Sveti Ignjatije Brjančaninov
DUHOVNOST
Šta je to istinska duhovnost. Šta znači duhovan čovek. Savremene zablude duhovnosti.
Šta je duhovnost u pravoslavnom smislu?
Mi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.
Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.
Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.
Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) – kaže Sveto Pismo.
Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.
Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.
Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.
Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.
Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.
. . .
(Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života“, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.
Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com
I to se sve može svesti na onog, koji razmatra o tome ko je i šta je duhovan čovek, jer postoji mogućnost da se mnogi duhovni ljudi ne uklapaju u nečiji uzan pregled nekakvih duhovnih atributa neke osobe.
Ono što bih mogao primera radi izvesti jeste jedan kraći spisak visoko duhovnih osoba sa kojima se većina ljudi ne bi složila, jedan je razlog što se radi o istorijskih ličnostima uglavnom, dok je drugi razlog što se o nekima zna malo ali dovoljno da se kaže da to ne mogu biti duhovne osobe, dakle duhom visoko razvijene osobe a koje ne spadaju npr. u kalup pravoslavnog shvatanja duhovnih osoba.
Keops, Sesostris II., Avalokitešvara, Perikle, Aleksandar Makedonski, car Dušan, Paracelzus, Leonardo Da Vinči, Mihajlo Pupin Idvorski, Meher Baba, Sai Baba. Dakle, svi su oni bili pod uticajem Duha Svetog, ali za mnoge sa ovog spisaka neki ne bi imali nikakvog razloga da misle da se radi o prosvetljenim osobama, visoko duhovno razvijenim, večnim.
@ Burgovac
Čudan spisak i vrlo kontroverzan i polemičan. Da krenemo samo od Aleksandra Makedonskog, sa svim njegovim atributima.
Uticaj Svetog Duha u hrišćanstvu je detaljno opisan u delima apostola i svetitelja, i nijedna od pomenutih osoba nije imala karakteristike koje bi bile prepoznate kao dejstvo Svetog Duha na njima, ako već govorimo o tome i ako analiziramo stvar kroz hrišćansku dogmu.
No, savremeni politeizam new age pokreta je preuzeo mnoge pojmove iz hrišćanstva ne bi li spojio nespojivo.
Svesti duhovnost samo na hriscansku je ‚‚malo‚‚ preterano . Zar tu nema gordosti ?
@ Vojsije
Tako se i meni činilo nekada, dok nisam poznavao suštinu i praksu pravoslavlja. Ali rad stvara „majstora“ a znanje „oslobadja“ od predrasuda da ima više istina. Ili da su istine promenljive i prilagodljive podnebljima, istoriji, sklonostima, itd.
Istina je uvek jedna i nepromenljiva. I u sukobima sa poluistinama i obmanama,
Nema gordosti u duhovnoj nauci, ili nešto jeste valjano ili nije. Ako jeste, to tako treba i nazvati, jer ima razloga za to. Lepo je sve rečeno u tekstu, koji objašnjava kako ljudi koji nisu čisti duhom ne vide stvarnost kako treba:
!One koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijaju.!
Sta sa ostalim religijama ? Sta sa svetom pre hriscanstva ? Duh sveti je zaista vrlo izbirljiv s jedne strane i nepravedan prema ostatku nehriscanskog sveta s druge ako `silazi` samo na hriscane , pa jos samo na jednu od mnogo hriscanskih crkvi , pa jos samo na one koji slepo prate dogmu ?
@ Vojsije
Jednog dana sve vam se možda i samo kaže ako poverujete :-)
Mislio sam da pažljivije čitate tekstove o duhovnosti. Na nekoliko mesta je rečeno da Božija blagodet (Sveti Duh) ne silazi u „prljave sudove“, odnosno duše koje nisu očišćene od greha. Zato sam i reagovao na prvi komentar, i na dopisivanje svetosti jednom Aleksandru Makedonskom, za koga je i istorija nedvosmileno zabeležila ko je i šta je bio. A da ne govorim za neke druge.
Potrebno je „slepo pratiti dogmu“ jer je samo jedan i to dosta uzak put spasenja u svetu u kome vlada na hiljade laži i poluistina, gde vas tamna sila zavodi na svakom koraku, gde koristi sve vaše slabosti da vas odalji od Istine.
No, da bi sve to shvatili treba čoveku da dodje u dodir sa dejstvom Svetog Duha, da ga probudi, da shvati postojanje zla i greha u svom istinitom obliku, kako bi prihvatio i sve ostale elemente učenja.
Ranije su zemljom hodili apostoli koji su nosili sa sobom Sveti Duh i u njihovoj blizini su se ljudi osvešćivali dejstvom te sile, izgonili demoni, iscelivali, itd. U Bibliji imate niz primera. Danas, ima jako malo duhovnika koji sa sobom nose stalno silu Svetog Duha, i ako ih ima, oni su skriveni i mole se. Ne misionare, ne drže propovedi i ne vuku ljude za rukav da se pokaju, ostavljeno je to Crkvi. Ako imate sreće da se neko od tih duhovnika pomoli za vas, blagosloveni ste. Običnim ljudima je ostavljeno da idu u Crkvu, poste, pričešćuju se i drže se dogme što čvršće.
I da se mole za sebe i svoje bližnje, to je suština.
P.S. Kad shvatite očigledno postojanje tamne sile u svetu, sve ostalo vam se samo složi i lako onda prepoznajete šta je šta i ko je ko, i ko sa koje „duhovne“ pozicije govori i šta mu je cilj :-)
Ovo je ključ: „… njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno DUHOVNO OKO i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim“.
Sve religije se slažu da postoji nevidljivi svijet. Jedino u Hrišćanstvu postoji čulno viđenje nevidljivog svijeta i duhovno viđenje nevidljivog svijeta. Kod ostalih religija jedino postoji kao neko uspostavljanje kontakta sa nevidljivim svijetom (oni ga zovu „duhovno uzdizanje“), što bi otprilike bilo slično čulnom viđenju u Hrišćanstvu.
Narodski rečeno, onaj ko ovlada čulnim viđenjem nevidljivog svijeta (a mogu svi – meditacijama, mantranjem, drogiranjem, raznim jogijskim praksama, modulacijom el. magnetskog polja, … ili prosto rođenjem), može da vidi demone i anđele. Ali, jedino onaj ko ovlada duhovnim viđenjem nevidljivog svijeta može da pravi razliku između demona i anđela, odnosno između zla i dobra.
„Vjerujem u Boga kao što slijepac vjeruje u sunce,
ne zato jer ga vidi,
nego zato jer ga osjeća.“
…oko koje vidi nevidljivi svet…ljudi oplemenjeni duhom koji mogu samo pominjanjem moga imena da me oduhove ..vukovi u jagnjećim kožama…upoznati sile tame da bih mogao krenuti uskom stazom …slepo pratiti dogmu… Da li pričamo o Bibliji ili Gospodaru prstenova ?…. Ako nije dovoljno ona posuda očišćena od greha za put u raj , mislim da je malo njih stiglo tamo.
Na sopstvenom iskustvu sam osetio sve sto Vojsije misli danas i vrednost znanja, prakse i pouka svetih staraca od pre 2000 godina. Jedna od bitnih pouka ava je i da se covek ne upetljava u prazne price :-)
Ko ima usi slusa mudre starce, ko ima viska pameti slusa samo sebe i sopstvenu logiku, pa gde stigne ;-)