Zlatko Šćepanović
Nezdrava hrana za decu od margarina, paštete do viršli
Hranu koju ne treba davati svojoj deci jer nije zdrava niti biološki vredna
Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.
Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.
Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu.
Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci.
.
Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana
Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za bacanje. Smeće.
Upitao sam kolegu: „Da li su ovi sirevi za bacanje?“
Kolega mi je odgovorio: „Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove Zdenka sir“.
Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni „zdenka“ sir niti moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu.
Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer i na viršle, proizvode koji se na sličan način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.
Priznajem da je ta hrana ukusna, i sam sam voleo da je jedam. Ali sada znam da je nezdrava i loša, i pokušavam da makar svoju decu odaljim što dalje od nje. Svestan sam da mnogi od roditelja neće poslušati ovaj i slične savete, zbog toga što nemaju dovoljno novca i vremena da sami spremaju hranu, a hoće pak da deci učine obroke ukusnijim i da deci izadju u susret željama za reklamiranom i ukusnom hranom. Ali bolje da decu hranite palentom i pavlakom, nego viršlom i paštetom, razlika u kvalitetu i supstancama koje se ugradjuju u telo i tkiva vaše dece je ogromna.
.
Roditelji i deca, zdravlje i zdravi način ishrane
Znajući kako se pravi industrijska mesna hrana i šta sve u njoj ne vredi, deci kupujemo samo suvi vrat, pečenice, domaću slaninu i dimljeno meso. Ponekad i domaće kobasice kada znam ko ih i kako pravi. Industrijske mesne preradjivene ne kupujemo i ne unosimo u kuću. Posebno, što su puni natrijum nitrita (natrijumova so), konzervansa koji je inače svuda proteran u Evropi zbog kancerogenih svojstava, ali se još uvek nemilice troši u Srbiji zbog jeftine nabavke i svojstva da mesu daje crvenu boju – meso inače u preradi bledi i posivi.
Neko će mi reći da takav životni stil mogu da priušte sebi samo bogati ali to jednostavno nije istina. Suština je u stilu života i u stilu ishrane. Priznajem, mi za prosečnu srpsku porodicu jedemo neuobičajeno malo mesa. Možda jednom do dva puta nedeljno imamo nešto malo mesa kao prilog za sosove, ali retko kada jedemo čiste šnicle, stekove, krmenadle. Možda jednom u dve nedelje spremimo pile ili ribu i ne držimo se besmislenih preporuka nutricionista da svakog dana moramo pojesti po 200 grama mesa. Uvek favorizujemo pečurke, povrće, testeninu, variva i sosove pre mesnih obroka. Jela začinjujemo domaćom slaninom ako želimo miris i šmek mesa, i često pravimo kineska jela koja su poznata po maloj količini mesa, pa nam je u tom smislu izdatak za kuhinju daleko manji od srpskog proseka. Mi ne punimo zamrzivač teletom ili tranžiranom svinjom, jednostavno ne favorizujemo meso u ishrani, mada nismo vegetarijanci. Hranimo se zdravije i razmišljamo drugačije.
Ipak, meni nije cilj da propagiram naš stil ishrane ili vegetarijanstvo, jer svako robuje svojim navikama i ne želim da menjam tudje navike, ako sami ljudi ne dodju do njih. Želim samo da skrenem pažnju na lošu hranu koja naša deca jedu i koja se ugradjuje u njihova tela i ćelije, a sve zbog zabluda koja su im servirane. Takodje, želim da ljudi shvate šta oni jedu. Na primer, jedna od sličnih namirnica nalik paštetama i topljenom siru je instant kafa, kod nas popularna kao Neskafa. Sprema se na skoro isti način kao i topljeni sir, od užegle i propale kafe niskog kvaliteta, koja se tako obradi i preradi da dobijemo instant granule kafe. Od trenutka kada sam to saznao, a evo prošlo je jedna decenija i od tog saznanja, mislim da nisam u 10 godina popio više od 2 neskafe u kafiću. Nema potrebe da se hranim visokopreradjenom industrijskom hranom koja nema vredna biološka svojstva koja trebaju mom telu.
Mi vodimo računa da koristimo biološki vrednu hranu, živu hranu. Posledica toga je dobro zdravlje koje imamo. Na primer, moja ćerka je doživela da joj nastavnica u školi kaže: „Dete, ti si čudo prirode. Godinama te gledam a nikada te nisam videla bolesnom. Ni nazeb“.
To je istina, godinama naša deca nisu imala ni nazeb ni grip, hvala Bogu. Verujemo da uz dobru porodičnu genetiku koju svi imamo, tome doprinose i naše prehrambene navike i sam stil života. Kao i prosvećen dečiji doktor, Dr Pejović, pedijatar iz Doma zdravlja Zvezdara koji je našu decu od malih nogu vodio i savetovao nas da decu ne lečimo antibioticima, da im ne dajemo vakcine koje im ne trebaju i da posmatramo dete u celini, kako ono izgleda i deluje u bolesti, a ne da paničimo jer ima temperaturu. Hvala doktoru Pejoviću na glasu razuma i realnom pristupu dečijim bolestima, mnoge porodice je zadužio.
Vratimo se zdravoj i nezdravoj hrani. Na listi te hrane koja je mahom „zabranjena“ našoj deci i koja se ne kupuje u našoj kući su: gazirana pića kao što su Koka Kola, Pepsi, Fanta, Jupi, jer su sva ta pića gomila šećera u obojenoj gaziranoj vodi. Srećom, moja supruga voli Ruski kvas, pa je uspela i da deci usadi ljubav ka tom, ipak zdravijem i prirodnijem napitku, koji liči na obojena gazirana pića ali to nije. Ne kupuju im se ni industrijski ledeni čaj tipa Bravo, Nestea, takodje piće koje ćemo radije sami napraviti od pravog čaja sa limunom, a ne deci davati obojenu i aromatiziranu vodicu punu aditiva.
Na listi zabranjenin namirnica za našu decu su i bombone, čajna kobasica i slične preradjene kobasice, gotova jela, industrijski sosovi, zasladjivači, lisnata testa, razne grickalice, štapići, smoki, bejk rols, sladoledi. Sladoledu se teško odupiremo, kupujemo ga ali ne unosimo u kuću, samo na moru.
Ne bih želeo da me čitaoci pogrešno shvate, da mi fanatično branimo deci da tu hranu konzumiraju. Nismo eko fanatici niti porodica bistrih potoka koja živi u šumi i daleko od civilizacije. Mi tu hranu jednostavno ne kupujemo deci, ne donosimo je kući i ne dajemo im svesno da je jedu. Kada se desi da ona tu hranu konzumiraju van kuće ili u gostima, mi im to ne branimo, ali govorimo sa njima i objašnjavamo im vrednost svake pojedinačne hrane. Čak i mi sami nekada kupimo hranu koju ne podržavamo, ali je to više izuzetak. Ne plašimo decu pričama o štetnosti hrane da ne bi kod njih stvarali fanatizam i stres, ali ih podučavamo šta je zdrava hrana i zbog čega je treba jesti takvu. Svesni smo da je znanje a ne fanatičan stav najbolja odbrana za pravilne prehrambene navike.
Uz to, pošto naša deca žive u gradu, gde su htela ona to ili ne, naviknuta na industrijsku i sterilisanu hranu, koristimo svaku priliku da ih susretnemo sa seoskom i domaćom hranom. To najčešće ima za posledicu proliv kod dece, posebno kada jedu domaće kiselo mleko. Moja supruga i ja smo svako leto provodila na planinama i u seoskim sredinama i naši stomaci su adaptirani na bakterije u domaćim proizvodima i taj stepen „higijene“, dok naša deca nisu prošla tu vrstu obuke. Zato kada god imamo priliku da smo u nekoj seoskoj sredini insistiramo da deca jedu domaće kiselo mleko i proju umesto kupovnog jogurta i kifle. Rezultat adaptacije njihovog stomaka na domaće je postignut nakon nekoliko godina i nekoliko proliva. Sada su adaptirani i mogu da vare domaću hranu, što smatramo za uspeh i još jedan element za popravljanje imuniteta. Posebno se raduju supi od domaće kokoške, koja je toliko drugačija od supe iz kesice, da je to neverovatno.
Sve u svemu, trudimo se sa svojom decom i to nam se vraća njihovim dobrim zdravljem. Govorimo im o vrednosti jednostavne hrane, o vrednosti voća i povrća, variva i vode, o suncu, prirodi. I za sada nam svima dobro ide. A u reklame na televiziji odavno ne verujemo.
U zdravlje!
. . .
Gospodine Dejane sokovi su fantastični i često se nalaze na mm stolu:-D.Paket za čišćenje organizma ću probati:-D
@ Aleksandra M
Hvala Aleksandra na komentaru. Neru dijetu sam isprobao, i moram priznati da sam bio iznenadjen da funkcioniše u smislu gubljenja kilograma a daje dovoljne količine energije.
Ono što mi se iskreno ne svidja u njoj je što je vrlo diuretična, stalno moraš u toalet i velika količina limuna i limunske kiseline koja oštećuje zubnu gledj, iako mi je sam sok od nera sirupa i limuna bio prijatan i dopadljiv.
Za petrolej ne znam ništa :-)
Kod nas je vrlo rasprostranjena upotreba margarina, mozda i zbog cene. Osim toga sto margarin sadrzi samo lose masnoce, porediti ukus kolaca pravljenih sa margarinom i onih sa puterom, je nemoguce, na stetu putera.
Medjutim, ne znam kakve su Vase kvalifikacije da dajete savete o ne/primanju vakcina? Vidi se da ne poznajete uopste oblast, akoste vakcinisali decu protiv velikih boginja. Velike boginje se smatraju iskorenjenim i vec decenijama se stanovnistvo ne vakcinise, a nikada nije ni bilo medju obaveznim decjim vakcinama.
Sto se tice vakcine protiv gripa, ona je spasila mnogo zivota, nema nikakve veze sa decjim vakcinama. Naravno, nije neophodna kada se radi o zdravim odraslim osobama.
поздрав од Скопје, секоја чест за блогот и овој пост, топло ќе го препорачувам (се надевам дека ќе ме разберете на македонски јазик)
@ Svetlana
благодарам :-)
Odličan tekst, u potpunosti se slažem sa Vama! Margarin su nam podmetnuli kao navodno zdravu namirnicu proizvodjači koji na njemu dobro zaradjuju jer je daleko jeftiniji za proizvodnju a ne kvari se lako kao puter. Moja deca jedu za doručak hleb namazan puterom i medom, vole i jaja i palentu…Tu me malo brine GMO…Nažalost, više ni na selu ne možete biti sigurni u ˝ispravnost˝ hrane jer se i u seoskim domaćinstvima kokama daje koncentrat, stočnoj hrani se dodaju aditivi (vitamini ali i hormoni i antibiotici), krave se hrane u isključivo u štalama jer ˝nije u skladu sa napretkom kome težimo˝ da idu u polje na pašu i pri tom prolaze seoskim ulicama…(ja sam iz Vojvodine).Što se tiče mesnih preradjevina, ne plaši me upotreba tzv.sitneži u ljudskoj ishrani – kad se kolje životinja,uvek se koristilo za ishranu sve što je moglo da se iskoristi (i kožura i creva i iznutrice – to mi je u detinjstvu bilo najukusnije).Danas se svi ponašaju kao da pilići imaju samo batake i belo meso a svinje samo šunke.Medjutim, užasavam se raznih dodatih boja, konzervanasa, emulgatora…Od toga se razboljevamo, a ne od hrane koju nam je priroda stvorila i ljudi je jedu otkad je sveta i veka.Užasavam se i što veliki broj žena olako odustaje od dojenja svojih beba.Mali procenat njih zaista ima medicinsko opravdanje za to,tvrdim da je većina suviše razmažena da se potrudi.Deca su mi primila zakonom propisane vakcine, protiv gripa mi ne pada na pamet da ih vakcinišem, kao ni sebe-ako ga dobijemo, preležaćemo ga.Ne vidim svrhu ni vakcinisanja protiv rubeole, varičele pa ni zaušaka – sve te bolesti smo moji vršnjaci i ja preležali u detinjstvu bez ikakvih posledica. Jedino što te dečje bolesti zahtevaju da neko neguje dete 2-3 nedelje, pa bi roditelj izostajao sa posla, a to se u savremenom kapitalističkom društvu ne može tolerisati…tako da je bolje vakcinisati decu, a pri tom i proizvodjači vakcina zarade…
Da li ste primetili da se u sokovima na našem tržištu ponovo pojavljuju veštački zasladjivači, koji su poslednji put bili naširoko upotrebljavani u gaziranim sokovima koje su male privatne radionice proizvodile kriznih devedesetih? Retko kupujem sokove,i kao i svi prvo gledam cenu, a onda čitam sastav – i gle, svi renomirani proizvodjači imaju sokove ˝sa šećerom i veštačkim zasladjivačima˝. Oni su po pravilu nešto jeftiniji od sličnih koji su samo sa šećerom,i time primamljiviji za kupca.Koliko ljudi je obavešteno da su veštački zasladjivači mutagene supstance i stoga povećavaju verovatnoću pojave raka i autoimunih oboljenja?
@ Tanja
Sokovi sa veštačkim zasladjivačima se pojavljuju na tržištu jer ljudi veruju da je problem prekomerne težine u višku kalorija koje unose, što jeste tačno. Ali je i tačno da to veštački zasladjivači neće rešiti njihovu gojaznost, naprotiv. Treba da smanje unos hrane generalno i da se više fizički troše. Većina savremenih bolesti su posledica izobilja i prejedanja.
Možda bih samo sugerisao da iako ima puno ataka na ljudsko zdravlje, ljudi su kod nas još uvek koliko toliko telesno zdravi. Na žalost, duhovno zdravlje je sve ugroženije i kada psihoze počnu da caruju i telo će stradati, bez obzira kako se hranili. Ima puno ljudi sklonih alternativnom stilu života koji su svoje zdravlje uneredili jer su verovali opsesivno u mnoge redukcionističke teorije ishrane: ne jedi meso, ne jedi mleko, ne jedi žito, ne jedi ugljene hidrate, ne jedi kuvano, ne jedi kvasac, ne jedi kiselo, ne jedi kombinovanu hranu, ne jedi ništa crveno, ne jedi presno voće, ne doručkuj, ne ovo, ne ono …
Jako vam je dobar članak i slažem se sa svime što ste napisali. Međutim, vezano za vaš odgovor na komentar posljednje čitateljice članka, niste u pravu da dijete bez mesa i mliječnih proizvoda mogu „unerediti“ ljudsko zdravlje, naprotiv, proteini biljnog porijekla puno su zdraviji i bolje probavljivi od mliječnih proteina u mesu i mlijeku. Bila sam vegetarijanac nekih 13 god – u tom periodu nisam ni znala šta je vegetarijanstvo, jednostavno spontano sam prestala konzumirati meso prvo što mi organizam nikada to nije tražio, drugo što sam jednostavno uvijek previše voljela životinje i bila svjesna toga da i one pate i žele živjeti, i da je sramotno nasilno ih pariti i nasilno ih donositi na svijet samo da bi ih zatvarali, mučili, pretrpavali hranom da budu što debblji – a na kraju ih ubili. U toku tih trinaest godina vegetarijanstva nisam baš nešto posebno konzumirala ni mliječne proizvode, jednostavno mi ni to nikada nije pasalo, ponekad bi pojela malomasni jogurt, ponekad ribu, ponekad domaći sir.. ali jednostavno nisam nikad „voljela“ ove namirnice i konzumirala sam ih vrlo rijetko. Od prošle godine vise nisam vegetarijanac. Nakon što sam postala upoznata sa svim hororima tvorničkih farmi i nemilosrdnom exploatacijom, zatvaranjem i mučenjem životinja od strane čovjeka, radnika, industrije mesa i mliječnih proizvoda – prešla sam na 100% vegansku prehranu. Na ovoj sam prehrani već godinu dana, osjećam se dobro, ali osjećala bi se još i bolje kada bi imala više vremena i strpljenja da češće kuham povrće, jedem više voća itd. Jedem dobro, imam odličan apetit, nisam na „dijeti“ ali hranim se isključivo proizvodima biljnog porijekla. Ni ja se lako ne razbolijevam baš kao i vaša djeca, otporna sam što se tiće toga – dok su mi kod kuće svi znali oboliti od gripe ja bih ostala potpuno imuna i jednostavno bi me prehlada zaobišla.
Međutim, ono što želim da kažem uvezi veganske ishrane je to da je ona sama po sebi sasvim normalna i zdrava ishrana kod čovjeka, ali kao i svaka druga ishrana, ona mora biti izbalansirana i raznovrsna – „svaki“ čovjek u svoju isrhranu mora uključiti dovoljno voća i povrća kako bi bio zdrav, bez obzira da li je svejed ili vegan. E sad, problem je u tome što i mnogi vegani (baš kao i mnogi svejedi) nekad zapostave svoje zdravlje, zaborave na važnost voća i povrća, Žitarica, orašastih plodova… zapuste se, pa kad se razbole odmah se stvori mišljenje – e vidite, to se desi kad se ne jede meso i mliječni proizvodi -a zapravo se uopšte ne radi o veganskoj ishrani samoj po sebi, nego se radi o dotičnom veganu i koliko je on zapravo vodio računa o tome kako se hrani. Isto se odnosi i na svejede – pretjeran unos mesa, pretjeran unos pečenice u toku praznika (prevelike količine soli), pretjeran unos mliječnih proizvoda (ekscesno konzumiranje mliječnih proteina ozbiljno narušava zdravlje, uzrokuje urnarne infekcije, kod djece uzrokuje diabetes, a kod žena dovodi do osteoporoze). Ne želim biti cinična, ali oko sebe promatram sve same svjejede koji u ranijoj ili kasnijoj dobi obolijevaju od raznih bolesti, od pretilosti do srčanog udara, dijabetesa, raka dojke (da, čak se i rak veže za konzumaciju prerađenih mesnih proizvoda), pa čak i anemije tj. nedostatka željeza u krvi, a opet, rijetko čujem ljude da kažu da meso i mliječni proizvodi štete čovjeku, čak šta više, ljudi vucaraju 20kg viška za sobom ali opet brane svoju ishranu i opet tvrde da čovjek svaki dan treba jesti meso i mliječne proizvode kako bi bio „zdrav i jak“ (a ovo zapravo u prevodu znači debeo). S druge strane, nek’ jedan vegan koji se zapustio oboli od nečega, bilo čega, pa čak i prehlade, odmah će svi zaključiti – eh to je sve do one njegove „extremne“ ishrane.
Voljela bi da ljudi prestanu gledati na biljnu ishranu kao na nešto „extremno“. Čak šta više, ovo je „jedina“ dijeta suvremenog čovjeka koja bi mogla spasiti planetu od globalnog zagrijavanja, jer je mesna industrija od svih tvornica okolišu najviše naštetila, i za ovoliki broj ljudi jednostavno se ne može nastaviti proizvoditi ovolika količina mesa i mliječnih proizvoda a da se planta uspije sačuvati – to je nemoguće. Ili čemo kao potrošaći drastično smanjiti zahtjev za mesom i mliječnim proizvodima, ili ćemo platiti skupu cijenu u skorijoj budućnosti – na nama je da biramo.
Druga stvar koju bi htjela da napomenem – Ljudi uopšte ne razmišljaju o tome „šta“ je kravlje mlijeko. Ljudi izgleda ne mogu da shvate da je to majčino mlijeko. Krava ima majčinog mlijeka samo kad rodi, i da bi ljudi mogli piti njeno mlijeko teladi se redovito otimaju od svoje majke i ako su muško odmah se nose na klanje a ako su žensko odvajaju se i čeka ih ista sudbina kao i kod njivhove mame. Krava se cijeli svoj život nasilno zatrudnjava od strane čovjeka, zatim joj se otima njeno dijete, a ljudi piju njeno mlijeko – zar to nije malo „uvrnuto, bolesno i prije svega potpuno neprirodno? Gdje ste još vidjeli i jednu vrstu da pije majčino mlijeko druge vrste? I gdje ste još vidjeli da bilo koja vrsta uopšte i nastavlja u životu da pije majčino mlijeko nakon što se otkine od sise i dobije zube za čvrstu hranu. To samo ljudi rade. Samo čovjek nastavlja da pije majčino mlijeko ( u ovo se ubraja i konzumacija mliječ.proizvoda) nakon što se otkine od sise i nakon što odraste, i to od druge vrste. Baš kao što nam priroda nije namijenila da pijemo mačje, pseće, slonovo ili ne znam ti čije majčino mlijeko, isto tako ne trebamo piti ni kravino mlijko da bi bili zdravi. Kalcijum je mineral,minerale dobijamo iz zemlje kroz voće i povrće (kelj i brokule npr, baš kao i ostale minerale kao što su željezo, bakar, cink itd. I kravino mlijeko bogato je kalcijem jer je ona biljojed – namirila je svoje potrebe za mineralima konzumacijom hrane koja raste iz zemlje.
Što se tiče mliječnih vs biljnih proteina i životinjskih vs biljnih masnoća voljela bi da pročitate knjigu „Ljekovitim biljem i ishranom do zdravlja“ od Dr. Nezira Tanovića. Ovo mi je prva knjiga o zdravoj prehrani koju sam dobila na poklon i dan danas se redovito s njom „konsultujem“, čisto onako da se podsjetim gdje se u kojoj namirnici nalazi koji mineral/vitamin pa da znam šta, kad i koliko jesti za optimalno zdravlje. Samo prvi dio je namijenjen ishrani, drugi i treći je namijenjen bolestima i biljkama. Doktor u ovoj knizi uopšte ne spominje vegetarijanstvo ili veganstvo, ali jasno poručuje da je biljna ishrana najadekvatnija i najzdravija za suvremenog čovjeka i da čovjek treba koliko god je to moguće ibjegavati mliječne proteine i masnoće životinjskog porijekla jer su potpuno nepotrebne ljudskom organizmu, i fokusirati se na esencijalne masnoće iz orašastih plodova, proteine biljnog porijekla itd.
Bez obzira na kojoj vrsti prehrane čovjek bio, on ako ne unosi dovoljno voća i povrća u svoj organizam neće biti zdrav, pa bio on svejed, vegetarijanac ili vegan. Jer ima i dosta vegana koji se hrane nepravilno i neuravnoteženo, ali, da budem iskrena, svi vegani koje poznajem opet su puno zdraviji od svejeda. A znam dosta pretilih ljudi sa sela koji se cijeli život hrane domaćim životinjama a opet nisu zdravi, imaju dijabetes, povišen pritisak, probleme sa srcem itd. Kada vidite koliko ljudi obolijevaju svakodnevno, zapitate se koliko je za čovjeka uopšte i zdravo konzumirati životinjske namirnice. Ja sam bez mesa već 14 godina otprilike i osjećam se super, nikada to nisam voljela i nikada to ne bi stavila u usta. No svatko zna svoje. Ispričavam se na predugom komentaru, pričljive sam prirode.
Pozdrav
@ Vedrana
Šarmantan komentar, nema šta, posebno ono „svejed“ :-)
Dali ste kratak siže veganskih i vegetarijanskih stavova. S obzirom da sam i sam neko vreme bio vegetarijanac, moj povratak „svejedima“ je nastao spontano i nije uzrokovan stavom protiv a ni za vegetarijanstvo. Za sebe bih rekao da sam 90% vegetarijanac, dakle to podržavam. Iz ovog iskustva, ponoviću ono što sam ranije rekao, a to je da treba jesti raznovrsno ali jako umereno.
Tu se slažem sa vama da se dosta vegana ili vegetarijanaca ne hrani raznovrsno, i da to izaziva zdravstvene probleme, a da se svejedi razboljevaju od viška hrane.
Ako krenemo od jednostavnog podatka da širom sveta žive stogodišnjaci, a naši pretci su bili takodje stogodišnjaci i vrlo vitalni i zdravi, a da se svi različito hrane, dolazimo do zaključka da izbor hrane nije presudan za zdravlje, dugovečnost i vitalnost. Više je bitan koncept života i ishrane.
Na primer, pravoslavni monasi jedu po parče hleba dnevno i dožive sto godina :-)
I da, slažem se oko proizvodnje mesa, ali i ta industrija bi se smanjila ako bi jeli manje, ne moramo biti vegani i vegetarijanci.