Zlatko Šćepanović

 

DEŽELA NA RASKRŠĆU

Kako je jedna mala srednjoevropska država dala primer većini većih Evropskih država. I kako izgleda mentalitet slovenaca u praksi

 

Zeleni zmaj Zmajček gradski simbol Ljubljane Zmajčekov mostRelativno često imamo priliku da odemo do Slovenije, što nam je mogućnost da je bolje i detaljnije upoznamo. Boravak u Ljubljani od pre nekog vremena dao mi je inspiraciju da napišem nešto lično o Sloveniji i Slovencima. A ima puno toga zanimljivog napisati o tom malom narodu koji je stvorio veliku deželu – državu. Istina, državu veliku ne po teritoriji već po organizaciji i načinu funkcionisanja.

Davno, negde polovinom 90-ih godina jedna rečenica jedne javne ličnosti, skrenula mi je pažnju na Slovence i njihov karakter – mentalitet slovenaca. Naime, ta estradna osoba, sada već pokojna, iz razumljivih razloga neću pominjati njeno ime, napomenula je u jednom svom tekstu kako su Slovenci mudar narod i zrela nacija, i kako će oni iz ex Yu i Balkanskih tumbanja izaći kao pobednici u svakom pogledu, i da će svojom istorijskom zrelošću naći svoje mesto pod suncem. Priznajem da tada nisam ni razmišljao o Sloveniji i da mi je bila skoro potpuno nepoznata, izuzmem li tu skijanje i tranzitna putovanja.

Medjutim, prošle su mnoge godine i decenije a te reči su se u potpunosti obistinile. Slovenija je postala zemlja za primer. Hit država. Evropski primer i najbolji djak evropskih integracija. Od koje se ima štošta naučiti iako u našim medijima ima dosta malicioznih tekstova koji govore o skoroj propasti Slovenaca. Ali takvih tekstova ima već od kraja 80-ih godina prošlog veka i ne prestaju sa svojim ekonomskim i društvenim senzacionalizmom, dok Slovenija napreduje idući svojim putem. Zato bih podelio sa onim razumnijim čitaocima neke svoje glavne impresije o Sloveniji, koju sam doživeo dualistički, na jedan način sam je video danju a na drugi način noću. Dualizam je osnovno svojstvo ove zemlje i ključni momenat za razumevanje kakav je mentalitet slovenaca.

.

Ekonomija Slovenije

Za razliku od drugih naroda i nacija u Evropi i na Balkanu, Slovenci su nakon drugog svetskog rata imali jednu vrlo specifičnu ekonomsku strategiju čiji se dometi vide sada. Drugačije od ostalih ex SFRJ republika koje su planski i centralizovano razvijale industrijske centre po velikim gradovima i stvarale čitavu klasu lumpen proletera i industrijalizovanih seljaka – polutana po velikim gradovima, Slovenci su se orijentisali na strategiju diversifikacije svojih ekonomskih resursa. Mudro i sistematski, a da to niko nije ni posebno primećivao i nikome se nije činilo čudnim, oni su planski stvarali fabričke i industrijske pogone po malim mestima i vrlo ravnomerno po celoj Sloveniji. Epilog toga je da imamo niz poznatih slovenačkih fabrika u mestima za koje mi mislimo da su gradovi, a ona su u stvari sela. Svako selo ima jednu ili par jakih fabrika. Celo selo i lokalna samouprava je na taj način bila orijentisana na tu fabriku i njen razvoj iz čega su se razvile simbioze izmedju privatnog, društvenog i državnog kapitala, koje su svima nejasne osim samim slovencima.

Taj ravnomeran regionalni razvoj doveo je do niza društvenih fenomena. Pre svega, ljudi iz tog kraja su ostajali u svojoj lokalnoj zajednici i nisu hrlili u velike gradove u potrazi za poslom. Iz tog razloga u Sloveniji ne postoje veliki gradovi, čak ni srednje veliki gradovi. Zatim, te fabrike su bile nosilac ravnomernog razvoja infrastrukture, jer je za njihovo uspešno funkcionisanje bila potrebna jaka putna i komunikaciona infrastruktura. Uz opštu regionalizaciju i samoupravljanje sopstvenim resursima, i finansijska i politička moć nije bila u tolikoj meri centralizovana kao što je to u drugim balkanskim zemljama i prestonicama.

Takode, iz istog razloga ravnomernog ekonomskog razvoje svakog regiona, ne postoji pritisak doseljavanja i gomilanja stanovništva u prestonici Ljubljani, niti je glavni grad zbog toga postao prenaseljena metropola, ophrvana komunalnim problemima i zagušenjima. Od Ljubljane je stvoren miran i pitom gradić, vrlo sredjen i sav u zelenilu, sa širokim ulicama i drvoredima, i sa puno prostora bez zbijenosti. Postoji urbana priča i legenda da je još od 50-ih godina prošlog veka još ona komunistička slovenačka politička elita sistematski onemogućavala izgradnju Ljubljane, što je danas očigledno. Grad ima neverovatan potencijal za izgradnju ali se novogradnja dešava sporo i isključivo namenski, odnosno onemogućava se divlja i ekspanzivna gradnja kroz stroge urbanističke planove i sporo dolazeće dozvole za gradnju. Jer, nema tog svetskog investitora koji ne bi u ovom trenutku vremena, odmah da može uložio stotine miliona eura u novoizgradjene nekretenine u Ljubljani. Medjutim, Slovenci to ne dozvoljavaju, i čuvaju to u vidu monopola zarad viših nacionalnih interesa.

Zatim, deo strategije ali i deo slovenačkog mentaliteta je bio da se stvaraju kvalitetni i dobro dizajnirani, upakovani proizvodi koji su namenjeni za izvoz van lokalnih granica. Ta društveno ekonomska politika je dovela do toga da su slovenci prvo izvozili svoje proizvode i usluge širom ex Jgoslavije dok je ova postojala a kasnije i u zemlje Evrope i sveta, stvarajući tako jaku izvoznu ekonomiju. Ta strategija je do sadašnjih vremena bila jako uspešna, mada sada nailazi ne prepreke i velike ispite, jer zbog visoke cene takvog rada i pristupa ekonomiji i životu, gube globalnu ekonomsku konkurentnost, koja je ipak i dalje visoka. Slovenija se po konkurentnosti nalazi medju prvih 30 zemalja sveta, ali oni smatraju da je to slab rezultat. Mi, koji smo negde izmedju 80-og i 100-og mesta po konkurentnosti mislimo da je to fenomenalno. No, to već sad zalazi u stvar mentaliteta nacije, kao što je praznoglav mentalitet srpskih medija koji i dan danas fabrikuju bajate teze da su slovenci izgradili svoju industriju na srpskim jeftinim sirovinama i našem potrošačkom tržištu, a ne na njihovoj pameti. Jer, u jednom mom prethodnom tekstu o snazi Srpske ekonomije se lepo vidi da je Slovenija 16 puta ekonomski snažnija od Srbije, jer 4 puta manje stanovnika napravi 4 puta više bruto društvenog proizvoda. Ko ne veruje, neka pogleda činjenice u prethodnom tekstu.

Deo njihovog trgovačkog mentaliteta, a Slovenci jesu odlični trgovci (iako mi imamo pogrešne stereotipe o njima a oni su bolji trgovci od ostatka Balkana), kao što rekoh deo njihove trgovačke logike je i ekonomski patriotizam. Većina slovenaca će uvek pre preferirati svoju robu nego neslovenačku i kupovinom iste će ulagati u razvoj svoje industrije. Oni su toga kao pojedinci svesni, i to i čine, kupuju i promovišu svoje robe i usluge, iako se u njihovim radnjama može naći impresivan niz proizvoda iz celog sveta. Ta ekonomska etnocentričnost je za njih dobra i poželjna, ali je često na udaru kritika Evropske unije zbog protekcionizma i barijera za slobodnu konkurenciju. Deo tog mentaliteta je i slovenački manir da uvek sa snažnim emocijama i pijetetom ističu svoje proizvode kao vrhunske i posebne, sa dozom nacionalnog ponosa. Nikada neću zaboraviti poslovni ručak u jednom ljubljanskom fancy restoranu gde su nam kao dezert doneli neke zrele trešnje, pomalo kvrgave i malo sitne, gde su nam sa ponosom govorili kako su one ubrane sa nekog posebnog drveta, iznad Ljubljane i kako ima čitava istorija vezana za tu trešnju. Mislim se u sebi, da vi vidite trešnje sa naše vikendice, duplo veće i sladje, lepše i sočnije, ali nemaju epsku priču iza sebe. To me je impresioniralo, jer sam posle počeo da primećujem da za sve njihove proizvode prave priče – svuda imate story telling.

I možda ključni momenat njihove ekonomije je pravednija i poštenija preraspodela društvenog bogatstva. Iako se Slovenci žale na svoje političare i postojanje korupcije, uporedimo li to sa okolnim, balkanskim zemljama, imamo situaciju da se u Sloveniji malo kraducka oko velikog kolača društvenog bruto proizvoda, dok se u istočnijim i južnijim zemljama mnogo krade oko malog kolača. Otuda i ta nastala razlika u standardu običnih gradjana Slovenije i ostatka Balkanskog poluostrva. Ali to je zasluga samih slovenaca jer oni sami nisu dopustili da ih politička i ekonomska elita masovno pokrade. To je mentalitet slovenaca koji ih čini uspešnima. Mi jesmo dopustili masovnu kradju u našem dvorištu, pa nam Slovenci ni u kom slučaju nisu krivi za naša ekonomska posrtanja.

Stil života slovenaca – Slovenian life style

Slovenci su vredan, štedljiv i radan narod koji posvećuje pažnje detaljima. Uporni su i posvećeni svojem posedu, lično štedljivi ali i solidarni, kada je u pitanju interes njihove nacije i naroda. U tom smislu gaje u društvenoj bazi odnose jednakosti i umerenosti. Prosečan slovenac ne odudara od okoline, nije razmetljiv i ne kiti se statusnim simbolima. Znajući da je to nepopularno i da će naići na društvenu osudu, oholost i pokazivanje, tako svojstveno južnjačkom temperemantu i mentalitetu, nije poželjno ponašanje u Sloveniji. Pritisak zajednice je toliko jak i isključiv, da svaki onaj koji i pokuša da bude „iznad proseka“ rizikuje da bude potpuno društveno odbačen od zajednice.

S obzirom da im je ekonomija dala mogućnost da žive u svojoj lokalnoj zajednici, odakle su potekli, slovenci su sačuvali kontakt sa prirodom i to im je vrlo bitan aspekt života. Većina njih živi na selu, ili na širokim obodima grada gde imaju svoje bašte, vrtove i drveće. Zahvaljujući odličnim putevima bez gužve i dobrom javnom transportu, nije im teško da putuju i više desetina kilometara na posao. Često idu i u drugi grad, iz Ljubljane u Celje ili Maribor, i obrnuto. Tipičan Slovenac mahom nekoliko desetina kilometara živi daleko od svog posla ali mu zbog brzine prevoza to ne predstavlja nikakav problem.

Sami gradovi su ispunjeni sa mnogo zelenila i ogromnim drvećem koje se neguje. Slovenija je zelena, ali sredjeno zelena, i to se vidi na svakom koraku. Sve je podšišano, obrezano i kultivisano. Retko gde ćete videti zarastao brlog i šipražje puno neurednog korova. Gradjevinski otpad, humke kamenja i zemlje, ili gomile nabacanog smeća, nisam nigde video u Sloveniji, to tamo uopšte ne postoji. Jer i da postoji odmah bi neko reagovao ili bio kažnjen. Slovenci vode jako računa da im priroda ne bude divlja i razbarušena, već doterana i lepa. Svuda imate mnoštvo životinja i ptica, i čovek je blizak sa prirodom u Sloveniji.

Ta blizina prirode okrenula je slovence planinarenju, šetnjama i sportovima u prirodi. To ide toliko daleko da su oni bavljenje sportom podigli na nivo kulta. Iz tog razloga niko u ovom delu Evrope nema tako snabdevene radnje sa sportskom opremom kao Slovenci, i oni imaju stvarno dobre rezultate u svetskim sportskim okvirima, s obzirom na veličinu stanovništva. Deo te okrenutosti prirodi je i sklonost usvajanju naturalnih teorija života. Vrlo lako i brzo su prihvatili new age trendove iz Amerike i Evrope o zdravom životu i zdravoj ishrani. Svako se manje više bavi nekim sportom, uzgaja organsko voće i povrće i podvrgava se mnoštvu alternativnih metoda lečenja.

Visok standard života koji imaju dao im je priliku da se bave turizmom, da putuju, i da dobro i probrano se hrane, mada to rade umereno. Za razliku od susednih zemalja na istoku gde brzo raste broj debelih i gojaznih zbog loše hrane i loših životnih navika, Slovenci su ostali vitki zbog suprotnih trendova – jedu zdravo i puno vežbaju. Imaju dva aspekta koji su im po meni minusi, mada je to tipično srednjoevropski model ponašanje – oblačenje i škrtost. Modni ukus im je nalik Austrijancima a daleko od Italije, iako se graniče sa italijanima. Oblače se opušteno, casual, kvalitetno, ne uvek baš modno uskladjeno, i sa garderobom koja nije luksuzna i skupa. I svi gledaju da budu diskretno obučeni i što prirodniji u oblačenju, da ne skreću pažnju, bez obzira koliko novca imali.

Kad tome dodate i opštu štedljivost i škrtost u nekim stvarima, možete reći za većinu Slovenaca da im nedostaje vidljivog stila u ponašanju. Mentalitet slovenaca je fokusiran na štednju. Posebno kada se sa slovencima nadjete u kafani ili na zajedničkom izletu, on će retko biti galantan prema svima i svemu i pokazati da ima novca kod sebe. Slovenac će uvek racionalizovati svoje i tudje resurse pod devizoma „Ja za sebe sve sam plaćam onoliko koliko mi treba i koliko uštedim“. Zato južnim narodima Slovenci deluju kao škrtice, dok je njima samima to logično, da svako raspolaže svojim resursima i ceni ih, počev od novca do vremena. To sam i sam jednom prilikom plastično osetio, kada smo bili u poseti jednoj velikoj pivari u Sloveniji. Direktor nas je ljubazno dočekao, sproveo, i odmah u 15h kada je kraj radnog vremena, samo se izvinio i otišao, ide na planinarenje. Za nas je to bilo neukusno i negostoljubivo, za njega je bilo normalno, jer je on već imao ugovorenu obavezu i za sastanak koji nije bio na najvišem nivou nije hteo da troši svoje slobodno vreme.

Taj manir je svuda prisutan i to došljacima sa istoka smeta. Mi očekujemo veću srdačnost i posvećenost gostu kada je već došao. Oni ne misle tako. Ali taj manir se prostire kroz njihovo celo društvo, zbog čega ih došljaci koji žive duže vremena u Sloveniji doživljavaju kao nedruželjubive i hladne. U toj društvenoj mimikriji je negde nestala elegancija, opušteni životni stil, kavaljerska darežljivost i na kraju i modni ukus koji smo pomenuli u prethodnom pasusu. Oni pak drugačije životne stilove od njihovog doživljavaju kao nametljive, prepotentne i neracionalne. A koliko je usadjeno u njihovo društvo značaj kolektivnog ponašanja u skladu sa društvenim očekivanjima, govori odnos njihovih bogatih ljudi prema pokazivanju bogatstva. Ono se uvek jako diskretno pokazuje, ako se to uopšte i čini. Naime, teško je negde u gradu ili na izletu prepoznati bogatog Slovenca, on će to uspešno prikriti, za razliku od drugih balkanskih naroda, gde bogataš mora da se pokaže i prikaže, da svi to znaju i osećaju u njegovoj blizini.

Mentalitet Slovenaca

Sam karakter slovanaca je vrlo kompleksan i ne tako jednostavan, kako oni deluju posmatraču sa strane. Postoji dubok ponor izmedju južnjačkog mentaliteta i karaktera slovenaca. Slovenac je u komunikaciji ljubazan i uslužan, uvek sa osmehom i dobrom voljom, ali ne u potpunoj meri iskreno, barem po istočnjačkim merilima. Jednostavno društvena filosofija ih je obučila da budu ljubazni i fini, da vode računa o svemu, pre svega o ljudima i društvenoj solidarnosti, mada šta njima leži u srcu i glavi to samo oni znaju. Ovo govorim stoga što su uložili veliki trud u brigu o ljudima, o zdravstvenom sistemu, o zaštiti od povreda, nesreća, u sprečavanju zagadjenja, buke, otpada, uložili su u prirodu i infrastrukturu, da im sve bude lepo i skockano. Nekada to predje i u ekstreman vid ispoljavanja sredjenosti, kao što je apsolutna tišina po zgradama i ulicama. Niko ne govori glasnije, niko ne lupa, niko se ne smeje glasno, nema buke, jer niko ne sme drugoga da uznemirava, čak i kada ima razloga za to, kao što je to rodjenje deteta ili porodično slavlje. I svako svakoga nadgleda i stražari nad opštim mirom i pravilima ponašanja. Postoji dualnost u životu slovenaca, spoljni život koji svi vide i onaj unutrašnji koji samo oni osećaju, a koji su potisnuli radi viših ciljeva i dugoročne dobiti.

To je naravno postala navika u ponašanju, jer su Slovenci sve što su mogli racionalizovali do krajnjih granica, a kao discilinovani ljudi od reči i poštenja oni se toga slepo drže. Desi li vam se da se parkirate slučajno na mestu koje zauzima komšija, a to inače nigde ne piše ali svi znaju, ili da radite nešto što je neprikladno, odmah će vam prići najbliži slovenac i upozoriti vas jasno da to nije u redu. I tako će vas stalno opominjati, a ako vi budete uporni u greškama, onda će vas revnosno prijaviti efikasnoj komunalnoj službi koja će vas ekspeditivno kazniti. I vrlo brzo ćete i vi sami postati slovenac u ponašanju. Ili ćete pobeći iz Slovenije i vratiti se južnjačkoj slobodi, improvizaciji i neobuzdanosti. Samo znajte, neće njima biti žao zbog toga.

Slovenci su oduvek bili dobri katolici i to su i ostali. Tradicionalizam i duboki konzervativizam u vaspitanju i ponašanju je ostao na snazi u njihovom društvu, mada sa mnogo liberalnih pukotina, i u zadnje vreme nastaju nove pukotine sa novim životnim stilovima koji se probijaju sa Zapada, i koji donose promene u ponašanju. Mada, u svemu tome postoji jedan paradoks, koji se video u nekadašnjoj SFRJ, u kojoj je Slovenija uvek bila prva zemlja koja je inicirala odredjene društvene promene i nove slobode, počev od seksualnih, umetničkih pa do političkih. Prvi porno časopisi su krenuli upravo iz Slovenije, kao i prvi ekstremni alternativni umetnici i grupe, i prve opredmećene političke inicijative za demokratizaciju društva. S jedne strane, u Sloveniji su pod vladom najvećih i najdoslednijih komunista u SFRJ oni kao narod imali najviše verskih sloboda i čuvali su Crkvu od progona, s druge strane u možda najkonzervativnijem društvu na ovim prostorima prvi su kod njih krenuli najliberalniji pokreti i ideje. To se najbolje vidi u spomenicima i simbolima po Ljubljani, koji su svi izmešani od krajnje jasnih i nedvosmislenih katoličkih kipova i znamenja stare tradicije, do modernihi simbola i paganskih statua nove Evrope. Ta dualnost želje da se ide sa glavnim tokom se vidi i na ljudima, u njihovim manirima i ponašanju, i to ima svoju duhovnu cenu koja u nekim slučajevima nije mala. Osvrnuo bih se samo na jedan duhovni paradoks, koji objašnjava odredjene dualističke sklonosti slovenačkog društva, a to je statua i simbol Ljubljanje – zmajček, odnosno zmaj. Slovenci su hrišćanski simbol Svetog Georgija koji ubija zmaja i koji je pokrovitelj grada preokrenuli u kult zmaja, odnosno isticanje zmajčeka, u tradiciji poznati simbol paganizma, umesto da se ponose Svetim Djordjem i katoličkim duhom. Nešto slično su uradili i Englezi tokom odvajanja Anglikanske crkve od Rima. Zašto su to sebi dozvolili, stvar je dubljeg duhovnog istraživanja ali i fenomen uticaja ateističkog komunizma i trpeljive verske tolerancije prema modernim trendovima koje neguje katolička crkva.

Ipak, Slovenačka tolerancija i fleksibilnost, vrlo često racionalizovana kao deo opšteg nacionalnog i ekonomskog interesa, pomogla im je da se brzo i efikasno uklope u novu Evropsku uniju i da budu vrlo kooperativni sa Amerikom i novim svetskim poretkom. Iako ih je vodila i dan danas vodi komunistička elita, sa nevidljivim nasledjem i uticajem hladnog rata, oni su se ipak pokazali kao najbolji evropski djak EU integracija. Vrlo odani verskom i svakom drugom uticaju Rima ali i tržišno otvoreni prema protestantskim i new age slobodama i idejama uvezenim iz Nemačke i Amerika, uz prevashodnu okrenutost sebi samima, našli su zlatni presek i odlično mesto u novoj konstelaciji Evropskog kontinenta. To je skopčano sa njihovom dualnom politikom da prave dogovore i kompromise sa svima da bi oni u igri interesa ostali tihi dobitnici. Nekako najočiti primer tog odnosa prema svetu je sam centar Ljubljane i njihova poznata tri mosta – Tromostovje, gde ta tako različita 3 mosta, svojim karakterom i simbolikom odslikavaju slovanačku dušu – jedan most prema Rimu, jedan prema Zapadu (Evropi) i jedan prema sebi samima i sopstvenoj Tradiciji, a sve u svrhu života Slovenaca. To je za njih sveto trojstvo života na raskrsnici evropskih puteva. I zato se sklonost i veština Slovenaca da balansiraju medju raznim silama i uticajima najbolje vidi u njihovoj spoljnoj politici na Balkanu, gde se oni prema svima partnerima postavljaju kao najbolji prijatelji i pokrovitelji. Tako su oni najbolji prijatelji i Albanaca i Bosanaca i Makedonaca i Srba. Odani i lojalni Rimu, Nemačkoj, Evropi i Americi, i oduvek jako bliski sa Rusima na jedan diskretan način. I mahom uspevaju u svemu tome. Jedino nikako da postanu dobri prijatelji sa Hrvatima, ali to je neka druga tema i njihova medjusobna priča.

U svakom slučaju, taj i takav kooperativni mentalitet slovenaca im je pomogao da izgrade vrlo uspešnu i uzornu državu koja služi kao primer mnogima i u kojoj je lepo i ugodno živeti. S obzirom na svoju lokaciju i ambijent, Slovenija je možda najpoželjnija država za život u ovom delu Evrope, pogotovo južnjacima sa Balkana, mada samo onima koji nauče i prihvate lokalna pravila života, rada i manira.

. . .