Sveti Ignjatije Brjančaninov
Jeretici i jeresi – odnos pravoslavne hrišćanske Crkve prema drugim verovanjima i religijama
.
Gorko ridanje zaslužuje prizor: hrišćani ne znaju u čemu se sastoji hrišćanstvo!
A danas pogledi gotovo stalno nailaze na takav prizor i retko bivaju utešeni drugačijim, zaista utešnim! U mnogobrojnoj masi onih koji sebe nazivaju hrišćanima, pogledi retko mogu da se zaustave na nekome ko je hrišćanin i po imenu i na delu.
Pitanje koje ste postavili, sada je sasvim uobičajeno: ʺZašto se neće spasiti pišete vi neznabošci, muslimani i takozvani jeretici? Među njima ima predobrih ljudi. Pogubiti te najbolje ljude bilo bi protivno milosrđu Božijem!.. To ce protivi čak i zdravom ljudskom razumu! I jeretici su ‐ takođe hrišćani. Sebe smatrati spasenima, a članove drugih veroispovesti poginulima, to je bezumno i krajnje gordo!ʺ
Hrišćani! Vi rasuđujete o spasenju, a ne znate šta je to spasenje, zašto je ono ljudima potrebno, i konačno ‐ ne znate Hrista, Koji je jedino sredstvo našeg spasenja! Evo istinskog učenja o tom predmetu, učenja svete Vaseljenske Crkve: spasenje se sastoji u obnovi opštenja sa Bogom.
To opštenje izgubio je čitav ljudski rod padom praroditelja u greh. Čitav ljudski rod je ‐ skupina poginulih bića. Pogibao je ‐ udeo svih ljudi, i dobrodeteljnih i zločinaca. Začinjemo se u bezakonjima, rađamo se u grehu.
S tugom ću u ad sići za sinom svojim ‐ govori sveti patrijarh Jakov o sebi i svom svetom, prekrasnom i celomudrenom sinu Josifu! Po okončanju svog zemaljskog stranstvovanja u ad su silazili ne samo grešnici, nego i pravednici Starog Zaveta. Eto kolika je sila ljudskih dobrih dela! Takva je vrednost dobrodetelji naše pale prirode! Da bi bilo obnovljeno opštenje čoveka sa Bogom, to jest za spasenje, bilo je neophodno iskupljenje. Iskupljenje ljudskog roda nije savršio Anđeo ni Arhanđeo, niti bilo ko drugi od viših, ali ograničenih i stvorenih bića ‐ savršio ga je Sam bezgranični Bog. Kazne su, kao udeo ljudskog roda, zamenjene Njegovim pogubljenjem; nedostatak ljudskih zasluga zamenjen je Njegovim beskonačnim dostojanstvom.
Sva ljudska dobra dela ‐ slaba, koja su silazila u ad ‐ zamenjena su jednim moćnim dobrim delom: verom u Gospoda našeg Isusa Hrista. Judeji su pitali Gospoda: Šta da činimo da bismo tvorili dela Božija? A Gospod im je odgovorio: Ovo je delo Božije da verujete u Onoga Koga On posla (Jn. 6,28 29). Jedino dobro delo koje nam je neophodno za spasenje je ‐ vera. Ali vera je ‐ delo. Verom, samo verom, mi možemo da uđemo u opštenje sa Bogom, posredstvom Svetih Tajni koje nam je darovao.
Vi pak uzalud i pogrešno mislite i govorite da će se dobri ljudi među neznabošcima i muslimanima spasiti, to jest da će stupiti u opštenje sa Bogom! Na misao koja je tome protivna pogrešno gledate kao na novinu, kao na zabludu koja se potkrala! Ne! To je postojano učenje istinske Crkve, i starozavetne i novozavetne. Crkva je oduvek smatrala da je jedino sredstvo spasenja: Iskupitelj! Ona je smatrala da i najveće dobrodetelji pale prirode silaze u ad. Ako su u ad silazili pravednici istinske Crkve, svetilnici iz kojih je svetleo Duh Sveti, proroci i čudotvorci koji su verovali u dolazak Iskupitelja ‐ ali je njihovo upokojenje prethodilo Iskupiteljevom dolasku ‐ kako onda Vi hoćete da neznabošci i muslimani, zato što se Vama čine baš dobri, a koji nisu poznali i poverovali u Iskupitelja, dobiju spasenje, koje pruža samo jedno, ponavljam samo jedno sredstvo ‐ vera u Iskupitelja?
Hrišćani! Poznajte Hrista! Shvatite da Ga ne poznajete, da ste Ga se odrekli smatrajući da je spasenje moguće i bez Njega, zbog nekakvih dobrih dela! Onaj ko prihvata mogućnost spasenja bez vere u Hrista, odriče se Hrista; on pada, možda i ne znajući, u teški greh bogohuljenja.
Mislimo, dakle veli sveti apostol Pavle, da će se čovek opravdati verom bez dela zakona (Rim. 3,28). Pravda Božija (se javila) kroz veru u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike. Jer svi sagrešiše i lišeni su slave Božije. A opravdavaju se darom, blagodaću Njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu (Rim. 3,22 24). Vi ćete prigovoriti: ʺSveti apostol Jakov zahteva neizostavno dobra dela; on uči da je vera bez dela ‐ mrtvaʺ. Razmotrite šta zahteva sveti apostol Jakov. Videćete da on zahteva, kao i svi bogonadahnuti pisci Svetog Pisma, dela vere, a ne dobra dela naše pale prirode! On zahteva živu veru, koja se utvrđuje delima novog čoveka, a ne dobrim delima pale prirode, protivnim veri. On navodi postupak patrijarha Avraama, delo u kome se projavila vera pravednika: to delo sastojalo ce u prinošenju na žrtvu Bogu svoga sina jedinca. Zaklati svoga sina za žrtvu ‐ to nikako nije dobro delo prema shvatanju ljudske prirode: ono je dobro delo kao ispunjavanje zapovesti Božije, kao delo vere. Pogledajte Novi Zavet i uopšte čitavo Sveto Pismo: naći ćete da ono zahteva ispunjavanje zapovesti Božijih, da se to ispunjavanje naziva delima, da od tog ispunjavanja zapovesti Božijih vera u Boga postaje živa i delatna; bez njih, ona je mrtva i kao da je lišena svakog pokreta.
Naprotiv, naći ćete da su dobra dela pale prirode, koja potiču od čula, od krvi, od poriva i nežnih osećanja srca ‐ zabranjena i odbačena! A upravo se ta dobra dela Vama i dopadaju kod neznabožaca i muslimana! Zbog tih (dela), mada su praćena odbacivanjem Hrista, Vi hoćete da im date spasenje. Čudno je vaše razmišljanje o zdravom razumu! Zbog čega i sa kojim pravom ga nalazite i vidite kod sebe? Ako ste hrišćanin, onda o tom predmetu treba da imate hrišćansko shvatanje, a ne neko drugo, samovoljno ili pokupljeno ko zna gde! Jevanđelje nas uči da smo padom stekli lažno nazvani razum, i da razum naše pale prirode, kakva god prirodna svojstva imao, koliko god bio izoštren svetskom učenošću, zadržava one osobine koja mu je doneo pad i ostaje ‐ lažno nazvani razum. Neophodno je odbaciti ga i prepustiti se rukovođenju vere: uz to rukovođenje, kad dođe vreme, zbog značajnih podviga pobožnosti, Bog će Svome vernom slugi darovati poznanje Istine ili razum duhovni. Taj razum možemo i treba da smatramo zdravim razumom: on je osvedočena vera koju je tako lepo opisao sveti apostol Pavle u jedanaestoj glavi svoje poslanice Jevrejima. Temelj duhovnog rasuđivanja je ‐ Bog. Ono se podiže na tom tvrdom kamenu i zato se ne klati i ne pada. Zdrav razum kako ga vi nazivate, mi hrišćani smatramo samo za bolesni razum, toliko pomračen i zabludeo da se ne može izlečiti drugačije nego odsecanjem svih njegovih znanja mačem vere i njihovim odbacivanjem. A ako ga budemo prihvatili kao zdrav ‐ i to na nekom nepoznatom, klimavom, neodređenom i stalno promenljivom osnovu ‐ on će, kao takav, svakako odbaciti i Hrista. Iskustvo je to već pokazalo.
Šta Vam govori vaš zdrav razum? Da je priznavanje pogibije dobrih ljudi koji ne veruju u Hrista protivno takvom razumu! I ne samo to! Pogibija dobrodeteljnih protivna je milosrđu tako Svedobrog Bića kao što je Bog. Vi ste svakako imali otkrivenje sviše o tom predmetu šta je protivno, a šta nije protivno milosrđu Božijem? Ne! Nego Vam to pokazuje zdrav razum. Da! Vaš zdrav razum! Ipak, čak i uz Vaš zdrav razum, odakle Vam to da sopstvenim ograničenim ljudskim umom možete da shvatite šta je protivno, a šta nije protivno milosrđu Božijem?
Dozvolite mi da iznesem sledeću misao: Jevanđelje, ili Hristovo Učenje, ili Sveto Pismo, ili Sveta Vaseljenska Crkva, otkrili su nam sve što čovek može da zna o milosrđu Božijem, koje nadvisuje svako umovanje, svaku ljudsku spoznaju i nije joj dostupno. Sujetno tumara ljudski um kada želi da ograniči bezgraničnog Boga!.. Kada traži da objasni neobjašnjivo i da ga potčini svojim shvatanjima… Koga (da objasni i shvati)? Boga! Takav poduhvat je ‐ satanski poduhvat! Sebe zove hrišćaninom, a ne poznaje učenje Hristovo! Ako iz tog blagodatnog, nebeskog učenja nisi naučio da je Bog nedokučiv ‐ onda idi u školu i slušaj šta deca tamo uče! Njima profesori matematike objašnjavaju teoriju beskonačnog ‐ da se ono kao neodređena veličina ne potčinjava zakonima kojima se potčinjavaju ograničene veličine, brojevi, i da rezultati tu mogu da budu potpuno suprotni rezultatima u oblasti brojeva. A ti hoćeš da odrediš zakone delovanja milosrđa Božijeg, pa kažeš: ovo je u redu, a ovo nije! To je u skladu ili nije u skladu sa tvojim zdravim razumom, sa tvojim pojmovima i osećanjima! Da li iz toga sledi da je Bog obavezan da shvata i oseća onako kako ti shvataš i osećaš? Zar to zahtevaš od Boga? Eto začetka najnerazumnije i krajnje gordosti!
Ne krivi sud Crkve za nedostatak zdravog razuma i smirenja: to je tvoj nedostatak! Ona, sveta Crkva, samo nepokolebivo sledi Božansko učenje o delima Božijim, koje je otkrio Sam Bog! Njena istinska čeda poslušno idu za njom, prosvećujući se verom i gazeći razmetljivi razum koji ustaje na Boga! Verujem da o Bogu možemo da znamo samo ono što On blagoizvoli da nam otkrije! Kada bi postojao drugi put Bogopoznanja, put koji bismo sopstvenim trudom mogli da prokrčimo umu, onda nam otkrivenje ne bi bilo darovano. Ono je dato zato što nam je neophodno. A sopstvene izmišljotine ljudskog uma su sujetne i lažljive.
Vi kažete ʺJeretici su takođe hrišćaniʺ.
Odakle vam to? Zar će neko ko sebe naziva hrišćaninom, a ne zna ništa o Hristu, u svome krajnjem neznanju odlučiti da sebe smatra istim takvim hrišćaninom kakvi su jeretici, i da svetu veru hrišćansku ne razlikuje od proklete bogohulne jeresi? Drugačije o tome razmišljaju istinski hrišćani! Mnogobrojni zborovi svetih primili su mučenički venac jer su više voleli najljuće i preduge muke, tamnicu i izgnanstva, nego da pristanu na učešće u bogohulnom učenju jeretika. Vaseljenska Crkva je jeres oduvek smatrala za smrtni greh, oduvek je smatrala da je čovek zaražen strašnom bolešću jeresi mrtav dušom, tuđ blagodati i spasenju, da je u opštenju sa đavolom i njegovom pogibli.
Jeres je ‐ greh uma, greh više đavolji nego ljudski, ona je ćerka đavola, njegov izum, bezbožnost bliska idolopoklonstvu. Oci idolopoklonstvo obično nazivaju «nečestijem», a jeres «zločestijem». U idolopoklonstvu đavo od zaslepljenih ljudi uzima božansko poštovanje za sebe, dok u jeresi zaslepljene ljude čini saučesnicima svoga glavnog greha ‐ bogohuljenja. Ko sa pažnjom pročita ʺDelasa boraʺ lako će se uveriti da je karakter jeretika potpuno satanski. On će uvideti njihovo užasno licemerje, neshvatljivu gordost, uočiće da je njihovo držanje sastavljeno od neprekidne laži, da se predaju različitim niskim strastima, videće da se oni, kad imaju mogućnost, usuđuju da počine sve najužasnije prestupe i zločine. Naročito je značajna njihova nepomirljiva mržnja i krvožednost prema čedima istinske Crkve! Jeres je povezana i sa gnevom srca, sa strašnim pomračenjem i povređenošću uma, i uporno se drži u duši koja je njome zaražena. Čoveku je teško da se isceli od te bolesti!
Svaka jeres u sebi sadrži hulu na Duha Svetoga: ona huli ili na dogmat o Duhu Svetome, ili na dejstvo Duha Svetoga, ali svakako huli na Duha Svetoga. Suština svake jeresi je ‐ bogohuljenje. Sveti Flavijan, Patrijarh Konstantinopoljski, koji je krvlju zapečatio ispovedanje istinske vere, izrekao je presudu pomesnog Konstantinopoljskog sabora protiv jeresijarha Evtihija sledećim rečima: ʺEvtihije, do sada jerej i arhimandrit, potpuno je razotkriven kako u svome prošlom delovanju, tako i u sadašnjim svojim tumačenjima ‐ u zabludama Valentina i Apolinarija, i u upornom sledovanju njihovom bogohuljenju, tim pre što nije poslušao čak ni naše savete i pouke u vezi sa primanjem zdravog učenja. Stoga, plačući i uzdišući zbog njegove konačne pogibelji, objavljujemo u ime Gospoda našeg Isusa Hrista, da je Evtihije pao u bogohuljenje, da je lišen svakog svešteničkog čina, opštenja sa nama i upravljanja svojim manastirom; dajemo na znanje svima koji će od sada besediti sa njime ili ga posećivati, da su i sami podvrgnuti odlučenjuʺ.
Ova presuda je ‐ obrazac opšteg mišljenja Vaseljenske Crkve o jereticima; ovu presudu prihvatila je čitava Crkva, ona je potvrđena na Halkidonskom Vaseljenskom saboru. Evtihijeva jeres sastojala se u tome što nije ispovedao dve prirode u Hristu po vaploćenju, kako ispoveda Crkva, nego je dopuštao samo Božansku prirodu. Vi ćete reći: samo to!.. Zabavan je po svome nedostatku istinskog znanja, ali gorko žalostan po svojoj suštini i posledicama, odgovor nekog lica koje je raspolagalo vlašću ovoga sveta, upućen svetom Aleksandru, Patrijarhu Aleksandrijskom, o arijanskoj jeresi. Ovo lice savetuje Patrijarha da sačuva mir i da zbog nekoliko reči ne uvodi sporove, koji su toliko protivni duhu hrišćanstva; on piše da u Arijevom učenju ne nalazi ništa za osudu: izvesnu razliku u redu reči samo to! ʺTaj red reči ‐ primećuje istoričar Fleri ‐ u kojima ʹnema ničeg za osuduʹ, odbacuje Božanstvo Gospoda našeg Isusa Hristaʺ. Samo to! Znači, ruši celokupnu veru hrišćansku ‐ samo to!
Zanimljivo ‐ sve drevne jeresi, pod različitim maskama koje se menjaju, težile su ka jednome cilju: one su odbacivale Božanstvo Logosa i iskrivljavale dogmat o Vaploćenju. Najnovije jeresi ponajviše teže da odbace delovanje Duha Svetoga: sa užasnim hulama one su odbacile Božansku Liturgiju, sve Svete Tajne, sve što je Vaseljenska Crkva oduvek smatrala za delovanje Duha Svetoga. Oni (jeretici) su to nazvali ljudskim ustanovama, pa i drskije: sujeverjem, zabludom! Ali naravno, Vi u jeresi ne vidite ni razbojništvo, ni lopovluk! Možda je samo zbog toga ne smatrate grehom? Ovde odbačen Sin Božiji, tamo odbačen Duh Sveti i pohuljeno na Njega ‐ samo to!
Onaj ko je prihvatio i drži bogohulno učenje, ko bogohuli, a nije razbojnik, ne krade i čak čini dobra dela pale prirode ‐ on je divan čovek! Kako Bog može da odbije da ga spase? Sav uzrok Vaše poslednje nedoumice, kao i svih drugih, jeste duboko nepoznavanje hrišćanstva! Nemojte da mislite da je takvo nepoznavanje nevažan nedostatak! Ne! Njegove posledice mogu da budu pogibeljne, naročito danas, kada su u opticaju bezbrojne knjige sa hrišćanskim zaglavljem, a učenjem ‐ satanskim. Usled nepoznavanja istinskog hrišćanskog učenja, lako vam se može dogoditi da lažnu i bogohulnu ideju prihvatite kao istinsku, da je usvojite, a zajedno sa njom da usvojite i večnu propast. Bogohulnik se ne spasava!
Već i te nedoumice, koje ste predstavili u svome pismu, predstavljaju strašne smetnje za vaše spasenje. Ne igrajte se svojim spasenjem, ne igrajte se! Inače ćete večno da plačete. Prihvatite se čitanja Novog Zaveta i svetih otaca Pravoslavne Crkve (nikako ne Tereze, Franciska i drugih zapadnih umobolnika, koje njihova jeretička crkva proglašava za svete); kod Svetih Otaca Pravoslavne Crkve izučite kako pravilno treba da se shvata Sveto Pismo, kakav život, kakve misli i osećanja dolikuju hrišćaninu.
Hrista i hrišćanstvo izučavajte iz Svetog Pisma i žive vere. Pre no što nastupi strašni čas u koji ćete morati da izađete pred Boga na sud, pribavljajte sebi opravdanja, koja Bog ovde, posredstvom hrišćanstva, daruje svim ljudima.
• Francisko Asiški, Ignjatije Lojola i drugi podvižnici latinstva (po otpadanju Zapadne Crkve od Istočne), koji se u njegovim nedrima smatraju svetima, otšelništvom su zadobili najsilnije demonske prelesti. ʺKada je Francisko bio uzdignut na nebo ‐ kaže pisac njegovog žitija ‐ Bog Otac se, videvši ga, na trenutak našao u nedoumici kome da ukaže prvenstvo: Svome Sinu po prirodi, ili sinu po blagodati ‐ Franciskuʺ.
Ima li šta strašnije i izopačenije od ove hule, ima li šta žalosnije od ove prelesti?!
• Zabranjeno je moliti se za jeretike kao za one koji pripadaju Crkvi; stoga za njih ne treba ni vaditi čestice, koje izobražavaju učešće u Crkvi. Moguće je moliti se za njihovo obraćenje. Ko ima svoga pokojnika, plače za njim i moli se za njega. Zločinci zatočeni u tamnici ne mogu se prihvatati zastupanja drugih zločinaca. Gospod jeste Ljubav i toliko želi da se svi spasu, da mi to ne možemo ni da shvatimo.
Prepustimo toj Ljubavi naše spasenje i spasenje svih drugih, a sa svoje strane, potrudimo se oko onoga što zavisi od nas ‐ oko svoga očišćenja.
. . .
Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života„, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.
Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com/search/label/%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2).
Zaveden um?U tebi je valjda četničko jednoumlje.Osjetim te na daljinu. Tko si ti da osuđuješ moje srce? Samo Bog vidi u srce,jadnice jadna.Ako si muško,još jadnije. Sigurna sam da niti jedan vaš svećenik ne bi tako kao ti odreagirao.Srami se. Evo, zbog takvih kao ti ja imam lošu sliku o pravoslavnima.Uglavnom al nađe se ipak netko normalan.Netko tko je naučio jezik ljubavi od Krista.Tko me neće odmah kamenovati. Srest ćemo se jednom i onda ćeš mi reći „oprosti“ ako dođeš na istu stranu kojoj se i ja nadam. Pa ćemo vidjeti tko je jeretik. Malo vas zanosi oholost u pravoj vjeri, kao da ste predodređeni za spasenje. To ništa ne znači,znači življenje vjere u skladu sa srcem,ne samo milosno spasenje nego riječi i djela,sve ulazi u Knjigu života, bilježi se sve.
Hvala ti brate ili sestro u Kristu,od srca što tako voliš vrijeđati. Neka ti se smiluje isti naš Bog.
Od kuda toliki bes?
Gde je ljubav, razumevanje i prastanje o kome toliko misionarite?
Zasto katolici nikako da pravoslavne puste na miru nego traze druzenje silom ili milom?
Nas katolici i ostali ne interesuju, dobrodosli ste kao ljudi i gosti i komsije ali ne bi da mesamo vere. To je posteno zar ne? Ili vi ne mislite tako?
@Marta
Nisam se osvrtao na vaš komentar, već sam prokomentarisao ono što sam pročitao u tekstu.
@Shh
Siguran sam da Svetitelj nije podebljavao delove teksta.
i… ime vam baš zvuči nekako hrišćanski…
@ Marta
Na žalost sam krajem 90-tih godina slučajno prisustvovao obraćanju katoličkog sveštenika svojim vernicima u Srbiji. Nisam čuo njegovo mišljenje, već poruke direktno iz Vatikana.
To što sam čuo na račun pravoslavnih komšija od predstavnika hrišćanske vere mi daje veliko pravo da vas zamolim, ukoliko zaista sebe smatrate verujućom osobom, da se uzdržite od komentara o pravoslavlju, pljuvanju i siktanju. O muslimanima takođe.
Ja ću se u svakom slučaju pomoliti da vam pomogne da pronađete pravi put, da ostanete na njemu i za vaše spasenje. A da li smo izabrali pravi ili pogrešan put, ja ili vi… ili možda Shh, ili niko od nas… to je stvar direktno između svakog od nas pojedinačno i Njega koju ćemo, sa obzirom na dužinu gostovanja na ovome svetu, ovako ili onako uskoro saznati…
Shh, izazivate,pogledajte komentare.Da sam ja vama rekla to što ste vi meni sigurno biste se naljutili,da sam ja npr. pravoslavka a vi katolkinja. Nitko nije birao kako će se roditi ni po vjeri ni po nacionalnosti. Nastojim nikoga ne povrijediti,ali baš izazivate. Povrijedite i onda pričate o ljubavi misionarenju, prozivate me na političkoj i nacionalnoj osnovi kao valjda neprijatelja svih Srba.Nakon ovog usranog i krvavog rata nastojim u sebi samoj povratiti vjeru u čovjeka u Srbina i pravoslavca, a vi se uporno trudite sve srušiti. Ja razumijem da svatko voli svoje, to nije sporno ali bilo bi lijepo bar uljuđeno nešto reći ako se i ne slažete a ne da imam zaveden um koji je glup da nešto shvati,jeretički um, bilo bi lijepo da me za promjenu nazovete čovjekom a ne jeretikom. I ja sam dijete Božje a zamislite čak vjerujemo u istoga Krista. Ja uopće ne vodim brigu o tome da li mi se sviđa koja crkva, svak pripada tamo di je.Uostalom,pa pravoslavnima se ne sviđa puno toga u katolika i to se stalno servira,da čak i u ovom tekstu. Ok, razumijem, čak me ni tekst toliko nije povrijedio budući da sam već naučila o pravoslavlju. Nemam ništa protiv bilo koje vjere pa ni pravoslavne,ali već mi je iritantno slušati o tome na jedan tako negativan i neprijateljski način,kao da ste svi vi anđeli a mi demoni.Imajte svoje ali poštivajte malo i druge. Ja nikada neću reći ništa osuđivački spram vas,gledam ispred svega Krista u obje vjere.Nema veze,može se tako i nastaviti,svatko ima pravo na svoje mišljenje,ne bih vas trebalo smetati ako se ja ne slažem sa svetiteljem, ne slažete se vi ni sa mojima ako ste ih ikada i pročitali. U njih nema osude nego samo slijediti križ Isusov,trpljenje i ljubav,rad na krepostima.
Ne prozivajte mene za praštanje,ja vama opraštam,ali vam neću dati još hiljadu obraza da me pljunete i pravite budalom.Vaš komentar:“ Od kuda toliki bes?
Gde je ljubav, razumevanje i prastanje o kome toliko misionarite?
Zasto katolici nikako da pravoslavne puste na miru nego traze druzenje silom ili milom?
Nas katolici i ostali ne interesuju, dobrodosli ste kao ljudi i gosti i komsije ali ne bi da mesamo vere. To je posteno zar ne? Ili vi ne mislite tako?“
Žalite se Bašti Balkana što je dopustila da se ovdje pojave i druge nacije i čak druge kršćanske vjere,druženje silom kažete.Nije vas smetalo kada smo skupa živjeli u Srijemu ,zato ste nas protjerali.Jeli se vi družite samnom,zašto ja ovdje smetam i kao gost .Praštanje je i u vašoj Bibliji,istoj posve pa mene prozivate.Što ,zar vas katolici diraju. Ženo čudnog imena Shh, bravo,vi ste izvrstan primjerak pravog Kristovog apostola,hrišćanina ,izvrstan ste primjerak Srbina kakvog ne želim u svojoj blizini,mržnja odsijeva iz vas.Uspjeli ste u meni srušiti neku pozitivu nakon ovog gadnog rata,spram Srba,hvala vam na tome da ipak vidim stvarnost.Dobro pročitajte svoje komentare,nisam tako glupa. Ja nisam ovdje dobrodošla ni on line a kamoli kao susjed, ne kraj takvih kao vi.Kao da sa Šešeljevcem razgovaram a ne sa kršćankom.“Nas katolici i ostali ne interesuju“,što to znači da nismo ljudi, tko govori o miješanju vjera, o čemu vi pričate? Pričajte mi o poštenju,baš u mom slučaju.Ništa nije pošteno. Najnepoštenije je govoriti o Kristu i mrziti drugoga. A onda smo kao dobrodošli ali vas ne interesujemo. Ineteresira li vas čovjek koji ima istu čežnju za Bogom,čovjek za kojeg je Krist dao svoju krv?Ako sam ostavila komentar to je sloboda,demokracija. Ajde, budite vi katolkinja i pročitajte taj tekst i sve što ste meni napisali, pa da vidim hoćete li reagirati.Hoće li biti tekst fantastičan? Samo na tren budite osuđenik. I koji vas to katolici nikako ne puštaju na miru, koliko znam nisu ludi za vama a ja sam ovdje jedina,čini mi se. Što si vi umišljate da katolici nešto žele s vama? Osim mira. Vrlo ste me iziritirali. Ovo o miješanju vjera mi nije jasno. Ja sam udana za katolika. A znam mnoge koji su izmiješanih vjera ovdje u Hrvatskoj i idu na svetu misu u katolika,postali su katolici svojom voljom. A pogotovu sad nakon rata ne pada mi na pamet miješanje vjera,jer sam se nagledala kako pravoslavac ostavlja obitelj i ženu katolkinju….Nije mi ni prije padalo na pamet,tek tako da znate, ali to ne znači da čovjek ne može biti čovjek a ima i slučajeva miješanih brakova gdje se živi kršćanski po jednoj vjeri,a nitko nikoga nije silio,to je ljubav učinila.
Ipak,upoznala sam ovdje normalnih ljudi pravoslavaca, neću misliti da su svi isti.
Bolje čitajte Bibliju,knjigu nad knjigama i nad svim svetiteljima i mojim svecima (kojima svaka čast i jednima i drugima) Kristova Riječ je ipak Alfa i Omega, početak i kraj. Krist nam kaže „Ljubite jedni druge kao što sam ja ljubio vas.“ „Ne sudite…izvadi najprije brvno iz oka svoga de šta ga vadiš bratu svome a u oku svome ga ne vidiš…ljubite svoje neprijatelje…“ Ja ti nisam neprijatelj ali ti nisam ni prijatelj. Ako želite ostavit ću vam link pa dođite na katolički portal pa da vidite kako će vas prihvatiti,objeručke i bez vrijeđanja u poštivanju.
Nemojte se truditi dalje samnom,ne mislim više ništa komentirati. A tekst me ne zanima, Bog me voli i to mi je dosta. Bog voli svog jeretika i luđaka.
Sada sam vidjela komentar od Nenada,ne razumijem. Nemojte se moliti za mene. Nemojte se ni truditi. Sad sam se baš razočarala. Zar ja govorim protiv pravoslavlja? Bas se osjećam povrijeđeno i neshvaćeno a uopće ne govorim protiv pravoslavlja.Očito ne smijem braniti svoje kada se moje napadne.
Vatikan,kakve veze i o čemu…ne razumijem. Pa i ja sam čula direktno od pravoslavnih svećenika riječi koje ne idu skupa sa vjerom nego sa mačem i krvi,zar lažem? Nema problema Nenade,odlazim, ugodno komentiranje sa ostalima. Nisam nikoga vrijeđala. Možda da ipak promijenim mišljenje o vjernicima pravoslavcima. Čini se , nema pomirenja, mrzite nas jednako kao i u ratu, a ja sam nasjela. Baš sam nasjela. Ja sam kršćanka,sestra u Kristu, jeretik i najveća glupača na ovom portalu,najnaivnija . Recite Nenade, drugim riječima „niste poželjni ovdje, zamolit ću vas da odete.“Nije prvi put. Smetam.Ugrožavam. Znate što,otići ću tek kad me Bašta Balkana to zamoli…Znajte da vas se čita i u Hrvatskoj,lijepa reklama o netrpeljivosti.
Sta radi onaj svetac sa macem na ikoni kad je medju deset bozjih zapovesti : ne ubij ?
Ni jedna crkva , ni jedan vernik , da nema u sebi gordosti, ne bi smeli pricati o zlu kod drugih dok se ne seti svoga .
Koji svetac? Možda arkanđeo Mihael? To ne znači „ne ubij“, mač kao borba protiv grijeha, protiv zla. Ako na njega mislite, ne mogu se sjetiti nekog sa mačem u katoličkoj vjeri. Ostavite neki link pa da pogledamo o kome je riječ.
Mislim izaći odavde,nema smisla komentirati išta,samo bih rekla Nenadu da pogleda svoj prvi komentar pa onda drugi, nema smisla biti kao vjetrenjača,tako brzo promijeniti mišljenje, biti solidaran zbog devedesetih – budite solidarni u Kristu Isusu. I smiješno je meni spočitavati ono što se ne vidi kod sebe, mene politika u vjeri ne zanima,budite svjesni da svatko voli svoje. Po meni ovaj tekst kao istinu u vašoj vjeri uopće nije trebalo staviti na portal, onome kome treba taj će i pronaći sam čitajući svetitelje, ovako ja ovo doživljavam kao tekst netrpeljivosti i osude spram drugih. Nemojte se ljutiti,ali prečesto se udara po katolicima,mislite da oni ovo ne čitaju?Ta ima na portalu katolika ali ONI SE BOJE bilo što reći,boje se zbog rata i svega što je bilo i što bi moglo biti,pogotovo oni koji žive u Srbiji.
Čudna je ta mržnja i kroz vjeru,koja poručuje „što dalje od nas“.
O srpskom narodu mogu misliti i sad nakon rata ovo,ne vjerujem vam,jezik za zube,ako te vjernik ne podnosi kako će te onda neki nevjernik?
Svaka čast izuzecima i na ovom portalu.Neki i vjernike pretekoše u svom jeretizmu. Imam dojam nakon svih tema da se u vašoj vjeri jako malo čita Biblija a sva pažnja i klanjanje je usmjereno na svetitelje. Takvu poruku odaju i komentari i teme. Ja ne šutim to je moj grijeh. Da je bilo suprotno,da su katolici stavili sličan tekst, u kako bi se digao ustanak u komentarima. Nitko ne vidi svoje oholosti,brka se vjera i nacija,umjesto da iz vjere izlazi Isus izlazi nacionalni ponos i mržnja. Ono spominjenje devedesetih, što ti to treba, a veliš opraštajte i ljubite svoje neprijatelje. I vjerojatno je sve krivo interpretirano. Tko nas ne voli ne voli nas . Žalosno. Ne vjerujem u pomirenje nikakvo.I ja sam odustala. Vuk dlaku mijenja ali ćud nikad. U nekih se ni dlaka ne mijenja. Sa ovime bih završila i otišla, uzdignute glave. A tko hoće neka me mrzi,nek sam sebi piše osudu u knjizi života gore,gore gdje će nas Isus suditi po Riječi Božjoj a ne po jeresu. Žao mi je jedino što moji katolik u Hrvatskoj koji ovo čita neće ništa reći, takav smo truntav i mlakonjast narod. Ja sam u manjini ovdje,najbolje je da odem. Tekst me ionako ne zanima, „ako je Bog za mene, tko će protiv mene, tko mi što može“?
Sad sam vidjela ikonu,Vojsije, to je arkanđeo Mihael,krivo si interpretirao,on se prikazuje sa mačem,ali to nije mač koji ubija čovjeka, nego mač Božji koji se bori protiv sotone. Arkanđeo se u katoličkoj vjeri zaziva za obranu protiv napada od sotone. Nisam sigurna dali ću ispravno reći, ali čini mi se da mač može značiti Mač Duha Božjeg koji je sinonim za Riječ Božju,Riječ Božja kao autoritet protiv svega zla. Jer u Bibliji se spominje mač u tom kontekstu.