9. Avgust je Medjunarodni dan siromašnih - kako skrpiti kraj sa krajem

Velibor Mihić Fjodor

Na međunarodni Dan siromašnih, 9. avgust… LJUDI, pružite ruku!… ne da uzmete, nego da DATE!!!… moli vas Velibor… sklapam RUKE!!!…

Kako skrpiti kraj s krajem!

O, kakav – sirotinjski „jubilej“ priznat „od OUN“ – kao da je siromaštvo nekakav domet, cilj kom pošten – i sit! – čovek treba da teži! Umesto da čitavog života ne budu siromašni, da imaju „za hleba i s hleba“ – dobili su svoj Dan! Kao – biće sitiji!… Siromaštvo nije nešto daleko-daleko već… gledamo ga… što je manje tragično – osećamo ga na svojoj koži!… Za siromašne, prikupljaju se „novci“ da jadno siroto dete OPROBA ČOKOLADU!… kao da je čokolada vrh-vrhova civilizovanog „svetskog a našeg“ – društva!… I, što je najjadnije, „takvo dete“, kad se akcija malo zahukta, da „izjavu za novine“: prvi put sam oprobao čokoladu! Jede, dete, čokoladu i, to, sa slikom!…

Da nije jadno, bilo bi tužno… ali, takva su vremena i mi u njima…

Ima jedna priča nekog američkog pisca, i, to, vrlo poznatog, ali, ne sećam se kog… U toj priči, veoma dirljivoj, poučnoj… uostalom, ovo je siže:

„Vrlo siromašan čovek je živeo sa suprugom. Jednog dana, njegova supruga koja je imala vrlo dugačku kosu, zamoli ga da joj kupi češalj za kosu kako bi rasla lepše i bila negovana. Čovek je, s neskrivenim osećajem žalosti, rekao da ne može. Zato što su… njih dvoje… treba da razume… Morao je, direktno: objasnio joj je da nema dovoljno novca ni da popravi kaiš svog sata koji se, upravo, prekinuo… Ona nije dalje tražila… Čovek je otišao na posao i…

Kad se završilo dugo-dugo radno vreme, prošao je pored bleštave prodavnice satova, tiho ušao i – prodao svoj oštećen sat po niskoj ceni… i, gle!… iz istih stopa, što se kaže… otišao da kupi češalj za kosu svoje drage žene!… Nije ni trepnuo: siromaštvo je siromaštvo, ali, ljubav je ljubav, mislio je, a, nadam se, ovako mislite, i vi… (Ja se uzdržavam od komentara!)…

Došao je kući, uveče, s češljem spremajući se da ga da svojoj ženi, ali se iznenadio kad je ugledao svoju ženu s vrlo kratkom frizurom. Ona je prodala svoju kosu i držala nov sat!…

Suze su potekle iz njihovih srca, ali ne zbog uzaludnosti njihovih postupaka već zbog uzajamnosti njihove uzvišene ljubavi…

Tako bi, slobodno prepričana, glasila ta poznata priča…

U parku, kod Autobuske stanice, u Beogradu, video sam čistača kako „ruča“ hleba i luka! O, dobro je „prošao“, imao je klupu… i niko ga nije oterao jer, „to“, možda, ne bi bilo „po evropski“, tako ući u Evropu u koju se toliko… (to ste rekli, Vi, ne, ja!)… da „uđemo“!…

„Paraj dupe, krpi uši!“ – kaže naš narod (malo sam ublažio, nisam rekao Srbi!)…

Evo šta su o siromaštvu rekli poznati…

Gde su, među ljudima, granice? Nema u čoveku ni Vlaha ni Turčina. Postoji, samo, golema ljudska beda i nevolja. Jednako i vlaška i turska! (Branko Ćopić)

Nema, niti može biti pravednog bogatstva! (Čehov)

Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno da našu sreću čini ono što jesmo, a ne ono što imamo! (Šopenhauer)

Lenjost tako polako korača, da je siromaštvo brzo stigne! (Franklin)

Bogat nije onaj ko mnogo ima već ko mnogo daje! (Erih From)

Ne žalosti čoveka siromaštvo, već želja! (Epiktet)

Tvrdičenje počinje gde prestaje sirotinja! (De Balzak)

Kad bogataši ratuju, siromašni umiru! (Sartr)

Para na paru ide! (Srpska poslovica)

Ko ima malo novca, govori: Šta da radim s njim, Bože?!… A onaj koji ima mnogo, govori: Gospode, daj mi još! (Arapska poslovica)

Dvostruko je siromašan onaj koji je jednom bio bogat! (Danska poslovica)

Siromašan nema slobodnog vremena! (Japanska poslovica)

U siromašnoj kući i Bog je gladan! (Korejska poslovica)

Bogatstvo robuje, siromaštvo je slobodno! (Latinska poslovica)

Siromaštvo ulazi na vrata, a ljubav izlazi kroz prozor! (Rumunska poslovica)