Martin Luter King
MARTIN LUTER KING
Ja imam san! Nenasilni marš na Vašington i govor Martina Lutera Kinga koji je promenio Američku istoriju – Sloboda sada!
Danas vam kažem, prijatelji moji, uprkos teškoćama današnjice i sutrašnjice, ja imam san.
To je san koji je duboko ukorenjen u američkom snu. Imam san da će se jednoga dana ova nacija izdići i da će živjeti po pravom kredu svoga postojanja: „Za nas je ova istina sama po sebi razumljiva: da su svi ljudi stvoreni jednakima“.
Ja imam san da će jednoga dana na crvenim brdima Džordžije sinovi nakadašnjih robova i sinovi nekadašnjih robovlasnika sediti zajedno za istim bratskim stolom.
Martin Luter King junior i čuveni govor „Ja imam san“ – Marš na Vašington 1963 godine
Imam san da će jednog dana i sama država Mississippi, u kojoj vlada nepravda i koja s plamenom ugnjetavanja živi svojim punim bićem, imam san da će se i ta država jednog dana pretvoriti u oazu slobode i pravednosti. Imam san da će moje četvoro dece jednoga dana živeti u društvu u kojem se niko prema njima neće ponašati ovako ili onako zbog boje njihove kože, nego da će ih tretirati onako kako to oni svojim karakterom zasluže. Imam danas jedan san…
Imam san da će jednog dana Alabama sa zlokobnim rasistima, sa svojim guvernerom s čijih usana su silazile reči kao „intervencija“ i „anuliranje rasne integracije“…, da će tačno tamo u Alabami jednoga dana mali crni dečaci i male crne devojčice pružiti ruke malim belim dečacima i devojčicama kao braći i sestrama.
ja imam san da će se jednoga dana uzdignuti sve doline, a svi bregovi i planine da će se smanjiti. Da će se bregovita mesta poravnati, a neravna iispraviti. I dobrota Gospodara biće svima vidljiva i svako će je spoznati. To je naša nada. S ovim uverenjem vratiću se natrag na jug. S ovim uverenjem biću sposoban od brega očajanja načiniti kamen nadanja. S ovim uverenjem mi ćemo biti sposobni nesklad naše nacije pretvoriti u zvukove predivne simfonije.
S ovom spoznajom bićemo sposobni zajedno raditi, zajedno se moliti, zajedno se boriti, zajedno ići u zatvor, zajedno ustajati za slobodu, s spoznajom da ćemo jednoga dana biti slobodni. A to će biti dan kad sva Božja djeca u ovoj zemlji ovoj pesmi budu mogla dati novo značenje: „Moja zemljo, o tebi, tebi zemljo slobode ja pevam. Zemljo, gde su moji očevi umirali, ponosu nacije, dopusti slobodi da siđe sa svih bregova.“
Ako Amerika treba postati velika nacija, onda ovo mora biti istina.
Tako dopusti slobodi da dođe sa silnih visina Nju Hempšira. Dopusti joj da dođe s moćnih bregova Njujorka, dopusti slobodi da dođe iz Pensilvanije. Dopusti joj da dođe sa snegom pokrivenih Roki Mountainsa iz Kolorada. Dopusti joj da dođe iz Kalifornije. Ali ne samo to, dopusti joj da dođe s Džordžiaja Stoun Monutaina. Dopusti joj da dođe iz Tenesi Lokout Mountaina. Dopusti joj da dođe sa svakog brežuljka Misisipija, dopusti joj da dođe sa svake uzvisine. Kad joj dopustimo da dođe, kad joj dopustimo da prođe kroz svaki grad i gradić, tada ćemo ubrzati dolazak dana na kojem će sva deca Božja – crni i beli ljudi, Jevreji i pagani, protestanti i katolici – jedni drugima pružiti ruke i moći pevati stare crnačke duhovne pesme:
„Konačno slobodan! Konačno slobodan! Veliki svemogući Bože, mi smo konačno slobodni!“
. . .
Govor crnačkog lidera u Americi i nobelovca za mir Martin Luter King-a na skupu „Nenasilan marš na Vašington“ avgusta 1963 godine.