Veselinka Stojković

 

SPUSTIĆU NA VODU LjILjANE

 

Fotelja mu se rašrafljuje, ali je on još siguran u njoj.

Cipele su mu se rašrafile, ali ostavljaju tragove.

Državu nam rašrafiše, i šta sad sa njom?

Kad nam mozak rašrafiše, rašrafiše nam i državu.

I rašrafljeni hodamo, a kuda? – videćemo.

Zašrafićemo se, samo nam treba alat.

Alat nam je u mozgu, začas ćemo se zašrafiti.

Čim se zašrafimo, eto nâs zašrafljenih.

Čik neka nas rašrafe! – mozak nam je za zašrafljivanje.

Ako se ne zašrafimo, doći će nam pomoćnici.

Ako mu je to posao, rašrafio nas je, pa će nas i zašrafiti.

Udri brigu na veselje, što ako si i rašrafljen!

A kad te zašrafe, ti se brzo rašrafljuj!

A ako si rašrafljen, ne brini, zašrafićeš se.

Čim se zašrafiš, kreni na put, putevi su ti otvoreni: demokratija.

Naiđeš li na rampu, pokaži im šrafove.

Ako ne vide šrafove, ti ih opet pokaži.

Ako te ne puste u Evropu, vrati se po šraf za nju.

Ako pak šrafovi popuste, pustiće te, ne brini.

Ni u Evropi nisu svi zašrafljeni.

A što je i zašrafljeno, rašrafiće se.

Zašrafljena ili rašrafljena, Evropa je Evropa.

Evropa je dama, moraš da klekneš pred njom.

Pripazi na šrafove pred Evropom – damom.

 

Najviša vrlina čovekova je radost, a radost najčvršći životni šraf.

Veselost je jedina inteligencija; tuga je zarđao šraf.

.

Bacih grudvu snega u reku: i grudva i reka mi se zahvališe.

Kad se vratim, spustiću na vodu ljiljane.

. . .