Ljiljana Habjanović Djurović
Srpski kralj Dušan Silni i čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice
„Nestala je ikona!“ – viknuo je jedan od stražara zaduženih da je čuvaju.
„Nestala je ikona!“ – pale su reči po zemlji. Po ljudima.
„Nestala je ikona!“ – širila se zla vest. Kroz Dušanov vojni logor. Kroz svu zemlju srpsku. Kao zla slutnja. Kao strah. Kao jauk i naricanje.
Nestala je ikona. Svetinja i uzdanica. Čuvarica. Zaloga Dušanovih pobeda i moći srpskog carstva. Majka svih njegovih naroda.
U osmom veku punila je svetlošću dom bogoljubivog Jovana iz Damaska koji beće posvećen Presvetoj Bogorodici i savetnik za hrišćanska pitanja kalifa Vadima. Njegovo hristoljublje ne bi milo Lukavome i on nagovori vizantijskog tiranina Lava da krivotvori pismo kojim ga Jovan poziva da svrgnu kalifa. Kada ovaj lažni dokaz nevere stiže do kalifa, on u svom slepom gnevu naredi da se Jovanu javno, na trgu u Damasku, odseče ruka koja je ispisala ta slova izdaje. Skrhan svakim bolom, Jovan ponese kući desnu u levoj ruci i kleče pred svoju ikonu da izmoli milost Bogmajke i isceljenje za sve svoje rane. Pred zoru klonu u kratak san. U snu mu se javi Presveta Bogorodica i obeća mu čudo Svoga Čovekoljublja.
Dan je dočekao isceljene ruke. Samo je ožiljak obavijen kao grivna malo iznad desne šake svedočio da ništa nije nedostupno onima koji se Presvetoj Bogorodici obraćaju sa verom, ljubavlju i nadom. Jovan tada dade da se načini srebrna ruka nalik njegovoj odsečenoj, i da se doda ikoni, a zatim ode da potraži bratstvo u kome bi otpočeo život potpuno posvećen Gospodu.
Zamonašio se u manastiru Svetog Save Osvećenog, koji je tu nekada bio iguman. Tada je saznao za predsmrtno predskazanje i zaveštanje Svetoga: Jednoga dana doći će u manastir carski sin imenom Sava. Kada pridje da se pokloni grobu svoga počivšeg imenjaka, igumanski štap pričvršćen kraj groba pašće na zemlju. Tome bogotražitelju treba dati i štap i ikonu Bogorodice Mlekopitateljice. Jovan je sa svoje stranedopunio amanet.
„Podajte tome monahu carskoga roda i ikonu Trojeručicu“ – zavetovao je braću.
Pet vekova docnije krete na put krsnim stazama Isusovim sin svetorodne loze Nemanjića, monah Sava. I narečeno čudo se zbi. Kada se poklonio grobu svoga imenjaka proslavljenog u Gospodu, igumanski štap se otkači i pade.
Sava je darovane mu svetinje poneo da njima ukrasi vrt Presvete Majke.
Vek, i još četvrt veka odozgo, ikona Trojeručica je mnogim čudima krepila hilandarsko bratstvo. A onda je u Svetu goru stigao Dušan Silni. I mada mu nijedan zavet nije davao pravo na to, kada je pošao nazad, poneo je svetinju sa sobom. Zbilo se tako sigurno po Božijem dopuštenju, a da li i po volji, to niko do njega Samog nije znao.
Od tada, Dušan se nije rastajao od Svetog lika Bogomajke. U kratkim predasima izmedju dva ratna pohoda počivala je u dvoru, u posebno ukrašenoj odaji u koju su ulazili malobrojni, i uvek smerno i sa strahopoštovanjem, kao u hram Božiji.
Kada bi car poveo vojnu, ikonu su vezivali za osedlanog konja koji je jezdio na čelu kolone. Tamo gde bi se konj zaustavio, podizan je logor. Da se ljudi i životinje okrepe hranom, vodom i snom, A kada bi konj izjutra ostajao u mestu mada je vreme pokretu, za Dušana je to bio znak da je došao čas za odlučni boj. Naredio bi juriš i poveo vojsku u još jednu pobedu. Uvek u pobedu!
Car, ratnici, plemstvo, narod, čak i neprijatelji, svi su verovali da Dušan ide putevima kojima ga volja Bogomajke vodi. Da uzima samo one zemlje i gradove koj mu Presveta daje Svojom milošću.
Zato je mnogi zapovednik predavao osvajaču svoj grad bez borbe, zato su Dušanove vojnike ponegde dočekivali pesmom, cvećem i suzama radosnicama.
A onda je ikona nestala! Uveče su je skinuli sa konja i sklonili u šator, kao i uvek. Stražari su se rasporedili ukrug i probdeli svu noć, budni kao u po bela dana. Nikoga nisu videli, ništa osim uobičajenih zvukova usnulog logora i šume nisu čuli. Ipak, ikona je nestala. Pomna potraga nije donela otkriće tajne. Čak ni nagoveštaj mogućeg.
Mada su ispitivani ponaosob, svaki je stražar govorio o istom, i kao zalog istini nudio najvrednije – život svoje dece i besmrtnost duše. Svaki je pomenuo rani huk sove, jak vetar sa juga koji je posle ponoći promenio pravac, trk belog zeca pred zoru, mladog jelena i neke svetle oči koje su iz udaljenog šipražja motrile na vojsku.
Svi ti detalji svedočili su o oštrim čulima ljudi zaduženih da čuvaju svetinju. Činilo se, mušica da je uletela u šator, deset pari očiju ispratilo bi joj let. A ipak, niko nije umeo da kaže kada je, ni kako, nestala ikona.
Nestao je i konj, ali nije bilo otisaka kopita kojima bi tragači mogli da slede put. Na mestu njegovog počinka ostalo je uže kojim je ikona vezivana. Ali to je bio trag koji nigde nije vodio.
Neverica i strah prosto su se sručili na ljude.
Dušan je smesta prekinuo pohod i vratio se u Prizren da sačeka svoju Čudotvorku. Ila bar vesti o njoj.
Ponudio je nagradu svakome ko mu makar približno ounači mesto gde bi mogla biti. Donosiocu ikone, ako bi Gospod dao da se takav nadje, ma kako niskog roda bio, obećao je čast sevastokratora, koja se daje samo članovima vladalačkog doma. Uhode su se razmilele carstvom. I dalje, diljem zemlje i dvorova carevih neprijatelja.
Niko nije bio slobodan od sumnje, nijedno mesto dovoljno sveto, Kretali su se kao prosjaci i monasi ispovednici. Kao žongleri, pevači i zamamne igračice. U manastire su pristizali lažni iskušenici, koji su posle nekoliko sedmica nestajali bez pozdrava. Bilo je žena koje su se nudile putnicima namernicima jer se u ljubavnom zagrljaju, i strancu, najpre olakšava duša. Ali sve je bilo uzalud. Nigde ni traga od svetinje, kao da je sitnica koja može da se pohrani u skriveni nabor haljine. I car se najzad morao pomiriti sa tim strašnim i znamenitim gubitkom.
„Tvoja je slava bila najveća i pre nego što si pohodio Svetu goru. Nije ti ravnog medju vladarima poznatog sveta bilo. I danas nema mudrijeg gospodara, ni veće hrabrosti i veštine, ni u zapadnom ni u istočnim carstvima – govorili su mu vlastelini i vitezovi, Uroš i Jelena, arhiepiskopi i sam patrijarh. Da mu smaknu tešku koprenu sa misli. Da ga ohrabre i uteše. Ali njemu ni utehe ni ohrabrenja nije bilo. Tačno, pobedjivao je i pre. no, ljudsko je pamćenje kratko, i miliji su mu tudji porazi nego pobede. Znao je, sada svi pričaju o izgubljenoj svetinji, i izgubljenoj zaštiti, a ne o njegovim davnim pobedama. Svi. I oni što se njegovih poraza boje kao sopstvenih, i oni što im se raduju.
A i neke buduće pobede, ako dodju, teško da mu mogu biti slatke i važne. Ne bez blagoslova Bogomajke. Jer on je poznao ono više od pobede. Onaj neizrecivi, ni sa čim uporedivi osećaj sveprisustva milosti Carice nebeske, koji mu je ozario dušu. Bez te svetlosti, sve je u njemu hladnelo, i polako umiralo.
Istina, poveo je još jednom vojnu, ali na sever, protiv Lajoša, i u nekim mučnim čarkama, ni nalik pravom boju, vratio ugarsku vojsku sa granica carstva Branio se i odbranio. Drugi bi vladari u narodnu pesmu i večno pamćenje upisali takvu pobedu. A on? Goto se postideo zbog radosti svojih vojvoda. „Svako je ostao na svome“, mislio je. „Malo je to, ništa je, za čovek akoji je uvek žudeo za neprestanim napretkom. Koji je živeo samo dok je osvajao.“
Slao je poklisare papi. Priznao ga je za oca hrišćanstva i ponudio da kao njegov hrabri sin i komandant vojske svih hrišćana krene u novi krstaški rat. Papa mu je odgovorio rečima koje su mogle biti razlog za nadu. I za novi san. Zatim je, posle oklevanja koje je dotaklo granice dozvoljenog, kićenim pismom prihvatio duhovno poglavarstvo nad Srpskom crkvom. Ali je umesto ratnika poslao svoj blagoslov. I listu novih zahteva. Igrao se sveti otac. Igrao se sa onim sa kojim se nije smelo igrati. Koji je jednom, u mladosti, igre svoga roditelja mačem zaustavio.
Oterao je papine izaslanike i više nije imao kome da se okrene. Niti je znao kuda da krene.
Carigrad mu se činio sve daljim, i počinjao je da liči na neko mesto koje postoji samo u njegovom snu i u koje mikada, nikada neće stići.
Osećao je da je sam. I slab. Slab! Car Stefan Dušan, samodržac zemlje i naroda izmedju tri mora, slab! Sećao se reči apostolskih:
„Kada sam najslabiji, onda sam najjači. Jer tada samo tebe imam Gospode. „… … …
. . .
Tekst je odlomak iz knjige „Igra andjela“ autor Ljiljana Habjanović Djurović
.
AKATIST Presvetoj Bogorodici u čast Njene ikone Trojeručice
Akatist – pesma hvale se čita u čast praznovanja svete ikone Presvete Majke Bogorodice Trojeručice, u znak zahvalnosti za njene molitve kojima nas spašava ili koje je uslišila, za spas pravoslavnih, kao i u situacijama kada nas snadje velika nevolja u životu.
.
Kondak 1.
Hrabroj vojvotkinji, bogoobradovanoj Prisnodjevi Bogorodici, koja je javljanjem svoje trojeručne ikone pohodila Goru Atonsku, i njome mnoge milosti darovala rodu hrišćanskom, pohvalni pesmopoj sada uznosimo. A ti, o Bogomati, pošto imaš moć nepobedivu i materinsko za nas staranje, pohitaj nam u pomoć i od svake nevolje izbavi one koji ti kliču:
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“ !
Ikos 1.
Anđeo zemni i nebesni čovek, prepodobni Jovan Damaskin, iz tople ljubavi prema tebi, Bogomati Vladičice, potrudi se da ikonu tvoju nađe za sebe. Postavivši je pobožno u svojoj keliji, on pred njom u usrdnim molitvama tebi govoraše:
Raduj se, jer si radost večnu, Spasitelja sveta, rodila!
Raduj se, jer si svepagubnu silu ada porodom svojim satrla!
Raduj se, jer si proročkih reči ispunjenje donela!
Raduj se, jer si prestup Adama i Eve zagladila!
Raduj se, jer si jednog od Trojice na rukama svijim lako nosila!
Raduj se, jer si oganj božanski, ne opalivši se, u utrobu svoju smestila!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 2.
Prepodobnom Jovanu Damaskinu, po kleveti cara ikonoborca, nemilosrdno bi odsečena desnica, koja je mnogo pisala u zaštitu časti i poklonjenja svetim ikonama. On odsečenu desnicu izmoli od inovernog mučitelja i, priloživši je tamo odakle je bila odsečena, pred časnom ikonom tvojom sa suzama ti se moljaše za isceljenje. A ti, sveblaga i svemoćna zastupnica roda našega, njegovu molitvu si brzo uslišila i, javivši mu se u snu, podarila isceljenje da bi blagodarno pojao Bogu: Aliluja!
Ikos 2.
Razum ljudski ne može shvatiti moć čudesno projavljenih blagodatnih isceljenja tvojom ikonom, o Bogomati, i ne može objasniti veliko čudo – kako se odsečena desnica prepodobnoga prekonoć cela i zdrava obrete. Na njoj dobra isceliteljka ostavi samo crveni znak nestale rane, i zbog toga od nas sluša ove pohvale:
Raduj se, brza utešiteljko ucveljenih duša!
Raduj se, radostotvorna posetiteljko stradalnih srdaca!
Raduj se, jer beznadežne stradalnike nadom na isceljenje obodruješ!
Raduj se, jer bolesnike od lekara napuštene na tri svoje ruke prihvataš!
Raduj se, jer si odsečenu ruku Božijeg izabranika natprirodno celom i zdravom učinila!
Raduj se, jer tebi ništa nije nemoguće, milosrdna posrednice, koja nam uvek zastupništvo pred Bogom ukazuješ!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 3.
Poznavši silu desnice Svevišnjega u isceljenju odsečene desnice svoje, bogorečiti Jovan divnim te pesmama, sveblaga Vladičice, proslavi i izobraženje svoje odsečene ruke celebnome tvome liku priloži radi svagdašnjeg sećanja na veliko čudo. Od tada se ova ikona tvoja i naziva „Trojeručica“, budući da se na njoj vide tri ruke, projavljujući tajnu Svete Trojice, i čudesima koja od nje bivaju privodeći sve ka pohvalnom klicanju Gospodu: Aliluja!
Ikos 3.
Imajući veliku revnost po Bogu, duhovnosti pesmopisac svete Crkve i božanstveni njen slavitelj, slatki prepodobni Jovan pohvalnim pesmama do kraja života svoga proslavljaše divnu milost koju si mu ukazala, Bogoroditeljko. U spomen čuda koje se zbilo, on maramu, kojom je njegova odsečena ruka bila zavijena, na glavi nosaše, a ikonu tvoju mnogocelebnu kao bogato nasleđe posle sebe ostavi svetoj lavri prepodobnog Save Osvećenog, da svi verni celiteljki duša i tela, na njoj naslikanoj, ovako kliču:
Raduj se, snažna protivnice neprijatelja Pravoslavne vere!
Raduj se, pokroviteljko propovednika jevanđelskog učenja!
Raduj se, zaštito i pohvalo blagočestivih hrišćana!
Raduj se, uteho bogoljubivih monaha!
Raduj se, dobra satrudnice onih koji vode bitku protiv sveta, ploti i đavola!
Raduj se, prevashodna pomoćnice onih koji revnuju za celomudrenost i čistotu!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 4.
Bura dvoumljenih misli smućuje mi um – kako ću nedostojnim usnama uzmoći da opevam slavu tvoju, prečista Djevo, projavljenoj u svetoj ikoni tvojoj, koju si nam darovala kao pomoć i zaštitu od vidljivih i nevidljivih neprijatelja? Stoga, veličajući neizbrojive milosti tvoje prema rodu hrišćanskome, slavim čudesa tvoja i smireno pevam Svedržitelju: Aliluja!
Ikos 4.
Čuvši za velike vrline arhiepiskopa srpskoga Save, monasi svete lavre Save Osvećenog, po tvom nadahnuću, Bogomati, prilikom njegove posete lavre radi poklonjenja, kao blagoslov mu udeliše svetu ikonu tvoju „Trojeručicu“. A Sveti Sava je, kao bescen dar, sa pobožnošću donese u srpsku zemlju, poučavajući svoju pastvu da ti kliče:
Raduj se, jer od istoka do zapada silu svemogućstva Hristovog ikonom svojom blagovestiš!
Raduj se, jer nedug duševni i telesni ikonom svojom brzo isceljuješ!
Raduj se, jer si srpskoj zemlji ikonu tvoju u zalog blagovoljenja podarila!
Raduj se, jer si čudesima tvojim u njoj Pravoslavlje silno utvrdila!
Raduj se, jer si državu Simeona Mirotočivog blagodatno prohodila!
Raduj se, jer si pastvu Save prvoprestolnog maternjim pokrovom tvojim osenila!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 5.
Slična bogovodećoj zvezdi javi se ikona tvoja, Bogorodice, koja po svetoj volji tvojoj bi na magare postavljena i otpuštena iz Srbije. Ni od kog vođeno, magare je donese pred dveri hilandarske obitelji. Monasi je primiše kao dar nebeski i postaviše u oltar saborne crkve manastirske, kličući u dubokom umiljenju Darodavcu dobara, Bogu: Aliluja!
Ikos 5.
Videvši tvoju blagu volju prema njima, Preblagoslovena Djevo, projavljenu u čudesnom dolasku svete ikone tvoje „Trojeručice“, hilandarski monasi joj se s radošću i ljubavlju klanjahu, celivajući je, i u pesmama ti kličići ovakve pohvale:
Raduj se, putevoditeljko podvižnika pobožnosti ka gornjem Sionu!
Raduj se, jer pustinoljubive monahe privodiš nebesnom Jerusalimu!
Raduj se, je si tvojoj svetoj volji beslovesno magare čudesno pokorila!
Raduj se, jer si na magaretu ikonu tvoju blagodatnu iz Srbije na Aton čudesno prenela!
Raduj se, jer si pustinju svetogorsku miomirisom svetinje ispunila!
Raduj se, jer si hilandarsku obitelj milošću svojom oblagodatila!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 6.
Hilandarska obitelj na Atonu pripoveda o obilju milosti i štedrosti tvoje, Bogorodice Djevo, i svetlo se veseli, imajući svetu ikonu tvoju, „Trojeručicu“ sebi za igumana. Jer, volja tvoja beše da ikona „Trojeručica“ prebiva na igumanskom mestu u hramu Božijem i u dušama bratije, koja od tebe same uzima blagoslov za svako poslušanje. Zbog takvog blagovoljenja Tvorca prema njima, oni pohvalno kliču: Aliluja!
Ikos 6.
Hilandarskim monasima, koji behu smućeni nesaglasjem pri izboru igumana, objavila si volju svoju, Bogomati, u hramu Božijem čudesno postavivši ikonu svoju na igumansko mesto, jednome od njih u viđenju otkrivši da sama, ikonom tvojom časnom, hoćeš da budeš igumanija u manastiru njihovom. Obradovani zbog toga, oni ti u umiljenju duša zapevaše:
Raduj se, nepokolebljiva i svemoćna pokroviteljice monaha koji se dobro podvizavaju!
Raduj se, njihova pred Sinom tvojim i Bogom brza zastupnice!
Raduj se, jer si žezal igumanski u hilandarskom manastiru nevidljivo primila!
Raduj se, jer si obitelj ovu dosad čitavu i dobro uređenu sačuvala!
Raduj se, jer srca bratije, koja uzima blagoslov od ikone tvoje, ispunjavaš strahom i pobožnošću!
Raduj se, jer nepobožne i drske kažnjavaš!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 7.
Želeći da ne samo Svetu Goru, nego i sve druge pravoslavne zemlje, učiniš pričasnicima blagodati velikih čuda koja se ikonom tvojom trojeručnom izlivaju i zbivaju, ti si je, Prečista Vladičice, umnožila po svim gradovima, selima, crkvama i manastirima, i divnim čudesima proslavila. Zato sva verna čeda svetu ikonu tvoju „Trojeručicu“ s ljubavlju poštuju, i Hristu, zajedno s tom na njoj izobraženom, usrdno kliču: Aliluja!
Ikos 7.
Preblagoslovena Djevo, ti svetom ikonom svojom „Trojeručicom“ vernima divno projavljuješ milosti i blagodatnom silom Hristovom preslavna činiš čudesa: slepima vid povraćaš, uzete podižeš, bolesne isceljuješ i svima koji pritiču celebnoj ikoni tvojoj brzo pomoć svoju ukazuješ, postičući ih da ti kliču:
Raduj se, jer si Svetu Goru Atonsku sebi za udeo izabrala!
Raduj se, jer si sve pravoslavne oblasti osenila pokrovom milosti svoje!
Raduj se, hilandarskog manastira nepromenljiva Igumanijo!
Raduj se, jer si mnogima mestima i pustinjama nepresušna riznica iscelenja!
Raduj se, jer na Atonu, u Srbiji, Rusiji i drugim stranama ikonom svojom preslavno čudodjejstvuješ!
Raduj se, jer od svake nevolje izbavljaš one koji te vole i poštuju!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 8.
Neobično je videti hilandarske monahe kako prilaze ikoni tvojoj kao Igumanija i od nje uzimaju blagoslov za svoja poslušanja. O, Sveblaga, kao što nji milostivo primaš i blagosiljaš, tako i nas nedostojne nemoj lišiti svoga materinskog milosrđa i staranja, primivši milostivo molitve naše koje pred svetom ikonom tvojom uznsimo. Oseni nas svojim blagodatnim blagoslovom, izbavi nas od svakog jada i čemera i nauči nas da bogougodno pevamo Trojedinom Bogu: Aliluja!
Ikos 8.
Sav je svet kao bogosvetlim zvezdama preispunjen čudotvornim ikonama tvojim, Djevo Bogorodice, a među njima, kao lučezarna zvezda Danica, blagodatno predivnim čudesima sija ikona tvoja „Trojeručica“, znamenjima tvoga milostivog snishođenja zagrevajući naša hla dna srca. Toga radi poštujemo sveto izobraženje tvoga prečistog lika, kličući pred njim:
Raduj se, bogoobradovana i preneporočna Prisnodjevo!
Raduj se, jedina čista i blagoslovena među ženama!
Raduj se, netljena i neiskusobračna Mati Jagnjeta i Pastira!
Raduj se, prekrasna i svetlonosna palato najsvetijeg Slova!
Raduj se, miomirisni i snežnobeli krine devstvenosti i čistote!
Raduj se, Carice i Vladičice nebesa i zemlje!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 9.
Svaki uzrast vernih ubire blage plodove tvoga materinskog staranja, Vladičice svedobra: decu milosrdno hraniš, mlade nevidljivo rukovodiš, zrele u pobožnosti utvrđuješ, stare u nemoći ukrepljuješ, a svima sve dobro i dušekorisno daruješ svesilnim zastupništvom tvojim pred prestolom Presvete Trojice, kojoj blagodarno pojemo: Aliluja!
Ikos 9.
Besednici ljudski ne mogu te dostojno pohvaliti, Bogorodice, časniju od heruvima i slavniju od serafima, koja si rodila jednoga od Trijice, Hrista Životodavca. Mi, pak, ljubavlju prema tebi nadahnuti, smirenoumno se usuđujemo da ti pevamo:
Raduj se, moćna zaštitnice roda hrišćanskog!
Raduj se, blagodušna mati svih ožalošćenih i obremenjenih!
Raduj se, jer krotkim sjajem svojim mrak grehova i strasti naših razgoniš!
Raduj se, jer nas na staze pokajanja premudro upućuješ!
Raduj se, jer si nam svima u strašni čas smrti tvrda zaštitnica!
Raduj se, jer si nam pred pravednim Sudijama dobrog odgovora usrdna posrednica!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 10.
Sveta i svečasna ikona tvoja, Bogorodice Djevo, darova na se kao zalog spasenja. Jer, kao što si nekada božanstvenom jevanđelisti Luki prorekla, sa njom i do sada sila tvoja blagodatno prebiva, preslavnim čudesima veru u nama utvrđujući, bolesne darom isceljujući, i na put spasenja duše naše privodeći kako bismo Caru neba i zemlje, koji je do kraja vaseljene proslavio ime tvoje, pevali: Aliluja!
Ikos 10.
Tvrđava si devojkama, i monaškom liku, bogonevesna Djevo, i svima koji ti usrdno pribegavaju, ikonu tvoju pobožno poštujući. Nju nam je, naime, darovao Davalac dobra Gospod, kao pomoć i lek u duševnim i telesnim nemoćima. Zbog toga ti, ushićeni pevamo:
Raduj se, dobra hraniteljko mladih devojaka i siročića bez matera!
Raduj se, predvodnice monaha i monahinja ka mnogoželjnim nebeskim nagradama.
Raduj se, jer blagodatnom utehom posećuješ one koji čame okovani u tamnicama!
Raduj se, blagoslove domova i blagočestivih brakova!
Raduj se, nastavnice mladih u celomudrenosti i uzdržavanju!
Raduj se, jer stare privodiš dobrom životu i mirnom kraju!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 11.
Pesmopoj naš molebni, koji ti, pred prečistim likom tvojim, s verom i ljubavlju uznosimo, milostivo usliši, svemilostiva Gospođo, i sačuvaj nas od pagubnih učenja neverja i sujeverja, kojima se napada naša svetootačka Pravoslavna vera. Izbavi nas od lukavih zabluda, sačuvaj nas i otaxbinu našu od svake bune, meteža i zlih kvarenja, koje neprijatelji vere i otaxbine naše podstiču, i udostoj nas da u ljubavi i jednomisliju sa svim vernim čedima svete Hristove Crkve, bogodolično Tvorcu našem pevamo: Aliluja!
Ikos 11.
Svetlonosna sveća, ikona tvoja sveta, Bogorodice Djevo, sav svet sijanjem čudesa svojih prosvećuje, i srca naša ljubavlju razgoreva prema tebi, Prečistoj i Preblagoslovenoj Materi najslađeg Gospoda našega Isusa Hrista, koji nam te je darovao kao pokrov i zaštitu protiv pukova vojske satanske, koji strahuju i drhte od samoga imena tvoga, jer znaju silu tvoju. Zbog toga te veličamo i kličemo:
Raduj se, jer neprijatelje naše vidljive i nevidljive premudro ometaš!
Raduj se, jer hulitelje svete pravoslavne vere nevidljivo kažnjavaš!
Raduj se, jer zle duhove od nas moćno odgoniš!
Raduj se, jer ne dopuštaš da ovladaju nad nama!
Raduj se, jer nas nadahnjuješ ljubavlju prema Bogu i bližnjima!
Raduj se, jer sve dobre prozbe naše brzo ispunjavaš!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 12.
Blagodat odozgo darova se svetoj ikoni tvojoj „Trojeručici“, preblaga Vladičice, kako bi ožalošćene tešila, bolesne isceljivala, slepima vid vraćala, raslabljene ukrepljivala, verne u pobožnosti utvrđivala i neverne poznanju istine privodila. Svojim znacima i čudesima, koja se od nje događaju, i koja nadilaze ljudski razum, te se samo verom postižu, ona verne duše nadahnjuje neprestanom slavljenju Tvorca bogoljepnom pesmom: Aliluja!
Ikos 12.
Hvalimo čudesa tvoja, blagodatna Bogorodice, ne skrivamo štedrosti tvoje, proslavljamo neizbrojnu milost tvoju prema rodu hrišćanskom, koju poznaju svi krajevi zemlje. Jer, od istoka do zapada hvaljeno je sveto ime tvoje, blagosiljano od svih plemena, i u molitvama prizivamo u svim oblastima. Zato ti i mi, proslavljenoj i uzveličanoj Sinom tvojim i Bogom, zahvalno kličemo:
Raduj se, tiho pristanište onih koji plivaju po pučini životnoga mora!
Raduj se, jer buru strasti smiruješ svojim srdačnim saučešćem!
Raduj se jer pale u čamotinju i očajanje podižeš nadom spasenja!
Raduj se, jer znacima i čudesima urazumljuješ one koji se u sumnjama kolebaju!
Raduj se, darodavko blaženog spokojstva onima koji se po monaškim obiteljima bogougodno podvizavaju!
Raduj se, jer svoga zastupništva ne lišavaš ni one koji u svetu pobožno žive!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 13.
O, svehvalna Mati najslađeg Izbavitelja našeg Gospoda Isusa Hrista, čuj molebni glas koji ti pred svetom ikonom tvojom smireno uznosimo, i materinskom molitvom svojom od tebe Rođenom, najsvetijem Slovu, od svake napasti i večne muke izbavi sve koji molitveno prizivaju ime tvoje, i radi tebe zahvalno kliču Bogu: Aliluja!
O, svehvalna Mati najslađeg Izbavitelja našeg Gospoda Isusa Hrista, čuj molebni glas koji ti pred svetom ikonom tvojom smireno uznosimo, i materinskom molitvom svojom od tebe Rođenom, najsvetijem Slovu, od svake napasti i večne muke izbavi sve koji molitveno prizivaju ime tvoje, i radi tebe zahvalno kliču Bogu: Aliluja!
O, svehvalna Mati najslađeg Izbavitelja našeg Gospoda Isusa Hrista, čuj molebni glas koji ti pred svetom ikonom tvojom smireno uznosimo, i materinskom molitvom svojom od tebe Rođenom, najsvetijem Slovu, od svake napasti i večne muke izbavi sve koji molitveno prizivaju ime tvoje, i radi tebe zahvalno kliču Bogu: Aliluja!
Ikos 1.
Anđeo zemni i nebesni čovek, prepodobni Jovan Damaskin, iz tople ljubavi prema tebi, Bogomati Vladičice, potrudi se da ikonu tvoju nađe za sebe. Postavivši je pobožno u svojoj keliji, on pred njom u usrdnim molitvama tebi govoraše:
Raduj se, jer si radost večnu, Spasitelja sveta, rodila!
Raduj se, jer si svepagubnu silu ada porodom svojim satrla!
Raduj se, jer si proročkih reči ispunjenje donela!
Raduj se, jer si prestup Adama i Eve zagladila!
Raduj se, jer si jednog od Trojice na rukama svijim lako nosila!
Raduj se, jer si oganj božanski, ne opalivši se, u utrobu svoju smestila!
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“
Kondak 1.
Hrabroj vojvotkinji, bogoobradovanoj Prisnodjevi Bogorodici, koja je javljanjem svoje trojeručne ikone pohodila Goru Atonsku, i njome mnoge milosti darovala rodu hrišćanskom, pohvalni pesmopoj sada uznosimo. A ti, o Bogomati, pošto imaš moć nepobedivu i materinsko za nas staranje, pohitaj nam u pomoć i od svake nevolje izbavi one koji ti kliču:
Raduj se, pomoćnice naša, koja nam pomažeš ikonom svojom „Trojeručicom“ !
. . .
Molitva Presvetoj Bogorodici u čast Njene ikone TROJERUČICE
O, Presveta i Preblagoslovena Djevo Bogorodice Marijo, tebi pripadamo, i klanjamo se pred svetom trojeručnom ikonom tvojom, sećajući se preslavnog čuda tvoga, prirastanja odsečene desnice prepodobnog Jovana Damaskina, koje se uz pomoć ikone ove dogodilo, i čiji se znak i sada vidi na njoj, oličen u trećoj ruci, ikoni tvojoj priloženoj. Molimo ti se i prosimo te sveblagu i svemilostivu Zaštitnicu roda našega, usliši nas koji ti se molimo. Kao što si uslišila blaženog Jovana, koji ti je u žalosti i bolesti zavapio, tako ne prezri ni nas, koji smo ranama mnogorazličnih strasti oboleli i ojađeni, i koji tebi, sa skrušenom i smirenom dušom, usrdno pribegavamo. Svemilostiva Gospođo, ti vidiš nemoći naše, nevolju i potrebu našu za tvojom pomoći i zaštitom: odasvud smo neprijateljima okruženi, i nemamo pomagača ni zaštitnika, ako se ti ne smiluješ na nas, Vladičice. Zaista, molimo ti se, saslušaj bolni vapaj naš, i pomozi nam da svetootačku pravoslavnu veru čistu sačuvamo do kraja života, da u svima zapovestima Gospodnjim pravo hodimo, da istinsko pokajanje za grehe svoje uvek Bogu prinosimo i udostojimo se mirnog i hrišćanskog kraja života i dobrog odgovora na strašnom sudu Sina tvoga i Boga našega. Njega umoli za nas materinskom svojom molitvom, da nas ne osudi po bezakonjima našim, nego da nas pomiluje po velikoj i neiskazivoj milosti Svojoj. O, Svedobra, usliši nas, i ne liši svoje moćne pomoći, da bi smo ti, tobom spasenje zadobivši, pevali i proslavljali u zemlji živih, kao i Rođenog od tebe, Izbavitelja našega, Gospoda Isusa Hrista, kome pripada slava, moć, čast i poklonjenje, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda i kroza sve vekove. Amin.