Velibor Mihić Knez
Srčani udar i prva pomoć! Ne dao Bog, ali, može se desiti… srce Vas opominje!… nešto mu ne valja!… kao da liči na INFARKT!… uplašili ste se!… a nemate, pri ruci, odmah, lekara!… ili ga, već, čekate, ali… dok ne dođe!… ŠTA VAS MOŽE SPASITI!!!… Šta – U MEÐUVREMENU! – možete da učinite!… Čitajte – možda ćete me blagosiljati IAKO NISAM LEKAR!!!
Savet – života – vredan?!… Prva samopomoć ako vas zadesi srčani udar, kap i infakrt
Srčani udar i prva pomoć u tom trenutku
Da se razumemo, nisam lekar, a neću, to, nikad ni biti, ali… mnogo sam čitao, pa, savet koji ću vam dati možete proveriti kod svakog lekara, pogotovo kardiologa! Mislim, to što sam ja pročitao – a vama savetujem – da li je tačno!
A prosto – da prostije ne može biti – prosto kao „srpski pasulj“!…
Dakle, moram da ponovim, ne dao Bog, ali, može se desiti… srce Vas opominje!… nešto mu ne valja!… kao da liči na INFARKT!… Srčani udar … uplašili ste se!… a nemate, odmah, lekara!… ili ga, već, čekate, ali… dok ne dođe!… ŠTA VAS MOŽE SPASITI!!!… Šta – U MEÐUVREMENU! – možete da učinite!… Čitajte – možda ćete me blagosiljati IAKO NISAM LEKAR!!!
Savet je – samo – u jednoj reči: KAŠLjITE!
Šta, to, znači?!
Znači, to, što sam napisao: KAŠLjITE!
U trenu kad se radi o „biti il’ ne biti“ – kad osetite srčane tegobe i srčani udar – a lekara nema pored vas – ili ga čekate pošto je pozvana hitna pomoć – KAŠLjITE!… možda ćete – sami sebi! – pomoći!!! To je prva pomoć za srčani udar. Kašljanje će biti možda mala i nedovoljna simbolična MASAŽA SRCA, ali, ipak, MASAŽA – i to vas, možda, može spasiti od srčanog udara!
To je sve … savet za srčani udar i prva pomoć u kritičnom momentu.
To sam pročitao, ne znam ni gde, ni kad, ni ko je, to, napisao, ali, dobro sam zapamtio jer je savet vredan života – ne možete ništa izgubiti, a dobiti sve – ŽIVOT!
Pozdrav, ŽIVI i ZDRAVI bili!
oOo
I ja takođe nisam lekar, ali sam imao problema sa radom srca.Preko tri decenije se (dosada uspešno?) borim sa povišenim pritiskom, i imao sam kritičnih situacija.
Moje iskustvo kaže da je najvažnije sačuvati prisebnost i savladati strah.Pored toga potrebno je mirovanje da se srce što manje opterećuje.
Navešću jedan određen slučaj kada sam spasio jednu stariju ženu. Kada sam je posetio bila je sama u kući. Osećala je da je nešto guši a prsti na rukama su joj bili do polovine modri. Kad je videla mene, počela je da viče i da mi nešto govori. Ja sam joj strogim glasom rekao: Ćuti, i ni jedne reči ne izgovaraj! Sedi i miruj, i sve će biti dobro. To sam joj ponovio nekoliko puta. (mnogi ne znaju da svaki govor jako zamara srce).
Srećom na stolu se zatekla boca sa vinjakom. Ja sam uzeo jednu čašicu,nalio u nju vinjak i dao joj da popije. Nešto kasnije dao sam joj još jednu.
Ona je opet počela sa pričom, i ja sam joj zapretio, da miruje i da ćuti i da će sve biti dobro.
I nakom oko 20 minuta žena je došla sebi. Što kažu, bila je u normali. Opet je počela da priča i ja sam je ponovo ućutkao i objasnio joj da govor opterećuje srce i zato treba da miruje i ćuti.
Žena je preživela opisanu kritičnu situaciju i posle toga živela još nekoliko godina.
Rekao sam da nisam lekar, a radio sam ono što sam mislio da je najbolje, u datim uslovima kada nije bilo mogućnosti da se pozove lekar. Da li sam pravilno postupio, to bi mogao da kaže neki lekar.
Što se tiče priloga „Srčani udar“ mislim da je koristan i da bi takve priloge prebalo češće objavljivati, jer nam oni pružaju priliku da nešto naučimo, a svako znanje je uvek dobro došlo.
За БРАНКА
Захваљујем Бранку на овом коментару. Само бих додао једно своје искуство, и, то, с мајком…
Једном, били смо у соби мајка и ја. Имала је, тад, близу 80 година.
У једном тренутку, престала је да говори, наиме, није реаговала на оно што сам ја говорио и то ме је натерало да се окренем…
Седела је на кревету, сасвим погнута, с главом на грудима и без знака живота! Није реаговала на лупкање по образима.
Полегао сам је на кревет и дао јој вештачко дисање. После неколико тренутака, дошла је себи, дубоко уздахнувши. Схватио сам да је била замрла и да сам јој вратио живот.
Живела је још неколико година.
Велибор
[…] čiji toksini lako dolaze u krvotok. Ranijim istraživanjima nad pacijentima koji su doživeli srčani udar, utvrđeno je prisustvo toksina u arterijama koji potiču od bakterija koje se razvijaju u ustima. […]