Društvo Srbije za borbu protiv raka

 

Uticaj masti i načina ishrane bogatog mastima a siromašnog biljnim vlaknima na pojavu kancera

 

Previše masti i rak

U našim sredinama u ishrani se mnogo koriste životinjski produkti bogati mastima, zbog čega je povećano oboljevanje od raka na debelom crevu, dojci, materici i prostati.

Upotreba masti je direktno odgovorna za razvitak raka, mada nam još nedostaje potpunije poznavanje ovih mehanizama.

Kod debelog creva povećano lučenje žučnih kiselina sigurno igra izvesnu ulogu.

U evropskim zemljama potrošnja masti kreće se oko 120 grama dnevno po osobi, što pretstavlja skoro polovinu dnevne potrebe u kalorijama. S druge strane, znamo da tradicionalna ishrana Japanaca sadrži samo 10% masnoća, i to uglavnom od ribljeg ulja. Zato je broj obolelih od raka na debelom crevu kao i onih oblika koji su hormonozavisni (na dojci, materici, prostati) u Japanu veoma mali. Sa uvodjenjem novog, zapadnjačkog načina ishrane, medju bogatim stanovnicima, broj hormonozavisnih tumora se povećava.

Nutricionisti preporučuju da se korišćenje masti ograniči tako da sadrži samo 30% dnevne kalorične vrednosti, a da najvažniji izvor energije budu hidrokarbonati bogati u fibroznim materijama. Ograničena upotreba masti nas ne štiti samo od raka već i od kardiovaskularnih oboljenja. Samo 60 do 80 grama masti dnevno je dovoljno za ishranu odrasle osobe. Polovina ove masti već se nalazi u namirnicama koje koristimo, tako da nam ostaje samo 30 grama za premaze na pecivu koje upotrebljavamo u jutarnjem i večernjem obroku.

.

Kako se umeriti u potrošnji masti

– Izbegavajte meso i suhomesnate proizvode bogate mastima. Koristite mršavo meso i ribu.

– Prilikom pripreme hrane koristite što je manje moguće masti.

– Meso oslobodite od vidljivih masnih naslaga pre kuvanja. Pre jela skinite kožicu sa živinskog mesa.

– Nemojte koristiti punomasne mlečne proizvode, već samo one od obranog mleka. Čuvajte se masnih sireva i pavlake.

– Kupujte prvenstveno proizvode sa malo masti. Danas se, po pravilu, na ambalaži nalazi označena količina masti, uz ostale sastojke.

– Umereno jedite umake, majoneze, premaze bogate mastima i zasladjena jela.

– Uzdržavajte se od pomfrita, čipsa, oraha, čokolade i kolača, koji su po pravilu veoma bogati mastima.

.

Nedostatak balastnih materija i rak

U zapadnim zemljama, sa povećanim blagostanjem, koje je donela industrijalizacija, promenjene su i navike u Ishrana i rak ishrani, i to u povećanoj potrošnji hrane životinjskog porekla i znatnom smanjenju hrane bogate fibroznim flaknima.

Mi ne unosimo preporučene količine ovih materija, 30 do 45 grama dnevno, pa čak ni polovinu od toga.

U našim obrocima nema dovoljno krompira, žitarica i drugo povrća. Štaviše, većina ugljenih hidrata je u formi rafiniranih proizvoda (vlakna su delimično ili potpuno uklonjena, kao kod belog mekog brašna). Fibrozna vlakna ne mogu se svariti, jer ljudski organizam ne luči neophodne enzime za razlaganje celuloza. One u stvari imaju ulogu balasta, a sposobnost da apsorbuju vodu povećava zapreminu i olakšava pražnjenje crevnog sadržaja.

Različita ispitivanja su pokazala da se sa povećavanjem volumena fekalija smanjuje i količina potencijalnih kancerogena u predelu creva, zbog brzog prolaska i skraćenog dodira sa sluzokožom creva. Pored toga, razne fibrozne materije imaju sposobnost da koče stvaranje kancerogenih materija, delujući na crevnu floru. Fiksacija škodljivih supstanci od strane balastnih materija umanjuje i rizik od malignih tumora.

.

Kako regulisati unošenje balastnih materija?

1. Dajte prednost produktima od celokupnog zrna žitarica, od crnog brašna i nepoliranog pirinča. Izbegavajte beli hleb, kifle, kolače i slična peciva.

2. Jedite svakodnevno sveže sezonsko povrće i voće. Sušeno povrće, grašak, boranija i sočivo je delimično bogato fibroznim materijama. Ljuska krompira takodje sadrži balastne materije, ali je neophodno da se krompir pre pripremanja brižljivo opere i to oštrom četkom.

.

www.prirodanadar.rs               www.prirodanadar.com          www.natureasthegift.com

. . .