Zlatko Šćepanović
Sjajna knjiga američkog antropologa i lingviste Džared Dajmond-a o nastanku savremene civilizacije i razvoju društava na različitim kontinentima u zadnjih 13.000 godina
.
Knjigu „Mikrobi, puške i čelik – sudbine ljudskih društava“ (u originalu „Guns, Germs and Steel – The fates of human societes“, author Jared Diamond) sam početkom leta dobio na poklon od svoje posestrime Olje Milenković iz Dablina. Olja je inače osoba daleko natprosečne inteligencije, znanja i zvanja, i sa pažnjom sam primio njenu preporuku da pročitam doista obimnu naučno istorijsku knjigu od skoro 400 strana. Knjiga je izdata u Americi 1997-e godine, ali srećom i kod nas 2004-e godine u izdanju IK Dosije i Službeni list SCG, te je možete čitati i u srpskom prevodu.
Na koricama knjige je stajalo da je knjiga dobila Pulicerovu nagradu, kao i preporuku Bila Gejtsa, osnivača Mikrosofta, mada se knjiga ne odnosi na IT industriju. Bil Gejts je napisao na koricama knjige: „Opčinjavajuća knjiga … Postavlja temelj za razumevanje ljudske istorije.“
Knjigu je napisao američki naučnik, ljubitelj ptica, lingvista i antropolog Džared Dajmond, koji je pokušao da u tekstu sublimira svoja iskustva sa terena, dok je izučavao plemena na Novoj Gvineji, u podsaharskoj regiji Sahelu, arheološka nalazišta širom Sjedinjenih Američkih Država, kao i jezike i kulturu na polinežanskim ostrvima i u Australiji. Naučnik koji je imao zaista uzbudljiv i ispunjen život i imao priliku da upozna svet na nekoliko nivoa, što je retka privilegija.
Oduvek sam voleo da čitam knjige iz naučno popularne litareture, jer u njima se nauka približava čitaocima na jedan krajnje zanimljiv i jednostavan način. Zato mi nije bilo teško da knjigu ponesem sa sobom na mora i tamo je natenane iščitavam u vremenu dokolice. Ispostavilo se pak da mi je knjiga popunila ne samo časove dokolice već oduzimala i vreme koje sam mislio da potrošim ne neke druge stvari, zahvaljujući svojoj zanimljivosti. I ako mislite da će vam trebati puno vremena i napora da pročitate 400 strana naučne literature, moram da vas ohrabrim da će vam biti zaista vrhunsko uživanje dok je budete čitali i to sa lakoćom.
Pre svega u knjizi vas čeka niz intrigantnih pitanja i odgovora na iste. Kao ilustraciju izdvojiću samo nekoliko:
– Da li su belci zahvaljujući većoj inteligenciji i mašti u odnosu na druge rase uspeli da stvore savremenu civilizaciju i tehnologiju,
– Zašto crnci nisu nikada uspeli da pripitome zebre i gazele,
– Zašto se civilizacija koju poznajemo danas nije razvila u Kaliforniji, možda najidealnijoj lokaciji na svetu,
– Zašto su Abordižini ostali na nivou kamenog doba i zašto nisu koristili strele a imali su kontakt sa plemenima koja su koristila strele, videli su ih na delu,
– Zašto se ljudožderstvo na Papua Novoj Gvineji održalo tako dugo,
– Zašto mikrobi i bolesti u vidu epidemija iz Afrike, Južne i Centralne Amerike nisu pokosili Evropu, kao što su evropske bolesti uništile skoro 90% domorodaca,
– Može li društvo da podivlja, odnosno da se civilizacijski vrati unazad u prethodni stadijum evolucije …
. . .
Ima mnoštvo zanimljivih i logičnih pitanja u knjizi i isto tako zanimljivih i logičnih odgovora koji deluju vrlo ubedljivo.
Namerno ne želim da prepričavam knjigu i glavne teze autora, koje su dosta jednostavne, negde opisane i kao geografski determinizam, jer mislim da treba pročitati celu knjigu da se shvati celokupan koncept nastanka civilizacija. Jer, počev od perioda od pre 13,000 godina do danas autor precizno prati razvoj ljudskih društava na svim kontinentima i daje vrlo logičan i ubedljiv zaključak zašto se sve to desilo. Upoznaćete na tom putovanju značaj pitomih životinja i velikih sisara, broja stanovnika, povezanosti lokacija, te žitnih kultura i industrijskih biljaka. A sve kreće od jedne lokacije na Bliskom Istoku, poznate kao Plodni polumesec, inkubator civilizacije odakle počinje uzlet i širenje svetske civilizacije.
Za one koje interesuju i najnovija znanja iz genetike i putevima ljudi kroz milenijume, naćićete u knjizi na fascinantna saznanja. Posebno za mene je bilo iznenadjenje o situaciji koja vlada u Africi i o dominantnim plemenima afrikanaca, jer će se ispostaviti nekoliko zanimljivih fenomena. Takodje, ostaće mi u pamćenju i koncept stvaranja velike Kine, odnosno zašto je Kina uvek bila jedna i jedinstvena, za razliku od Evrope, na primer. Kao i interesantno naseljavanje Okeanije i polinežanskih ostrva.
U svakom slučaju, knjiga je lepo pisana, jasna i jako zanimljiva. Skoro da se čita u jednom dahu. Po meni, njen najveći benefit je što vam daje jasan prikaz nekih uslovljenosti u istoriji, što vas lišava mnogih predrasuda i kvazi naučnih verovanja, posebno u domenu rasističkih i drugih teorija supremacija. I na kraju, knjiga vam daje jedan mudar uvid u istoriju, učiteljicu života.
U svakom slučaju sve hvale i pohvale za izbor ove knjige idu na račun Olje Milenković i njenog istraživačkog uma.
Vredi knjiga svake pročitane reči.
. . .
Vrlo lepo ukazivanje na knjigu koja se bavi temom koja mi je od interesa, mislim da je i odličan poklon.
Bez da čitam knjigu u polušali bih mogao da odgovorim na neka pitanja čiji odgovori stoje u knjizi.
Blic odgovori.
3. pitanje- zato što nije bila najidealnija
4. pitanje- zato što su ostali verni svom načinu života, a ne samo da su videli strele, nego su do sad videli i najke patike pa ih ne nose.
5. pitanje- da ne bude zabune, epidemije nisu uništile znatan broj domorodaca u Africi, nego neki broj u J. Americi i Centralnoj Americi. 90% takođe mislim da je prevelika brojka, jer je Amerika i dalje puna domorodaca, kao što je bila i pre. Večito ide ta priča o Majima itd, ali po Amerikama i dalje žive na stotine miliona potomaka domorodaca, tj i dalje domorodaca.
Kina- nije isto kinezi i evropljani, azijati i evropljani da. Kinezi imaju svi isto pismo, ali kineski kao jezik je različit od regije do regije. I kina nije bila uvek jedna i jedinstvena. Bilo je mnogo puta, razna kineska carstva, kao što ima i raznih srpskih zemalja, npr.
Da ne ostane bez, ako ne jednog prekora, onda najmanje upozorenja za prvo pitanje o nekoj uzvišenosti belaca u odnosu na ljude druge boje kože. Cenim da je to, šta postavio pisac knjige? Nisam čitao knjigu pa ne znam. Ali taj stav o beloj rasi kao nečemu boljem je netačan tako da ne treba ni tražiti odgovor na to pitanje.
Ali uvek je lepo nasmejati se takvoj gluposti, tužno jeste, ali i nasmeje.
@ Nebojša
Knjiga je zaista vanredna i iznenadjuje svojim razložnim odgovorima. Kada je pročitate videćete i koliko ste i sami u pravu, odnosno koliko grešite :-)
Samo jedna opaska, autor inače u knjizi tvrdi, po njegovom subjektivnom mišljenju, da su urodjenici i domorodci u Okeaniji svakako inteligentniji od prosečnog belog čoveka, i na zanimljiv način to demonstrira, uporedjujući veštine prosečnog belog deteta i prosečnog papuanca. Vrlo ubedljiva demonstracija.
Moj najači utisak koji sam poneo iz knjige je ljudska pronicljivost i upornost da se savlada priroda koja je bila prisutna na svim kontinentima kroz sva vremena.
[…] za ovaj tekst mi je iščitavanje dve knjige o istoriji civilizacija, jedna je „Mikrobi, puške i čelik“ koju sam već preporučio na ovom blogu. Knjiga je jako zanimljiva i autor knjige ima […]