Goran Tomić

 

 

Srbija je velika tajna i stara vodenica

Vodenica, vodeničar, žito i brašno u seoskoj samoposluzi. Zašto je Srbija velika tajna kada je upoznaš

 

Taman kada sam pomislio da smo se kao društvo raspali, da je nestalo empatije, brige za bližnje, vrednoće, rada i poštenja, desi mi se nešto predivno što mi je u potpunosti vratilo veru u Srbiju i Srbe. Oduvek sam voleo da verujem i negde u dubini duše sam znao, da naš narod nije u osnovi pokvaren i zao. Pretpostavljao sam da su u ogromnoj većini dobri i savesni ljudi. Mediji su me stalno opovrgavali i skoro da su uspeli da me razuvere u toj mojoj veri.

Pre nekoliko dana sam bio na službenom putovanju po Valjevu i okolini. Idući iz Loznice preko Osečine prema Valjevu kolega mi je predložio, kada smo prošli selo Pričeviće da naiđemo do jedne vodenice – potočare u kojoj imaju pravog i dobrog integalnog brašna mlevenog vodeničnim kamenom. Prihvatio sam više iz znatiželje i neke nostalgije za detinjstvom kada sam kao dete gledao kako je moj ujak mleo žito u svojoj potočari.

Pored puta je bio putokaz „Vodenica“. Udaljena je od puta nekih 50 metara. Očekivao sam neku tzv. etno prodavnicu i neku ženu koja prodaje etno proizvode, a zatekao sam Srbiju. Vodenica je bila širom otvorena i u njoj nije bilo nikog. Nikog nije bilo ni u vidokrugu. Pored ulaza je bilo par pisanih poruka da se ne provejano žito neće mleti, da ako vodeničar nije u vodenici da svoje žito ostavite na klupu i napišete broj telefona na koji će vas zvati i na kraju, poruka da ko želi da kupi brašno može sam da se posluži u vodenici jer je brasno već razmereno i upakovano.

Kada se uđe u vodenicu sa desne strane su dva vodenična kamena, koji trenutno nisu ništa mleli, sa drvenim levcima u koje se sipa žito. Ispod poda se čuje hučanje potoka.

Ispred je stajala polica sa naslaganim kesama sa kukurznim i pšeničnim integralnim brašnom na kojoj je pisala cena od 120 dinara po kesi od 2 kg.

Iznad polica sa brašnom, nalazila se jedna polica na kojoj se nalazila knjiga utisaka i jedna kutija. Na toj polici i kutiji su par lepih poruka o poverenju i časti. U kutiji, ispod poklopca je bio gotov novac koji kupci ostavljaju kada tu nije vodeničar.

Uzeo sam četiri kese brašna, u kutiju ostavio novac i uzeo kusur. Napisao sam par reči u knjigu utisaka. Malo smo fotografisali po vodenici, utovarili smo brašno u automobil, i još malo postojali ispred vodenice a da se niko nije pojavio ni u vidokrugu.

Otišao sam sa osmehom na licu.

Ako vas ikad put nanese na put od Valjeva prema Osečini, nešto pre sela Pričevići, naiđite u tu vodenicu gde možete kupiti zdravu hranu za vaše telo i dobiti zdravu hranu za vašu dušu.

.

Srnina molitva

(Desanka Maksimović)

Istoku okrenuta,

srna pod borom kleči,
moli se molitvom zverinja,
bez reči.

Od jutarnjeg sjaja
oči su joj crvene,
ne vidi oko sebe ništa,
ni okolno drveće,
ni jezero, ni mene.

Hiljadu je vekova dizao
njen visoki hram,
vajao stubove u njemu,
Gospod sam.

Mahovinom je zastro
kamen goli,
da bi srna imala
gde da se moli.

Istoku okrenuta,
moli se dignute glave
da borovi pravo rastu,
da zime ne budu ljute,

da drvo novo nikne
na mestu gde staro se osuši,
da u jezeru voda
nikada ne presuši,

da jasne budu zore,
da šumu mimoilazi grom.
Istoku okrenuta
moli se za svoj dom.

I svud iz borove kore,
kroz šume hram,
mirišu tamnjan i smola.
I dok se moli, sveću
drži joj Gospod sam.