Zlatko Šćepanović
Nezdrava hrana za decu od margarina, paštete do viršli
Hranu koju ne treba davati svojoj deci jer nije zdrava niti biološki vredna
Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.
Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.
Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu.
Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci.
.
Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana
Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za bacanje. Smeće.
Upitao sam kolegu: „Da li su ovi sirevi za bacanje?“
Kolega mi je odgovorio: „Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove Zdenka sir“.
Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni „zdenka“ sir niti moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu.
Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer i na viršle, proizvode koji se na sličan način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.
Priznajem da je ta hrana ukusna, i sam sam voleo da je jedam. Ali sada znam da je nezdrava i loša, i pokušavam da makar svoju decu odaljim što dalje od nje. Svestan sam da mnogi od roditelja neće poslušati ovaj i slične savete, zbog toga što nemaju dovoljno novca i vremena da sami spremaju hranu, a hoće pak da deci učine obroke ukusnijim i da deci izadju u susret željama za reklamiranom i ukusnom hranom. Ali bolje da decu hranite palentom i pavlakom, nego viršlom i paštetom, razlika u kvalitetu i supstancama koje se ugradjuju u telo i tkiva vaše dece je ogromna.
.
Roditelji i deca, zdravlje i zdravi način ishrane
Znajući kako se pravi industrijska mesna hrana i šta sve u njoj ne vredi, deci kupujemo samo suvi vrat, pečenice, domaću slaninu i dimljeno meso. Ponekad i domaće kobasice kada znam ko ih i kako pravi. Industrijske mesne preradjivene ne kupujemo i ne unosimo u kuću. Posebno, što su puni natrijum nitrita (natrijumova so), konzervansa koji je inače svuda proteran u Evropi zbog kancerogenih svojstava, ali se još uvek nemilice troši u Srbiji zbog jeftine nabavke i svojstva da mesu daje crvenu boju – meso inače u preradi bledi i posivi.
Neko će mi reći da takav životni stil mogu da priušte sebi samo bogati ali to jednostavno nije istina. Suština je u stilu života i u stilu ishrane. Priznajem, mi za prosečnu srpsku porodicu jedemo neuobičajeno malo mesa. Možda jednom do dva puta nedeljno imamo nešto malo mesa kao prilog za sosove, ali retko kada jedemo čiste šnicle, stekove, krmenadle. Možda jednom u dve nedelje spremimo pile ili ribu i ne držimo se besmislenih preporuka nutricionista da svakog dana moramo pojesti po 200 grama mesa. Uvek favorizujemo pečurke, povrće, testeninu, variva i sosove pre mesnih obroka. Jela začinjujemo domaćom slaninom ako želimo miris i šmek mesa, i često pravimo kineska jela koja su poznata po maloj količini mesa, pa nam je u tom smislu izdatak za kuhinju daleko manji od srpskog proseka. Mi ne punimo zamrzivač teletom ili tranžiranom svinjom, jednostavno ne favorizujemo meso u ishrani, mada nismo vegetarijanci. Hranimo se zdravije i razmišljamo drugačije.
Ipak, meni nije cilj da propagiram naš stil ishrane ili vegetarijanstvo, jer svako robuje svojim navikama i ne želim da menjam tudje navike, ako sami ljudi ne dodju do njih. Želim samo da skrenem pažnju na lošu hranu koja naša deca jedu i koja se ugradjuje u njihova tela i ćelije, a sve zbog zabluda koja su im servirane. Takodje, želim da ljudi shvate šta oni jedu. Na primer, jedna od sličnih namirnica nalik paštetama i topljenom siru je instant kafa, kod nas popularna kao Neskafa. Sprema se na skoro isti način kao i topljeni sir, od užegle i propale kafe niskog kvaliteta, koja se tako obradi i preradi da dobijemo instant granule kafe. Od trenutka kada sam to saznao, a evo prošlo je jedna decenija i od tog saznanja, mislim da nisam u 10 godina popio više od 2 neskafe u kafiću. Nema potrebe da se hranim visokopreradjenom industrijskom hranom koja nema vredna biološka svojstva koja trebaju mom telu.
Mi vodimo računa da koristimo biološki vrednu hranu, živu hranu. Posledica toga je dobro zdravlje koje imamo. Na primer, moja ćerka je doživela da joj nastavnica u školi kaže: „Dete, ti si čudo prirode. Godinama te gledam a nikada te nisam videla bolesnom. Ni nazeb“.
To je istina, godinama naša deca nisu imala ni nazeb ni grip, hvala Bogu. Verujemo da uz dobru porodičnu genetiku koju svi imamo, tome doprinose i naše prehrambene navike i sam stil života. Kao i prosvećen dečiji doktor, Dr Pejović, pedijatar iz Doma zdravlja Zvezdara koji je našu decu od malih nogu vodio i savetovao nas da decu ne lečimo antibioticima, da im ne dajemo vakcine koje im ne trebaju i da posmatramo dete u celini, kako ono izgleda i deluje u bolesti, a ne da paničimo jer ima temperaturu. Hvala doktoru Pejoviću na glasu razuma i realnom pristupu dečijim bolestima, mnoge porodice je zadužio.
Vratimo se zdravoj i nezdravoj hrani. Na listi te hrane koja je mahom „zabranjena“ našoj deci i koja se ne kupuje u našoj kući su: gazirana pića kao što su Koka Kola, Pepsi, Fanta, Jupi, jer su sva ta pića gomila šećera u obojenoj gaziranoj vodi. Srećom, moja supruga voli Ruski kvas, pa je uspela i da deci usadi ljubav ka tom, ipak zdravijem i prirodnijem napitku, koji liči na obojena gazirana pića ali to nije. Ne kupuju im se ni industrijski ledeni čaj tipa Bravo, Nestea, takodje piće koje ćemo radije sami napraviti od pravog čaja sa limunom, a ne deci davati obojenu i aromatiziranu vodicu punu aditiva.
Na listi zabranjenin namirnica za našu decu su i bombone, čajna kobasica i slične preradjene kobasice, gotova jela, industrijski sosovi, zasladjivači, lisnata testa, razne grickalice, štapići, smoki, bejk rols, sladoledi. Sladoledu se teško odupiremo, kupujemo ga ali ne unosimo u kuću, samo na moru.
Ne bih želeo da me čitaoci pogrešno shvate, da mi fanatično branimo deci da tu hranu konzumiraju. Nismo eko fanatici niti porodica bistrih potoka koja živi u šumi i daleko od civilizacije. Mi tu hranu jednostavno ne kupujemo deci, ne donosimo je kući i ne dajemo im svesno da je jedu. Kada se desi da ona tu hranu konzumiraju van kuće ili u gostima, mi im to ne branimo, ali govorimo sa njima i objašnjavamo im vrednost svake pojedinačne hrane. Čak i mi sami nekada kupimo hranu koju ne podržavamo, ali je to više izuzetak. Ne plašimo decu pričama o štetnosti hrane da ne bi kod njih stvarali fanatizam i stres, ali ih podučavamo šta je zdrava hrana i zbog čega je treba jesti takvu. Svesni smo da je znanje a ne fanatičan stav najbolja odbrana za pravilne prehrambene navike.
Uz to, pošto naša deca žive u gradu, gde su htela ona to ili ne, naviknuta na industrijsku i sterilisanu hranu, koristimo svaku priliku da ih susretnemo sa seoskom i domaćom hranom. To najčešće ima za posledicu proliv kod dece, posebno kada jedu domaće kiselo mleko. Moja supruga i ja smo svako leto provodila na planinama i u seoskim sredinama i naši stomaci su adaptirani na bakterije u domaćim proizvodima i taj stepen „higijene“, dok naša deca nisu prošla tu vrstu obuke. Zato kada god imamo priliku da smo u nekoj seoskoj sredini insistiramo da deca jedu domaće kiselo mleko i proju umesto kupovnog jogurta i kifle. Rezultat adaptacije njihovog stomaka na domaće je postignut nakon nekoliko godina i nekoliko proliva. Sada su adaptirani i mogu da vare domaću hranu, što smatramo za uspeh i još jedan element za popravljanje imuniteta. Posebno se raduju supi od domaće kokoške, koja je toliko drugačija od supe iz kesice, da je to neverovatno.
Sve u svemu, trudimo se sa svojom decom i to nam se vraća njihovim dobrim zdravljem. Govorimo im o vrednosti jednostavne hrane, o vrednosti voća i povrća, variva i vode, o suncu, prirodi. I za sada nam svima dobro ide. A u reklame na televiziji odavno ne verujemo.
U zdravlje!
. . .
Hval yti boze da sam natrcao na pasus koji pise o zdravoj hrani. Ovaj narod………necu da kazem, sta je. Mislim da uposte nemisli sta stavlja u usta, kao da stavlja lu kantu za smece, pocev od nezdravog hleba,gotovih ulicnih namirnica, pa u prodavnicam ito osobe koje kao nesto znaju u zivotu i iamju neke titule, nepitaju se sta ustvari jedu. Necu se zadrzavati objasnjenjima, ali pored tolike literature inaucnih dokaza i suskanja da se lose hranimo, ljudi se prave gluvi i neuki. Ovo sto gledam uprodavnicam pa i te ljude, zgrazavam se idodje mi da vrisnem, ali bi bio nenormala i izvikam. Pocev od belog hleba, koji nije niti za svinje….a drzavu boli dupe sta narod jede.
LJUDI RAZMISLITE PRE NEGO NESTO NESTO STAVITE U USTA. MOJ SAVET. DECU POSEBNO UNISTAVAMO. MISLIM DA SU UNISTENA. POZDRV
@ voja
Malo više optimizma :-)
Jeste hrana loša i jesu prehrambene navike sve lošije, ali i ljudski organizam ima veliki kapacitet prilagodjavanja. A i medicina je napredovala pa će nas održavati. I na kraju, većini naroda kriza pogoduje u smislu što se manje jede. Manje hrane, zdraviji organizam, više hrane bolsti izobilja eksponencijalno rastu. Jer, da nije kriza, sa ovim navikama ishrane, bili bi zemlja sa 80 % debelih.
Ja I moja porodicu se iskljucivo hranimo u Organic House,tako ako ste iz Novog Sada najtoplije vam preporucujem ovu prodavnicu.
Za pravim da napisemo da se Organic house nalazi u Mise Dimitrijevica 24 u Novom Sadu I njihova internet stranica je http://www.organichousens.com
„Šarmantno“ vaše mišljenje da se dosta vegana ne hrani „raznovrsno“ i da to izaziva zdravstvene probleme, a da pravoslavni monasi žive sto godina na parčetu kruha;)
Ljudskim bićima bilo koji životinjski proizvodi nisu uopšte potrebni u ishrani, a najnovije studije (kineska studija na primjer) dokazale su da čak i izrazito umjerene količine mesa i mliječnih proizvoda imaju štetan utjecaj na čovjekovo zdravlje dugoročno, tako da, svejedi se ne razbolijevaju samo od „viška“ hrane, nego i zbog toga što u organizam unose hranu koja je potpuno neprirodna i neprikladna za ljudska bića, počevši od kravljeg majčinog mlijeka koje je priroda namijenila teladima, a ne ljudima, pa nadalje. Biološki i anatomski gledano (dakle po građi našeg organizma) mi smo biljojedi, a ne svejedi.
Ako krenemo od jednostavnog podatka da širom svijeta ne žive stogodišnjaci, nego ljudi koji masovno obolijevaju od pretilosti, srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska,dijabetesa, osteoporoze itd – bolesti koje su direktno povezane sa konzumacijom mesa i mliječnih proizvoda, shvatit ćemo da je današnji način ishrane poguban kako za čovjekovo zdravlje tako i za okoliš. I ne, nije tu samo problem „previše“ ili činjenica da proizvođači svašta stavljaju u hranu, jer znam masu ljudi koji su cijeli život proveli na selu, čistom zraku, hranili se isključivo domaćim mesom i mlijekom, a opet svi pate od pretilosti, bolesti srca, visokog pritiska, dijabetesa, raka dojke itd.
Stogodišnjaka u svijetu ima da ih se na prste može nabrojati, dakle jako malo, a i to malo što ih doživi stotu, to mogu zahvaliti svojim genima, a ne današnjem načinu ishrane. Znači, ne možemo se vaditi na par stogodišnjaka, ako smo okruženi milijunima pretilih i bolesnih tridesetogodišnjaka, četrdesetogodišnjaka itd.
„Kad bi ljudi manje jeli“ ne znači ništa, to nije rješenje problema okoliša i ljudskog zdravlja, to je puko maštanje, jer ljudi će uvijek jesti onoliko koliko žele i u skladu sa svojim apetitom. Za rješenje problema ključno je da čovječanstvo u industrijaliziranom dijelu svijeta (dakle u onom dijelu svijeta gdje životinje ne jedemo da preživimo nego zato što je prehrana mesom postala nezdrava navika koja se uvukla duboko u pore ljudskog društva) u potpunosti pređe na biljnu ishranu, što će se vjerovatno desiti za nekih 300, 400 godina, ako do tada za našu planetu već ne bude prekasno, jer mesna i mliječna industrija već sada ozbiljno štete okolišu i doprinose globalnom zagrijavanju.
Lijep pozdrav
@ Vedrana
Ne znam da li znate za pojam „sveta anoreksija“? To je pojam koji je inače nastao u rimokatoličkom svetu, jer su ispitivanjem zemnih ostatak katoličkih svetitelja koji su dugo živeli, utvrdili da su svi oni bili „anoreksični“.
To isto je i sa pravoslavnim monasima, jedu krišku hleba dnevno i malo vode i dožive duboku starost. Naravno, to nije uputstvo za običnog čoveka, jer se monah stalno moli i molitva mu omogućava takav stil života.
Ali poenta zdravog i dugog života jeste u manje hrane (uz manje briga i bolju okolinu) a ne u izboru hrane :-)
Primetićete da nema vegetarijanaca koji su baš dugovečni. Sve grupe koje su naučnici ispitivali a koje su poznate po dugom životu, japanci na Okinavi, Kavkazi, Grci na ostrvima, Nepalci, itd, svi su bili svaštojedi :-)
„Tajna njezine dugovječnosti nije dijeta kakvu preporučuju liječnici: u intervjuu novinaru CNN-a Kuku je otkrila da joj se prehrana sastoji uglavnom od mesa, špinata, slatkiša i coca-cole! Dugovječna stanovnica Južne Afrike ima 29 djece, ponosna je baka 59 unuka, a praunuke je teško izbrojiti.“
http://www.vecernji.hr/zanimljivosti/baka-kuku-ima-134-godine-844304
:)
Nije njima molitva pomogla da požive dugo, nego to što se ničim korisnim nisu zanimali u životu. Tko sjedi i meditira (dangubi) po cijele dane normalna stvar da će „izdurati“ na parčetu kruha. No, ja nisam dovela u pitanje istinitost te vaše tvrdnje, nego to da ste poprilično kontradiktorni u svojim izjavama.
Druga stvar, mene uopšte ne interesuje dugovječnost, odnosno tko duže živi, vegani (vi koristite termin „vegetarijanac“ ali ja o vegetarijancima uopšte ne pričam) ili svejedi. Smiješno je se raspravljati o tome, ali činjenica je da vegani, tj. ljudi na 100 % biljnoj ishrani, mogu doživjeti duboku starost bez ikakvih problema, i to je bila moja poanta.
Zašto zatvarati, zlostavljati i ubijati bilijune životinja godišnje kad nam njihova tijela i njihove sekrecije uopšte nisu potrebne u ishrani da bi bili zdravi i doživjeli duboku starost? Tvorničke farme su koncentracioni logori za životinje, a životinje, ako niste znali, osjećaju bol i strah baš kao i ljudi, i absurdno je i neljudski sudjelovati u ovoj opresiji nad životinjama ako možemo odabrati stil života kojim ne činimo nasilje nad drugim živim bićima i prirodom, ili bar ne ono „organizovano“ nasilje, kao u slučaju tvorničkih farmi.
„Primjetit ćete da nema vegetarijanaca koji su baš dugovječni“. – Kao što sam već rekla, mene vegetarijanci ne interesuju, ja pričam o veganima. I otkud vam ideja da nema vegetarijanaca koji su dugovječni. To je vaša lična pretpostavka, a ne činjenica. A što se tiče tih naroda što ste ih nabrojali, upravo su to nacije koje jedu manje mesa u ishrani. I to ne samo „manje“ nego drastično manje od ostalih naroda, recimo Amerikanaca. Što manje mesa i ostalih životinjskih proizvoda – čovjek je zdraviji, a nikako mesa i mliječnih proizvoda vodi ka savršenom zdravlju. Proučite anatomiju ljudskog organizma i shvatit ćete o čemu govorim.
Vama je „čeif“ da pojedete parče mesa i popijete čašu kravljeg mlijeka, ali jedno živo biće je se moralo poštenski napatiti u zatvorenom prostoru u kojemu se nije moglo niti okrenuti, od početka do kraja svog života, dok nije završilo pod nožem, i moralo je proči kroz svu tu torturu radi tog vašeg „čeifa“ a vi meni tu pričate o dugovječnosti, i nadmetali biste se samnom u tome tko duže živi, ma dajte molim vas. Fali vama malo empatije i suosjećajnosti, previše ste egocentrični, nije sve u „vašem“ zdravlju i dugovječnosti, treba voditi računa i o tome kako svojim postupcima i načinom života utičemo na druge i na njihove živote.
I da se razumijemo, dokle god bude mesne i mliječne industrije bit će i salama, viršli i margarina, kao i ljudi koji će ovo jesti. Dakle, branite upravo ono što kritikujete u svom članku.
Nisam znao za baka Kuku :-) Zanimljiv fenomen, jaki geni i jako telo očigledno.
Vedrana, šta da vam kažem, moje verovanje u svaštojedstvo kao i vaše verovanje u veganstvo ima podlogu na duhovnoj osnovi, koje su svakako različite, kao što smo mi i životinje različiti, kao što su mesožderi različiti od biljojeda. Znate, da je Tvorac želeo da svi budemo vegani, ceo svet bi od starta bio veganski, ne bi bilo tigrova i ostalih predatora koji nemaju empatiju prema žrtvi, već osećaju glad koju ta životinjka podmiruje.
Nisam uopšte kontradiktoran u svojim tvrdnjama, nije mi nikakav ćief, od starta sam se deklarisao i moja je deviza jasna i jednostavna: „Ljudi, hranite se raznovrsno, jedite što prirodniju i manje preradjenu hranu, jedite manje mesa i jedite manje – živećete zdravije i duže. A ako se Bogu molite živećete i srećniji.“
Ne mogu da ne spomenem, da su svi vegani koje sam upoznao rezignirani i gnevni aktivisti spram svaštojeda. Tako da ni empatija prema životinjama nije dovoljna da postoji i samilost prema ljudima :-)
Sviđa mi se Zlatkov komentar, nije mogao bolje napisati, potvrđujem. I kao vjernik i kao čovjek. Ne znam koliko će se uklapati moje iskustvo, ali, tko blaguje Krista ima duhovnu hranu za dušu i hranu za tijelo, tako da se ne opterećujem hranom. Post od hrane uvijek pročišćuje, ali ono što se ne vidi napravi još i više (duhovno) da i tijelo bude zdravo. Ja vjerujem da ako i nešto loše pojedem da mi neće biti loše,naravno da neću namjerno jesti loše, ali to je ono duhovno nevidljivo aktivistima. Ja sam već rekla, aktivisti me uvijek podsjete na već viđene situacije: homoseksualci protiv obitelji, oni što nečije bunde paraju i farbaju na ulici (Otkud ti pravo da uništavaš tuđu imovinu? Nosim kožnu jaknu na primjer i sad mi neka budala treba učiniti da mi bude hladno, otkud znaš da imam novaca kupiti drugo? I otkud znaš da nisam od nekoga dobila jer nisam imala novaca kupiti sama?) I ponovit ću opet!
Gdje su aktivisti protiv abortusa, protiv ubijanja nevinog u majčinoj utrobi? Fetusi završe u smeću, hvala Bogu, jedan svećenik je u nas osnovao groblje te pobačene dječice. Ili fetusi završe u kozmetičkoj industriji? To vas ne smeta! Ne smeta vas ako i pojedete fetus a da i ne znate, pa bilo je već pisano o tome; dali znate da je u Kini popularno tradicionalno jelo od fetusa djeteta? Gdje su ti aktivisti? Da čujem da je čovjek prije životinje! Eto, ne izdržah. SAMILOST PREMA LJUDIMA, da.