Velibor Mihić Miškin
Prođe život kao trešnje …
Bašta od mašte
Pesma za Ljiljanu Li Mihić koja više ne postoji
U spomenaru uspomena –
tvoje usne su od čokolade…
Bila si, Li, ti verna žena –
kikot, grcaj i godine, mlade…
Znao: nikad – omrznut’, neću –
Znao: život – još srećniji, poći –
Znao. zauvek – u proleću –
Al’, ne znao – bez tebe ću… moći!…
Međ’ tvojim usnama samuje,
šapatom, tvojim, srce još gori,
u grud od papira stanuje,
o, i samo, sa sobom se bori…
I evo, posle mnogo leta,
mame tvoje čokoladne usne…
Prislanjam, svoje: sudbo, kleta –
u bašti mašte – i, tu, da usne…
oOo
Umesto uobičajenog komentere prilažem moju pesmu:
Д а р
У мислима ти дарујем
Цвет љубави вечне,
Нежан бехар у сунчаној башти.
Нека ти у трену немира и стрепњи
Донесе радост и спокој
И душу твоју немирну
Обиљем среће нахрани.
Носи га дубоко у свом бићу,
Да ти у часу опору и тешку,
Буде утеха и спас,
И као сјајна звезда водиља,
Пут избављења покаже.
У мислима ти дарујем
Цвет љубави вечне,
Да његов лик у души носиш
И мирис његов заносни
У сновима наслућујеш.
U predhodnoj poruci desila mi se greška, Umesto „komentere“ treba
„komentara“