Voja Antonić
“Pare i život” umesto “Pare ili život”
Postoji kategorija nadrilekara koja zaslužuje da o njima govorimo na poseban način. To su oni koji vrebaju samo ljude obolele od najtežih bolesti, onih koje naučna medicina smatra praktično neizlečivim. Najunosnije tržište za ove “specijaliste” čine oboleli od raka.
Medicina je u znatnoj meri objasnila mehanizam nastanka i širenja ove strašne bolesti, ali pošto “kvar” nastaje u ćeliji na molekularnom nivou (u genetskom kodu) i brzo se umnožava i širi deobom ćelija, put do pronalaska efikasnog leka je dug i još uvek je neizvesno kada će biti krunisan uspehom. Zato su alternativci, ne pokušavajući da shvate pravu prirodu bolesti, razvili svoje pristupe bazirane na metafizičkim spekulacijama. Po jednoj od ovih teorija, rak je simptom (a ne bolest) čiji uzrok treba tražiti u pogrešnoj ishrani, stresu ili okruženju u kome čovek živi. Lek se, dakle, nalazi u pravilnom izboru hrane, medikamentima koji potiču iz prirode i mobilisanju mentalnih i duhovnih snaga pacijenta. Ova terapija se predstavlja kao prirodna i neškodljiva, a medicinska kao opasna jer ne leči pravi uzrok bolesti, služi se sečenjem (hirurškim intervencijama), trovanjem (citostaticima) i zračenjem čime samo slabi prirodne sposobnosti organizma za samoizlečenje.
Kad nekoga zadesi nesreća da dobije dijagnozu bolesti kao što je rak, on i njegovi najbliži ulaze u težak period u kome će im više nego ikad biti potrebna pomoć i razumevanje okoline. Neće svako od prijatelja i poznanika umeti da pronadje pravi način da bude od koristi, pa će ponekad dolaziti i do sukoba mišljenja oko toga kako se treba postaviti prema teškoj bolesti.
Ako bolesnik i njegova porodica pripadaju grupi realista i skeptika koji gaje poverenje prema naučnoj medicini, mogu da računaju na oštru konfrontaciju sa onima koji bi “prevrnuli svaki kamen” ne bi li nekako pobedili bolest. To su osobe koje pripadaju kulturološkom miljeu za koji je upravo takvo ponašanje stvar pristojnosti, pa zato nikad (čak ni posle smrti pacijenta) neće priznati da je ta akcija bila obično uznemiravanje bolesnika i njegove porodice.
Ovo je veoma delikatna situacija i sukob mišljenja može da dovede do nepotrebnog rasipanja energije u trenutku kad je treba usmeriti na važnije stvari. Dr. Elizabet Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross) je u knjizi “Smrt: poslednji stepen u odrastanju” (Death: the final stage of growth) navela faze kroz koje prolaze skoro svi koje je zadesila neizlečiva bolest: najpre gnev, zatim poricanje, pa cenkanje (“pogodba sa bolešću”), depresija i na kraju prihvatanje sudbine i manje-više racionalna priprema za neizbežan kraj.
Jedan zanimljiv televizijski film koji obradjuje ovu temu, “Ko će voleti moju decu”, snimljen je po istinitom dogadjaju. U njemu En Margaret igra ulogu siromašne samohrane majke koja, znajući da je obolela od raka, preostalih nekoliko meseci života provodi u pokušajima da pronadje domove u kojima će zbrinuti desetoro svoje dece.
U tako teškim okolnostima, bolesnika će s jedne strane opsedati “profesionalci” sa sumnjivim motivima nudeći im svoje isceliteljske usluge, a s druge poznanici koji će ga (uglavnom iz najbolje namere ali bez puno razmišljanja) ubedjivati da “pokuša još samo ovo” ili mu stalno pronalaziti nove nadrilekare koje je preporučila komšinica od rodjake jedne prijateljice.
Protivnici ovog pristupa u takvoj situaciji obično čuvaju svoje mišljenje za sebe, jer se (ne bez razloga) osećaju kao da su im usta zapušena još pre nego što su izgovorili i prvu reč.
A posle smrti bolesnika? Porodica i prijatelji se posle prvog šoka teše mišlju “bar smo pokušali sve što se moglo” ili su u takvoj depresiji da im ne pada na pamet da bilo koga pozivaju na odgovornost. Materijalni gubitak se prećutkuje, nešto iz stida pred drugima a nešto iz poštovanja prema pokojniku. Nadrilekara obično više niko ništa ne pita, a ako se i to dogodi on će samo izvaditi iz arsenala neki od standardnih izgovora, pre nego što mu na vrata zakuca sledeća žrtva.
Ako želite da doðete do brze i lake zarade a pripadate grupi ljudi koji ne znaju za grižu savesti, najbolje ćete proći baveći se prodajom leka protiv raka. Neka vas ne brine to što nemate takav lek – prodajte bilo šta (mnogi već prodaju razne neškodljive travke razmućene u medu ili slično) i sasvim sigurno ćete imati tržište, kupce koji će vas opsedati, besplatno će vas reklamirati drugima, nikada neće pitati za cenu niti će vas opterećivati pitanjima posle neuspešnih terapija a uz to nećete imati problema ni sa zakonom.
Ovo, je inače, prilično star recept za laku zaradu; već hiljadama godina putujući trgovci prodaju razne eliksire za koje se zaklinju da vraćaju zdravlje, mladost, snagu, polnu moć i sve što je na ceni.
Da li ajkule oboljevaju od raka?
Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da leče rak ili da pomaže u njegovoj prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog leka zaslužan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i drugog izdanja koje nosi naziv “Ajkule još uvek ne dobijaju rak”. Nažalost, ova tvrdnja nije tačna – ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih oboljenja koja ih ugrožavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom, tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa čak i rak hrskavičavog tkiva, od koga se pravi “svemoćni” lek.
Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadrži angiogenezne inhibitore, koji sprečavaju formiranje krvnih sudova u organizmu, pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (doduše, sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali samo u epruveti, a ne i u ljudskom ili životinjskom organizmu. U glasniku Američkog udruženja za kliničku onkologiju objavljeni su rezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lek je dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednog nije došlo do izlečenja niti do poboljšanja kliničke slike. Istina, dva pacijenta su prijavila privremeno poboljšanje subjektivnog stanja, što se očekivalo i bez terapije. Kasnije je sprovedeno još nekoliko sličnih studija i ni jedna nije dala rezultate koji bi ukazali na vezu izmeðu uzimanja ovog leka i toka bolesti.
Zanimljivo je da zagovornici ovog načina lečenja raka nikad nisu pokušali da objasne jedan prost apsurd – da je aktivna supstanca koja se izdvaja iz hrskavičavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom želudačnih sokova vari kao i svaki drugi. Posledica je očigledna – lek (koji se inače uzima oralno) zapravo i ne stiže do obolelog tkiva u organizmu! Slično bi bilo i sa insulinom koji uzimaju oboleli od šećerne bolesti; njima bi svakako bilo lakše da piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom slučaju i on bio svaren i ne bi izazvao nikakav efekat.
Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Komplet medikamenata za terapiju od 16 nedelja košta oko 3000 dolara. Postoje i jeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskavičavo tkivo sadrže i razne aditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali je posle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koriste otrovni za čoveka. Osim toga, utvrðeno je da ajkulina hrskavica sadrži sastojke koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posle operacija (koje, na žalost, često prate obolele od raka), smanjuju broj belih krvnih zrnaca (što slabi prirodnu odbrambenu moć organizma) i kod nekih pacijenata izazivaju dijareju, što inače pojačava negativne efekte konvencionalne terapije citostaticima i zračenjem.
Za rasplet priče o lečenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo zahvalnost samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i osnivaču kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavala lek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle čega je ona preimenovana u Bio Therapies), i izjavio za štampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpuno neefikasna u lečenju raka!
Ako postoji još neko koga nije šokirao ovakav obrt, trebalo bi da čuje nastavak Lejnove izjave, jer ona zaslužuje istaknuto mesto u istoriji alternativne medicine: Jeste, proizvodi “prve generacije” zaista nisu bili efikasni, ali je on zato stvorio proizvode “druge generacije” koji jesu! U čemu je razlika? Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi sveža ili zamrznuta hrskavica. I u tome je cela mudrost!
Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna šta radi, jer će tržište prihvatiti njegov novi proizvod i on će se prodavati isto tako dobro kao i stari. Nevolja je u tome što se ova priča ne završava na ajkulinoj hrskavici, nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih životinja.
Tu je krljušt krokodila, oklop i krv kornjače, nekoliko žlezda jelena, mišići sa ruku majmuna, rog nosoroga, žučna kesa medveda, zubi i polni organi tigra i još mnogo delova tela životinja koje se love i ubijaju samo zato da bi se od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati.
. . .
http://www.youtube.com/watch?v=sEbSBeq-d0k
http://www.nikolatrifunovic.org
Sigurno koristi.
Dole napisani tekst je moje razmisljanje. Ako nekom koristi, dobro de, ako ne, napisano je sa najboljom namerom.
Posto kod citaoca koji ima slabije razvijene moci logickog razmisljanja, kritickog razmisljanja, i poznavanja teme o zdravlju gore postavljeni tekst bi mogao da ga povede na pogresno razmisljanje da nema ni jedne osobe na planeti koja ako nije lekar zapadne medicine ne bi mogla da pomogne u izlecenju osobe obolele od raka. Naravno, tekst ne imenuje direktno da izlecenje bez zapadne medicine nije moguce, ali to moze da bude jedan od zakljuchaka, i zarad ovog pisanja neka to bude zakljuchak pod rednim brojem jedan. Drugi zakljuchak bi mogao da bude, sad je dokazano da i ajkule dobijaju rak, i da ima mnogo lazova koji se bogate na tudjoj nesreci. U tom sluchaju, nishta novo, ili novo, da i ajkule dobijaju rak.
U slucaju zakljuchka pod rednim brojem jedan, kao dokaz da bi takvo razmisljanje bilo pogresno, za osobe koje zele da utichu na izlechenje od raka mogu da se obrate Nikoli Trifunovicu, da porazgovaraju i da potraze dokaze kako je njegova metoda pomogla u izlechenju na stotine obolelih od raka.
Moram da prokomentarišem prethodni komentar a i još ponešto na ovom sajtu.
Pročitao sam šta piše na ponudjenom sajtu Nikole Trifunovića, osobe koja se bavi merenjem gaeopatogenih zračenja i lečenjem od raka, pa želim da čitaoce upozorim na nekoliko pitanja, na koje ovakvi iscelitelji nemaju odgovor. Pitanja su:
„Zašto se usled lošeg geomagnetnog zračenja na jednom mestu, na primer, razboljeva samo jedna osoba, a ne i njegovi ukućani, koji spavaju pored ili baš na tom istom mestu?“
„Otkuda ekspanzija kancera u svetu i u zemljama koje nemaju dodatna tehnička zračenja?“
„Kako to da nauka može da izazove kancer kod labaratorisjkih životinja (hranom, toksinima, hemikalijama) a bez dejstva magnetnog zračenja?“
„Zašto metoda nije ušla u klinička ispitivanja, jer nije zabranjeno da se bilo koja metoda klinički ispita pred naučnim radnicima i dokaže njeno kompetentno delovanje“
i na kraju ili na početku, pitanje:
„Gde su svedočanstva i kontakti izlečenih pacijenata i koliko je onih koji nisu izlečeni. Verujem da bi izlečeni pacijenti pisali medijima i hvalili metodu i iscelitelja.“
Ostavljam dva komentara svaki po na osob i svaki sa svojom zasebnom celinom.
Prvi komentar je moje misljenje shta treba uraditi da bi osoba izbegla gresku sa svim njenim nepotpunostima koje su iznesene u komentaru osobe potpisane dr Matic, a bitnost mog komentara stavljam na osobame koje su ili ciji su najmiliji ili dragi u opasnosti od raka da bi imali jedan odabir vise pri pokusaju ozdravljenja i spasavanja ziovta. Generalno, razni saveti.
Drugi komentar koji postavljam je odgovor Nikole Trifunovica na postavljena pitanja koja se nalaze u komentaru osobe potpisane dr Matic.
Jasno je, da one koje ne interesuje moje misljenje koje cu izneti u ovom komentaru pocnu sa citanjem odgovora Nikole Trifunovica koje mogu da nadju u sledecem komentaru.
Iznosim moje misljenje koje mislim da moze da koristi i shodno tome ako nekome bude koristilo odlicno, ako ne, nista.
dr Matic kao osoba potpisana, nije slucaj ovog mog pisanja, vec stav, filozofija koja je u pitanju.
Sprska mudrost kaze: brz jezik al kratka pamet. Samopostavljanje pitanja i samoodgovaranje, tj samozakljucivanje samo po sebi nema smisla, kada se pitanje postavlja drugom. Tako da samo po sebi na postavljenja pitanja zakljucivati shta je tacno a sta ne, ne samo da je greska nego nema ni smisla. Uz sve to, trpati sve osobe zajedno koje su u istoj sferi poslovanja, da uzmemo na primer nadrilekare, nije ispravno isto kao kad bi govorili da su svi fudbaleri losi fudbaleri, iil dobri, nije ni bitno.
Jasno sam postavio u mom prvom komentaru dve veze od koje je jedna i sajt Nikole, na kome pored napisanog teksta ima i odeljak za stampu i za videe. Ko bi detaljno pogledao sajt plus uz malo razmisljanja mogao bih odmah da izbegne dva od pet pitanja koja su postavljena u komentaru dr Marica ili barem jedno od njih drugacije da formulise, a ne sa postavkom kako nesto nevalja pitanje 4, ili kako ga nema, pitanje 5.
Ovo je vrlo bitno jer osoba koja bi imala isti stav, ili istu filozofiju koja je iznesena u komentaru dr Marica a ima problem sa rakom, nikako ne bi bila bliza jednoj vise mogucnosti da se spasi, nego samo dalje.
Moj cilj od prvog komentara kao i sad je isti, da se da narodu da proba jednu mogucnost vise, jer mislim da ne bi trebali da se povode holivudskim filmovima, istih onih koji spasavaju svet u svakom trecem filmu, i da odmah sebi traze mesto na groblju. To mesto nikog od nas nece zaobici, ali unapred krenuti tamo samo zato sto je neko rakao da ima 2, 4, ili 8 meseci zivota, je po meni glupost. Na drugu ruku, isto kao sto bi i bila glupost hrliti bilo kome za spas, nashta nas u neku ruku i upozorava tekst u vezi kog sam i napravio komentar, isto smatram za gluposcu. Shodno tome, moj licni stav je da primenom Nikoline metode se donosi samo dobro, da skodi ne moze.
Prvo ispeci pa napisi, kaze srpska poslovica, procitati sajt Nikole detaljno, zatim odgledati video koji je na sajtu sa paznjom i cak i zapisati stvari koji se cine intersantnim. Pa ako ima pitanja, koja se ne mogu naci na sajtu, i na video zapisima sa jutuba (ima ih dva) pitati. Zatim, pitati Nikolu direktno, ako je u pitanju bolest, tim pre, pozvati telefonom, ili mejlom, a ako je radi razjasnjenja nekom znalcu, onda je po meni umesnije postaviti pitanje putem elektronske poste jer nije hitnina. Isto tako mislim da je u redu i da se postavi pitanje i javno, ali opet Nikoli, ja sam samo izneo moje misljenje u prvom komentaru a postavio internet veze za druge da sami dalje rasudjuju.
Smesno je komentarisati zasto nesto sto i moze da bude dobro za zdravlje ljudi nije i primenjeno u zdravstvu zapadnjackog tipa u srbiji. Vredi podsetiti oko cega se vrte razne afere u zdravstvu, a za one koji su slabijeg secanja ili veruju da nam je zdravstvo vaskrslo neka pronadju na jutubu gostovanja Ljubise Milanovica, tapsanje u jutarnjem dnevniku, itd, bivsi savetnik ili sl. ministra zdravstva.
Sto nema svedocenja o izlecenju od raka, ili poboljsanju kod obolelih od raka na internet stranici Nikole Trifunovica, ne znaci da ih nigde nema ili da osobu koju to interesuje nece moci da dodje do njih.
Za sve one koje traze resenja za razna tumorna, srcana i druga oboljenja, pogledajte videe, procitajte jednostavn i ogranicen informativni prikaz u pisanoj formi na internet stranici Nikole Trifunovica i ako bude potrebe za daljim sagledavanjem Nikoline opcije, znacete sta da radite.
Iako je stav koji je iznet u komentaru Dr Marica, po mom misljenju pogresan, kao takav i dalje ima odredjenu dobru svrhu a to je da se odgovorima na njegova pitanja utvrde neke istine, i pojaca rad na kvalitetu
Zarad dobijanja odgovora na pitanja koja su postavljena u komentaru dr Marica kontaktirao sam Nikolu Trifunovica istog dana kada su pitanja i bila postavljena. Sledeceg dana u pre podnevnim casovima sam dobio i odgovore iz dva dela koje istog dana prenosim.
I deo odgovora:
Odgovor na prvo pitanje- Ogroman broj ljudi spava i radi u anomalijskom magnetnom polju, a mali broj ljudi oboli. Zašto? Objašnjenje je sledeće. Pri spavanju preko noći stvara se TVN (telesno viskozno namagnetisanje) nekog dela tela koje je locirano u anomalijskom magnetnom polju. Uzećemo primer dojke. Posle par sati spavanja, ustajemo i radimo svakodnevne poslove, pri kretanju i radu van kreveta, dolazi do razgradnje TVN i to može da se ponavlja danima mesecima pa i godinama a da ne dodje do MO (malignog oboljenja).
Ali ko oboli? Oboli ona koja i pri radu (napr. na kompjuteru, nekoj mašini i sl.) udje sa dojkom ponovo u anomalijsko magnetno polje tako se TVN održava pa i pojačava. Noću ponovo legne u isti krevet i TVN je sve jače i širi se, pa se to ponavlja danima moguće i mesecima i stvore se uslovi za nastanak MO. Ovo je primer dojke ali ovo se odnosi na svaki organ, nadam se da je ovo jasno. Zaključio bih ako lokacijski isti oragan boravi pri radu, dnevnom i noćnom odmor u anomalijskom magnetnom polju stvoriće se relativno brzo TVN. Mutacija paraonkogena uglavno nastaje noću jer je neophodan relativan mir a to je u spavanju, pa nastaje onkogen koji daje klonarno poreklo tumoru što primorava ćeliju na večitu deobu a to je maligna ćelija.
Odgovor na treće pitanje- Eksperimentalna istraživanja na životinjama sa usadjenim onkogenima. ,,Dobijeni rezultati imaju nekoliko, blago rečeno, iznenadjujućih aspekata. Prvo, većina nastalih tumora su monoklonalni uprkos činjenici da svaka somatska ćelija nosi identičnu transgenu onkogenu konstrukciju. Drugo, procenat životinja koji je dobio tumor (20-30%), ali zašto ne sve životinje? Treće, u mnogim slučajevima latentni period je neočekivano dug – zašto ne mnogo brže kada su genetske predispozicije sve vreme prisutne u svakoj somatskoj ćeliji”.
Objašnjenje . Prvo, kako je AP(anomalijski priraštaj) M-PM (magnetno-promenljivomagnetno) polja vektorska veličina a taj vektor je vezan za tačku i deluje samo na jednu ćeliju (najčešće), potpuno je jasno zašto je većina nastalih tumora monoklonalna. Drugo, samo životinje koje su provodile najveći deo vremena u prostoru kontaminiranim kancerogenim M-PM polja (20-30%) su dobile tumor, pa je potpuno jasno zašto je manji broj transgenih životinja oboleo. Treće, objašnjenje ovog „zašto“ je u sledećem: Prostori sa AP M-PM polja prvo treba da izgrade TVN organa ili dela organa gde će nastati tumor. Za stvaranje TVN je potrebno vreme i zato je latentni period dug.
II deo odgovora
Molim te prvo se zahvali na postavljenim pitanjima jer su vrlo lepa i logična. Poslati odgovori na prvo i treće pitanje su iz mojih predavanja održanih u Srpskom lekarskom društvu na sekcijama Kvantne medecine i sekciji Zdravstveni menandžment. Posle ovih predavanja postao sam počasni član Srpskog lekarskog društva.
Moj odgovor na drugo pitanje je; Uzročnik kancera je anomalijska zona (Az- to su ograničeni prostori u boravišnim prostorijama sa visokim – neprirodnim vrednostima magnetnih i promenljivih magnetnih polja) koja zahvata organ ili deo organa korisnika tog prostora. Az proizvode svi magnetici ne samo tehnički uredjaji pa je stoga ,,Ekspozicija kancera u svetu i u zemljama koje nemaju dodatna tehnička zračenja,,.Informacija da se kancer može dobiti i u sredini bez tehničkih aparata to potvrdjuje. Ovo se objašnjava stvorenom Az kod svekog magnetika koji poseduje remanentnu ili indukovanu magnetizaciju a koju proizvode anomalijske zone. Nadam se da je ovo jasan odgovor na drugo pitanje.
Odgovor na četvrto pitanje je veoma komplikovan. Predlažem da pažljivo pogledaju i čuju moje gostovanje na tv ,,Jesenjin,,.Mislim da sam u toj emisiji dao neko objašnjenje, koje mislim da je adekvatno. Napominjem da postoje mnoga moja pisma upućena Ministarstvu zdravlja, Direktorima Instituta za Onkologiju i Naučnim većima Onkoloških ustanova, pa bi trebalo njih pitati zašto ne žele bilo kakvu saradnju u vezi ovako krupne problematike.
To bi bio kratak odgovor na postavljena pitanja. Puno pozdrava Nikola.
PS. Svako pitanje koje dobiješ prosledi rado ću odgovoriti.
http://obracenje.ning.com/forum/topics/maslacak-lijek-protiv-raka-neka-se-ne-zaboravi
Možda nekome pomogne.Pozdrav
Mislim da je text pretenciozan i ne bas realan u vezi oboljevanja ajkula.Cinjenica je da su one najzdravije zivotinje na planeti (prakticno ne obolevaju od raka, sto su potvrdila razna istrazivanja, kada su ih stavljali u bazene, i trovali naftom, boli kopljima ili su im davali mnoge savremene zagadjivace kojima smo svi mi izlozeni svakodnevno). Isto tako ko je taj koji moze da uzima nadu i veru bolesnim ljudima od ove takozvane *nelecive* bolesti, jer cim prihvatis diagnozu podsvesno si se predao. Stari Kinezi su govorili o poremecenim energijama kod bolesti, nisu imali latinske dijagnoze kao mi danas.Tako da ako se ove bolesti za sada i teze lece ne znaci da kada se otkrije dublji uzrok, da ce i lecenje biti uspesno.Priroda je prava Bozija apoteka i sigurno za sve ima leka, samo sto se kod nas u alternativnoj medicini vise oslanja na lekovite trave, a manje lecenje poremecenih energija identiteta coveka.Onaj ko otkrije uzrok raka moci ce i da ga uspesno leci, i zasto da i ne bude najbogatiji.Sve kosta i citostaici i operacije, i kada ne urode rezultatima, obicno se kaze: sve smo uradili sto smo znali, sada je sve u bozijim rukama..Trenutno su u ekspanziji i mnoga drukcija ucenja i prakse koje su potpuno legalizovane kod nas,kao i svetu kao rekonekcija, energetska akupunktura, homeopatija i mnoge druge, tako da sa sveobuhvatnijim pristupom sigurno ce biti vece sanse.U inostranstvu mnoge klinike saradjuju sa ljudima koji rade akupunkturu, bioenergiju ili rekonekciju, jer se pokazale da Ti pacijenti imaju mnogo vise sanse da prezive. Pisac texta je ocigledno iz stare skole lecenja gde samo zvanicna medicina postoji, ali vremena se menjaju i sigurno se ide napred ka sirem sagledavanju uzroka raka i boljem lecenju.Zato je dobro da lekar zna i jedno i drugo, i tada se takvo lecenje danas u svetu naziva integrativna medecina. Mislim da ce integrativna medicina doneti nove proboje i uspehe u sagledavanju i lecenu onih bolesti koje za sada nose epitet nelecive.