkurs je otvoren do 1. septembra 2012. godine. Žiri će proglasiti pobednike 1. oktobra. Objavljene priče neće se honorisati.

Sve informacije o konkursu, nagradama, predstavljanju knjige i sl. biće objavljene na sajtu www.alma.rs. Na ovom sajtu mogu se pročitati svi zbornici s prethodnih konkursa.

 

Đorđe Otašević  („Alma”) i Darko Kocjan („Beografiti”)

. . .

Sla­vi­ša Šu­šu­lić

 

Akab­ska noć

Is­pi­ja­mo kok­tel od afrič­kog bi­lja i sve­tlu­ca­vih pr­ska­li­ca u Pe­tra ka­feu. Zve­zda­no ne­bo nas zo­ve i ma­mi, jer još no­ćas kre­će­mo put Jor­da­na. Du­ga zve­zda­na noć ko­ja se pam­ti po lu­dom i ne­sva­ki­da­šnjem tak­si­ra­nju. Nas osmo­ro i vo­zač tak­si­ja. Ni­smo is­pred na­šeg ho­te­la, pro­ma­ši­li smo ho­tel. Vo­žnja ne­po­zna­tim… Noć ko­ja se pam­ti po sva­kom de­li­ću ne­ba. Na­po­kon sti­že­mo is­pred ho­te­la i tu kre­će na­ša pri­ča da­lje. Že­ki, Sa­le i Di Saš kre­ću put Jor­da­na. Krat­ka vo­žnja bu­som u to­ku bes­kraj­no sjaj­ne no­ći i pu­ta ko­ji je oba­sut kri­stal­nim ne­bom. Lu­ka i pri­sta­ni­šte iz­gle­da­ju kao bi­ser­na pra­ši­na. Ukr­ca­va­mo se na jah­tu i kre­će­mo da is­tra­žu­je­mo Akab­ski za­liv. U da­lji­ni se vi­de obri­si sjaj­nog Izra­e­la, Jor­da­na i Sa­u­dij­ske Ara­bi­je. Na jah­ti po­či­nje ne­za­bo­rav­na noć sa hi­lja­du i jed­nom zve­zdom. Na pa­lu­bu do­le­ću ga­le­bo­vi, a mor­ska pe­na šu­šti i is­pi­su­je no­vu pri­ču na pu­či­ni mo­ra.

Mo­re ta­la­se va­lja, la­ga­na mu­zi­ka upot­pu­nju­je na­ša ču­la da se još vi­še za­gle­da­mo u naj­div­ni­ju noć ko­ja se sta­pa u ce­lo­ku­pan am­bi­jent. Ve­se­la na­sme­ja­na i raz­dra­ga­na Arap­ki­nja za­po­či­nje svo­ju igru. Na nje­nom iz­va­ja­nom te­lu zvec­ka­ju bi­se­ri ko­ji kao da su deo nje­ne ži­vot­ne pri­če. Ona igra tač­no po tak­tu mu­zi­ke i oma­mlju­je sve na jah­ti. Nje­na igra je ne­što naj­moć­ni­je što zna i ume da po­ka­že. La­ga­no pra­vi po­kre­te te­lom, za­tim ubr­za­va, a on­da na­sta­je to­tal­na sa­tis­fak­ci­ja i svi osta­ju bez da­ha. Sa nje­nom igrom do­la­zi i pra­sko­zor­je. Na pa­lu­bi bro­da če­ka­mo iz­la­zak sun­ca. Uža­re­na na­ran­dža­sta lop­ta iz­la­zi iz pla­vet­nog mo­ra i svi ko­ji su gle­da­li u do ma­lo­pre div­nu de­voj­ku ko­ja je ple­sa­la, sa­da su u ek­sta­zi jer sve bo­je Akab­skog za­li­va tre­ba do­ži­ve­ti. Pur­pur­na, lju­bi­ča­sta, cr­ve­no­na­ran­dža­sta, kar­min, pla­va i ze­le­na su sa­mo op­šti uti­sak. Akab­ski za­liv do­bi­ja no­vu di­men­zi­ju …

. . .

Priča iz knjige „Najkraće priče 2011“ (Izdavačka kuća Alma)