Veselinka Stojković
OSTROG
Poslednji kilometri su čudo, jer, inače, kako autobusi stižu do ispod samoga Ostroga, i ta sila ljudi, koja deo uskoga, uzvisin puta, prođe bosa! – svetome Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu bosim da stigne nogama na poklonjenje, kao što Sveti ovim putem hoda i danas.
A na toj visini – svakoga sačeka sveopšte okrepljenje na toj visini: s tobom se i pelo, u njemu se nađeš, prima te pred portama, u susretu sa svetim ljudima, u obedu je zajedničkom sa svima sa kojima si stigao: na toj visini iz dubine što se uspravila – iz koje zelenilo za pticom putuje i penje se i postoji, kao loza u kamenu koja neće odande – na toj visini ceo si čovek: i san ti je ljudski – na šljunku razastrtom mekom rukom, pod zvezdama i mesečinom i vetrom, i nad vodama i gorama, u toploti stena pred dan što se gubi za novu radost njihovu, i sunca.
Sa Ostroga silaziš kao što si došao: nisi sam; i sa svima melemima si velikoga i nedokučivoga života.
Bilo je proleće, 16. jun 2006.
. . .
Vaš zapis sa Ostroga – proživljena istina svakoga ko je išao makar jednom na poklonjenje Sv.Vasiliju.
Vecna mu Slava i Milost iz vekova u vekove …u nasim srcima i dusama !!! Prvi put sam bila jako bolesljiva na pluca ,tada me tetka odvela prvi put na Manastir Ostrog.Moram priznati da sam jako tada plakala da ni rec nisam mogla izustiti …ali nakon toga odma pri povratku kuci ispunila sam svoju zelju a i dato obecanje da cu se krstiti! Taj osecaj kada bih pokusala objasniti nekome je neopisiv.Nakon toga uvek bih imala zelju otici ponovo i kad god bi me put naneo otisla sam. Vise od par godina sam imala velike glavobolje i zavrsavala u hitnoj bez svesti,a ponekad bi cak bila i u veoma kriticnom stanju . Ali posecivajuci MANASTIR OSTROG i Svetog VASILIJA OSTROSKOG, meni je ove godine po povratku mom domu bilo sve bolje i bolje.Vise ne klonem toliko slabo da nemogu izdrzati na nogama svojim ,vec ponekad imam slabe glavobolje koje se mogu izdrzati nisu ceste. Jedna vazna za mene cinjenica jeste sto bi mogla ispricati jos iskustava lepih,jer sam uvek na putu za MANASTIR OSTROG upoznala divne ljude kojih se i sad secam kao da je juce bilo! I puno mi je srce sto sam uspela povesti uvek nekog da se uveri o takvom cudotvorcu i osecanjima koja svako dozivi tamo.Ponekad bi zaplakala pri povratku nazad ili kao primer …ove godine dok smo cekali u redu prema kapeli SVETOG VASILIJA OSTROSKOG,zaplakale smo ja i devojka koja je stajala iza mene ,ali posle nam sve lakse bilo i puno srce ! Secam se kako je govorila neznam zasto placem ,neznam sta mi je, ali je jace od mene !!! Stalno nosim sa sobom ikone koje sam kupila i verujem u njih da nas stite …jer sam uzela i mojim njdrazima da ih uvek nose i verujem da ih stiti !!! Ja sam se izlecila i verujem da mi je Sveti Vasilije Ostroski pomogao ,jer do data doktori nisu ! VECNA MU SLAVA I MILOST U NASIM SRCIMA,DUSAMA,DOMOVIMA I GDE GOD DA SMO ,SA VEROM U NJEGA .AMIN !