Plate i primanja lekara specijaliste u Sloveniji

Pregovori srpskog lekara za platu i ponuda slovenačke privatne klinike. Kolike su plate doktora specijaliste u Sloveniji i šta sve ulazi u primanje lekara

 

Priča o srpskom lekaru Dr Hausu i slovenačkoj klinici Švarcvald. Imena su izmišljena, likovi su stvarni a dogadjaji su istiniti.

Uvek taj sticaj okolnosti me dovede u neke zanimljive situacije. U ovom slučaju je to bila epizoda pregovora za platu srpskog lekara specijaliste sa slovenačkim poslodavcem u kojoj sam se i ja našao dok sam boravio u Ljubljani. Ovo je priča o platama lekara u Sloveniji i Srbiji, poslovnim pregovorima, pregovaračkim strategijama i veštinama, različitim kulturama i životnim stilovima, i o troškovima života. Videćete, zanimljiva je priča.

Glavni junak naše priče je srpski Dr Haus, tako ćemo ga zvati. Radi se o lekaru specijalisti, u najboljim zrelim godinama sa preko 20 godina radnog staža i iskustva. Asistent na fakultetu, doktorant medicinskih nauka, po veštini i znanju posla kojim se bavi medju prvih 10 specijalista u Srbiji za svoju oblast. Situiran doktor. Njegova želja da radi u Sloveniji nije bazirana na ekonomskim momentima, on nije ekonomska već kulturna emigracija u najavi. Stoga napomena da se ova priča i primer odnosi samo na tu grupu lekara, ne na početnike i specijalizante, jer su oni u potpuno drugim okolnostima, posebno ako nemaju posao u Srbiji i svoj stan.

Sa druge strane pregovaračkog stola je srednje velika privatna slovenačka klinika Švarcvald koja traži specijalistu tog znanja i zvanja. Vlasnik klinike Švarcvald i naš Dr Haus se znaju sa svetskih kongresa i seminara. Jedno kratko vreme je Dr Haus i boravio u slovenačkoj klinici da vidi kako kolege rade. Početkom ove godine vlasnik klinike je pozvao našeg junaka Dr Hausa da se zaposli kod njih i preseli u Sloveniju. I tu nastaje ova priča u kojoj ćemo ispričati mnogo štošta.

Dr Haus i njegov poslodavac su imali nekoliko rundi razgovora. U recimo trećoj rundi, naš srpski junak i lekar odlazi u Sloveniju na kliniku Švarcvald da provede neko vreme tamo i sagleda posao i prezentuje svoje veštine. Nakon nekoliko dana gostovanja, mada nije ništa sam radio, samo je gledao kolege kako rade, dobija ponudu za posao, takoreći  jedan ceo paket – plata i stan. I tu nastaju problemi koje srpski lekar ne ume da reši, jer ga na fakultetu nisu učili da pregovara niti su ga učili o poslovnim stvarima koje bi trebalo znati.

Dobijam poziv Dr Hausa da mu pomognem u novonastaloj situaciji. S obzirom da sam baš tada u Ljubljani, dolazim do njega i kreće poslovni konsalting. I opis situacije. Prosečna neto plata lekara specijaliste početnika u Sloveniji, koji tek počinje sa karijerom je oko 1200 do 1500 eura, bez dežurstava i prekovremenog rada. Moj klijent je afirmisan lekar pa je dobio ponudu na neto 2500 eura i nenamešten stan od bolnice koji treba da plati 400 eura po beneficiranim cenama. Stan je od 80 m2 i procenjen je na 800 eura mesečno pri iznajmljivanju. Znači, realno mu je ponudjena plata od 2100 eura i smeštaj.

S druge strane, slovenački lekar specijalista sa iskustvom i godinama staža koji spada u najvišu platežne klasu, ima osnovnu platu od 2500 eura u sličnim ustanovama. Na tu platu se nadovezuju i dodaju zarade od prekovremenog rada i dežurstava, ako ih ima, jer za neke specijaliste nema dežurstava. Ta dodatna zarada, zavisno od broja dežurstava i prekovremenih sati, kreće se od 500 do 2000 eura mesečno, u proseku, zavisno da li imate jedno ili 5 dežurstava, radnim danom, vikendom ili praznikom. Jedno dežurstvo je par stotina eura, a za praznike je i čitavih 500 eura. Znači, njegov kolega slovenac koji je vredan i radan mesečno zaradjuje od 3500 – 4000 eura. U našem slučaju Dr Haus ne bi imao dežurstva, tako da taj izvor prihoda otpada. Imao bi možda prekovremeni rad ali se nije naslućivalo kada i koliko.

Za dobre i radne lekare specijaliste u Sloveniji postoji mogućnost da zaradjuju kroz gostovanja na jednom ili više klinika i ordinacija po Sloveniji, što im se posebno plaća. Obično se to svodi na jedan ceo dan rada, i plaća se bruto 50 do 60 eura na sat, odnosno da svedemo to na neto 500 eura po danu. Tako da jedan traženi lekar koji za stalno radi u Kliničkom centru a jedan dan nedeljno radi negde drugo u privatnoj ili državnoj ustanovi, može da zaradi još neto 2000 eura na svoju osnovnu platu. Plus dežurstva i eto plate od celih 5000 eura. Inače u Sloveniji neki od lekara imaju mesečne prihode i blizu 10,000 eura. Medjutim, nije veliki broj takvih lekara koji to mogu da rade i sva je prilika da naš Dr Haus barem u prve dve godine neće biti u mogućnosti da dodje do tih dodatnih prihoda kroz rad sa strane. Mladim lekarima i specijalizantima upozorenje da ne maštaju o ovome i silnim parama, jer su oni jako daleko od ovakvih mogućnosti, ovo je samo za prvu ligu doktora.

Postavlja se pitanje da li je ponuda koju je dobio naš srpski junak dobra i adekvatna?

.

Strategija slovenačkog poslodavca i klinike Švarcvald u pregovorima je bila sledeća:

– To je plata za početak rada, dok se ne uverimo u vašu stručnost i sposobnosti

– Radićete za platu koja je 3 puta veća od srpske plate

– Plata dve decenije unazad stiže uvek tačno na vreme, bez kašnjenja

– Uložićemo u vaše dalje obrazovanje i veštine, slaćemo vas na svetske kongrese i obuke

– Dobijate radnu dozvolu i licencu za rad u Evropskoj uniji – ulazite na mala vrata u Evropu

– Radite u lepim i prijatnim uslovima, gde je sve organizovano, bez stresa i sa vrhunskom opremom

– Živite u mirnoj, sredjenoj i kulturnoj zemlji gde školujete decu po EU standardima i ona odmah imaju prohodnost na evropske univerzitete

– Mi ćemo sve organizovati za vas i pobrinućemo se o svim detaljima.

.

Srpski Dr Haus je bio pomalo sludjen iz nekoliko razloga, zbog čega je tražio moju pomoć. Prvo, nije mu se svidjao stan koji mu se nametao, jer je dalje od centra Ljubljane a on živi u centru Beograda i navikao je na centar grada. Veličina stana mu je takodje neodgovarajuća, trebao mu je veći stan sa još jednom sobom. To je sve značilo iznajmljivanje stana na drugim lokacijama, u Bežigradu ili pri Tromostovju, što je otprilike izdatak od 1000 do 1200 eura mesečno samo za stan. Drugo, posao mu je bio na stručno manjem nivou nego što ga on ima u Beogradu. Treće, troškovi života u Sloveniji su veći nego u Srbiji. I najvažnije, on nije znao kako sve to da kaže finom i ljubaznom gospodinu slovencu sa kojim je vodio razgovore, bojeći se da ga ne uvredi.

Brzo smo se organizovali i obavili jedan mali business inteligence celog projekta. Uz pomoć informacija koje smo dobili sa terena, od kolega doktora u Sloveniji, napravili smo strategiju i kalkulaciju koju platu on treba da cilja i traži. U slučaju da konkurište u državnu bolnicu ili Klinički centar Ljubljana ne možete mnogo pregovarati za platu jer su one definisane razredima. U privatnim klinikama možete pregovarati i cenkati se oko plate, jer je to stvar dogovora i pogodbe, mada su pregovori teški, jer slovenci neće da vam daju plate koje odudaraju od proseka, da ne bi remetili mir u kući. Trebalo je dakle maksimirati iznos plate do nivoa koji je poslodavac spreman da plati, odnosno do nivoa koji hoće da prihvati.

Analiza nam je pokazala da poslodavac ima novca i da dovodjenjem našeg Dr Hausa odmah pravi uštedu od nekih 2500 eura koje potroši na angažman jednog lekara sa strane koji mu sada radi po pozivu. Te uštede su sigurno još i veće u praksi i povećava se sigurnost rada klinike, jer ne zavisi od spoljnih doktora. Plus povećavala bi mu se produktivnost rada jer je naš srpski doktor već uočio da radi bolje i brže od postojećih kolega u slovenačkoj klinici, može da radi u dve smene i po ceo dan, i samim tim bi bio veći dotok novca. Da ne govorimo o tome da bi Dr Haus mogao svojim stručnim znanjima i specijalnostima da proširi set usluga koje klinika pruža i da se bolnica počne baviti skupljim i sadržajnijim uslugama, što nije nezanimljivo za poslodavca. Jedino nije jasno da li je slovenački poslodavac sve to tako sagledao i video kao mi ili je samo tražio prosečnog a jeftinog doktora. Ako nije video dodatne mogućnosti sa Dr Hausom, zaludna nam je analiza.

U redu, ipak mi zaključujemo, sa poslovne tačke gledišta nije nikakav problem da poslodavac može da plati iznos neto plate od 5000 eura, ali je svima jasno da to nikada neće učiniti. Pitanje je da li on želi i koliko hoće da plati mog klijenta i pod kojim uslovima. 2800, 3000, 3300, 3500, 3800 ili 4000 eura, pitanje je sad?

.

Plata lekara specijaliste u Srbiji – stvarni prihodi domaćih doktora

.

No, pre toga mi smo morali da dodjemo do naše pregovaračke strategije i ciljeva koji nas vode u pregovorima. Prvo sam naveo mog klijenta Dr Hausa da porazgovaramo kolika je njegova stvarna plata, odnosno zarada lekara specijaliste u Srbiji. Jer, doktori u Srbiji kao i u celom svetu imaju niz materijalnih i nematerijalnih privilegija koje imaju svoju vrednost. Da li je to onih famoznih 800 eura koje on dobije na platnom listiću svakog meseca ili malo više?

Poslovna teorija kaže da relacije i odnose možemo kvantifikovati kroz novac. Sve možemo izraziti kroz novac, pa smo krenuli da to i radimo na doktorovo iznenadjenje, jer nikada nije razmišljao na taj način da neke stvari vrede novca. Na primer besplatna pomoć roditelja pri čuvanju dece, jer toga u Sloveniji nema, to mora tamo da plati od svoje plate i angažuje guvernantu. Kao i izlete vikendom do Italije, jer ga svaki izlet u Sloveniji košta minimalno 100 do 200 eura a vikendicu u Srbiji ima za džabe. Da ne govorim o porodičnoj poseti roditeljima u Beogradu za neki vikend, jer mu za to treba minimalno 250 eura. Na kraju smo došli da je njegova „stvarna“ plata u Srbiji relativno blizu cifri od 2100 eura, mada on taj novac nije video u rukama. Ali on toliko stvarno prihoduje.

.

Krenimo redom, šta sve ulazi u njegove mesečne prihode kao lekara u Srbiji:

– Osnovna plata specijaliste – 800 eura

– Plata asistenta – 350 eura

– Kliničke studije u kojima učestvuje – 350 eura

– Pokloni koje dobije od pacijenata  – 100 eura

– Usluge koje mu se čine što je lekar a ne naplaćuju – 100 eura

– Privatna praksa koju ima nakon posla – 100 eura

– Vikendica koju koristi a neće je imati u Sloveniji – 100 eura

– Pomoć roditelja oko čuvanja dece – 100 eura

– Hrana od pacijenata i rodjaka sa sela koju dobija – 50 eura

– Godišnji odmor od 42 radna dana, što vredi oko pola dodatne plate – 50 eura

Ukupna zarada srpskog lekara specijaliste je total 2100 eura.

.

S druge strane, osim plate koju dobije u Sloveniji, on tamo ima samo troškove za sve one stvari koje ovde dobija za džabe. Uz to, troškovi života u Sloveniji su veći nego u Srbiji, posebno kada se radi o uslugama. Sama hrana i odeća su isti ili čak jeftiniji u Sloveniji za kvalitetne proizvode, ali su zato takse, usluge i sve druge stvari daleko skuplje. Posebno što se mnogo toga plaća što i ne postoji u Srbiji kao trošak. Mogućnosti kao što su blizina Italije za shoping ili Austrije za skijanje je nebitna, ako nemate dovoljno novca da potrošite na tu priliku koju vam geografska pozicija Slovenije pruža. Lepo je da se sve to može, ali džaba ako nema dovoljno novca. U tom smislu postojanje vikendice na selu u Srbiji mnogo više vredi nego blizina Trsta i Beča iz Ljubljane.

Rezime cele analize je da finansijski kada gledamo stil života Dr Hausa, on po pitanju kvaliteta života prolazi slabije sa ponudom koju je dobio od poslodavca, jedino što živi tamo u Sloveniji a ne ovde. I rizik preseljenja porodice u Sloveniju otvara pitanje šta će tamo raditi njegov bračni partner, koji u Srbiji ima posao, i porodica je živela od dve plate, dok u Sloveniji možda i ne nadje posao i oni budu svedeni na jednu, lekarsku platu. No, nije sve samo u novcu, jer neke druge stvari su u Sloveniji bolje nego u Srbiji: mir, kultura, ljubaznost, organizovanost, dobri putevi, mnogo manje stresa i nervoza, čistiji vazduh, higijena, zdraviji život, bolja zdravstvena zaštita. Situacija je sa mnogo dilema.

.

Pregovori oko plate lekara – odnos doktora i poslodavca

.

U medjuvremenu se javio slovenački poslodavac i tražio da se vide oko dogovora.

Dr Haus je poveo i mene da pomognem u razgovorima. Kako su Slovenci konkretan narod, odmah se prešlo na stvar, šta naš srpski junak misli i očekuje.

Dr Haus je odmah rekao da mu je ponudjena plata mala. Poslodavac je odgovorio da je to samo početak. Dr Haus je rekao da mu stan ne odgovara. Poslodavac se začudio, pa to je dobar kraj, tamo žive profesori fakulteta. (Slovenci inače imaju naviku da vam kao došljaku nameću njihov stil i merila života). Dr Haus je rekao da on hoće u centar, jer on živi u centru Beograda i navikao je na ljude i dešavanja. Poslodavac se čudio šta će u centru kad sav pristojan svet u Sloveniji živi u kućama i na perferiji gde je lepše, tiše i zdravije. (Taj stil stanovanja u izolaciji odgovara slovencima ali ne i srbima koji su društveniji).

Dr Haus je rekao da sa tolikom platom on ne može da ima isti životni stil kao u Beogradu, a prinudjen je da raskine sve veze sa predjašnjim životom, prijateljima, navikama. Poslodavac je odgovorio da bi ga tako nešto očekivalo u bilo kom delu svetu, da on ima u startu maksimalnu platu lekara specijaliste i da ne može kao početnik u novoj zemlji da očekuje profesorsku platu, i da treba da bude stpljiv. Da ali, ja imam stalan posao u Srbiji koji napuštam a vi mi sutra možete reći da niste zadovoljni i otpustiti me, pomenuo je Dr Haus. Slovenački poslodavac je odgovorio da se sve to rešava ugovorom i da se nije desilo da su ikada otpustili dobrog doktora, a i da on treba da bude svestan da rizik mora da postoji ako ide na bolje, jer da mu je dobro u Srbiji ne bi ni menjao zemlju rada i života. (Slovenci i zapadnjaci imaju predrasude prema našem stilu života. Uopšte nisu svesni da je, na primer, po pitanju društveno zabavnog života, klime i prirode Srbija odlično mesto, posebno Beograd sa kojim se Ljubljana nikako ne može uporediti, kod nas je mnoooogo zabavnije. Za onoga ko ima dovoljno novca, Beograd je najbolja destinacija za život u Jugoistočnoj Evropi).

Dr Haus se žalio da će raditi posao u klinici Švarcvald koji je stručno gledano nivo ispod njegovog sadašnjeg. Poslodavac je odgovorio da će do tog nivoa stručnosti doći kada se oni uvere u njegove sposobnosti i ako on pokaže sposobnost da takve poslove obavlja (oni još uvek nisu radili poslove te složenosti kao moj klijent Dr Haus). Dr Haus je rekao da on ne mora nakon toliko godina rada da se dokazuje i da je već dokazan. Poslodavac je odgovorio da se oni još uvek nisu uverili u to, (što je istina ali ostaje pitanje zašto nisu pokušali da vide kako Dr Haus radi. Logičan odgovor je ili da su znali ali su to prenebegavali da bi imali pregovaračku poziciju ili im nije bilo bitno, pretpostavljali su da je dovoljno dobar za ono što im treba, a cena rada je samo bitna). Poslodavac je dodao da će kod njih Dr Haus imati dosta dodatne stručne obuke i ulaganja u njegove veštine. Dr Haus je sad pak odgovorio da je to lepo, ali da on ne bi bio ovde da i sam to nije uspevao do sada sebi da obezbedi, možda na teži način i manjeg inteziteta, ali dovoljno (to je istina, naši vrhunski lekari su blizu vrhunskih lekara svuda u svetu).

Onda sam se i ja malo uključio u razgovor sa nekim svojim zapažanjima i analizama koje sam gore naveo. Razvila se rasprava. Slovenački poslodavac nije bio baš zadovoljan tokom razgovora, očekivao je konačan dogovor i pozitivan odgovor na ponudu koju je dao. Prekinuo je razgovor sa konstatacijom da Dr Haus promisli i da mu pošalje poruku koliku to on misli platu da treba da ima. Na moje pitanje do kada poslodavac očekuje da mu Dr Haus javi stav, slovenački poslodavac je odgovorio: „Kad hoće. Može i brzo a i ne mora, ali treba da bude svestan da ako se kasno javi možda već neko drugi bude angažovan“.

Bila je to otvorena pregovaračka pretnja. Što nije bilo lepo, jer i Dr Haus je mogao da kaže da će on nakon ovog razgovora krenuti da pregovara sa nemačkim, švedskim, finskim ili norveškim klinikama, i da srećom za dobre lekare, ako znaju strane jezike, za njih ima posla po svetu. Ali on to nije rekao, diplomatski je ćutao ali je možda mislio to u sebi. Rastali smo se u obostrano kiselom raspoloženju. Dr Haus je bio vidno oneraspoložen i nije mu bilo pravo. Jedino sam ja bio veseo, s obzirom da je ovo bila jedna dobra poslovna drama i pravi poslovni slučaj iz medjunarodnih pregovora. Dr Haus je izgubio entuzijazam nakon ovakvog čisto trgovačkog razgovora. Sada mu nije bilo ni do čega, nije mu se više radilo u Sloveniji, mislio je da to ide mnogo elegantnije i osećao je stid nakon ovakvih prodajnih razgovora na koje nije navikao. On je verovao da se on ceni kao stručnjak a ne kao roba. (Pomislih u sebi da tebe cene pre svega kao roba a ne robu, al ne rekoh ništa). Tešio sam ga da je sve to samo trgovina i ništa više, da slovenački poslodavac ne misli ništa loše već da samo pokušava da uštedi, ako može, i da je suština da se oni dogovore, i da će se kasnije kada počne da radi sve to zaboraviti. Kao da nikada pregovora nije ni bilo.

Još jednom smo proanalizirali nastalu situaciju i nove momente. Došli smo do toga koja visina plate bi bila adekvatna za Dr Hausa da prihvati ponudu, naravno u opsezima od tražene do minimalno prihvatljive. Moja procena je bila da će se bitka voditi oko 200 eura razlike u razumnim zahtevima, to jest da ako Dr Haus realno i dohvatljivo traži neki moguć iznos, recimo 3800 eura, možda ga i dobije umanjeno za 200 do 300 eura, i da bi to trebao da prihvati.

.

Strateški ciljevi srpskog lekara specijaliste za rad u Sloveniji pri pregovorima, po mojim savetima bi trebalo da izgledaju ovako: 

4500 eura je stvarna vrednost Dr Hausa na slovenačkom medicinskom tržištu, ako to uporedimo sa njegovim statusom u Srbiji

4000 eura mesečno je plata koju je moguće razumno tražiti u pregovorima.

3700 – 3800 eura mesečna neto plata je dohvatljiv i obostrano korektan dogovor.

3500 eura je minimalan iznos mesečne plate i donja granica u pregovorima.

Plata ispod 3500 eura mesečno za našeg Dr Hausa, iskusnog srpskog lekara na radu u Sloveniji je gubitak.

.

Dr Haus je bio pomalo rezigniran i mišljenja da je sve gotovo i propalo, i da se slovenački poslodavac neće više javiti, tim pre što je naša ciljana plata za 50% bila veća od ponudjene. Medjutim, da ga razvedrim, spomenuo sam mu jednu novu mogućnost koja se otvorila ovim razgovorom a to je da on sada može da konkuriše i da se zaposli za tu ponudjenu platu u nekom Kliničkom centru u Sloveniji, a da kod sadašanjeg poslodavca radi povremeno, čime bi uz malo više rada došao do plate od 4 do 5000 eura. To je malo proširilo horizont gledanja na rad u Sloveniji i ulilo novu nadu. Mada je Dr Haus odmahivao glavom i pominjao Norvešku gde bi u startu dobio 5000 eura, samo da ima volje da uči norveški i da voli da pravi sneška Belića 9 meseci godišnje.

U takvom pomešanom raspoloženju smo i krenuli kući na spavanje. Jutro je uvek pametnije od juče.

. . .

Epilog: Sutradan ranom zorom mom klijentu Dr Hausu se javio slovenački poslodavac iz klinike Švarcvald i na njegovo veliko iznenadjenje zamolio ga da ipak srpski lekar odmah iznese svoju ponudu i koliku platu traži ali bez asistencije gospodina iz Beograda, to jest bez mene.

Pregovori se nastavljaju dalje ali bez kontroverznog savetnika, odnosno bez moje malenkosti. Kako kaže poslovna teorija, postao sam ključna prepreka u dogovoru, pa je valja ukloniti da bi se ostvario dogovor.

 

Zlatko Šćepanović