Zlatko Šćepanović
Nezdrava hrana za decu od margarina, paštete do viršli
Hranu koju ne treba davati svojoj deci jer nije zdrava niti biološki vredna
Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.
Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.
Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu.
Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci.
.
Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana
Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za bacanje. Smeće.
Upitao sam kolegu: „Da li su ovi sirevi za bacanje?“
Kolega mi je odgovorio: „Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove Zdenka sir“.
Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni „zdenka“ sir niti moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu.
Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer i na viršle, proizvode koji se na sličan način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.
Priznajem da je ta hrana ukusna, i sam sam voleo da je jedam. Ali sada znam da je nezdrava i loša, i pokušavam da makar svoju decu odaljim što dalje od nje. Svestan sam da mnogi od roditelja neće poslušati ovaj i slične savete, zbog toga što nemaju dovoljno novca i vremena da sami spremaju hranu, a hoće pak da deci učine obroke ukusnijim i da deci izadju u susret željama za reklamiranom i ukusnom hranom. Ali bolje da decu hranite palentom i pavlakom, nego viršlom i paštetom, razlika u kvalitetu i supstancama koje se ugradjuju u telo i tkiva vaše dece je ogromna.
.
Roditelji i deca, zdravlje i zdravi način ishrane
Znajući kako se pravi industrijska mesna hrana i šta sve u njoj ne vredi, deci kupujemo samo suvi vrat, pečenice, domaću slaninu i dimljeno meso. Ponekad i domaće kobasice kada znam ko ih i kako pravi. Industrijske mesne preradjivene ne kupujemo i ne unosimo u kuću. Posebno, što su puni natrijum nitrita (natrijumova so), konzervansa koji je inače svuda proteran u Evropi zbog kancerogenih svojstava, ali se još uvek nemilice troši u Srbiji zbog jeftine nabavke i svojstva da mesu daje crvenu boju – meso inače u preradi bledi i posivi.
Neko će mi reći da takav životni stil mogu da priušte sebi samo bogati ali to jednostavno nije istina. Suština je u stilu života i u stilu ishrane. Priznajem, mi za prosečnu srpsku porodicu jedemo neuobičajeno malo mesa. Možda jednom do dva puta nedeljno imamo nešto malo mesa kao prilog za sosove, ali retko kada jedemo čiste šnicle, stekove, krmenadle. Možda jednom u dve nedelje spremimo pile ili ribu i ne držimo se besmislenih preporuka nutricionista da svakog dana moramo pojesti po 200 grama mesa. Uvek favorizujemo pečurke, povrće, testeninu, variva i sosove pre mesnih obroka. Jela začinjujemo domaćom slaninom ako želimo miris i šmek mesa, i često pravimo kineska jela koja su poznata po maloj količini mesa, pa nam je u tom smislu izdatak za kuhinju daleko manji od srpskog proseka. Mi ne punimo zamrzivač teletom ili tranžiranom svinjom, jednostavno ne favorizujemo meso u ishrani, mada nismo vegetarijanci. Hranimo se zdravije i razmišljamo drugačije.
Ipak, meni nije cilj da propagiram naš stil ishrane ili vegetarijanstvo, jer svako robuje svojim navikama i ne želim da menjam tudje navike, ako sami ljudi ne dodju do njih. Želim samo da skrenem pažnju na lošu hranu koja naša deca jedu i koja se ugradjuje u njihova tela i ćelije, a sve zbog zabluda koja su im servirane. Takodje, želim da ljudi shvate šta oni jedu. Na primer, jedna od sličnih namirnica nalik paštetama i topljenom siru je instant kafa, kod nas popularna kao Neskafa. Sprema se na skoro isti način kao i topljeni sir, od užegle i propale kafe niskog kvaliteta, koja se tako obradi i preradi da dobijemo instant granule kafe. Od trenutka kada sam to saznao, a evo prošlo je jedna decenija i od tog saznanja, mislim da nisam u 10 godina popio više od 2 neskafe u kafiću. Nema potrebe da se hranim visokopreradjenom industrijskom hranom koja nema vredna biološka svojstva koja trebaju mom telu.
Mi vodimo računa da koristimo biološki vrednu hranu, živu hranu. Posledica toga je dobro zdravlje koje imamo. Na primer, moja ćerka je doživela da joj nastavnica u školi kaže: „Dete, ti si čudo prirode. Godinama te gledam a nikada te nisam videla bolesnom. Ni nazeb“.
To je istina, godinama naša deca nisu imala ni nazeb ni grip, hvala Bogu. Verujemo da uz dobru porodičnu genetiku koju svi imamo, tome doprinose i naše prehrambene navike i sam stil života. Kao i prosvećen dečiji doktor, Dr Pejović, pedijatar iz Doma zdravlja Zvezdara koji je našu decu od malih nogu vodio i savetovao nas da decu ne lečimo antibioticima, da im ne dajemo vakcine koje im ne trebaju i da posmatramo dete u celini, kako ono izgleda i deluje u bolesti, a ne da paničimo jer ima temperaturu. Hvala doktoru Pejoviću na glasu razuma i realnom pristupu dečijim bolestima, mnoge porodice je zadužio.
Vratimo se zdravoj i nezdravoj hrani. Na listi te hrane koja je mahom „zabranjena“ našoj deci i koja se ne kupuje u našoj kući su: gazirana pića kao što su Koka Kola, Pepsi, Fanta, Jupi, jer su sva ta pića gomila šećera u obojenoj gaziranoj vodi. Srećom, moja supruga voli Ruski kvas, pa je uspela i da deci usadi ljubav ka tom, ipak zdravijem i prirodnijem napitku, koji liči na obojena gazirana pića ali to nije. Ne kupuju im se ni industrijski ledeni čaj tipa Bravo, Nestea, takodje piće koje ćemo radije sami napraviti od pravog čaja sa limunom, a ne deci davati obojenu i aromatiziranu vodicu punu aditiva.
Na listi zabranjenin namirnica za našu decu su i bombone, čajna kobasica i slične preradjene kobasice, gotova jela, industrijski sosovi, zasladjivači, lisnata testa, razne grickalice, štapići, smoki, bejk rols, sladoledi. Sladoledu se teško odupiremo, kupujemo ga ali ne unosimo u kuću, samo na moru.
Ne bih želeo da me čitaoci pogrešno shvate, da mi fanatično branimo deci da tu hranu konzumiraju. Nismo eko fanatici niti porodica bistrih potoka koja živi u šumi i daleko od civilizacije. Mi tu hranu jednostavno ne kupujemo deci, ne donosimo je kući i ne dajemo im svesno da je jedu. Kada se desi da ona tu hranu konzumiraju van kuće ili u gostima, mi im to ne branimo, ali govorimo sa njima i objašnjavamo im vrednost svake pojedinačne hrane. Čak i mi sami nekada kupimo hranu koju ne podržavamo, ali je to više izuzetak. Ne plašimo decu pričama o štetnosti hrane da ne bi kod njih stvarali fanatizam i stres, ali ih podučavamo šta je zdrava hrana i zbog čega je treba jesti takvu. Svesni smo da je znanje a ne fanatičan stav najbolja odbrana za pravilne prehrambene navike.
Uz to, pošto naša deca žive u gradu, gde su htela ona to ili ne, naviknuta na industrijsku i sterilisanu hranu, koristimo svaku priliku da ih susretnemo sa seoskom i domaćom hranom. To najčešće ima za posledicu proliv kod dece, posebno kada jedu domaće kiselo mleko. Moja supruga i ja smo svako leto provodila na planinama i u seoskim sredinama i naši stomaci su adaptirani na bakterije u domaćim proizvodima i taj stepen „higijene“, dok naša deca nisu prošla tu vrstu obuke. Zato kada god imamo priliku da smo u nekoj seoskoj sredini insistiramo da deca jedu domaće kiselo mleko i proju umesto kupovnog jogurta i kifle. Rezultat adaptacije njihovog stomaka na domaće je postignut nakon nekoliko godina i nekoliko proliva. Sada su adaptirani i mogu da vare domaću hranu, što smatramo za uspeh i još jedan element za popravljanje imuniteta. Posebno se raduju supi od domaće kokoške, koja je toliko drugačija od supe iz kesice, da je to neverovatno.
Sve u svemu, trudimo se sa svojom decom i to nam se vraća njihovim dobrim zdravljem. Govorimo im o vrednosti jednostavne hrane, o vrednosti voća i povrća, variva i vode, o suncu, prirodi. I za sada nam svima dobro ide. A u reklame na televiziji odavno ne verujemo.
U zdravlje!
. . .
Piše Prof. dr Staniša Stojiljković, saradnik magazina „Zdrav život“.
Glavobolje od belog hleba
Jedan od prehrambenih proizvoda koji se kod nas najčešće koristi je – beli hleb. Hleb narasta zbog karakteristične hemijske kombinacije. Pšenica, ili neko srodno zrno, sadrže belančevine slične lepku. Ove belančevine mogu biti “obrađene“ ili “umućene mikserom“ tako da se zajedno vežu u jednu lepljivu masu, nama poznatu kao testo. Lepak doprinosi prijatnom ukusu hleba. Hleb je izložen i aktivnosti kvasca koji metabolizira šećer unutar pšenice i pretvara ga u ugljen-dioksid. Posredstvom fermentacije, nastaju mnogobrojni mali mehurići u samom hlebu. Kvasac doprinosi poboljšanju ukusa hleba. Piše Prof. dr Staniša Stojiljković, saradnik magazina „Zdrav život“.
Hleb ne bi trebalo da u ishrani učestvuje sa više 10-15%. Pošto sadrži mnogo želatinizovanih (slepljenih) ugljenih hidrata, stvara veliki problem želucu i crevnoj flori, pogotovu ako sadrži dopunske aditive i konzervanse. U hlebu se nalazi i supstanca gluten, koja kao snažno nadražajno sredstvo kod osetljivih osoba uništava izbočine duž zidova creva (villus). Upravo kroz njih crevna flora apsorbuje sve hranljive sastojke. Gluten iz belog hleba dovodi do toga da creva postanu propustljiva, što omogućava prolaz nesvarenih makromolekula (velikih molekula) belančevina u krv i stvaranje potencijalne mogućnosti za alergijske reakcije.
Veći deo vrednih sastojaka pšeničnog zrna nalazi se u mekinjama i klici. Unutrašnji deo, od kojeg se dobija belo brašno, sadrži uglavnom skrob, koji pri hidrolizi sa vodom i kvascima služi za dobijanje dobrog lepka. Kada se on konzumira kao hleb ili pecivo, organizmu oduzima minerale, krv postaje kisela, a unutrašnji organi opterećeni šlajmom i otpadnim materijama. Prerađeno (belo) brašno sadrži znatnu količinu kadmijuma, koji lišava organizam cinka.
Da se hleb ne bi mrvio, kao i radi ukusa, brze fermentacije, i bolje održivosti dodaju mu se aditivi, poput nekih mineralnih materija. To su kisele soli fosfora, soda bikarbona, amonijum soli, kalijum jodid i dr. Hlebnom testu se dodaju takođe vitamin C, konzervansi, površinski aktivna sredstva – digliceridi, trigliceridi i lecitin.
Lecitin (E322), nije toksičan, ali ako ga ima previše, izaziva mučnine u stomaku, gubitak apetita i pojačano znojenje. Stabilizatori, poput propionske kiseline (E280), održavaju svežinu hleba i sprečavaju plesnivost, ali mogu da izazovu migrenu. Kalijum sorbat (E202) je konzervans koji pri razlaganju u crevnoj flori povećava produkciju gasova.
Fermentacija hleba stvara lepak koji oblaže tanko crevo, a u debelom crevu utiče na pojavu viška žučnih kiselina, tako da se narušava normalna crevna funkcija.
@ Radmila
Mislim da ste zamenili red reči u mom komentaru, mislim na vekove i milijarde, ali ne zameram.
Komenatr za hleb i citat je sasvim u redu, slažem se sa njim. Belo brašno nema nutritivnu vrednost i ako ga se puno konzumira goji, izvlači mikroelemente iz tela, napreže pankreas, otupljuje i tako redom.
Mada kada razmatrate moja čvrsta saznanja, mislim da još niste obavešteni da je teorija o krvnim grupama koju je postavio D Amato dokazano netačna i da se ishrana po krvnoj grupi smatra za jednako lažan mit kao mnoge druge alternativne teorije, izmedju ostalog i ona o štetnosti kvasca :-)
Nije lažan mit da gluten šteti nekim osobama, ali to isto radi i orah, med, jagode, mleko, ali je lažan mit da svima šteti :-)
@ Zlatko
Kada sam napisala to o krvnim grupama znala sam za podatak da je teorija o krvnim grupama koju je postavio D Amato opovrgnuta i da je se on sam odrekao, ali posto su mojoj cerki zbog silnih atipicnih simptoma i nakon silnog lutanja ipak ustanovili celijakiju, verujem da je ono sto pise u clancima cije sam linkove postavila prilicno tacno. Tako da mnogi koji nemaju celijakiju i ne veruju da ona nanosi mnogo stete mogu da se jednog dana suoce sa mnogim zdravstvenim problemima, a pitanje je da li ce imati srece da naidju na zainteresovanog lekara za svoju struku koji je posumnjati i na celijakiju. Ne kazem da je svo stanovnistvo netolerantno na gluten iz zitarica, ali mnogi jesu a da to i ne znaju. Zato je po meni ako se nesto vec zna onda je bolje spreciti nego leciti.
O kvascu takodje smatram da je vise stetan nego koristan, ali ne bih vise iznosila cinjenice, neka svako postupa kako zna i ume. Jer vidim ljude i pricam sa njima, mnoigi znaju o stetnosi aditiva, konzervansa, o tome da je mleko (kako se danas proizvodi, sterilise, homogenizira itd), o majonezima, kecapu i mnogo cemu, ali mi ipak kazu, ma sta ima veze, svi su ga moji jeli pa im nista ne fali. to je meni govorio i moj rodjak cija je majka umrla zbog raka a sve je to konzumirala.
@ Radmila
Niste čitali tekstove iz Kineske studije ovde na blogu?
„Priče o hemikalijama koje izazivaju rak redovno se pojavljuju u štampi. Akril-amid, veštački zasladjivači, nitrozamini, nitriti, Alar, heterociklični amini i aflatoksin su u eksperimentalnim istraživanjima bili povezani sa rakom.
Postoji široko prihvaćeno gledište da rak izazivaju otrovne hemikalije koje ulaze u naša tela na prikriven način. ….“
Ali zaključak cele priče je ipak pomalo iznenadjujući :-)
http://www.bastabalkana.com/2012/11/osnovni-principi-pravilne-i-zdrave-ishrane-i-zdravlja-hrana-kao-lek-energija-zdravlje-i-sreca/
Pre svega, na samom početku valja reći da sam od lokalnog proizvođača mlečnih proizvoda danas saznao da je prestao da proizvodi Srpski kajmak, što je istom, bar po meni, bio najbolji proizvod. Viša ga neće proizvoditi jer mu se ne isplati i premalo je interesovanja.
Što se teksta tiče, odlična tema i još bolji komentari koji su zatim usledili. Čitanjem istog shvatio sam da treba da napišem nešto, pa evo:
Na primer, sticajem okolnosti, posetio sam jednu malu farmu (u Srbiji) koja se bavi proizvodnjom zdravije hrane. Imaju svoj pašnjak, žive zdravije, zdaviji im je vazduh u okruženju i voda sigurno, a takođe se i zdravije hrane, to je definitivno. No uz samo jednu malu napomenu. Na ulazu u imanje je stajala okačena smrtovnica od, sada upokojenog, gazde tj. domaćina ovog predivnog ekološkog (organskog) imanja. Po godištu nije baš ni toliko star bio u momentu kada ga je zadesila smrt.
Opet, sa druge strane, koliko sam upoznat sa stanjem jednog čoveka koji puši kao Turčin, a kada su ga primorali bližnji za njegovo dobro da ode na snimanje pluća i kolor Doppler kontolu vena, onda se ustanovilo da ima savršeno stanje pluća i krvnih sudova.
Takođe, sticajem okolnosti, upoznao sam se sa dosta osoba koja do fanatizma istražuju i sprovode zdraviji način života, počev od vrste vode koju koriste, preko posuđa, vežbi i svega ostalog o čemu nemam prostora ovde da pišem, jer bi potrajalo jako, jako dugo. Primetno je samo jedno, a to je da i ove osobe i dalje imaju određene veće ili manje zdravstvene probleme, čak koliko sam upoznat jedna osoba je dobila i rak (karcinom) želuca.
Takođe, sticajem okolnosti, pročitao sam i knjigu Ernesta Gintera pod nazivom Živeti bez bolesti. Primećujem da je isti autor bio religiozan čovek koji je ostao veran ovom principu ishrane ((pH) nekisela sirova hrana) do kraja života i umro sa veštačkim zubima jer mu je njegove prirodne i Bogom dane, kako je objasnio, neprimeren način iste prehrane, koji se sastojao od narandži isto tako Bogom danih, uništio. Posle toga je morao da melje koštunjavo voće kako bi ga neometano konzumirao, što savetuje i druge da praktikuju, ako već imaju problema sa zubima.
(Usput da spomenem da se lečenje zuba (gleđi) može sprovesti ishranom na bazi maslaca, povrća, mesa, ribljeg ulja i sira, u šta sam se lično uverio, a i moj stomatolog, hvala Bogu, ali o čemu nije ni vreme ni mesto da pišem sada.)
Takođe, sticajem okolnosti, sam razgovao sa poznanikom koji radi u jednoj fabrici za proizvodnju alkoholnih i bezalkoholnih napitaka u Srbiji, a koji mi je pričao o tehnologiji pripreme vode za njihove finalne proizvode, pa bi mi bilo drago ako bi se našao sličan tekst sa ovom temom u tom smislu, odnosno o tehnologiji i proizvodnji prirodne “izvorske” flaširane vode koja je ušla u svakodnevnu upotrebu kod nas. Na koji način se dolazi do “sirovine” za ovu vodu, zatim kako se “čisti”, pa kako se reguliše njen stepen (pH) kiselosti, a na kraju i kako se “oplemenjuje” raznim mineralima i ostalim dodacima koji su jako “zdravi(?)” za naš organizam (Fluoridi, Hloridi, Hloramin itd). Čak i do toga da voda “pamti”, pa se u nju mogu “utisnuti” određene informacije, a koje imaju za cilj da nesvesno “informišu” potrošača da kupuje taj proizvod za njegovo dobro. Naravno, izgleda da voda propuštena kroz magnetno polje na određen način, može da bude “oslobođena” ovog “zapisa”.
Takođe, sticajem okolnosti, živim u vremenu kada se jogurt proizvodi pasterizovan, sa redukovanom količinom mlečne masti, čak i bez nje (po deklaraciji proizvođača, ma šta god im to značilo), a sada upravo imamo i jogurt (od Imleka) koji se proizvodi bez laktoze, a koji sam morao da uzmem da probam, da popijem, pa da vidim šta to u njemu nema, a kao to je “baš ono” što smeta mom organizmu, bar po rečima većine vrhunskih naučnika i doktora medicine u današnje vreme. Na osnovu neke “moje” skromne analize u slučaju sa proizvodnjom jogurta, izgleda da je čovek ubeđen da mu nešto van njega toliko smeta, da to neprestano traži i mora to da uništi po svaku cenu. Pre će biti, bar po meni, da čovek ne može više sam sa sobom da živi i da više sam sebe ne može da podnese i trpi, ali mu je uvek nego drugi kriv.
Pitanje: Da li je čovek današnjice (svojoj slobodnom voljom) sve dalje i dalje od (jedinog pravog istinskog) Boga, pa upravo samo “bere” plodove takvog načina razmišljanja i života?
Dodatna pitanja: Da li sada jedemo GMO hranu zbog toga jer je većina ljudi danas u stvari samo pohlepna i tvrdoglava? Da li je, u stvari, bolesna čovekova Duša, a bolesti (fizičkog) tela su samo posledica te (dublje) bolesti (Duše).
I na kraju: Da li se Duša može izlečiti i kako, ako može?
Mene interesuju i sve će više interesovati ovakva pitanja, a ne pitanja da li treba jesti više organske neprskane salate koja nije rasla u plasteniku i da li treba jesti manje margarina, paštete, parizera, topljenog sira i viršli!!! :)
Hvala i Bog neka nam svima pomogne! +
Napomena: Ukoliko se nekom možda učini da je ovaj tekst pravi biser, prvo neka se zapita da nije baš on možda svinja! (Bez ikakve uvrede i omalovažavanja bilo koga i bilo čega!!!)
@ Dr Nešo Varda
Ako ste meni kao autoru članka uputili pitanja, odgovaram vam kratko:
1. Čovek današnjice je udaljen od Boga onoliko koliko mu je duša nečista i puna greha. Čovekova volja i sloboda su tu da naprave izbor izmedju dobra i zla, Boga i djavola. Verovanje i neverovanje je isto izbor volje, prihvatanje dobra ili greha. Prihvatanjem dobra čovek postaje svestan i koja je hrana dobra.
2. Današnji ljudi mnogo manje misle o GMO nego što se to misli. Ljudi pre svega razmišljaju da hrane imaju u izobilju, i da je ona jeftina i ukusna. A takva hrana im se kroz GMO i nudi. Ko bi odbio jabuku?
3. Duša se leči molitvom i Svetim tajnama. Put spasenja duše je već 2000 godina isti i nepromenljiv. Samo ljudi veruju obmanama lukavog da se istina i putevi spasenja duše menjaju promenom mode i u okviru istorijskih uslova. Nečastivi ih je ubedio da je Božiji zakon promenljiv kao što je to moda a da su prirodni zakoni apsolutni. Zato danas svako ima svoju teoriju religije, ishrane, spasenja, života, zdravlja, itd a svi su podvrgnuti apsolutnim zakonima prirode koje ne mogu izbeći. Koliko smo tek pod snagom Zakona Božijeg, ali to ne verujemo i ne vidimo :-)
„Ne bacaj bisere pred svinje“
@Zlatko Šćepanović
Da, vama su bila upućena ta pitanja, kao autoru teksta, mada sam možda trebao to odmah da napomenem. U suštini, i neko drugi može da odgovori na njih ako to nađe za shodno, pošto su komentari koji su usledili na vaš tekst zaista jako dobri i dosta konstruktivni, u šta sam se uverio, tako da smatram da su se oko ove teme ovde okupili ljudi do čijeh mišljenja mi je itekako stalo.
Usled obaveza ne mogu sada da postavim još neka pitanja vezana za ovu temu, ali sigurno ću vam se javiti na e-mail ovog bloga, sa naznakom za vas (pošto nemam vašu ličnu e-mail adresu), a i kako ne bi dalje uzurpirao prostor na ovom blogu. Vidim da ste ozbiljno pokrenuli i tako obradili neke teme oko ishrane iz više uglova, a mene ta tema i takav pristup takođe dosta interesuju. Naravno, pored i mnogih drugih tema koje vode u ovom i njemu sličnom smeru. :)
U svakom slučaju, hvala vam na odgovorima i na svemu ostalom. Hvala i ostalima koji su svojim komentarima nesebično doprineli na visokom kvalitetu debate oko ove veoma aktuelne tematike. S poštovanjem!
Sve pohvale !
Pretraživala sam i nisam znala kuda bih ovo stavila,možda se ne uklapa u temu,ali svakako pripada nezdravom.Naletjela sam na ovo i ostala šokirana.
„Jeste li znali da najskuplja kava nastaje od zrnaca kave koji su probavljeni i defekacijom izbačeni iz tijela azijske cibetke (Paradoxurus hermaphrodites). Najskuplja kava na svijetu, tzv. kopi luwak (naslovna fotografija), dobiva se kada zrna posebno probrane kave prođu kroz probavni trakt azijske cibetke, životinje slične mački koja jede sirova crvena zrnca kave, pri čemu probavi
vanjsku opnu, a iz tijela izmetom izbacuje samo zrno. Nakon toga, iz izmeta se odabiru zrnca kave koja se potom obrađuju. Navodno probavni sokovi izvlače gorčinu iz kave, pri čemu ona dobiva posebnu aromu. “
(Jeli tako i sa ostalom kavom?Uopće mi se više ne pije. )
Na ovom linku možete pročitati i ostaloj nezdravoj hrani,ovo o kavi je skinuto odavde.
http://biologija.com.hr/modules/AMS/article.php?storyid=8647
Isprika,ostavila sam krivi link.Ovaj je pravi.
http://biologija.com.hr/modules/AMS/print.php?storyid=8647