Sveti Jovan Damaskin

 

O Antihristu

 

Moramo znati da treba da dođe Antihrist.

Doduše, svaki onaj koji ne ispovijeda da je Sin Božji u tijelu došao i da je On ‐ savršeni Bog koji je postao savršeni čovjek, ostajući uz to Bogom, (svaki koji Bogočoveka ne ispoveda, nap.prev.) ‐ jeste Antihrist.

Pa ipak, naročito i po preimućstvu Antihristom se naziva ‐ onaj koji treba da dođe pred kraj svijeta.

Judeji nisu primili Onoga, Koji je bio Sin Božji, Gospoda Isusa Hrista i Boga, a varalicu će, koji samoga sebe bude Bogom nazivao, čovjeka bezakonja, sina‐pogibli, koji se protivi i preuznosi iznad svega što se zove Bog ili svetinja, tako da će sam sjesti u hram Božji kao Bog, tvrdeći za sebe da je Bog (II Sol. 2, 3‐4).

U ʺhram Božjiʺ‐ to znači ne u naš, nego u drevni ‐ judejski. Jer on neće doći nama, nego Judejima! Doći će ne radi Hrista, niti za onog koji je Hristov. Zato se i naziva Antihristom.

Ne postaje sam đavo čovekom, slično očovečenju Gospoda, ‐ da ne bude! ‐ nego se rađa čovek od bluda i prima sve „dejstvo satanino“. Jer Bog, znajući unapred bezočnost njegove buduće volje, dopušta da se đavo u njega useli. Tako se on, kao što smo govorili, od bluda rađa i biva tajno vaspitavan i iznenada podbunjuje, i ustaje i caruje.

U početku svog carevanja, bolje reći – tiranije, on će pritvorno na sebe uzeti ličinu (obrazinu, izgled) svetosti. Kad bude pobijedio, goniće Crkvu Božiju i pokazaće svu svoju zlobu.

Biće poslati Enoh Ilija Tesvićanin i oni će obratiti srca oceva k djeci, to jest ‐ Sinagogu Judejsku (tj. Jevreje) Gospodu Isusu Hristu i propovjedi Apostola, a on (Antihrist) će ih ubiti.

I doći će Gospod s neba, onako kako su ga sveti Apostoli videli da ide na nebo (D‐Ap. 1.11); savršeni Bog i savršeni čovjek, sa slavom i Silom, i ubiće sina pogibli, Duhom usta Svojih.

Zato neka niko ne očekuje Gospoda sa zemlje, nego sa neba, kako je On Sam to zapovijedio.

.

O đavolu i demonima

Iz tih angelskih sila, angel, koji je stajao na čelu nadzemnog čina, i kome je Bog poverio čuvanje zemlje, nije bio stvoren zlim po prirodi, već je bio dobar i stvoren za dobro, i nije dobio u sebe od Sazdatelja ni trunke zla.

Ali on nije podneo svetlost i čast, koje mu je darovao Tvorac, već se po slobodnoj želji odvratio od onoga, što je saglasno sa prirodom, prema onome, što je protivprirodno i uzgordio se protiv svog Tvorca – Boga, poželevši da ustane protiv Njega i prvi je, odstupivši od dobra, upao u zlo. Jer zlo nije ništa drugo, do lišavanje dobra, slično, kao što je i tama lišavanje svetlosti, jer je dobro, duhovna svetlost; a isto tako je i zlo duhovna tama.

I tako, budući sazdan od Tvorca svetlim i dobrim, jer – „tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma“ (Post. 1:31) – on se po slobodnoj volji učinio tamom. Njime povučeno, sledovalo mu je i sa njim bilo zbačeno, bezbrojno mnoštvo anđela, njemu potčinjenih. Na taj način su oni, imajući istu prirodu sa Anđelima, učinili sebe zlima, po svojoj želji, svojom voljom se uklonivši od dobra ka zlu.

Zato oni nemaju ni vlasti, ni sile protiv nekoga, ako ne dobiju dozvolu od Boga u cilju domostroja, kako se desilo sa Jovom i kako je napisano u Jevanđelju o svinjama (gadarinskim). Pri Božijem popuštanju, oni su jaki, primaju i menjaju, kako žele, oblik, saglasno sa svojim namerama.

Ni Anđeli Božiji, ni demoni, ne znaju na taj način budućnost, ali ipak mogu da predskazuju; Anđeli – kada im Bog otkriva i zapoveda da predskažu; zato se i događa ono, što oni govore. Predskazuju i demoni – ponekad prozrevajući u udaljene događaje, a ponekad samo nagađajući, zato oni često i lažu. Ne treba da im se veruje, iako oni, kako smo rekli, mnogo puta govore i istinu. Osim toga, oni znaju i Pismo.

I tako, svi poroci su izmišljeni od njih, a takođe i nečiste strasti; i iako im je dozvoljeno da iskušavaju čoveka, oni ne mogu nikoga da prinude; tako od nas zavisi – izdržati ili ne izdržati njihov napad; zato je đavolu, njegovim demonima i sledbenicima pripremljen neugasivi oganj i večno mučenje.

Treba znati, da je pad za anđele, isto što i smrt za ljude. Kao što posle pada za njih nema pokajanja, tako je i za ljude nemoguće pokajanje posle smrti.

. . .

Odlomak iz spisa „Tačno izloženje pravoslavne vere“ autor Sveti Jovan Damaskin (676 – 749 g.n.e)